Hvala, poštovana predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, dosadašnja rasprava po dnevnom redu je pokazala nivo demokratije i parlamentarizma, generalno, jer mnogi zakoni koji su predloženi da njima bude dopunjen dnevni red tiču se svakodnevnog života naših građana i za mnoge od njih se Vlada Republike Srbije zalaže. S obzirom da poslanici vlasti nisu dobili nalog da za to glasaju, ostaje za neko drugo vreme.
Ja ću predložiti zakone za koje smatram da je neophodno izvršiti izmenu. Jedan od njih jeste zakon izmenama o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i tiče se formiranja mesnih zajednica.
Dakle, dosadašnja zakonska regulativa, kao i Ustav Republike Srbije predviđaju pravo građana na pokrajinsku i lokalnu samoupravu koju ostvaruju neposredno preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Međutim, taj cilj i smisao nije u potpunosti ispunjen i mesne samouprave i lokalne samouprave, prema sadašnjim zakonskim rešenjima, ne mogu biti u potpunosti adekvatno u stanju da ostvare sve one potrebe građana, i to iz nekoliko razloga. Jedan od njih svakako jeste i obavezni oblik organizovanja u mesnoj zajednici. Dakle, zakon predviđa da se mesne zajednice obavezno formiraju u seoskim naseljima, ali ne i u gradskim naseljima, kao i drugi ozbiljan problem su sredstva za rad mesnih zajednica koja nisu precizno definisana.
Zbog toga mi predlažemo izmenu u članu 8. gde se podrazumeva obavezno formiranje mesnih zajednica. Dakle, briše se reč „mogu“. U članu 72. da se mesne zajednice osnivaju i za gradska naselja. U članu 74. da mesne zajednice do 100 stanovnika mogu neposredno da donose odluke o pitanjima o kojima se odlučuje u mesnoj zajednici. Ono što je najvažnije, u članu 75. stav 1. dodaje se da se deo poreza na imovinu, koji se utvrđuje odlukom o budžetu opštine, odnosno grada preraspodeljuje na mesne zajednice, i to u iznosu od 80% mesnim zajednicama, a 20% budžetu opštine, a za gradska naselja, odnosno gradske mesne zajednice imamo 20% sredstava naplaćenih na toj teritoriji.
To bi značilo da imamo fiskalnu decentralizaciju, da mesne zajednice imaju sopstvene izvore finansiranja, imaju veći značaj i imaju veću samostalnost, kao organizacioni oblici sa kojima se građani prvi susreću u kontaktu sa državom Srbijom.
Pozivam vas da prihvatite ovo, jer mislim da je važno za sve nas koji danas živimo u Srbiji.

Zahvaljujem.
Dakle, u svetlu ovoga što se događa i sa IPAR programom, kao i sa stanjem u poljoprivredi koje je niz godina unazad katastrofalno, poljoprivrednici jedva sastavljaju kraj sa krajem i, pored toga što je to grana koja beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, mi i dalje ne shvatamo da investiranjem u poljoprivredu dobijaju i država, dobijaju i poljoprivrednici, a onda govorimo o tome kako nema dovoljno sredstava za povećanje budžeta za poljoprivredu, koji je mali. Sa 250 do 300 miliona evra godišnje ne može se razvijati poljoprivreda, niti je to uspelo i jednoj od razvijenih poljoprivrednih zemalja. Dakle, ukoliko želimo da ovu granu poljoprivrede razvijamo, moramo uložiti značajnija sredstva za to. Nije argument da para nema. Argument je samo da ih mi ne raspoređujemo onako kako bi trebalo da bude, odnosno po prioritetima, ne sagledavamo tačno gde treba trošiti ta sredstva, pa na kraju, ako bi se samo jedan deo sredstava koji će se utrošiti u projekat „Beograd na vodi“ usmerio na privredu, svakako bi imali mnogostruko veće rezultate, i u smislu zapošljavanja i u smislu privrednog razvoja Srbije.
Mi predlažemo da se u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju u članu 15. stav 4, kod premija za mleko, premije za mleko podignu sa sedam na 10 dinara. Takođe, predlažemo da se za biljnu proizvodnju, u članu 18, sa šest na minimum osam hiljada podignu davanja po hektaru, kao da se u članu 31. sa šest hiljada dinara na osam hiljada dinara podigne regres za đubrivo i za seme.
To je jako malo, ali pokazuje dobru volju da smo spremni da pomognemo našim poljoprivrednicima. Danas naši poljoprivrednici ostvaruju premije za mleko od sedam dinara. Mi ih štitimo prelevmarima i carinama. Ne možemo mi očekivati da ćemo izvoziti bez carina naše voće i povrće i naše druge poljoprivredne proizvode na tržište Ruske Federacije i EU, ukoliko se mi sami zatvaramo.
Dakle, moramo ojačati naše poljoprivrednike i moramo njima p ružiti mogućnost da budu konkurentni. Premija za mleko u zemljama EU je 24 evro centa ili 30 dinara, što znači da onog trenutka kada ukinemo prelevman naši proizvođači mleka će biti u ozbiljnom problemu kako da na svom sopstvenom domaćem tržištu izađu na kraj sa konkurencijom EU. I neće nama poljoprivredu pokrenuti magična rešenja, neće je pokrenuti ni Nemci, neće pokrenuti ni Arapi, pokrenuće je naši proizvođači, ali mi moramo njima da pružimo podršku. Stoga predlažem da se podrži ovaj Predlog zakona kako bismo podigli premije u Zakonu o podsticajima poljoprivredi.

Hvala.
Dakle, u Zakonu o lokalnoj samoupravi su određene nadležnosti svih lokalnih samouprava u Srbiji i ja bih tu ukazao na jednu realnu potrebu i mislim da će se većina složiti danas samnom o tome, a to je mogućnost lokalnih samouprava da stipendiraju svoje đake i studente.
Naime, Zakonom o lokalnoj samoupravi definisana je nadležnost, ali nije izričito navedeno da je lokalna samouprava uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata i stoga predlažemo da se doda član 16a koji kaže da lokalna samouprava uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.
Naime, u izmenama Zakona o učeničkom i studentskom standardu je predviđena mogućnost lokalnih samouprava da mogu stipendirati đake i studente, ali toga nema u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Predsednici opštine i gradonačelnici se suočavaju sa primedbama i zamerkama DRI, da mi nemamo pravo da stipendiramo naše đake i studente sa teritorije jedinica lokalnih samouprava.
Mislim da je to u ovom svetlu stanja neusklađenosti od obrazovanja sa potrebama privrede u svetlu toga da nam godišnje iz Srbije odlazi 32.000 ljudi, u svetlu toga da smo druga zemlja u svetu po broju visoko obrazovanih kadrova koji odlaze u Srbiji. Mislim da treba pružiti mogućnost lokalnim samoupravama da oni procene i da stipendiraju one njihove sugrađane koji postižu velike i značajne rezultate.
Dakle, ovo je jedna jako važna stvar. Mislim da nije bitno ko je predlaže, da li vlast ili opozicija. Nadam se da ćete se složiti samnom jer se radi o jednoj nasušnoj potrebi, kako bismo omogućili tim ljudima da imaju razlog više da, kada završe svoje školovanje i svoje obrazovanje ili ostanu u mestima u kojima žive ili se posle školovanja u njih vrate i nastave da razvijaju svoj grad i taj deo Srbije.
Dakle, ukoliko to ne uradimo i ukoliko se nastavi da mladi ljudi odlaze iz manjih gradova i manjih sredina, doći ćemo u situaciju da će pojedini gradovi da nam odumiru, da ćemo imati sve veću centralizaciju i centralizam. Ono što je još opasnije, imaćemo i dalje probleme i suočavaćemo se sa odlaskom mladih ljudi koji će tražiti svoju budućnost u nekih od razvijenih evropskih zemalja.
Dakle, predlažem da usvojite ovaj zakon kako bismo mogli da damo ovlašćenja lokalnim samoupravama, da mogu da u skladu sa zakonskom regulativom, pomažu i stipendiraju đake i studente na svojoj teritoriji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dakle, ovaj zakon o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica treba da otkloni zapravo razlike i diskriminacije u smislu poreskih olakšica koje mogu da ostvare velika pravna lica u odnosu na ona mala i srednja preduzeća.
Dakle, Zakonom o porezu na dobit predviđene su određene olakšice, ali samo za one koji investiraju veći kapital i kumulativno zaposle sto i više radnika. Zbog toga smatram da je neophodno da se zakonom omogući da i mala i srednja preduzeća dobiju zakonske olakšice ukoliko zaposle radnike bez obzira na broj zaposlenih radnika. Mi imamo situaciju da naši privrednici, domaći privrednici, koji žele da investiraju da dodatno proširuju svoje kapacitete, zapošljavaju nove radnike ne dobijaju nikakve olakšice od Republike.
Na ovaj način mi ćemo njih motivisati da investiraju i da zapošljavaju ljude. Na taj način nemamo samo efekat smanjivanja nezaposlenosti, već imamo i efekat suzbijanja sive ekonomije odnosno rada na crno u određenim firmama.
Stoga predlažemo da se uvede novi član 44a, koji poreskom obvezniku koji u poslovnoj godini na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine zaposli nove radnike, poreska osnovica se umanjuje za iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika, uvećana za doprinese za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac.
I, druga izmena, takođe, u istom zakonu odnosi se na novoosnovano pravno lice i u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, koji obavlja proizvodnu delatnost. Dakle, predlog naš je da se novoosnovana preduzeća oslobode poreza na dobit za prve tri godine u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije. Na taj način, motivišemo otvaranje novih firmi, stimulišemo preduzetničke ideje i dajemo im mogućnost da bez poreskog opterećenja pokrenu svoj biznis.
Mislim da i jedan i drugi predlog neće ugroziti fiskalnu stabilnost Republike i budžeta, a da će svakako mnogostruko se vratiti kroz davanje, ukoliko ti preduzetnici budu uspeli da razviju svoj biznis ili zaposle više svojih ljudi.
Dakle, u ovim vremenima velike nezaposlenosti i relativno slabe privredne aktivnosti moramo tražiti načine i modele kako da pomognemo našim privrednicima i preduzetnicima, da se ne dešava da samo veliki investitori, strani investitori, koji dolaze u Srbiju dobijaju desetine hiljada evra po zaposlenom radniku, a da naši domaći privrednici koji nose privredu Srbije i treba da je nose u narednom periodu, ne dobijaju ništa.
Zato vas pozivam da glasate za ovaj predlog izmena zakona. hvala.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, predsedavajući, uvažene kolege poslanici, nisam srećan zbog toga što na Prvoj redovnoj sednici ovog saziva parlamenta kao prvu tačku dnevnog reda imamo izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i oduzimanje para gradovima i opštinama.
Takođe, očekivao sam ministra Dušana Vujovića ovde, za koga smatram da je trebalo da, kao neko kompetentniji, odgovara na naša pitanja, s obzirom na činjenicu da je ministarka Ana Brnabić tu sada u novom sazivu po prvi put i da je njoj, eto, pripao taj zadatak da brani ovaj zakon danas.
Dakle, da pogledamo prvo u kakvoj zemlji mi danas živimo. Mi živimo danas u zemlji sa najnižim platama u regionu, u zemlji čiji građani plaćaju najskuplje gorivo u regionu, živimo u Srbiji koja ima najstarije stanovništvu u regionu. Srbija spada u pet najstarijih zemlja Evrope. Živimo u Srbiji iz koje godišnje preko 30 hiljada stanovnika odlazi.
Istovremeno, hvalimo se suficitom u budžetu. Vrlo često koristimo to, odnosno premijer Vučić koristi u svojim nastupima na teatralnim pres-konferencijama. Poslednja je bila 1. septembra, gde smo čuli o tome kako je suficit u budžetu 31,8 milijardi dinara i da je to mnogo više nego što je bila procena MMF-a.
Ja ću vam samo reći da kada u nerazvijenim zemljama imate suficit u centralnoj kasi, to obično u praksi znači da imate deficit u džepovima stanovništva i budžetima privrede.
Hvalimo se tim našim neverovatnim reformama i rezultatima da bi nas po leđima tapšala Svetska banka, MMF i druge međunarodne finansijske institucije, ali ćutimo od koga smo taj novac uzeli. Nikako da čujemo otkud taj suficit i toliki napredak u budžetu Republike Srbije. Uzeli smo ga od penzionera kojima smo smanjili penzije, koji danas jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji nemaju ni za lekove. Uzeli smo od profesora i lekara kojima ste smanjili plate. Uzeće se i od PDV-a za robu namenjenu bebama i mnoge druge stvari. Ali, pokazalo se da to nije dovoljno, da nam fali još pohvala od velikih međunarodnih finansijskih institucija. Zato su danas na dnevnom redu budžeti lokalnih samouprava, da se uzmu pare i od opština i gradova.
Verovatno smatrate da su budžeti Prokuplja, Niša, Sombora, Novog Sada, Kragujevca, Beograda preveliki i da im treba oduzeti 4,8 milijardi dinara i te pare preliti u centralnu kasu. Obrazloženje predlagača zakona koje smo dobili je u stvari citiranje analize Fiskalnog saveta, koja je po meni prilično neiskrena, a sad ću vam reći i zbog čega.
Dakle, kao obrazloženje navodi se povećanje deficita, to smo sada čuli od ministarke, od 2011. godine za 1,1% na godišnjem nivou, kao i da takva raspodela poreza po oceni Fiskalnog saveta nije utemeljena u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porezi dominantno pripadaju centralnom nivou vlasti, kao i da opštine i gradovi nisu ta sredstva upotrebili u prethodnom periodu za razvojne projekte, već su se ponašali bahato, trošili za plate, zarade i neke druge stvari.
Pošto su nam svima puna usta evropskih vrednosti, hajde da vidimo šta su to i evropski standardi kada je preraspodela javnih prihoda u pitanju. Najpre, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine obavezuje države koje su je prihvatile da primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti. Da li je to tako u Srbiji?
U pojedinim razvijenim državama EU skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, a u Srbiji su prošle godine sve opštine i gradovi, uključujući i AP Vojvodinu dobili svega 11,68% ukupnih prihoda, odnosno devet puta manje od centralnog nivoa vlasti. Onda čujemo kako je zbog zakona 2011. godine Republika bila darežljiva prema opštinama. Međutim, podaci pokazuju nešto sasvim drugo. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zato mi je trebao ministar Vujović koga ovde nema, godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou vlasti u Srbiji od 2012. godine do dana današnjeg iz godine u godinu su sve niži, pa ću vam reći da 2012. godine je lokalnim samoupravama godišnje pripadalo 17,7% ukupnih javnih prihoda, 2013. godine 14,2%, 2014. godine 12,28%, a 2015. godine smo postigli rekord sa svega 11,68% sredstava.
U isto to vreme centralni nivo vlasti je od 2012. godine inkasirao 82,8%, 85,8% 2013. godine, 87% 2014. godine i 88,3% 2015. godine. To govori da cela Srbija radi samo da bismo punili republičku kasu, da građani treba da štede, da privreda treba da štedi da bismo mi sve pare slili tu, da bi premijer imao o čemu da govori na pres-konferencijama, pominjući neverovatne reforme sa kojima svakog dana žive građani Republike Srbije.
U svim zemljama EU, kao što sam i rekao, pripada u proseku jedna trećina ukupnih javnih prihoda jedinicama lokalne samouprave, a ostatak ide u centralnu kasu. Kada govorimo danas o porezu na zarade, on je zapravo samo jedan izvor finansiranja lokalnih samouprava, i ako ga posmatramo parcijalno, onda možemo reći da možda treba napraviti preraspodelu. Sve bi to možda i bilo tako da situacija u praksi nije drugačija. Ja razumem da i za MMF i za ministra finansija ovaj Predlog zakona danas predstavlja brojke i slova.
Oni su uzeli papire, sagledali, rekli prebacićemo iz jednog ćupa u drugi ćup, imaćemo na nivou Republike više param, imaćemo fiskalnu stabilnost, opštinama ćemo nešto uzeti, neće to biti preveliki problem.
Naravno, ja kao neko ko je bio predsednik opštine mogu sa punim pravom da kažem onima koji to nikada nisu bili, pa i ministru Vujoviću, odakle zapravo uzima sredstva? Da bi znao od čega uzima sredstva, on ne uzima ni od jednog predsednika opštine. On treba da siđe u realan život, da siđe među narod, da siđe među građane, da čuje šta su njihove potrebe i šta će se smanjiti time što se na ovakav način godinama unazad smanjuju sredstva za finansiranje lokalnih samouprava. U tom slučaju biste videli da će se smanjiti sredstva za izdvajanje i za poljoprivredu, i za lokalnu infrastrukturu, i za nabavku materijala za škole, pomoć nezaposlenim porodiljama, predškolskim ustanovama i svega ostalog što je u nadležnosti za finansiranje lokalnih samouprava.
Sada, to možda ne bi bio preveliki problem da opštine vrlo često nemaju potrebu, odnosno da ne moraju da finansiraju iz svojih lokalnih budžeta nešto što nije u njihovoj direktnoj nadležnosti, pa zbog nefunkcionisanja sistema institucija, zbog toga što neke republičke institucije ne obavljaju svoje poslove, ne finansiraju određene stvari, vrlo često su opštine primorane da to rade iz sopstvenih budžeta.
Navešću vam nekoliko primera, kao što je kupovina protivgradnih raketa. To nije u nadležnosti lokalnih samouprava. Dobili smo smernicu i mišljenje Ministarstva finansija da možemo kupovati, jer nema para u republičkoj kasi za to. Isto tako, godinama unazad se finansiraju zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama zato što Fond ne odobrava zaposlenje novih radnika. Isto tako smo pre godinu i po dana dobili novo poskupljenje struje kroz uvođenje mrežarine za javnu rasvetu od 50%. Isto tako smo dobili nalog od premijera, pre godinu dana, da 7.000 jednokratno damo svim radnicima u predškolskim ustanovama, odnosno vaspitačicama, jer je to naša obaveza, ali je premijer dogovorio sa sindikatima i rekao – naložiću opštinama da to prebace. Isto tako je pre nekoliko godina ograničen iznos komunalne takse zbog pospešivanja privrednog ambijenta u gradovima i opštinama, što nije loše, i ja sam tada bio za to, iako sam bio predsednik opštine, ali kada vi ovako kontinuirano godinama svakim novim zakonom oštećujete lokalne samouprave dovešćete u problem građane koji tu žive.
Ja sada znam da će neko reći da su predsednici opština nekakvi neodgovorni lokalni šerifi, da troše pare na zapošljavanje, na plate, i to se moglo čuti mnogo puta u prethodnom periodu, ali nemojte na osnovu izuzetaka praviti pravilo. Dakle, ukoliko neki predstavnik lokalne samouprave, kao što je, recimo, predsednik opštine Kuršumlija kupio sebi prvo auto, iz SNS, predsednik opštine Kosjerić je za nekoliko puta u vrednosti godišnjeg budžeta zadužio svoju opštinu, kada neki predsednici opština krijući se iza partijske knjižice vladajućih stranaka potpisuju razne finansijske ugovore sa svojim rođacima, to ne sme biti pravilo, niti biti praksa.
Ja danas hoću da govorim o onim predsednicima opština koji su odgovorno obavljali i obavljaju svoj posao, koji su perspektivni i koji su prosperitetni, oni koji znaju šta znači lokalna infrastruktura, oni koji znaju šta su kapitalni projekti, oni koji znaju da razgovaraju sa investitorima, oni koji znaju da isplaniraju budžet po meri svojih građana, da nad svojim budžetom ostvare sve one potrebe koje građani od njih očekuju. Oni su kažnjeni i oni se kažnjavaju ovakvom politikom koja traje unazad nekoliko godina kontinuiranim smanjenjem sredstava za razvoj lokalnih samouprava, a što se tiče SNS i njenih predsednika opština, svakako će i oni imati vremena da se razračunaju sa mangupima iz svojih redova.
Dok se umanjuju sredstva lokalnim samoupravama, sa druge strane niko ne otvara temu ko će platiti promašaje nestručnih ministara u prethodnom periodu. Mi smo promenili 36 ministara od 2014. godine. Mnogi od njih su najavljivani kao čarobnjaci koji će napraviti privredni bum u Srbiji, a onda su napravili ogromne troškove i ogromne probleme u svojim resorima. Niko ne pominje zašto se ne postižu rezultati u reformi javnih preduzeća, zašto i dalje imamo situaciju da se nenormalno troši novac kroz davanja javnim preduzećima poput „Srbijagasa“, poput „Železnica“, poput EPS ili na kraju RTB „Bora“, a svi znamo koliki milioni i milijarde odlaze u ta preduzeća. Niko nije hteo da se uhvati u koštac da radi taj težak posao, iako se godinama unazad od 2014. godine, od strane premijera Vučića, najavljuju velike i sveobuhvatne reforme koje će pre svega krenuti od javnih preduzeća. Lakše je svima bilo da se taj teret koliko, toliko prenese na lokalne samouprave, a indirektno će se preneti i na same građane Republike Srbije i građane koji žive u ovim lokalnim samoupravama.
Mnoge opštine i gradovi će verovatno tražiti način kako da nadomeste ovo smanjenje finansijskih sredstava, i to pre svega kroz povećanje njihovih izvornih prihoda, kao što je možda porez na imovinu ili neki drugi primeri. To će se opet preliti na džepove građana Republike Srbije.
Mene zabrinjava i činjenica da na ovako važnu temu većina predsednika opština u Srbiji i gradonačelnici ćute. Siguran sam u to da njima nije previše dobro, ali znam da se sa druge strane oni plaše da ne dobiju ukor od svojih partijskih centrala i svesno prihvataju da budu neko ko će podržati smanjenje davanja opštinama. Napominjem, ne samo po ovom zakonu, već govorim o ukupnim prihodima koje lokalne samouprave dobijaju i tendenciju pada od 2012. godine do danas.
Pitam se – dokle tako? Oni sada razmišljaju na koga će preliti taj gubitak, verovatno ne želeći da se suprotstave ili protivureče ministru finansija i premijeru, jer očekuju da tokom godine možda dobiju iz budžetske rezerve sredstva za tekuću likvidnost i onda imamo situaciju, kao što je to bilo prethodnih godina, da gradovi poput Leskovca, Niša, Kragujevca, Novog Sada dobijaju stotine miliona dinara, potpuno netransparentno, na osnovu ličnog ubeđenja ministra finansija ili premijera, na osnovu njihovih obrazloženja i oni sada ćute računajući da će biti podobni i dobiti mimo zakona sredstva. Da li je normalno da mi smanjujemo zakonom sredstva lokalnim samoupravama, a sa druge strane ne ukidamo i ostavljamo to ovlašćenje da se u određenim situacijama opštinama i gradovima iz republičke kase, podobnima naravno, prebacuju određena sredstva?
To samo govori o tome da mi danas u Srbiji imamo jedan veliki problem, a to je pre svega nedostatak demokratije, nepostojanje institucija i na kraju i parlamentarizma. O ovome što ja danas govorim šapuće se u parlamentu, i to nije nikakva tajna. O tome govore predsednici opština i poslanici iz vladajućih struktura, ali sve dotle dok se ne uspostavi zaista suštinska, istinska demokratija, to znači da građani neposredno na izborima, uz promenu izbornog zakonodavstva, biraju svoje predstavnike. U opštinama u kojima nikada nisu bili će odlučivati ministri, zakone će te izglasavati vi, gospodo, kolege narodni poslanici kojima je daleko važnije šta kaže MMF i vaš predsednik stranke, nego vaš komšija ili vaš sugrađanin.
Zbog svega ovoga što sam naveo kao argumente, poslanička grupa SDS i NPS će glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Prvo, što se tiče stranačke pripadnosti, ja sam bio u jednoj stranci i više nikada nisam preletao, za razliku od nekih drugih, ni u jednu drugu, već sam napravio svoju.

Što se tiče kompetentnosti, nisam imao zaista nikakvu nameru ni jednog trenutka da vas omalovažim, niti bilo šta da kažem lično, naprotiv, mislim da je ministar Vujović kao neko ko vodi finansije mogao da da bolji odgovor, time se bavio u prethodnom periodu.

Što se tiče MMF ja neću da govorim tome, država koja sarađuje sa MMF je u stanju posebne potrebe. Njoj treba tutor u smislu finansija kako bi mogla da napreduje i da se razvija i nadam se da ćemo u narednom periodu sve manje biti u potrebi da koristimo usluge svetskih finansijskih institucija.

Takođe, što se tiče racionalizacije za zapošljavanje, odnosno racionalizacije i troškova zapošljavanja na lokalnom nivou, ja ću vam samo reći da danas lokalne samouprave imaju oko 116 hiljada zaposlenih radnika, javna preduzeća oko 133 hiljade i različite agencije i resori koje vodi Vlada 330 hiljada. Dakle, i dalje lokalne samouprave imaju daleko, daleko manje nego to što ima centralni nivo vlasti i to treba imati u vidu.

Što se tiče ovako dobrih istorijskih napredaka i 120 milijardi više nego što je predviđeno, ja onda postavljam pitanje, ako imamo toliki suficit, toliko dobro stanje u javnim finansijama, pa zašto onda smanjujemo to opštinama. Onda nemojte onda da to smanjujemo. Ostavite opštine, imamo, super je, razvijamo se kao država i nema nikakvih potreba za bilo čime.

Što se tiče toga da li je povećanje penzija bilo racionalno, vi ste ga, odnosno ne vi, prethodna ista vlast, ali u prethodnom mandatu je nezakonito oduzela stečena prava penzionerima i to je suštinska tema.

Što se tiče finansiranja lokalnih samouprava i te kako nije bio promašaj da se veći deo poreza na zarade raspodeli tamo i gde se stvara da ljudi tamo gde stvaraju taj porez mogu i da ga koriste.

Povreda Poslovnika.

Hvala.
Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika koji se odnosi na repliku, gde jasno kaže da ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izraz o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje ima pravo na repliku.
Nijednog jedinog trenutka nisam pomenuo imenom i prezimenom, niti po funkciji gospodina Martinovića, izuzev ako se on nije prepoznao u tome što sam pomenuo preletanje iz stranke u stranku, pošto se on nekada kleo u gospodina Šešelja…

Uvažene kolege poslanici, poštovani gospodine mandataru, poštovani budući ministri, pročitao sam pažljivo vaš plan i program, kao što sam pažljivo pročitao isti onaj koji ste 2014. godine predložili.
Naravno, kada bi se živelo od dužine ekspozea svi bismo mi ovde mogli da se takmičimo ko će biti u stanju da duže govori i da napiše bolji program, ali bi to bilo takmičenje u besedništvu. Gotovo da nema nikog verovatno ko se ne zalaže da se ostvari ono što ste vi definisali kao programske ciljeve. Međutim, živi se od rezultata i živi se od dela.
Ja sam stekao utisak slušajući vas da mi ne živimo u istoj državi. Ja sam poslanik iz centralne Srbije, koji je iz Trstenika i tamo je Vlada Republike Srbije ugasila 2000 radnih mesta. U tom delu Srbije u zadnjih 15 godina nije bilo nijedne ozbiljne investicije, ni domaće ni strane, i to od Kruševca do Čačka gde živi 500 hiljada stanovnika. Nisam čuo u ekspozeu da je planirana izgradnja autoputa Pojate- Preljina, ali zato sa druge strane, imamo najavljeno gašenje železničke pruge od Kraljeva do Stalaća.
U tom delu Srbije, kao i u ostalim delovima Srbije, poljoprivrednici danonoćno rade, muče se i juče i prekjuče zapravo dok smo mi ovde radili oni su obrađivali svoje njive na suncu nije im bilo teško da rade i jedva sastavljaju kraj sa krajem, zato što nije bilo rezultata u oblasti poljoprivrede, s jedne strane.
S druge strane dozvoljen je reeksport i danas Srbija izvozi robu iz EU za Rusiju i eto ga odgovor na ono o čemu ste govorili prilikom izlaganja ekspozea zašto je povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Povećan je izvoz iz drugih zemalja. Srpska roba se nažalost ne prodaje ili se prodaje po niskim cenama.
Takođe, u tom delu Srbije, gospodine mandataru, mladi ljudi planiraju da svoju budućnost grade u nekim drugim zemljama i odlaze iz Srbije. Svi ti ljudi su, verujem, 2014. godine verovali u vaš program i ono što ste govorili. Verujem da će veliki broj njih verovati i danas. Međutim, rezultati pokazuju da vi zaista jeste u stanju i posvećeni ste da napravite ozbiljan program, da napravite ozbiljan ekspoze, ali mene niste uverili da ste u stanju da sprovedete ono o čemu pišete, i da organizujete sistem u državi koji će funkcionisati.
O tome mi govori i to da je u prethodne četiri godine u tri vlade, u jednoj rekonstrukciji promenjeno 30 ministara, četiri ministra privrede, četiri ministra prosvete, četiri ministra odbrane, tri ministra finansija. Evo, imamo i sada novih šest ljudi.
Za sve te ljude ste govorili da su to takođe stručni ljudi koji će u svojim oblastima postići velike rezultate, da je prethodna Vlada Vlada kao „Bajern“, koja će raditi timski, ali nažalost, ti rezultati su izostali. Nisu nam čak pomogli ni svi oni strani savetnici, od Štroskana, Guzenbauera, Franka Fratinija, Toni Blera i drugih.
Pitam vas - da li ćete vi kao selektor nastaviti i dalje da igrate i u napadu i u odbrani, da uz prisustvo medija primate građane i budete predsednik i mesne zajednice i predsednik opštine i javnog preduzeća i katastra i na taj način urušavate sistem institucija u Srbiji i onda, uzgred, ne morate se ni čuditi, i potpuno je logično kada svi očekuju odgovor od vas, a ne od nadležnih institucija, pa i kada je u pitanju, kako ste rekli, rušenje tri barake u Savamali?
Ja ću samo deliće pročitati iz vašeg prethodnog ekspozea, zapravo citiraću vas. Rekli ste da će Srbija postati zemlja jednakih šansi za sve, gde nije bitno da li imate ili nemate člansku kartu stranke ili ne, da će mladi ljudi ostajati u Srbiji, da ne želite Srbiju koja živi od danas do sutra gde se vlast smatra uspešnom ako ima nešto hrane, lekova i struje i sve to uspešno predstavlja u svojim medijima.
Rekli ste da će biti doneti zakoni koji će ostvariti pravo tržišno okruženje i uništiti korupciju, smanjiti broj ljudi u javnom sektoru i reformisati javni sektor, da smo imali veliku sreću sa FAP-om i SIS-om, da ćete reformisati pravosudni sistem i sprovesti sistemske reforme u obrazovanju, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, da ćete poljoprivrednu proizvodnju povećati za 30%.
Takođe, obrazovanje će nam biti na prvom mestu, obrazovanje je temelj od koga počinjemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu novu Srbiju, bolju Srbiju, Srbiju koja zna, kao i da država mora postati podrška, a ne prepreka privrednicima, da ćemo reformisati zdravstvo i da ćete realizovati mere za smanjenje siromaštva.
Vi, gospodine Vučiću, sami budite realni i procenite šta je od ovoga urađeno, a šta nije. Ja znam da je za ovo verovatno bio potreban pun mandat, ali ste vi sami doneli odluku da ga skratite na polovinu.
Što se tiče predloga članova Vlade, moram da kažem da sam sa nekim ministrima iz prethodne Vlade uspešno sarađivao. Tu moram da pomenem gospođu Mihajlović i gospodina Antića, sa kojima sam realizovao ozbiljne projekte. Od novih ministara ne poznajem većinu, ali poznajem gospodina Nedimovića i Anu Brnabići i pozdravljam njihov izbor kao novih ljudi u novu Vladu Republike Srbije.
Međutim, ono zbog čega ja ne mogu da podržim ovaj vaš program je to što nisam video rezultate u prethodne četiri godine, a bilo je dovoljno vremena da se to oseti.
Sa druge strane, nisam video preduslove da se realizuju ovi ciljevi vaši, koji su nesumnjivo dobri. Bio bih neiskren ako bih rekao ako program nije nešto što bi želeli svi mi da se realizuje. I ja živim u ovoj zemlji i žive moja deca i želim da tu žive i želim da se realizuje vaš program. Ali, da bi se to uradilo, neophodno je uraditi neke elementarne stvari na koje nisam primetio da ste u ova dva dana bacili akcenat, a to je pre svega promena političkog sistema u Srbiji, uspostavljanje sistema vrednosti i institucija sistema Republike Srbije. To je preduslov da biste uspeli da realizujete sve ovo o čemu ste govorili. Zato ja kao poslanik Narodnog pokreta Srbije neću moći da podržim vaš predlog. Hvala.

Reklamiram povredu člana 104. stav 1. gde kaže da, ukoliko se narodnom poslaniku neko obrati uvredljivo, između ostalog navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, ja sam obavljao funkciju.
Dozvolite da završim.

Mene je okrivila, ja sam predsednik opštine bio kada je ona to govorila.

A niste mi dali ni premijeru repliku da dam.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dolazim iz Trstenika i bio sam deo izvršne vlasti u prethodnom periodu i na lokalu. Malo mi je bilo nejasno ono što se događalo u petak, a čini mi se da će to i danas, a to je pre svega što je sve drugo tema, osim kandidata i obrazloženja predlagača kakve to kvalifikacije treba da ima predsednik ovog doma, odnosno izveštaj o radu u prethodnom sazivu parlamenta, jer se radi o istoj osobi.
Dakle, ja ću govoriti, da ne bih kršio Poslovnik, o tački dnevnog reda i okrenuću se na dve stvari koje, po meni, treba da oslikavaju jednu osobu koja će predsedavati ovom domu, a to su pre svega poverenje i efikasnost. Dakle, što se tiče poverenja, pitam sve vas ovde, a i građane i narod koji nas je ovde poslao, da li gospođa Gojković može da uliva poverenje i da li joj građani Srbije mogu verovati? Da li joj mogu verovati jer je ona bila član Narodne radikalne stranke, Srpske radikalne stranke, Narodnog pokreta, zatim na listi Ujedinjenih regiona Srbije je ušla u parlament, što joj nije smetalo da odmah bude deo poslaničkog kluba Demokratske stranke i na kraju Srpske napredne stranke.
Pročitaću samo neke izjave gospođe Gojković, koje je ona izgovorila. Dakle, „Pomno pratim to što politički rade Nikolić i Vučić. Nema tu nekog bitnog i velikog kvaliteta, novih kadrova, programa koje bih ja vrlo rado podržala.“. Zatim, „Bila bih neozbiljan političar da sam se posle isključenja iz SRS ponovo vratila u jedno krilo te stranke.“. Zatim, „Srpska napredna stranka je kao mehur od sapunice koji će pući ako ne osvoji vlast.“. Zatim, „Pri formiranju nove vladajuće koalicije sigurno nećemo podržati SNS, DS je prirodni partner Narodne partije.“, rečeno je 2012. godine.
Dakle, ja znam gospođu Gojković i sa predsedništva jedne druge stranke kojoj sam ja pripadao i slušao od nje šta je govorila o velikoj većini predlagača. Dostojanstvo mi nalaže da ne mogu da ponavljam to, ali to nije bilo nimalo afirmativno ni za vas koji je predlažete. Zato znam da većina vas danas istinski ne podržava taj predlog, ali ste dobili nalog koji morate da poslušate. Dakle, kada budete uradili ono što ste krenuli, a to je predlog za promenu i izmenu izbornog zakona, kada ovde budu bili poslanici koji će zastupati interese naroda, onda će se drugačije razgovarati.
Šta je garancija da gospođa Gojković dobije poverenje i da neće izdati sutradan i Srbiju, kao što je izdala i stranke, kao što je izdala i prijatelje, kao što menja partije kao čarape? Dakle, molim vas, to je jedna ozbiljna osobina i kvalitet politički o kome treba da govorite. Ali, tema i nije zapravo kandidat za predsednika, zato što je obrazloženje tanko i sve vreme se govori o Bodrumu, govori se o ukrajinskim scenarijima, govori se o Vladi i rezultatima Vlade, najmanje se zapravo govori o samom kandidatu.
Što se tiče efikasnosti, od 383 zakona koje je usvojio ovaj dom u prethodnom sazivu, 204 je usvojeno po hitnom postupku, 204 zakona koji uređuju živote građana Srbije. Dakle, sve što se ovde usvoji, od tih zakona zavisi kako će nam živeti i radnici i poljoprivrednici i doktori i profesori. Dakle, nije suština u kvantitetu, suština je u kvalitetu. Prema tome, način na koji je gospođa Gojković obavljala funkciju u prethodnom sazivu parlamentu ničim nije opravdala da ponovo dobije poverenje za novi mandat. Posledice takvih zakona, a neki od njih su po tri puta za manje od godinu dana menjani, kao što je Zakon o javnom beležništvu, po hitnom postupku je usvojen Zakon o energetici, Zakon o uređivanju plata i penzija, set medijskih zakona.
Ono što, naravno, moram da kažem, što je možda i najvažnije i što sam ja gledao do sada sa strane, ne iznutra kao narodni poslanik, nego kao predsednik opštine, to je da je ovaj dom degradiran u odnosu na Vladu u prethodnom periodu i umesto da Narodna skupština i poslanici preslišavaju ministre i Vladu, ovde je bilo obratno – ministri i premijer su preslišavali narodne poslanike uvek kada su ovde dolazili, zato što je predsednik parlamenta to omogućavao i uvek stavljao u podređen položaj poslanike u odnosu na članove Vlade.
Ali, hrabri jedna stvar, a to je da je jedan od zadataka koji je šef poslaničke grupe predlagača, gospodin Martinović rekao, je da će očekivati od nje da se postara o vladavini prava, s obzirom na činjenicu da su se u prethodnom periodu suočili sa uzurpacijom jednog dela teritorije Republike Srbije u Savamali, i te kako će nam trebati vladavina prava.
Zbog svega ovoga, ja kao narodni poslanik Narodnog pokreta Srbije i član poslaničkog kluba SDS neću podržati predlog predlagača za predsednika Narodne skupštine i biću protiv. Hvala.

Poštovani predsedavajući, šta se dešavalo, zapravo, ja prvo ne držim nikome lekcije niti to hoću da radim. Imam puno pravo kao predstavnik naroda da zastupam interes onih ljudi koji su me ovde poslali i to ću govoriti. Da li se to nekome sviđa ili ne, to je sada pitanje za vas.
Što se tiče 2010. godine i šta se dešavalo tada na skupštinama, to je bilo pre šest godina, ja ću da vas podsetim da vi četiri godine ste ovde imali vremena da sve to što je bilo loše popraviti i promenite da ne bude kao što je bilo. Dakle, ja nisam primetio da se nešto promenilo. Zapravo, jedino ste se vi promenili, jer tada do 2012. godine vi ste bili protiv EU i protiv Šešelja, odnosno protiv Vučića i Nikolića, a za Šešelja. Bili ste neko ko apsolutno nije podržavao politiku SNS, a danas svosrdno to podržavate i trudite se i zastupate tu politiku. To je u redu ako napredujete, idete u napred i nadam se da će to dati neki rezultate, kvalitativne pre svega u vašoj grupi.
Dakle, što se tiče Zakona o javnom beležništvu, ne samo taj zakon, set sistemskih zakona je usvajan preko noći, usvajan je na brzinu, bez javnog uvida, bez javne rasprave i tako dalje. Znate vi vrlo dobro koji neću da trošim vreme na nabrajanje zakona.
Što se tiče jedne vrlo važne stvari, molim vas, pomenuli ste izbor poverenika, za vreme mandata gospođe Gojković ovde se pamti da nije data reč povereniku Šabiću da se obrati sa ove govornice. Dakle, tada kada je vršen izbor nezavisnih institucija vi niste dali reč i to je još jedna referenca predsednice Skupštine koju vi zastupate da treba da vodi parlament u narednom periodu. Hvala vam.