Dakle, što se tiče nabavke osnovnih sredstava za rad policije o tome ću govoriti u drugom amandmanu koji imam, i to je naravno jako važno, ali ovde govorim o konkretnim stvarima koje treba preduzeti, a ne preduzimaju se.
Dakle, u prošlogodišnjem budžetu za 2016. godinu je bilo predviđeno da će se u budžetu za 2017. godinu naći 250 miliona sredstava za budžetski Fond za vanredne situacije. To ne postoji, vi ste ga vratili na sto, ja o tome govorim. Najveće posledice što se tiče plavljenja na teritoriji opštine Trstenik, nastale su zbog neregulisanih vodo tokova prvog reda, kao što je Zapadna Morava, koja je konkretno poplavila i moju opštinu, opštinu Trstenik i napravila razorne posledice. To mora da rade vodoprivredna preduzeća. Nažalost, oni nemaju sredstava ni u ovom budžetu kao što nije bilo ni u prošlom da to odrade.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. koji se odnosi na direktno obraćanje poslanika poslaniku. Dakle, gospođa šefica iz PUPS-a sve vreme, u toku dva svoja obraćanja, se direktno obraća poslaniku, pri tome iznosi salve uvreda, braneći lik i delo Krkobabića, PUPS-a i prikazujući navodnu brigu za penzionere koji su zapravo za vreme njihove brige najviše izgubili. Jedino tada su njima oduzeta stečena prava, a oni su brinuli sve vreme za penzionere. Nemoj da oni više brinu o penzionerima, a vas molim da povedete računa…

Zahvaljujem predsedavajući.
Moje pitanje koje postavljam, odnosi se na ministra energetike i direktora EPS.
Juče smo imali priliku da slušamo od premijera o tome kako je budžet koji se našao pred poslanicima, najbolji, da je to budžet bez deficita, da je u Srbiji blagostanje, da javna preduzeća uplaćuju dividende na državni račun, da nema političkog zapošljavanja, da je ovo istorijski budžet itd.
Ja verujem da je ovo najbolji, ali verovatno najbolji jer je najbolji u poslednjih pet, jer vi u ovom Domu treba da usvojite peti budžet po redu. Dakle, bila bi sramota da se niste naučili da napravite svaki od tih budžeta da bude bolji od onog prethodnog.
Moje pitanje je inicirao upravo premijer koji je juče rekao da je na računu javnog preduzeća EPS 500 miliona. Rekavši pri tom da retko koja država u regionu danas ima tolika sredstva na računu.
Ja postavljam pitanje ministru energetike i direktoru EPS - da li je tačno da 10 dana blok na Tentu B ne radi, da Srbija gubi 600 hiljada evra dnevno zbog toga, da uvozimo struju zbog toga što nije ulagano u redovno održavanje i remont postrojenja? Dakle, 600 hiljada evra dnevno, para građana Srbije se zbog nečijeg neznanja, nemarnosti, ili želje da se pokaže da imamo para na računu, želje da se pokaže kako javna preduzeća sponzorišu državnu kasu da bi mogli da se hvalimo malim deficitom, tu cenu treba da plaćaju građani Srbije iz Srbije.
Dakle, to je takođe vezano sa aferom koja je nedavno otvorena u medijima, vezano za najveću pljačku, kako su mediji napisali, u istoriji EPS-a gde su se pominjale neke decimale i gde je državno preduzeće „EPS Snabdevanje“, gubilo tendere u korist neke privatne firme koja je dobijala najvećim sistemima tendere za struju.
I sada to implicira nešto drugo, a to je da zapravo verovatno te afere izmišljaju zavađene strane SNS-a u okviru EPS, pa neki koji su EMS-u imaju jedan interes, neki koji su u EPS-u imaju drugi interes, a od toga samo štetu trpi i EPS kao preduzeće i zaposleni u EPS-u, a i svi građani Republike Srbije.
Dakle, ta ljaga EPS-a i praktično smanjivanje vrednosti EPS-a ne može nikome dobro da donosi, ali to je odgovor i na još jednu konstataciju koju je izneo premijer juče, a to je da nema ni stranačkog zapošljavanja. To je odgovor na još jednu konstataciju koju je izneo premijer juče, a to je da nema stranačkog zapošljavanja.
Drugo pitanje je – koliko je od stupanja na snagu Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru zaposleno ljudi u EPS, društvima EPS, u svim ograncima širom Srbije?
Dakle, tu ćemo videti koliko je ljudi zaposleno, a svi ti ljudi koji se zapošljavaju u EPS isključivo se zapošljavaju po stranačkoj pripadnosti, od čistačice do direktora, preko izabranih agencija i preko svih onih ljudi koji su vezani i sarađuju direktno ili indirektno sa EPS.
Ta kadrovska politika nije samo u EPS nego i ostalim javnim preduzećima i to što je premijer juče govorio kako je teško naći ugao kako da se napadne budžet jer je mnogo dobar itekako ima uglova, samo što vi želite da predstavite budžet onako kako vama odgovara, a ne onako kako je realno stanje, pa i kada se pozivate na ocene Fiskalnog saveta, vi ne govorite kritike Fiskalnog saveta, nego govorite pohvale.
Prema tome, zbog bahatih i nereformisanih javnih preduzeća Srbija i građani Srbije plaćaju cenu. Smanjujete penzionerima, smanjujete zaposlenima, poljoprivrednicima, smanjujte policajcima, smanjujete sredstava izdvajanja vojnicima, ali zato se javna preduzeća i dalje bahate posle pet godina vaše vladavine.
I u EPS se priprema nova sistematizacija po kojoj se direktorima podižu koeficijenti, ali se radnicima i zaposlenima smanjuju i to se najviše smanjuju u „Kolubari“, jer verovatno ne možete da oprostite grehe „Kolubari“ i njenim radnicima od 5. oktobra 2000. godine.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Danas govorimo o budžetu za 2017. godinu i pre nego što kažem nešto o budžetu, moram reći da je to peti budžet po redu Vlade Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i ovaj peti budžet po redu dobili smo bez izveštaja o izvršenju prethodnih budžeta kako bismo mogli kvalitetno da diskutujemo o onome što je predviđeno. Dakle, da je ovo prvi budžet i da ste vi došli na vlast ove 2016. godine, ovaj budžet bih mogao i da podržim, jer u njemu ima i nekih stvari koje su pozitivne. Ali ne mogu da zaboravim da ste vi na vlasti od 2012. godine, zapravo u različitim sastavima, različitim Vladama, promenjeno je preko 40 ministara, ali se ponašate kao da je neko drugi vladao pre vas. I sada u svim ovim diskusijama premijera čuli smo ono što odgovara Vladi i vama, čuli smo ono što je Fiskalni savet pohvalno rekao o budžetu, ali nismo čuli ništa što je negativno. Takođe, naravno, način na koji je budžet ušao u Skupštinu je posebno problematičan, jer je ušao mimo svih rokova i na taj način pokazujete da ne poštujete ne samo poslanike koji sede ovde u ovom domu, nego ne poštujete ni građane Republike Srbije.
Pokazali ste, takođe, i budžetom juče kada mom kolegi Marku Đurišiću je premijer rekao da nema podsticaja za IT kompaniju ''Endava''', a u budžetu itekako ima, ali je posle toga premijer rekao kako to će se možda dati, a možda ne, pokazuje da je i ovo budžet, a ne mora da znači. Dakle, toliko o verodostojnosti ovog dokumenta.
Sada kada pogledamo šta su osnovni, parametri ekonomije jedne države, to jesu svakako javni dug, jeste rast BDP i ono što je rezultat svih ovih vaših pet vlada jeste da ste za četiri godine podigli javni dug za 10 milijardi evra, godišnje 2,5 milijarde evra ste podizali u proseku javni dug i zaduživali građane Srbije, a paralelno sa time rast BDP je bio svega 25 miliona evra godišnje ili ukupno 100 miliona. Sve vlade od 2001. do 2012. godine, uključujući i Vladu Mirka Cvetkovića, su podizale godišnje rast, odnosno BDP, za oko 2,5 milijarde evra, a javni dug za svega 100 miliona. Vi ste potpuno obrnuli trendove i sada govorite o blagostanju, govorite o velikim rezultatima i govorite o tome kako je deficit mali. Da, nesporno je da je deficit manji nego prethodne godine, ali budite iskreni pa recite građanima zašto je to tako? Zato što ste sredstva uzeli penzionerima, uzeli ste zaposlenima u zdravstvu, u vojsci, u policiji, u celokupnom javnom sektoru, uzeli ste mali i srednjim preduzećima, reketirate ih svakog dana po terenu, zadnji dinar i zadnju akumulaciju sredstava vadite ljudima iz džepova a pri tom, niste bili sposobni da za pet godina rešite kancer sistema koji nemamo a to su nereformisana javna preduzeća koja su i danas najveći gubitaši i neko ko predstavlja najveći problem budžeta i po oceni Fiskalnog saveta.
Dakle, vi ne radite ono što treba da radite da reformišete javnu upravu, da smanjujete broj radnika, da rešite probleme sa preduzećima, nego polazite za onim što je lakše, a to je uzimati od građana, prazniti džepove građana i time puniti republičku kasu. Takođe, juče je premijer govorio o tome kako više nema velikih sistema sa po tri, četiri, pet hiljada radnika, izuzev Železare Smederevo. Nema zato što ste neselektivno pogasili, hvalili ste se time, ministar Sertić da je za godinu dana ugasio 500 preduzeća. Voleo bih da vidim kriterijume i po kom kriterijumu je Prva petoletka iz Trstenika trebala da se ugasi, a da se nije ugasila recimo Petrohemija, da se nisu ugasila druga slična preduzeća, FAP iz Priboja itd. Ne kažem ni da su oni trebali da se ugase, ali prosto mora da postoji sistem i da postoje kriterijumi. To što govorim o javnim preduzećima možete videti i u EPS. Ovih dana gledamo afere koje se dešavaju na relaciji EMS i EPS, zbog sukoba određenih političkih struja SNS, koje upravljaju EPS i EMS, pa tako 600.000 dnevno gubimo zbog toga što TENT B još uvek nije u funkciji.
Što se tiče plata i penzija, vi ste sa ovim skromnim i malim povećanjem, predizbornim zapravo, želeli da pokažete građanima da mislite o njima. Pa ne mislite na pravi i adekvatan način. Kada su neki drugi povećavali plate i penzije pred izbore vi ste rekli da je to politička kampanja, a sada verovatno mislite da nije kada to radite vi.
Zapravo, ne možemo imati različite aršine i vi sada to radite ne zato što postoji uslova u budžetu, već zato što imamo evidentne i predsedničke, a bogami i parlamentarne izbore u narednoj godini. Ono što moram da pohvalim da je dobar pomaka, ali još uvek nedovoljan budžet za subvencije za poljoprivredu. Tu se nešto malo pomerilo sa mrtve tačke, ali s obzirom na činjenicu da godinama i decenijama unazad smo imali nedovoljna ulaganja i to je malo, i ja sam amandmanima tražio da se taj iznos još više poveća kako bismo iskoristili potencijale koje imamo u poljoprivredi.
Nisam video nigde u budžetu, a o tome govorim već više puta, i postavljao pitanje ministarki Mihajlović, zašto nema Moravskog koridora, autoputa od Pojata do Preljine, na tom delu Srbije, najgušće naseljenom, živi 500.000 stanovnika, nema odgovora. Zato u budžetu ministarke Mihajlović u ovoj godini je bilo 374 miliona donacija stranim vladama, ne znamo kojima i za šta, ali vidim da ih ove godine nema, pa bih voleo da mi neko na to odgovori.
I na kraju, novčane kazne koje plaća država zbog neefikasnosti i zbog montiranih televizijskih procesa i hapšenja su 12 milijardi dinara, kao što su i usluge po ugovoru, i to je nešto gde ste vi trebali da štedite, a ne da štedite na platama, penzijama i ostalim građanima Srbije.

Zahvaljujem.
Što se tiče ministra Antića, ja sam jutros postavio pitanje poslaničko na osnovu informacija koje sam dobio, a vezano za ovaj problem i naravno da smo mi sarađivali jako dobro u prethodnom periodu i ja sam pozdravio vaš izbor upravo zbog toga jer smo velike projekte realizovali zajedno u opštini Trstenik.
Ali, ono što je gospodin Vulin govorio zapravo govori o tome da se nastavlja ozbiljna kampanja iz koje vi ne izlazite od 2012. godine. I vi sve vreme zamenom teza želite da pokušate da predstavite građanima Srbije u kakvom blagostanju oni zapravo žive, po principu da li verujete nama ili verujete svojim očima i onom što vi osećate svakog dana u vašim svakodnevnim životima. To da je ova Vlada i sve prethodne Vučićeve vlade su otuđene od građana, to upravo svedoči o tome.
Dakle, što se tiče racionalizacije, a ona se nažalost odnosila samo na one koji nisu iz SNS, a do tih podatka je gotovo nemoguće doći, a mi smo jedina zemlja u kojoj se smanjuje nezaposlenost, a ne povećava se broj zaposlenih ljudi, i naravno to je nešto što je će plaćati neke druge vlade, i taj ceh posle vas i vraćati dugove, kao što vi govorite danas da vraćate nečije prethodne iako ste punih pet godina na vlasti.
Što se tiče vas i vašeg resora, tu imam posebno pitanje i drago mi je što ste tu. Dakle, u gradu Kruševcu živi 123-124 hiljade stanovnika, u Trsteniku 43 hiljade. Korisnika socijalne novčane pomoći u Trsteniku ima 700, u Kruševcu više od 10 puta nego u Trsteniku, 7.200. Pa bih voleo da mi kažete - po kom kriterijumu je u gradu Kruševcu više socijalnih slučajeva daleko nego što je to u Trsteniku, jer tu nema neke logike ili su u pitanju određene namere političke vezano za kampanje, predkampanje, i sve ostale stvari? Naravno s time smo se suočavali, ali ne možemo transparentno da dođemo do tih podataka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo danas u nedelju, peti put zaredom, predlažemo zakone kao opozicija, gde je među ovih sigurno 20, 30 zakona koje predlažemo, i one koji biste i vi rado podržali, ali s obzirom da nema zvonca vi za njih ne glasate.
Molim vas, pre nego što krenem da obrazlažem ove zakone, da ih saslušate, pa ih predlažite vi, a mi ćemo ih prihvatiti ili recite Vladi da te zakone predloži zato što su to zakoni od kojih direktno zavise životi građana i zavisi budući razvoj Srbije.
Jedan od tih zakona jeste svakako zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, s obzirom na činjenicu da već godinama unazad nemamo niti adekvatnu strategiju, niti dovoljno ulaganja i investiranja u poljoprivredu, iako u toj oblasti privrede imamo najvećih šansi i mogućnosti za rast. Dakle, to niko ne vidi, ne zato što nema para, nego zato što prosto ili postoji neznanje ili nema želje da se pomogne srpskom seljaku.
Ovim Predlogom zakona predlažem da se podignu podsticaji i premije za poljoprivredu koje bi poljoprivredni proizvođači iskoristili da se osnaže sa konkurencijom, iskoristili potencijale koje imamo i na taj način zaposlili sebe, ali pomogli i Srbiji.
Podsetiću vas da u Srbiji danas postoji 630 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U tim gazdinstvima radi 1.450.000 stanovnika Republike Srbije koji su zaposleni za stalno u tim svojim poljoprivrednim gazdinstvima i najveći poslodavac u Srbiji danas jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva. Nažalost, država njih kao takve ne prepoznaje, već ih vidi više kao neki teret, jer u budžetu mora da izdvoji određena sredstva za njih.
Sada, ako pogledate, mi i dalje kao zemlja koja ima potencijal od milijardu evra za izvoz poljoprivrednih proizvoda, imamo veći uvoz paradajza i paprike u ovoj godini, nego izvoz. Da smo uvezli za 14,5 miliona evra, izvezli svega 3,4, shvatamo da zapravo država se ozbiljno ne bavi tim problemom.
U narednom budžetu za 2017. godinu imamo nekakvih pomaka, malih i skromnih, ali ni u šta ne možemo verovati, jer ako svake godine unazad dve, tri godine govorimo o IPAR programu, koji treba da osnaži poljoprivrednike, nije realizovan ni jedan jedini dinar od predviđenih 175 miliona evra od EU, onda vam je jasno da ne možemo očekivati ni da se budžet za poljoprivredu realizuje u nivou koji je predviđen.
Dakle, potrebno je malo raspodeliti sredstva, uzeti od „Beograda na vodi“ i Arapa i Nemaca i dati našem srpskom seljaku i on će sigurno dati veći doprinos nego ovi stranci koji samo uzimaju od Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dakle, radi se o zakonu kojim se definišu nadležnosti mesnih zajednica, kao najnižeg nivoa vlasti u Republici Srbiji. Dakle, to iako možda nekome deluje neozbiljno, to je prvi nivo vlasti sa kojim se susreću građani u bilo kom delu Republike Srbije da žive. Već godinama je njihova funkcija potpuno degradirana i upravo ovim zakonom želim da mesnim zajednicama damo veća ovlašćenja i da one obavljaju određene funkcije i realizuju one projekte koji se tiču života njih samih, jer oni najbolje znaju šta su njihovi prioriteti.
Nažalost, ovaj zakon nije na dnevnom redu, iako ga već pet puta predlažem. Verujem da je i vama jako bitan u ovom trenutku zato što posle održanih lokalnih izbora, gde je SNS pobedila u najvećem broju gradova, sada slede izbori za mesne zajednice i važno je da i mesne zajednice imaju značaj kakav treba da imaju.
Ono što moram reći jeste da izgleda da vi ne da nećete da osnažite mesne zajednice, već želite da ih ukinete, jer lokalne samouprave ne raspisuju izbore za mesne zajednice, iako je zakonom definisano da se u roku od šest meseci, od formiranja i konstituisanja lokalne vlasti, sprovedu izbori sa savete mesnih zajednica. Imamo primer, konkretno kod mene, u opštini Trstenik gde je zakonski rok 24. decembar za održavanje izbora za savete mesnih zajednica. Još uvek nisu ni raspisani zato što, kaže, su dobili nalog od centrale partije da se izbori održavaju zajedno sa predsedničkim izborima, verovatno i parlamentarnim.
S obzirom da svake godine u Srbiji imamo novi krug izbora, nije čudno što se ne održavaju izbori za mesne zajednice, pa ćemo barem to da ujedinimo i da idemo da se igramo svake godine na štetu građana Republike Srbije.
Dakle, ovim zakonom predlažem da se obezbede finansijska sredstva u Zakonu o budžetu i predvidi da 80% poreza na imovinu koji nastaje na teritorijama mesnih zajednica ostaje njima za finansiranje projekata koje oni odrede kao njihove prioritete, a da 20% toga ide u budžet lokalne samouprave.
Sa druge strane, takođe, jako je važno da se u zakonu definiše obaveznost formiranja saveta mesnih zajednica i za gradske opštine, dakle za gradska područja.
U ovom sadašnjem zakonu stoji vrlo jasno da su obavezne seoske mesne zajednice da se formiraju, a ne i na teritorijama grada. Dakle, treba ispraviti tu anomaliju i pružiti građanima da mogu da osete decentralizaciju o kojoj govorimo na sva usta, odnosno vi govorite kao vlast, ali je u praksi nigde ne vidimo.

Zahvaljujem.
Ovo je jedan od zakona za koji zaista ne mogu da verujem da vi ne želite da stavite na dnevni red. To je zakon koji treba da usaglasi Zakon o učeničkom i studentskom standardu i Zakon o lokalnoj samoupravi i da omogući gradovima i opštinama u Srbiji da mogu u skladu sa zakonskom regulativom da stipendiraju svoje učenike i svoje studente.
Radi se o jednoj tehničkoj stvari, radi se o mogućnosti da onaj predsednik opštine ili gradonačelnik koji želi da stipendira svoje studente i učenike može to da uradi a da ne krši zakon i da ne mora da dobije prijavu od DRI ili nekih drugih inspekcija koje dođu u kontrolu rada.
Mi predlažemo da se uvede član zakon 16a, kojim se uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata na lokalnom nivou. Dakle, šta treba još reći u ovom Predlogu zakona ako nije dovoljan argument to da iz Srbije godišnje odlazi na desetine hiljada ljudi. Pedeset osam hiljada radno sposobnih ljudi prošle godine su napustili Republiku Srbiju. Trideset i osam hiljada ljudi je negativni prirodni priraštaj u 2015. godini bio. Više od polovine mladih ljudi do 30 godina želi da ode od Srbije, i da li je to dovoljan znak kako se živi u Srbiji. Da li ćete se otrezniti, shvatiti, kojim putem danas ide Republika Srbija? Da li to predstavlja signal da nešto preduzmemo hitno? Očigledno da vama ne predstavlja, jer ne želite da razgovarate o ovome. Ali, je ovo sasvim sigurno dobra ocena rada Vlade.
Zaista, ja ne mogu da shvatim da postoji problem da bar uskladimo zakon i da možemo onim našim đacima i studentima, koji su budućnost ove zemlje, pomognemo da imaju osnovnu i bazičnu egzistenciju. U protekloj deceniji iz Srbije je otišlo 175 hiljada ljudi, i to najviše mladih ljudi do 30 godina starosti. To je alarm za sve ljude koji zaista dobro misle ovoj zemlji.
Nažalost, mi ponovo slušamo o hvalospevima, o blagostanju, o rezultatima rada Vlade, i onda kada dođemo dotle da trebamo raspravljati ozbiljno o važnim stvarima, kao što je Zakon o budžetu za 2017. godinu, to se radi po hitnom postupku, gde mi dobijemo svega jedan dan, kao opozicioni poslanici, da analiziramo budžet. To samo govori o tome da i te kako ima šta o njemu da se vidi što vi krijete i ne želite da se sazna, itekako imate strah, i ako to ne bi trebalo da bude logično. Obično se veći ne plaše od manjih, ali sada je stvar obrnuta i vi se plašite od opozicije, koja bi mogla da sagleda budžet i da postavi nezgodna pitanja koja građani ne mogu da čuju na televiziji.
Razlog tome jeste to što danas, verovatno nema prenosa, što se bojite, zapravo, da se čuje šta se govori.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovo je takođe jedan važan predlog zakona i tiče se preduzetnika, domaćih firmi, domaćih malih i srednjih preduzeća, koja posluju u Republici Srbiji.
Vi ste ovu godinu proglasili za godinu preduzetništva, bivši ministar privrede Sertić, četvrti po redu svih vaših vlada, je rekao da će biti izmenjeno preko 40 zakonskih rešenja koja će na neki način olakšati funkcionisanje i poslovanje privrednih društava, malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Od svega toga nismo dobili ništa, i ja, peti put, predlažem jedno od tih zakonskih rešenja koja treba promeniti, i vi ne želite da ga stavite na dnevni red.
Ali, ja ću ponovo dati predlog ovog zakona i reći šta je važno. Važno je to da se svim našim domaćim pravnim licima koji u tekućoj godini zaposle nove radnike umanjuje osnovica za plaćanje poreza za iznos plaćenih zarada za novozaposlene radnike. Drugi član, koji predlažem da se menja, podrazumeva da se u onim nedovoljno razvijenim privrednim područjima Republike Srbije novoosnovana pravna lica oslobode plaćanja poreza na dobit za period od tri godine.
Sve vaše vlade su se u prethodnom periodu zaklinjale u mala i srednja preduzeća, bazirali ekonomski rast na srpskom preduzetniku, srpskom preduzetništvu, ali rezultat toga je, nažalost, izostao. Mi u zadnjih, ako pogledamo 15 godina, imamo trend da broj malih firmi opada i to se nastavlja i dalje. Umesto da pomažemo naše preduzetnike sa manjim parama, manjim sredstvima, mi sa poklonima iz polupraznog budžeta i dalje čašćavamo strane investitore.
Za 2017. godinu predviđen je iznos od 13 milijardi podsticaja stranim firmama. Tu gotovo da nema ni jedne firme iz Srbije. Sa mnogo manjim sredstvima naši preduzetnici bi bili zadovoljniji i dali bi veći doprinos sveukupnom privrednom razvoju u Republici Srbiji.
Sada u Srbiji u kojoj posluje negde oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, oni nažalost, stvaraju svega 30-ak procenata BDP, ali to nije zato što njima fali ili nedostaje preduzetnički duh, ili zato što oni ne znaju da obavljaju svoj posao, nego zato što ih država ugnjetava, zato što ih stavlja u neravnopravan položaj sa strancima koji dolaze ovde u Srbiju, zato što nemaju sistem za normalno funkcionisanje u državi i nemaju normalne uslove poslovanja kakve imaju privrednici u drugim zemljama, razvijenih zemalja Evrope, zapravo.
Prema tome nije ni čudno što se na svakih šest novih otvorenih privrednih preduzeća, domaćih, ugasi 10, koji su već funkcionisali u Republici Srbiji. S toga, predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red, jer bi se dobrim sistemom podsticaja aktivirali potencijali koje imaju naši preduzetnici u Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje premijeru Republike Srbije i Vladi Republike Srbije da li će i kada Vlada Republike Srbije ispuniti ustavnu i zakonsku obavezu i da Skupštini dostavi predlog o završnom računu i za kada je planirana rasprava po ovom predlogu zakona?
Zašto je ovo važno? Imali smo u prethodnim danima priliku da slušamo o rezultatima sto dana Vlade. Posle predstavljanja tih velikih i impresivnih rezultata, kako je rekao premijer, to je obeležila polemika da li imamo suficit ili imamo deficit. Takođe, u prvih sto dana Vlade imali smo priliku da vidimo da je premijer bezbroj puta bio besan i ljut. Ja ću navesti samo dva primera. Jedan primer je iz Niša, gde je on usred bela dana na ulici iskritikovao gradonačelnika Niša za deficit od 50 miliona ili drugih primer, gde on, kako kaže, je ljut sam na sebe zato što je dobijao pogrešne informacije i lažne izveštaje u vezi sa stanjem u „Srbijagasu“, „Azotari“, MSK i drugim velikim sistemima.
Ja se iskreno bojim da premijer svakodnevno dobija te neistinite i lažne izveštaje i da je to zapravo razlog njegovog nezadovoljstva radom Vlade Republike Srbije, koje je pokazao prilikom podnošenja Izveštaja o radu prvih sto dana Vlade. Da se takve stvari ne bi ponavljale, očekujem da Vlada podnese izveštaj o trošenju sredstava iz prethodnog perioda, da zajedno pogledamo kakvo je realno i stvarno stanje u budžetu i kako i na koji način se raspolaže sredstvima građana Republike Srbije.
Napominjem, takođe, da je ovo treći put da imamo prvih sto dana Vlade. Vučićeva vladavina je ušla već u petu godinu i tri puta smo na ovim konferencijama i podnošenju izveštaja o radu za prvih sto dana Vlade slušali, bojim se, uglavnom iste stvari i slušali o tome kako će nam biti bolje neke naredne godine od 2014, preko 2015, 2016, a evo sada ulazimo i u 2017. godinu.
Na svakoj toj konferenciji povodom sto dana Vlade, odnosno svaka kampanja SNS i svaka vlada se osvrtala na tri ključna stuba: jedan je borba protiv korupcije i kriminala, drugi stub je borba protiv siromaštva i treći je borba protiv nezaposlenosti.
Šta imamo tu u realnosti? U realnosti imamo, što se tiče borbe protiv korupcije, i videli smo to i u izveštaju Evropske komisije, porast korupcije i kriminala, od rezultata imamo akcije „Rezač“ i „Skener“ u kojima je uhapšeno 175 osoba, ali po informacijama koje možemo čuti u javnosti ni protiv jedne te osobe nije podignuta optužnica, niti izrečena neka presuda, a sve odštetne zahteve će platiti opet građani Srbije.
Sa druge strane, oni koji su bliski režimu i bliski vlasti nastavljaju da sprovode svoje korupcionaške poslove i da razvijaju svoje biznise u svim sferama, da li je to energetika, da li je poljoprivreda, da li građevina, da li IT sektor i ugostiteljstvo.
Što se tiče borbe protiv siromaštva, u Srbiji danas imamo 620.000 apsolutno siromašnih stanovnika, što je negde oko 9% ukupne populacije u Republici Srbiji. Od toga je 268.000 njih primilo neku vrstu socijalne pomoći. Dakle, više od polovine nije dobilo nikakva sredstva i očigledno je da ta dugo najavljivana borba protiv siromaštva, takođe, ne daje nikakve rezultate. U toj kategoriji, apsolutno siromašnih, imamo i veliki broj penzionera kojima je slavodobitno najavljeno da će dobiti jednokratno 5.000 dinara u decembru, a zanemarujući činjenicu da se njima svakoga meseca skida 5.000 dinara od kada ste usvojili zakon da uzmete zakonom stečena prava.
I, naravno, što se tiče stope nezaposlenosti, mi smo verovatno jedina zemlja u svetu u kojoj se smanjuje nezaposlenost, a ne povećava se broj zaposlenih ljudi. Vi jednostavno manipulacijom i zloupotrebom statistike preko noći smanjite broj zaposlenih sa 22% na 15%. Dakle, tu nema nikakvih rezultata.
Kada sada sve to pogledamo i sagledamo, vidimo da to što premijer ocenjuje pozitivno rezultate Vlade, očigledno je potkovano onim neistinitim podacima o kojima je on svedočio da je dobijao od svojih saradnika i zato predlažem Vladi da pod hitno dobijemo Predlog zakona o završnom računu, kako bi videli kako se troše sredstva poreskim obveznika.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 103. Poslovnika stav 3. jer niste dali reč po Poslovniku malopre poslanicima koji su tražili reč i član 108, vezano za staranje o redu na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, gospodine Arsiću, vi ste iz jedne mirne, konstruktivne rasprave koja je tekla tokom današnjeg dana ovde dozvolili da jedna dotična poslanica iz SNS isprovocira opoziciju, time što kaže da su ti predlozi amandmana koje predlažu poslanici opozicije spinovani ili smešni. Dakle, to je nedopustivo i da na taj način…

Poslanica je na taj način ne samo uvredila poslanike opozicije, već i poslanike vlasti i predlagača zakona zato što je značajan broj amandmana opozicije predlagač…

Dakle, molim vas, zaista, da se ubuduće starate i da se ne koristite dvostrukim aršinima kada govore poslanici opozicije ili poslanici vlasti, da ne bi dolazili u situaciju u koju smo došli u petak. Ista poslanica je i u petak izazvala haos koji je nastao i nered u Skupštini u petak. I danas se dešava ista stvar. Iz jednog mirnog tona, normalnog rada, dozvolili ste, i niste je prekinuli da napravi situaciju koju je trenutno napravila ovde u Skupštini.
Molim vas da se buduće starate o radi i da ne kršite članove Poslovnika, ni 103. ni 108. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo predložili odnosi se na član 23. odnosno lica određena za vezu i tu je predviđeno da se imenuju određena lica u policijskoj upravi, osnovnom javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad. Međutim, s obzirom da je tu predviđena i specijalizovana obuka za ta lica i da primena zakona počinje tek 1. juna naredne godine, odnosno za nešto više od sedam meseci od danas, naš amandman se odnosi na to da se odrede lica koja će odrediti rukovodioci ovim nadležnim institucijama i koji će te poslove obavljati i pre nego što se završi specijalizovana obuka.
Dakle, u članu 23. posle stava 2. predložili smo amandman koji kaže – Izuzetno od stava 2. ovog člana do završetka specijalizovane obuke lica, lica određenog za vezu imenuje se iz reda nadležnih policijskih službenika, zamenika javnih tužioca i sudija.
Dakle, predlog ovog amandmana je vezi sa amandmanima 7, 8. i 9. On bi praktično omogućio primenu zakona na neki način i pre toga što on stupi na snagu, s obzirom na činjenicu da na osnovu statističkih podataka mi imamo u Srbiji jednu žrtvu porodičnog nasilja na nedeljnom nivou i bilo bi jako važno da već počnemo sa primenom nekih od predloženih mera koje predviđa zakon koji ste predložili. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poslanička grupa SDS i Narodnog pokreta Srbije je podnela amandman na član 35. i taj amandman je usvojen, što je za nas zadovoljstvo i znači da neko zapravo čita i posvećuje se ovim amandmanima koje mi podnosimo, bez obzira što dolaze od strane opozicije.
Takođe, kao i moja koleginica Marinika, pozdravljam posvećenost ministarke da popravimo barem malo zajednički zakon, odnosno Predlog zakona koji je pred nama.
Što se tiče samog člana, dakle, mi smo predložili brisanje u stavu 1. jednog dela iza reči „produžena“, dakle - kaznom zatvora do 60 dana, kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.
Dakle, predlogom ovog zakona, s obzirom da se radi o prekršaju, postupanje lica protivno meri zaštite nasilja u porodici koja mu je izrečena sankcioniše se kao prekršaj, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, rešenja prema kome je takvo delo svrstano, odnosno inkriminisano kao krivično delo.
Smatramo da je to postojeće rešenje bolje nego da to tretiramo kao prekršaj, pre svega, zbog bolje zaštite žrtava nasilja u porodici, ali isto tako i da bi takva odredba imala i bolji odvraćajući efekat onih koji su nasilje činili ili će činiti.
Dakle, u okviru predloga amandmana na zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlažemo zadržavanje postojećeg krivičnog dela u ovoj sferi, a smatramo da takva dela treba da budu tretirana kao krivična dela, a ne kao prekršaji. Zahvaljujem.