Samo ko nikada nije radio može da tera ljude da rade za praznike i nedeljom i da se smeju ovim rečima, kada ti ljudi treba da budu sa svojim porodicama. Samo neko ko ne zna kako izgleda svaki dan raditi osam sati, od 7 do 15 ili 9 do 17 časova, jer nikada nije imao to iskustvo, može da govori kako je osam sati malo. Samo neko ko je osoba koju baš briga za ljude može da kaže da ga je baš briga za one u Čikagu koji su protestovali pre 140 godina, jer su radili 12 do 18 sati dnevno. NJih šest je tom prilikom poginulo, a pet je na suđenjima osuđeno na smrt posle tih protesta. Samo neko koga baš briga za Srbiju može Milošu Vučeviću da da spisak na kome su ovi ljudi koji sede ispred nas i da mu kaže da oni treba da čine njegovu novu Vladu Srbije.

Kad kažem, njegovu, mislim na Vučića, naravno, a ne na Vučevića, jer sve Vlade od 2012. godine su Vučićeve Vlade, a ne Dačićeve, Brnabićkine ili Vučevićeve, i sve su nebitne, jer odluke donosi samo on. Zato su vas, gospodine Vučeviću, slušali o tom vašem ekspozeu satima samo oni koji su morali da vas slušaju. Ja vas slušao nisam, jer to što tu piše nema nikakve veze sa realnim životom, a što se vidi iz prethodnih ekspozea.

Istina, malo sam potcenio vaše sposobnosti, pa sam došao posle tri sata kad sam mislio da ste završili, a vi ste još čitali. Da ste toliko čitali, kada je bilo vreme, možda biste mogli i Gimnaziju u Novom Sadu da upišete, a ne da idete u Bački Petrovac. O nebitnosti vašoj i takozvanih vaših vlada ću kasnije.

Sada ću prvo o rezultatima Vučićevih vlada od 2012. godine. Vučić i Srpska napredna stranka su uspeli nemoguće, uspeli su da ne ispune nijedno jedino obećanje koje su dali pre nego što su došli na vlast 2012. godine. Navešću samo neke.

Kosovo. Obećali ste da ćete poništiti sve što je Tadić prihvatio i potpisao, sve, a umesto toga dali ste Albancima i međunarodnoj zajednici sve što je traženo, pa i više od toga. Zbog toga su sever Kosova napustile desetine hiljada Srba, a pre godinu dana im je Vučić dao nalog da napuste lokalne samouprave i kosovsku policiju zbog tablica. Naravno, Kurti je to iskoristio na nelegalnim, nelegitimnim izborima gde je glasalo 3% ljudi i postavio albanske gradonačelnike. Onda je Vučić prihvatio tablice i rekao našim sunarodnicima da se dodatno ponize i da potpišu peticiju, referendume po kosovskom zakonu za smenu gradonačelnika. Kada su ovi raspisali referendume, shvatila se ona bolna istina da je ogroman broj ljudi zbog svega što se dešava ovih 12 godina napustio sever Kosova i da će na tim referendumima jako teško 50% ljudi da glasa da se gradonačelnici smene, pa ste onda pozvali na bojkot te ljude. To je genijalna politika, genijalna politika.

Molim ove što ste radili kao izbacivači u diskoteci, pa greškom nekad ušli na vrata DS, a ne radikala, opomenete da mi ne dobacuju. Hvala.

Što si se prepoznao, čoveče? Šta ti je? Svašta!

Dvadesetčetiri sporne privatizacije će biti istražene do kraja, ni po jednoj se ništa nije desilo, ali su zato privatizovali, odnosno prodali sve što su mogli i Bor i PKB i zemljište po Vojvodini i Beograđanku i Sava centar i … Ostao je još samo EPS, pošto je „Telekom“ toliko uništen da ga niko ne bi ni na poklon uzeo.

Borba protiv korupcije. Možete vi da pišete šta hoćete. Srbija je danas po zvaničnim tabelama međunarodnih organizacija po korupciji najgora u Evropi, a odmah posle Rusije i Belorusije. Milijarde evra se ukradu svake godine i svi to vide, SNS, tužilaštvo ćuti. O tome je pričao moj kolega Aleksić vrlo detaljno, pa ne bih ponavljao.

Ekonomski razvoj. Srbija je šampion Evrope po inflaciji. Kraj. Dug je porastao sa 15 na 35 milijardi. Plate jesu porasle. To niko ne spori, ali su porasle i u okolnim zemljama. U Crnoj Gori više nego u Srbiji, što treba da znate.

Iz Srbije se godišnje iseli oko 100.000 ljudi. Broj dece u srednjoj školi u Srbiji za ovih 12 godina se smanjio za petinu, a broj đaka koji su upisali prvi razred osnovne škole ove godine je za 14% manji nego pre 12 godina. Prošle godine se rodio najmanji broj beba u Srbiji u poslednjih 50 godina, i to su činjenice.

Poljoprivreda. Danas se 250.000 ljudi manje bavi poljoprivredom, nego 2012. godine.

Zdravstvo. Imamo 7.000 ljudi manje zaposlenih, lekara, medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite, nego pre 12 godina.

Beograd na vodi. Obećan kao najveći projekat na kome će se zaposliti 200.000 ljudi. To je rekao Aleksandar Vučić, nisam ja, i koji će dizati BDP 5% godišnje. Broj radnika tamo nikada nije prešao dve hiljade i ovaj projekat je, kao što je rekao gospodin Aleksić, jedna od najvećih pljački u Srbiji u ovih 12 godina.

Samo vas gledam i moram da vas upozorim da se obraćate čoveku čija su starija deca morala da napuste zemlju zbog laži koje ste o njemu objavljivali. Obraćate se čoveku čiju su mlađu decu tukli u školi, jer im je otac lopov, a zbog vaših laži. Obraćate se čoveku ispred čijih ste stanova, gde žive deca, puštali ona odvratna skandiranja i palili baklje.

Ja sam, poštujući ovaj dom, maksimalno tolerantan, maksimalno se suzdržavam. Za vaše dobro je da ostanem takav i da ne počnem da pričam ono što znam pojedinačno o svakom od vas. Ja vas dobronamerno savetujem. Kao što vam kažem da ste najveći lopovi u istoriji ove zemlje i da, iako vi sada vičete ovde, to što vi radite to nije lopovluk, to je kleptomanija, jer vi kradete, a više vam ne treba, da biste ovo što je pričao Miki, da bi Nikola Petrović u Veneciji trošio milione evra za 50. rođendan, pa se oblačili u vremenu srednjeg veka, u kostimima, a to što mi sada dobacujete, jednoga dana, kada vam bude suđeno, ćete se pozivati na mene da niste lopovi, nego kleptomani. To je bolest, pa da vas možda oslobode zbog onoga što ste uradili. Ne dirajte me, najdobronamernije savetujem. Smejte se. Smejte se.

Juče ste napravili veliku svečanost jer počinjete gradnju stadiona. Niste ni počeli gradnju dečije bolnice Tiršova dva za koju ste rekli da će biti gotova 2022. godine, ali počinjete stadion. Važnije je da ulažemo u fudbal uz koji idu huligani i kriminal, nego da imamo bolnicu za decu.

Važni su kriminalci na tribinama, kriminalci u upravama klubova, Terzić i Vučelić, nego da se spašavaju dečiji životi. Što je najsmešnije i to niste mogli da uradite, ne možete da prevezete autobus iz tačka A u tačku B, nego se on zaglavio tamo u pesku. Pa, vi ste šampioni, bre. Sram da vas bude, ne samo velikog šefa Aleksandra Vučića, nego sve vas koji ovo ludilo podržavate.

Ludilo će se nastaviti, jer će ovo biti nova Vučićeva Vlada, Vlada kontinuiteta, što znači da će biti kao i do sada, nebitna, i da će se odluke donositi na Andrićevom Vencu, Bokeljki, Jajincima, da se Ustav neće poštovati.

Koliko je nebitno da li imamo Vladu ili nemamo govori činjenica da od 1. novembra imamo tehničku Vladu, šest meseci nema Vlade, mesec dana nema tehničkog premijera, jer je gospođa Brnabić postala predsednica Skupštine. Biće tako isto i u narednom periodu.

Vi me slobodno demantuje kad ja kažem da je gospodin Vučević nebitan i neka mi kaže gospodin Vučević koliko puta ga je gospođa Brnabić nazvala šefom, kako je nazivala Aleksandra Vučića, bar sto puta? Koliko puta? Ni jednom. Znate zašto? Niste vi šef, nego ste izvršilac.

Inače, da vas još nešto naučim, sramota je predsednika države i predsednika stranke zvati šefom. Pa nije bre ovo automehaničarska radionica, nije ovo kafana pa ima šef sale. Stranka, država ima predsednica. Ono što, jedino vas opravdava, je to što mafija ima šefa, pa možda kad ga zovete šefom malo povezujete sa tim.

Kad sam rekao da je gospodin Vučević najbolji kandidat SNS jer je na slobodi i nema poternicu Interpola, gospođa Brnabić je po ko zna koji put nazvala lopovom i kriminalcem. Ja mislim da to nije primereno funkciji koju obavlja, ali navikao sam. Sada već 120 sudija, 140 presuda imam da lažete o meni, ali to nije važno, važan je kandidat koji uz uslove koje sam pomenuo ispunjava još jedan - da ga nema u skaj komunikaciji, jer to bilo jako nezgodno. Nema ga ne zato što nema kontakta sa kriminalcem, videli smo fotografije, već zato što je nebitan, pa ono militantno krilo organizovane zločinačke organizacije koji čine razni Belivuci, Šarići itd, nisu pričali sa njim, nego su pričali sa Oskarom ili velikim šefom.

Da je funkcija premijera nebitna govori to da ni gospođe Brnabić nema u toj skaj komunikacijo. Što bi neko sa njom pričao kad se zna da se stvari u Srbiji završavaju razgovorom sa onim istim Oskarom i onim istim Velikim šefom.

Preskočiću ove kontakte i sve ostalo u Novom Sadu, reći su samo da po onome što smo videli i čuli, gospodin Vučević je po standardima koji su presvučeni radikali nametnuli idealan kandidat za premijera.

Sad kad smo to raščistili da pređemo na kandidate, za kao ministre. Gospodine Aleksić je pokušao da da objašnjenje kako su neki izabrani. Zaista ne postoji ni jedno logično objašnjenje kako se većina ovih ljudi pojavila na spisku za kandidate za ministre, a tek ne postoji objašnjenje kako su neki postali kandidati za baš ta ministarstva koja su dodeljena.

Dugo sam razmišljao kako je moguće, recimo, Aleksandar Martinović dobije resor poljoprivrede, a Nikola Selaković resor kulture. Aleksić je pomenuo jedan izraz zovu se „muzičke stolice“ ja mislim da se to desilo drugačije. Da je Vučić okupio najbliže saradnike i da su igrali fote. Znate, onu igru fote? I onda zavrte onu flašu od vina od nekoliko hiljada evra i kaže - neka ova fota bude ministar poljoprivrede, zavrte i pravo na Martinovića, a za kulturu za Selakovića.

Ono što mi nije jasno kako je Momirović postao ministar bilo čega? Taj deo mi nije jasan. Nikad. Pazite, on nije deo te ekipe. Znate šta sam zaključio? Zaključio sam da su ljudi ogladneli i neke pice su poručili, došao Toma, doneo pice, u jednoj ruci pice, u drugoj račun fiskalni, tad su rekli ajde ko će da bude ministar trgovine, pravo na to, Vučić kaže – vidiš bre da ima račun, zna to sa plaćanjem, evo ga ministar trgovine, a kad može ova gospođa koja je rekla da avioni u Srbiji nisu leteli dok nije došao Vučić, da bude ministarka, pa što ne može gospodin Momirović, nikakvih problema nema. Ja ne znam čime sam ja leteo decenijama, šta sam radio na aerodromu, šta sam ja studirao te avione, ali evo saznali smo i to.

Vidim da je jedan od kriterijuma bio i to postanete ministar ako ste opozicija i pljujete ono zlo, onog Đilasa najviše. Tako je gospođa Tanja Macura o meni svašta pričala, danas je ministarka. Gospođa predsednica „Zavetnika“ takođe, optuživala me je da radim sa Vučićem. Danas su ministri, Jeremić nije još stigao do pozicije ministra, on je samo do goluba pismonoše, ali to je prva faza da u sledećoj Vladi dođe do ministra.

Imamo u Vladi predstavnike „Zemunskog klana“, imamo ministarku koja se odricala srpskog državljanstva, tu je i moja školska drugarica Tanja Miščević, ja nikada ne lažem upozorio sam vas, koja je ministar za nešto što se zovu evropske integracije, što u Srbiji ne postoji već godinama.

Na kraju, Aleksandar Vulin. Čovek koji se javno hvalio svojim vezama sa FSB, ordenima. Čovek koji je prisluškivao rusku opoziciju, dostavljao snimke, ljudi dobili 25 godina zatvora, saradnik Mire Marković, iz Novog Sada upisao Pravni u Kragujevcu, onaj isti gde je 50% prodaja ispita itd.

Tu je i Marko Đurić, poznati tapšač, koji se uklapa u ovu priču odlaska na studije iz jednog velikog grada u drugi. Gospodin Đurić je pokušao da studira Pravni u Beogradu, nisu prepoznali njegov talenat. Prešao je u Novi Sad, studirao je Fakultet za privredu i pravosuđe i brzo stigao do diplome.

Znate, kad pogledam ta vaša seljenja zbog škole, meni je onda jasno ovo preseljavanje birača za izbore. Vama je to normalno, kao dobar dan vam to dođe.

Pošto ja uvek imam konkretne predloge i izneću sad jedan. Umesto ovih 30 i nešto ministara, ovde ima tri ministara, premijera. Siniša mali da bude prvi potpredsednik i ministar. On je idealan, on nema ni jednu aferu, u pravu je gospodin Vučević. Bugari su rekli da se falsifikat, bugarski grafolog rekao da su potpisi falsifikovani. Evo, to je kraj vica. Nije bugarski grafolog iz Sofije, nego bugarski grafolog iz Plovdiva. Gde ste ga našli, ljudi, stvarno? Svaka vam čast.

Onda i da uz njega tu bude još i Goran Vesić. Ja mislim da je to fer da bude neko ko može da zabavlja narod ovim snimcima, da ne bude dosadna ta Vlada. Uostalom, on je od retkih koji ima veze sa svojim resorom. Naime, on je ministar građevine, verovatno zato što živi u građevini koja je građevinski fenomen. Ozakonjena pre nego što je izgrađena i u njoj kvadrat košta 5.000 evra tamo u Kursulinoj ulici, ali dobro.

To bi bila kompaktna Vlada, a ne ova sa 30 i nešto minstarki i ministara, koja neće stići da se upoznaju, a Srbija će morati na nove izbore, jer su ovi gospodo bili neregularni, pokradeni, jer je SNS kroz medije, pritiske, kupovinu glasova, dodavanja listića ukrao bar 800.000 glasova.

Nemojte nas svađati sa našim kolegama koje na neke izbore izlaze. Mi svi isto želimo, a to je da se vlast promeni, a u ovom trenutku se ne slažemo oko način kako ćemo do toga doći. Proći će i ovo, složićemo se opet.

Za kraj, dozvolite mi da iznesem još jedan predlog, čudi me kako se Vučić toga nije setio, bio je preopterećen, pošto je sada prekasno gospodine Vučeviću za nove kandidate za Vladu, ja predlažem da imamo jednu rekonstrukciju već u maju i da u Vladu uđu Mile Dodik, predsednik Republike Srpske i Nenad Nešić, ministar policije. Kakve veze ima što je ovaj ministar policije u Bosni, a Dodik predsednik Republike Srpske? Kad mogu obojica da glasaju u Srbiji na izborima, Nešić čak i na lokalnim, što ne bi mogli da budu i u Vladi?

Dodik je inače na svim dešavanjima u Srbiji više ovde nego u Republici Srpskoj. On da bude umesto Vulina, a Nešić umesto Dačića. E sad, pošto se Ivica malo teže odriče ovih funkcija, ako on ostane bar Dodik da uđe. Imam ja ozbiljan razlog za to.

Inače, ovaj prethodni ministar Gašić, poslali ga u vojsku, što bi rekli Srbi „izmakli mu ćilimče“, sad je na kapiji. Isto je prošao Nebojša Stefanović, videćemo gde će da završe.

Znate zašto predlažem još Dodika? Ova Vlada neće ekonomski pokrenuti Srbiju, jer nema znanja za to. Neće zaustaviti korupciju, niti se boriti sa kriminalom, ne mogu sami protiv sebe. Neće uraditi ništa da se poboljša stanje u zdravstvu i prosveti, jer to je nemoguće sa njima. Neće zaustaviti pad nataliteta, niti zaustaviti odlazak ljudi iz Srbije, ni preporoditi poljoprivredu, ni razviti energetski sektor. Neće uraditi ništa za domaće privrednike jer ih ne interesuju, osim ako nisu njihovi. Dakle, neće uraditi ništa dobro.

Pošto će biti još crnje i gore nego što je sada, dajte bar da imamo dva člana Vlade, Dodika i Dačića, koji vole da pevaju, pa kad već tonemo kao Titanik, da dok tonemo slušamo pesmu, možda nam bude lakše. Hvala.

Mnogo laži ste izneli, sudovi u Srbiji su pokazali šta je istina, šta nije od ovih reči. Mnogo ste me vređali, ali na to sam navikao sve ove godine.

„Beograd na vodi“ je izgledao drugačije u prvom projektu, zgrade do dva sprata i tad nije bio vlasništvo dve trećine stranih firme, o tome se tad nije pričalo.

Za predsednika Košarkaškog saveza izabran sam 2011. godine, na predlog pokojnog Bore Stankovića i predlog Zvezde i Partizana. Rezultati poznati.

U gradu Beogradu smo napravili devet osnovnih škola, četiri doma zdravlja, hiljadu kilometara ulica asfaltirali, tri mosta, otvorili 40 i nešto obdaništa, davali trinaestu penziju, imali besplatne udžbenike, dva kompleta, otvorili porodilišta, zemunsko i ovo gore na Dedinju, svašta smo uradili. Moj saradnik Aleksandar Bjelić, najbliži saradnik, nije osuđen za Bulevar. Devet puta su dizali optužnicu, devet puta je apelacija poništavala, sad deseti put, to je rekord. Nemojte se dalje sramotiti.

Most je proglašen najvećim građevinskim poduhvatom u Evropi te godine i ja sam na to ponosan. Sve ovo što su pričali, ova gospoda iz JUL-a, radikali i ostali, o tome kako je bilo grozno u vreme kad sam ja bio vlast u Beogradu, ja ću vam reći samo jednu stvar - poštovana gospodo, radio sam koliko sam mogao, nešto dobro, nešto loše, ali zbog moje politike nijedna majka u Srbiji crninu nije obukla, a zbog vaše politike desetine hiljada su obukle crninu zbog poginulih sinova koje ste u rat gurnuli, najviše vi iz JUL-a, gospodo, iz JUL-a, SPS-a i radikala. Hvala.

Hvala lepo, gospođo predsednice.

Što se tiče Saveta Evrope, stav Stranke slobode i pravde i Jelene Milošević u Strazburu, i gospođa Brnabić je to javno rekla, je naravno protiv. Što se tiče rezolucije UN, stav SSP-a je naravno protiv.

Što se tiče tablica i toga, Borko Stefanović ništa slično nije potpisao. Što se tiče pregovora, statusno bi trebalo da budu i dalje u Savetu bezbednosti i zato je i predsednik Vučić mogao da govori tamo i pre nekog vremena. Ovo je trebalo da bude tehnički.

Što se tiče Aljbina Kurtija, tu ste u pravu. Ja uvek kada pogrešim javno priznam. Očekivao sam od njega, kao čoveka koji je išao u zatvor zbog svojih nekih stavova, a kada uzme neku vlast dole, da se ponaša kao neki Rugova ili Demaći. Nažalost, on se ponaša kao pravi zločinac, što ima za posledicu zaista mnogo toga lošeg što se dešava našem narodu na Kosovu i Metohiji i svu se oko toga možemo, oko jedne stvari, složiti.

Što se tiče ostalih stvari, nisam bio vlast, bio sam gradonačelnik. Bio sam potpredsednik DS i prihvatam deo odgovornosti.

Što se tiče Tiršove, odlično je što počinje da se gradi, ali je problem što ste obećali da će biti gotova 2022, a sada je 2024. godina. Prvo ste krenuli stadion, pa Tiršovu, ali ja za sve što je dobro, uvek kažem - dobro je, bolje da počne da se gradi ikad, nego nikad i daj Bože da bude što brže gotova i da deca dođu tamo.

Pobedio sam Vučića 2012. godine, stavljajući svoje ime u ime liste u Beogradu, najtežeg političkog protivnika, i tu ćemo se svi složiti ovde, jer niko ne misli o njemu da nije pametan i jako dobro zna šta radi, ali samo je pitanje rezultata.

Ne bih govorio o svojoj kompaniji, o platama. Prođite ulicama Beograda i pogledajte kako se odnose zaposleni u gradskim preduzećima koji su svi primljeni za stalno, pa da govorimo o radnicima.

Za kraj, nisam govorio o masnim fotama, gospodine Vučeviću. To su one fote sa nekim seksualnim tamo dešavanjima. Ja sam govorio o običnim fotama, bez toga, pa vas molim da to primetite. Ne želim da ulazim u to kako ste došli do ovih masnih, zaista. Hvala.

Jeste li završili? Jeste. Hvala.

Izbori održani 17. decembra bili su neregularni. To je činjenica koju su potvrdile domaće organizacije koje su pratile izbore, poput CRTE, to su rekli i evropski posmatrači koje je da dođu u Srbiju, posmatraju izbore i kažu svoj sud o izborima pozvala Vlada Srbije, odnosno SNS. To piše u Rezoluciji Evropskog parlamenta, to piše u tekstu koji je usvojio Savet Evrope. Na kraju krajeva, to piše i u Izveštaju ODIHR-a.

Pošto se, gospodo iz vlasti, pravite da ne razumete šta piše u preporukama ODIHR-a sada ću vam pročitati prevod sa srpskog jezika na srpski jezik nekoliko preporuka koje je napisao gospodin Leo Beširi, a ja sam ga malo prilagodio skupštinskoj raspravi.

U Izveštaju piše: pod jedan – izbori u Srbiji nisu u skladu sa OEBS-ovim i drugim međunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore. U prevodu na srpski to znači – izbori u decembru nisu bili demokratski, a vlast je krala naveliko.

Pod dva – potrebno je obuka članova izbornih komisija na svim nivoima. U prevodu – po nalogu SNS-a članovi biračkih odbora ubacuju i dodaju glasačke listiće na kojima je zaokružen SNS zbog čega je izlaznost na mnogim mestima od 75% do 93%, što je naravno nemoguće.

Pod tri – potreban je razvoj sveobuhvatnog programa obrazovanja birača. U prevodu – hitno organizovati javne kampanje kojim će se birači edukovati da treba da glasaju samostalno, tajno, da niko ne može da im kupi glas i da glas nikako ne prodaju jer im to uništava život i za to se ide u zatvor.

Pod četiri – potrebno je poboljšanje tačnosti i transparentnosti biračkih spiskova. U prevodu – morate da prestanete da prijavljujete ljude na trafo stanice, šupe, garaže, neuseljene zgrade, da ih premeštate iz jedne opštine u drugu kako bi na osnovu toga dobili nelegalno prebivalište i glasali tamo gde vam nedostaju glasovi.

Pod pet – potrebno je jačanje nadzora nad zastrašivanjem birača. U prevodu – Tužilaštvo i policija hitno da se aktiviraju i počnu da hapse one koji sprovode ljude na glasanje, prave paralelne spiskove, ucenjuju zaposlene i njihove porodice u državnim i privatnim firmama da glasaju za vlast.

Pod šest – potpuno omogućavanje regulatora medija da deluju u vezi sa relevantnim prekršajima vezanim za izbore. U prevodu na srpski – Oliveru Zekić i ceo taj skup ljudi iz REM-a smeniti, postaviti ljude od integriteta koji će sprovoditi zakon da se ne bi desilo da Aleksandar Vučić u 45 dana kampanja 45 puta ide uživo po nekoliko sati a cela opozicija na „Pinku“, „B92“, „Prvoj“ i „Hepi“ ukupno ima nekoliko minuta neutralnog i sate i sate i dane negativnog programa, o RTS-u da i ne govorim.

U Izveštaju, gospodo, piše ovo, kao što piše da se sa primenom preporuka mora početi dovoljno vremena pre izbora i uz široki politički konsenzus.

Sve ovo što je ODIHR napisao jasno je svakome. Mediji, pritisci, kupovina glasova i ljudi koji dobijaju lažna prebivališta, pre svega u Beogradu, ali i u drugim mestima širom Srbije, ovakve stvari su parlamentarne izbore učinile apsolutno neregularnim jer je broj glasova koji je na ovaj način SNS obezbedio preko 800.000, a u Beogradu je na ovaj način direktno promenjena izborna volja građana. Zato smo tražili ponavljanje izbora na svim nivoima, uz prethodnu primenu preporuka ODIHR-a.

Do dana današnjeg ni jedna jedina važna preporuka ODIHR-a nije primenjena. Nije procesuiran niko za kupovinu glasova. Nije procesuiran niko ni u jednom MUP-u za davanje lažnih prebivališta. Nije procesuiran niko zbog činjenice da je u svom stanu, zgradi ili šupi prijavio na desetine ili stotine birača koji tu ne žive. Nije postupano ni po jednoj krivičnoj prijavi koju smo zajedno sa kolegama iz opozicije podneli. Nije procesuiran niko za organizovano dovođenje birača iz drugih opština, gradova i država, pre svega u Beograd. Nije se ništa promenilo u medijima, čak su i gori i vlast ih još više zloupotrebljava.

Nastavljeno je dovođenje birača u Beograd, što dokazuje slučaj Male Krsne, nastavljeno je prebijanje opozicionih aktivista, što dokazuje slučaj dr Vladimira Vrsajkova i pokrajinske poslanice Mare Puškaš u Kaću. Oni su fizički napadnuti, dr Vrsajkov je brutalno pretučen, dok su delili flajere, a gradski odbor SNS-a Novi Sad je saopštio da su građani sa pravom reagovali jer nisu želeli da dozvole da se u njihovom mestu šire laži. Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije saopštilo imena počinilaca, u subotu smo to saopštili mi sami. U pitanju su Mladen i Milan Škrbić, braća, poznati pod nadimcima, nećete verovati, „kuca“ i „maca“. Dakle, MUP i dalje ne reaguje.

Shvatajući dubinu krize u kojoj se nalazimo, shvatajući da je za primenu preporuka potrebno vreme, prihvatili smo predlog Proglasa i potpisali dokument u kome smo definisali minimalne uslove koji se moraju ispuniti da bi se izbori u Beogradu održali. To su: birački spisak, RTS i održavanje svih lokalnih izbora u jednom danu po ispunjenju prva dva zahteva. Sa tim zahtevom smo izašli 9. marta. Gospodo, 9. marta. Uporedo sa tim nekoliko dana kasnije poslali smo predlog vlastima da pokrene se dijalog vlasti i opozicije. Dvadeset dana kasnije, 1. aprila vlast zakazuje prvi sastanak, posle tri nedelje i na naše zahteve ne odgovara. Prvi birački spisak. Vlast i danje ponavlja da su svi upisani u birački spisak legalno upisani, da ljudi mogu da žive i rade u Vranju, Leskovcu, Kovinu, Loparama, Sokolcu, a da imaju prebivalište u Beogradu. Predsednik Republike izgovara rečenicu – da čovek može da ima dva prebivališta.

Tvrdite to i ako u zakonu jasno piše da svaki građanin može da ima samo jedno prebivalište i da je to mesto gde obavlja većinu svojih životnih aktivnosti. Pa, ne može čovek da se deli, pa da polovina njega živi u jednom gradu, a polovina u drugom gradu. To je nemoguće. Drugi zahtev, RTS, vlast nudi sastanak sa generalnim direktorom uz izjavu da i SNS nezadovoljan RTS-om, SNS nezadovoljan RTS-om i traži da se na isti način pristupi i radu kablovske televizije N1. Javni servis, kablovska televizija, nigde veze.

Vi ste nezadovoljni RTS-om koji prenosi sva obraćanja Aleksandra Vučića u čijim dnevnicima koji traju 30 minuta on gostuje 40 minuta, na kome se opozicija pojavljuje u tragovima. Gospodo, uz to što kradete izbore, vi vređate i inteligenciju građana Srbije.

Smatrajući da nema više vremena da se preporuke primene do dana kada ste zakazali beogradske izbore, a ja sam to rekao 4. aprila javno, predložili smo ustavni zakon koji omogućava pomeranje svih izbora na jesen, ali ponavljanje lokalnih izbora koji su održani 17. decembra bez ijednog valjanog razloga tako što je 65 predsednika opština i gradonačelnika podnelo ostavke. Razlog je jasan, da bi moglo dodatno da se mulja, preseljavaju birači i tako dalje. Niko gospodine Jovanov nije rekao da je 40 hiljada ljudi došlo iz Republike Srpske, to su ljudi koji su došli iz Republike Srpske, ali i širom Srbije, verovatno i više, kao što reče pripadnik romske manjine iz Kovina, mi smo i do sada glasali za pare, ali ovde u Kovinu, a sada su nas vodili da glasamo u Grockoj, zbunili ste čoveka potpuno.

Što se tiče toga kakao toliki broj ljudi dođe, rekli ste osam hiljada automobila, ali moram da vam kažem da u Beogradu zvanično registrovano 594.063 automobila i da je osam posto, 1,3% i da to niko kada ti automobili dođu ne može da primeti u gradu Beogradu. Naš predlog je odbijen i onda se ispunjena prava dva zahteva predlaže da se svi preostali izbori održe 2. juna iako je svima jasno da se u narednih 45 dana ne može primeniti nijedna od ključnih preporuka OEBS-a.

Na žalost nas iz SSP, SRCA, Stranke Zajedno, koalicije NADA, deo opozicije odlučio je da pogazi obećanje dato građanima da proglasi nevažećim potpise koje su stavili na zajednički dokument, koji je potpisalo 11 organizacija i prihvati, verujući da će u toj borbi nešto uraditi, da bez ispunjenja jedne bitne preporuke ODIHR-a, izađe na izbore koji, naravno, to neće biti.

Njihov izlazak neće značiti da će ono što će se desiti 2. juna biti izbori. Dakle, 2. juna ćemo imati još jedan primer izborne krađe zasnovane na medijima, pritiscima na birače, kupovini glasova i neregularnim biračkim spiskovima.

Sve to će, kao što su neke moje kolege govorile, produbiti krizu u društvu. Zato su poslanici SRCA, Novog DSS-a, POKS-a i Stranke slobode i pravde danas Skupštini Srbije predložili ustavni zakon, koji su napisali naši eminentni stručnjaci, na čelu sa profesorom ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasijem Marinkovićem.

Samo prihvatanje tog zakona i pomeranje svih izbora za jesen omogućiće da napokon u Srbiji imamo jedne koliko-toliko regularne izbore. Od borbe za takve izbore Stranka slobode i pravde nikad neće odustati.

Stranka Slobode i pravde kao najveća politička organizacija u Srbiji i sa najvećim poslaničkih klubom od svih opozicionih stranaka u parlamentu Srbije, ne prihvata predlog zakona koji su Skupštini zajedno predložili poslanici SNS, Narodnog pokreta Srbije, Zeleno-levog fronta, Pokreta socijalista, SPS, Ekološkog ustanka, JS, PUPS-a, Pokreta slobodnih građana, jer on ne otklanja ni jednu jedinu nepravilnost koja je zabeležena na decembarskim izborima.

Nama su promene u Srbiji važnije od nekoliko stotina odborničkih mesta ili pobeda na nekoliko centralnih opština.

Mi ne trpimo linč kome smo izloženi, maltretiranja nas i naših članova porodice zarad nekoliko odborničkih mesta ili vlasti na Vračaru i Starom gradu. Mi se politikom bavimo da bi doprineli da u našoj zemlji bude bolje i zato ću ja, gospodo, umesto zapaljivih reči na kraju svog izlaganja, da kažem sledeće.

Pre godinu i više dana predložili smo dva zakona koja bi sasvim sigurno rešili deo problema ogromnog broja ljudi - Zakon roditelj-negovatelj i Zakon o alimentacionom fondu, da roditelji koji imaju decu o kojima moraju da brinu 24 sata dobiju od države Srbije bar jednu minimalnu platu, a da kod ljudi gde se raspadnu brakovi, teške situacije, često uglavnom majke ostaju sa decom bez ikakvih prihoda jedno vreme, da država daje određenu nadoknadu, a da potom od očeva ili onog drugog supružnika kod koga nisu deca naplati ta sredstva.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nam je na konsultacijama oko izbora za onu prethodnu Vladu rekao da podržava usvajanje tih zakona.

Srpska napredna stranka je, takođe, rekla da je spremna da prihvati ove zakone. Predložili smo da ove zakone predlože sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije. To je prošli put Jovanov pomenuo. To se nije desilo, jer su neke opozicione stranke bile stava da ne žele sa SNS-om ništa da potpisuju. Rekle su da će glasati za zakone, ali da ne prihvataju da se njihovi poslanici potpišu zajedno sa poslanicima SNS-a. Srpska napredna stranka nije prihvatila da bez toga prihvati naše predloge koje smo dali u proceduru i predložili.

Pošto sada, gospodo, imamo zakon koji su zajedno potpisali poslanici SNS-a, SPS-a, Narodnog pokreta Srbije, Zeleno-levog fronta, Ekološkog ustanka, Pokreta slobodnih građana, to znači da se od ovakvog stava ne potpisivanja bilo čega zajedno odustalo.

U skladu sa tim, pozivam vas sve koji sedite danas u ovoj sali da prihvatite predlog Stranke slobode i pravde i da potpišete zakone koje smo predložili.

Da je to urađeno pre godinu dana, stotine hiljada roditelja i njihove dece bi već godinu dana imalo bolji položaj u društvu. Bolje bi živeli ljudi. Sramota je svih nas, polazim od sebe, ako i u narednih godinu dana ne bude ovih zakona, jer neko neće da stavi svoj potpis.

Ako ste, gospodo, mogli zajedno da donosite predlog zakona o izborima, onda valjda možete zajedno i sa nama ostalima i zakone koji pomažu ljudima.

Ako to ne uradite, a potpisali ste ovaj zakon svi zajedno, to će značiti da su vam važniji odbornički mandati od toga da se pomogne majkama sa decom i roditeljima koji o svojoj deci moraju da se brinu 24 sata dnevnog.

Bez obzira šta ovde ko o kome govori i kako se ponaša, ja verujem funkcija narodnog poslanika i ovaj dom koji se zove Narodna skupština su jedini koji u sebi imaju reč narod i mi taj narod predstavljamo i verovaću uvek i verujem i sad da ćemo moći oko ovakvih stvari, bez obzira na sve političke razlike, da se dogovorimo i da svi zajedno učinimo nešto za dobrobit građana Srbije.

Da završim govor u skladu sa tačkom dnevnog reda. O ovim izborima će se govoriti narednih 45 dana. Posle toga će jedni objašnjavati zašto su prihvatili da izađu pogazivši obećanje koje su javno dali građanima, tvrdeći da je njihova odluka ispravna. Drugi će govoriti kako su ovi izbori pokazali kako narod podržava njihovu ispravnu politiku, zahvaljujući kojoj su ubedljivo pobedili. Ni jedni, ni drugi neće govoriti istinu, ali to ljudima koji će živeti sve gore i gore neće biti važno.

Neće biti važno ni nama koji smo, verujem, doneli ispravnu odluku, niti će bilo ko od nas iz Stranke slobode i pravde, SRCA, Srbija centar, NADA i Stranke Zajedno biti srećan što smo unapred rekli šta će se dogoditi, jer, ponavljam, mi se ne bavimo politikom da bi ljudima u Srbiji bilo gore i da bi kao opozicija na tome profitirali, mi se politikom bavimo da uradimo sve što možemo da Srbiji bude bolje.

Donošenjem ovakvog zakona danas biće napravljen korak u suprotnom pravcu, jer će prihvatanjem izbora bez promene izbornih uslova biti produženo trajanje vlasti Srpske napredne stranke. Posledice takve odluke ćemo snositi svi koji u Srbiji živimo.

Hvala vam.

Nikoga nisam optužio, niti bilo ko iz Stranke slobode i pravde optužio ove ljude koji su imali drugačiji politički stav od nas da su Vučićevi. Nismo se mi razišli oko načina borbe. Mi smo se razišli oko načina borbe, ali od borbe za drugačiju Srbiju ne odustajemo. To je prva stvar.

Što se tiče adresa u Beogradu, Prešernova 21. - šupa 50 ljudi, Danijelova 9. – 129, prošli put sam i slike pokazivao.

Što se tiče toga da mi želimo da narušimo suverenitet Srbije, ja moram da kažem da ste vi pozvali posmatrače i da to nije narušavanje, a kada smo mi pozvali da opet dođu onda je to narušavanje.

Što se tiče Stranke slobode i pravde, mi smo naš stav o Srbiji suverenitetu, naš stav o Kosovu pokazali u Savetu Evrope kroz govor naše poslanice Jelene Milošević i ja moram da vas obavestim o jednom dobrom činu, za svaku pohvalu predsednice Skupštine koja je pozvala narodnu poslanicu opozicije i čestitala na tome i ja bih voleo kada bi mi na taj način mogli bar o tim temama oko kojih, ja mislim, nas 99% misli isto da razgovaramo. Nažalost, to nam ne uspeva.

Što se tiče mandata, vi znate da smo mi morali da prihvatimo mandate, jer ulaze sledeći poslanici. Mi smo te mandate dobili od građana, 900.000 ljudi je glasalo za listu čiji smo mi bili deo i oni su nama dali mandate, oni su nama odredili i plate, onima koji primaju u Skupštini, kao i novac koje stranke dobiju. Znači, niste nam to dali vi.

Što se tiče ovog vašeg poziva na podnošenje ostavke ako se u nečemu ne uspe ili se nešto kaže što nije tačno, vaš predsednik Aleksandar Vučić u duelu sa mnom 2005. godine obećao je da, ako ne dokaže da sam ja lopov, će se povući iz politike. Sada će jubilej 20 godina, 12 godina ste vlast, stotine presuda sam vam pokazao da ste govorili neistine o meni. Nije se Vučić povukao, on je i dalje u politici, njegovo povlačenje ćemo izboriti mi iz opozicije kada pobedimo. Hvala vam.

„Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam i razvrat i poroci, podigao se truli zadah propadanja, umrli su svi heroji proroci. Razvilo se crno vreme propadanja, progledale sve jazbine i kanali na visoko podigli se sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali, postali su danas naši suvereni, od pandura stvorili smo velikaše dostojanstva podeliše idioti, lopovi nam izrađuju bogataše, mračne duše, nazvaše se patrioti. Svoju mudrost rastočismo na izbore, svoju hrabrost na podvale i obede, budućnosti zatrovasmo sve izvore, a poraze proglasismo za pobede“.

Ove reči na koje dobacuju i vređaju poslanici SNS, stavio je na papir veliki Vladislav Petković Dis, 1910. godine, pre 114 godina. Danas na najbolji način opisuju vreme u kome živimo, strašno vreme, vreme najcrnjeg ne opadanja gospodo, nego propadanja Srbije, godine vlasti koalicije naprednjaka radikala i socijalista će se jednog dana izučavati, kao godina najveće sramote i beščašća u istoriji Srbije i našeg naroda.

Posledice već osećamo, a osećaće ih i generacije koje dolaze isto kao što osećamo i posledice onoga što su radili ovi isti Miloševići i Šešelji devedesetih godina kada su bili vlast. Koliko je ovo vreme strašno, pokazuju činjenice da je za ovih 12 godina vlasti SNS, broj stanovnika Srbije smanjen za više od miliona.

Godine 2022. u EU je otišlo 75.000 ljudi, a 2023. godine se u Srbiji rodio najmanji broj beba u poslednjih 50 godina, 60.813, dakle 1.430 manje nego 2022 godine.

Da je vreme strašnog propadanja, pokazuje i to što imamo najveću inflaciju u Evropi, što uz Mađarsku imamo najveći rast cene hrane u Evropi, što je zaduženost povećana za 2,5 puta. Više nas je zadužio Vučić, nego Karađorđevići, Obrenovići, komunisti Milošević, Koštunica i Tadić zajedno.

Za ovih strašnih 12 godina, obrazovni sistem je devastiran, položaj profesora i nastavnika je srozan, na rukovodeća mesta dolaze ljudi koji nemaju nikakvo znanje ni obrazovanje, koji su uzeli lažne diplome lažnih fakulteta. Broj dece upisanih u prvi razred osnovne škole, za vreme ove vlasti smanjen je 14 posto, a broj srednjoškolaca za 20 posto. Zdravstvo nam je u raspadu, ni nekoliko novoizgrađenih bolnica ne može da sakrije činjenicu da u sistemu zdravstvene zaštite, bar danas radi sedam hiljada lekara i sestara manje, nego pre 12 godina. Strašno vreme je došlo i za poljoprivredu i za seljaka. Broj ljudi koji rade u poljoprivredi se sa milion i 442 hiljade 628 smanjio na 150 hiljada 653 čoveka.

26/1 GD/IR 14.20 – 14.30

Na kraju 2023. godine imali smo 183.000 goveda manje u stočnom fondu, 1.139.000 svinja i 4.604.000 živine nego pre 12 godina. Ovo su zvanični podaci države Srbije.

Udišemo najzagađeniji vazduh u Evropi, jedemo najslabije kontrolisanu hranu u Evropi, kupujemo najskuplji benzin i živimo u državi od koje su po stopi korupcije u Evropi gore samo Rusija, Belorusija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina.

Gradnja puteva traje tri puta više nego što je realno po ceni tri puta veće nego kod suseda.

Uništili ste, gospodo radikali, korupcijom i neznanjem i „Telekom“ i EPS, sve što ste dotakli. Zaista se razvilo crno vreme propadanja Srbije, a propadamo jer živimo u državi koja je zarobila organizovana kriminalna grupa sastavljena iz četiri dela političkog, koga čini Srpska napredna stranka, gospodo, vi ste politički deo te grupe, militantnog, koga čine razni Belovuci, Šarići, Prelići i batinaši, huligani sa kojima se viđaju i sarađuju najviši funkcioneri, poput generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića, čelnika policije Stefanovića i Dijane Krkalović i institucionalnog, koga čine delovi tužilaštva policije BIA, pravosuđa, poreske uprave i svi ostali koji čuvaju kriminalce i lopove lojalne režimu i četvrtog, medijskog, sastavljenog od desetine tabloida, portala i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji lažu narod, veličaju predsednika, uništavaju svakoga ko se drzne da kaže svoje mišljenje.

Na čelu ove organizovane kriminalne grupe je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ova grupa je za 12 godina ukrala desetine milijardi evra, a da ne bi odgovarala za to pokrala je izbore 17. decembra.

Mi smo na izbore izašli svesni krađe koja se dešava kroz medije koji vam daju pola miliona glasova, koje ne biste imali da postoje profesionalni i slobodni mediji.

Kroz kupovinu glasova, pritiskom na birače, davanjem listića, dovođenjem birača najviše u Beograd, ukradeno još pola miliona. Nemojte govoriti da to nije istina, jer svako vidi kada je u Leskovcu na biračkom mestu broj 78, selo Drvodelje, od 181 birača navodno glasalo 164 birača, 91%, 157 SNS i SPS, mi i kolege iz koalicije NADA po jedan. Svi znaju da je to nemoguće, jer 10 do 15 ljudi nikada ne glasa na izborima i ne znaju, nisu tu, ne žive više tu. Isto je bilo na biračkom mestu u selu Gornje Krajince. Od 565, glasalo 489 birača, 87%.

Gospodo, svako ko vidi ovaj objekat u Prešernovoj 21 na Voždovcu zna da ovde ne može da živi 51 čovek, a toliko ih je, evo spisak po imenu i prezimenu i matičnom broju, prijavljeno. Većina žive u Višegradu, u Loparama.

Svako zna, kolege iz CRTA-e su objavile, da u ovoj zgradi, koja nije završena, Danilova 9, 100 metara razlike, ne može da živi 129 birača, a toliko ih je prijavljeno. Ovakvih primera je na stotine.

Svi u Srbiji znaju da kupujete glasove, svi znaju da ucenjujete ljude za posao, ali i desetine drugih koji moraju da nađu, glasaju za vas.

Svi su videli u Beogradu Arenu. Malo od njih zna da su firme koje su tamo radile dobile posle od države 200 miliona evra, u poslednje vreme od Grada Beograda milion i po, od RTS 2,5 miliona evra.

Dakle, RTS, koji bi trebao da bude Javni servis Srbije, da narodu kaže istinu, a koji 90 dana ćuti. I ne samo to, RTS je sebi dozvolio da prilog o okupljanju roditelja dece ubijene u „Ribnikaru“ i mladih ljudi ubijenih u Orašju, Duboni, emituju u emisiji, umesto u Dnevniku, „Šta radite bre“.

26/2 GD/IR

Pitali su ti neljudi iz RTS-a roditelje mrtve dece, koji su se okupili da obeleže rođendan jedne od ubijenih devojčica - šta radite, bre? Sram da vas bude Bujoševiću, Stefanoviću i svi ostali.

Već 90 dana vam govorimo i mi i posmatrači iz Evrope, koje ste vi pozvali, sami, da nadziru izbore, da su izbori neslobodni, da je promenjean volja naroda i da vaša vlast nema legitimitet. Na sve argumentovane primedbe, vi odgovarate lažima o nama, ali ljude koje ste pozvali čuvenim „pa šta“, nazivate ih albanskim lobistima, neprijateljima Srbija.

Pa, što ste, gospodo, te albanske lobiste zvali? Što su se sa njima viđali predsednik i premijerka? Izbore ste pokrali bahato i brutalno. Mislite, može vam se. Mislite da ćete lažnim skokovima u budućnost naterati ljude da zaborave prošlost, a da ćete sakriti sadašnjost?

Gde je, gospodo, doskočio „Mercedes“ za koga ste rekli da stiže u „Ikarbus“? Gde je doskočila finska „Sisa“ za koju ste rekli da dolazi u FAP? Gde ste, gospodo, skočili sa borbom za Kosovo i Metohiju? Pre samo godinu dana ste naš narod, koga teroriše Kurtijev režim na najstrašniji način, sramotan za Evropu koja to dozvoljava, gurnuli u rat zbog tablica. Pozvali ste ljude da izađu iz srpskih opština, iz policije, bojkotovali izbore da bi danas taj isti narod terali da moli Kurtija da ponovo raspiše izbore, da bi nam predsednik objašnjavao da je ranije trebalo da pustimo tablice, Albanci vide naše puteve.

Pokušali smo mnogo puta da vam kažemo da nije dobro to što radimo, da apelujemo na vas da budete drugačiji, da prestanete da vređate, da iznosite istine, da širite agresiju. Upozoravali smo do čega to može da dovede. Pokušali smo da razgovaramo.

Ja sam razgovarao sa Aleksandrom Vučićem, platio političku cenu toga, da dam svoj doprinos da stane ovo ludilo. Nismo uspeli. Pokušali smo da oko tema kao što je Kosovo u ovoj istoj Skupštini postignemo nacionalni konsenzus, da pošaljemo ljudima u ovoj zemlji poruku da smo odgovorni, da to što drugačije mislimo ili glasamo nije razlog da se mrzimo.

Predlagali smo da zajedno usvojimo zakone koji će pomoći onima koji su najugroženiji, da usvojimo zakon o alimentacionom fondu, da zbrinemo majke i decu koje često prolaze pakao posle razvoda, da usvojimo zakon roditelj-negovatelj, da olakšamo život svim roditeljima koji imaju decu koja ne mogu sama o sebi da se brinu i ništa od toga niste prihvatili. Svaku stvar ste odbili. Sve ovo znaju milioni ljudi u Srbiji.

Mnogi se plaše da kažu istinu, jer znaju kakve su posledice. Zato mnogi ćute, ali istina uvek nađe put. Ni car Trojan nije mogao da sakrije kozije uši, pa neće ni lažni car Aleksandar Vučić moći da sakrije šta je sa svima vama zajedno uradio od Srbije. Vidi to narod, vide ljudi i svi znaju da je kraj ovog režima blizu. Samo vama to još niko nije rekao.

Evo, ja vam kažem, spremajte se, približilo se. Uskoro ćete odgovarati za sva zlodela koja ste nad ovim narodom, nad ovom državom, ali i nad nama koji smo se javno protivili ludilu koji ste kreirali i počinili. Bez obzira šta ste nam radili, bez obzira na proterivanja, izbacivanja dece iz vrtića, paljenja automobila, otpuštanja, razbijanjem glava metalnim šipkama, bez obzira na laži i vređanja, bez obzira na pakao koji ste priredili nama i našoj deci, milost od vas nikada nismo tražili, ali znajte nećemo je nikome ko je bio deo kriminalne zločinačke organizacije ni dati. Profesionalna policija i profesionalno tužilaštvo će se baviti svakim ko je kršio zakon i svako će biti izveden pred lice pravde.

26/3 GD/IR

O Ani Brnabić nisam rekao ni reč, jer je nebitna kao, gospodo, i svi ostali. To da ste nebitni nisam rekao ja, to vam je rekao vaš predsednik u Šumicama, rekavši da zbog vas takvih kakvih ste, da nema njegovog imena u imenu liste, niko ne bi glasao.

Rekao vam je da ste najgori, a vi ste aplaudirali i vikali – jesmo, mi smo najgori. Rekao vam je – ništa ne vredite, a vi ste vikali – tako je, predsedniče, ništa ne vredimo. Rekao vam je – vi ste... tri tačke, da ne citiram, a vi ste vikali – tako je, mi smo... tri tačke.

Imate li bar P od ponosa, gospodo? Šta kažete kada dođete kući i pita vas sin – tata, rekao ti je Vučić da si ti...? Šta mu odgovorite? Ćutite.

Razvili ste, gospodo, crno vreme propadanja, najcrnje, ali ima jedna dobra vest za građane Srbije, bliži mu se kraj. Promene su počele, ništa ih više ne može zaustaviti.

27/1 BN/MJ 14.30 – 14.40

Da vam još nešto kažem, hteo sam posle ovog govora odmah da odem da ne slušam vaše laži, ali su mi moji saradnici rekli da bi ispalo da bežim i ostao sam. Ali, da vam kažem unapred, ako mislite da ću se ja braniti i dokazivati vaše laži, onda grešite.

Vidite ove foldere ovde, 135 presuda, 118 sudija je reklo da lažete. A spremio sam i jedan da stavim vaše presude, optužnice protiv mene i krivične prijave koje tužilaštvo procesuira. Nema ni jedna, gospodo, ni jedna jedina, lažete sve vreme. Taj treći folder je prazan.

Ali, umesto da dokazujem vaše laži, ja vas upozoravam da ću na svaku vašu laž odgovoriti istinom o jednom od vas. I sada ću, pošto očekujem vaše laži, a i pomenuli ste me sto puta do sada, strpljivo sam ćutao, unapred ću vam dati jednu repliku, a posle ću odgovoriti na ostalo. To je tzv. napredna replika, pre nego što oni uopšte krenu. Ona je pitanje, gospodo. Kako je moguće da čovek koji čitav život radi u državnoj firmi nosi Balmain duks od 800 evra i slika se u njemu? Kako je moguće da plaća stranu školu za svoje dete koja košta više od 20.000 evra godišnje? Kako je moguće da mu partnerka, koja isto radi u državnom sektoru, vozi Rendž Rover od 100.000 evra? Da vam pomognem da lakše odgovorite, u pitanju je visoki funkcioner vaše stranke, član glavnog odbora, koji se zove Andrej Vučić. Ja ga pitam odakle mu pare za sve ovo? To je moje pitanje.

Da vas upozorim, ako budete lagali o meni, nastaviću da govorim istinu o vama sve dok ne dođem da govorim o Oskaru, o Aleksandru Vučiću, šefu vaše kriminalne organizacije. Hvala.

Rekao sam vam da na laži neću odgovarati. Sto trideset pet presuda, 118 sudija. Ovo je vaš folder o meni što se toga tiče.

Sa SPS sam imao odličnu saradnju, gospođo Paunović. Mislim da smo zajedno u Beogradu puno toga uradili što se tiče škola, obdaništa, mostova i svega ostalog. Nikada o tome ne bih rekao ni jednu lošu reč.

Što se tiče toga kako ja postojim gospođo Brnabić, to ste postavili pitanje, tako što su se moji roditelji upoznali, zavoleli, vodili ljubav i ja se rodio. Eto tako to obično izgleda.

U Strazburu nikada nisam bio, ništa nisam mogao da govorim.

Niste mi odgovorili kako Andrej Vučić sa platom u državnoj firmi može da plaća ono što plaća? Mislim da su vam javili. Spremite se da odgovorite.

Što se tiče vas gospodine Orliću, dosta ste me vređali. Moram da vam kažem da ja slušam o vama godinama da ste vi ušli u SNS zbog kockarskih dugova koje niste mogli da vratite. Da vam kažem, ja u to apsolutno ne verujem. Da ste ušli zbog toga, vi ste već vratili to. Ja mislim da ste vi tu što nemate ni morala, ni poštenja, ni časti, što ste jedan lažov i što tako super odrađujete poslove za velikog šefa.

Još jednom da vas upozorim. Na svaku vašu laž o meni, ja ću istinom o vama, pa ćeraćemo se još. Videćemo gde ćemo da završimo. Hvala.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, na samom početku da kažem da DS neće glasati za predložene mere jer one neće doneti ništa, apsolutno ništa, kao i sve ono što se radi u poslednje dve godine što ne donosi nikakav boljitak u privredi Srbije, ekonomiji i životnom standardu.
Podaci koje vi znate govore o tome koliki je deficit za prva četiri meseca, koji je prešao 50% od planiranog deficita za ovu godinu. Znate da su i prihodi od PDV manji za 14%. Znate i da smo vas upozoravali na to kada ste donosili te predloge zakona da povećanje poreza na životne namirnice i neke druge stvari neće automatski povećati prihode u budžetu i da je jedina šansa ove zemlje razvojna politika, zapošljavanje ljudi, ali nje neće biti bez upliva države, ali ne internacionističkog nego investicionog u privredu RS.
Uštede koje su najavljivane i koje vi danas takođe pominjete kroz Fond zdravstva su takve da su budžetski rashodi u prva četiri meseca ove godine veći za 250 miliona evra nego prošle godine, a da su prihodi manji i u budžetima lokalnih samouprava, što je već svima poznato. Sve to govori da mere koje se preduzimaju, kao i ovi današnji zakoni koji su pred nama, a koji treba da omoguće navodno povećavanje zapošljavanja u Srbiji, neće dati rezultat jer je na današnji dan 30.000 ljudi manje zaposleno nego za prvi maj prošle godine. Još ako zamislite koliko bi bilo manje da nisu zaposleni kadrovi vladajuće stranke, o kojima govore mnogi ljudi poput onih nekoliko stotina u Boru pred izbore, u Majdanpeku i kuda sve, shvatili biste da bi stopa nezaposlenosti bila ne za 30 nego za 100.000 veća nego što je danas.
Ono što se u ovim zakonima pominje jeste vrlo jednostavno prebacivanje sredstava sa Fonda zdravstva u Penzioni fond. To je jedna mera za koju ste i sami rekli da ne predstavlja neko veliko rešenje i da neće biti sistemsko rešenje koje će mnogo pomoći. Fond zdravstva je navodno u suficitu. On i ne može da bude u minusu ni po zakonu. Ima taj višak i zbog toga što je Zakon o javnim nabavkama, koji je donet u ovom parlamentu, maltene onemogućen u sprovođenju do kraja jednog postupka, a mogu da se žale i firme koje nisu učesnici tendera.
Slažem se da ovaj zakon neće promeniti kvalitet zdravstvenih usluga pošto je on toliko nizak da kada bi ga još smanjivali ne znam šta bi se dešavalo. Mi treba ta sredstva da iskoristimo. O tome će govoriti moje kolege i kolege koji su u zdravstvu. Da smanjimo liste čekanja i da se ne čeka na operaciju katarakte nekoliko godina, veštački kuk nekoliko godina. Naravno, u zemlji koja je siromašna ne može niko da traži da kvalitet zdravstvene usluge bude kao u nekim razvijenim evropskim zemljama i to mi nikada nećemo tražiti. To ne bi bilo korektno. Ali, tu neke stvari moraju da se menjaju.
Ono što se dešava u ekonomskoj politici Srbije, mere poput subvencionisanih kredit imali smo 2009. godine u Vladi Mirka Cvetkovića.
Te godine je pad BDP bio 3,5%, 5,4% ili 5,7% koliko su dinarski krediti, omogućiće samo da nelikvidni deo privrede malo reprogramira svoje obaveze. I vi jako dobro znate da ako prvu ratu kredita vraćate za šest meseci, nema tog biznisa koji omogućava da investirate, napravite nešto, prodate, naplatite i da vam se vrati da možete da vraćate kredit. To ne postoji. To jedino neki poslovi koji su maltene na granici zakona ili sa one strane zakona.
To su sve stvari koje su jasne činjenice i zbog toga DS i mi insistiramo na drugom načinu gledanja ekonomske politike. Da ne bi bilo da stalno kritikujemo bez ikakvih rešenja daću vam samo nekoliko predloga, a vi možete naravno da razmislite o njima i ako smatrate da vam se uklapaju u politiku, da neki prihvatite.
Smanjenje plata, eventualno smanjenje penzija koje se najavljuje, smanjuje potrošačku moć, vi to znate. Ljudi idu manje u prodavnice, manje kupuju, kad manje kupuju, manje se proizvodi, kad se manje proizvodi, manje ljudi radi, to je nešto što je najjednostavnije, to je osnovni princip.
Ono što mi predlažemo jeste pre sveta povećanje minimalne cene rada u Srbiji, jer danas to rade i SAD, Velika Britanija. Omogućiće ljudima da zarade više da bi taj novac potrošili u Srbiji.
Olakšice za zapošljavanje, slažem se da bi zemlja kao što je Srbija … bila konkurentnija mora da ima nešto više od onih zemalja koje su deo EU, u našem su okruženju, da bi taj jedan deo kapitala došao kod nas. Naivno je verovanje da samo izmenama zakonskih procedura i propisa ćemo dobiti povećanje investicija. Kad bi tako moglo onda bi sve zemlje ovog sveta privlačile mnogo više investicija nego što danas privlači.
Investicija u svetu nema više toliko kao što je nekada bilo pre 20 godina kada smo našu najveću šansu propustili, ali da ne govorim o prošlosti, govorim o sadašnjosti i budućnosti. Domaći privrednici su većinom nelikvidni. Znači, jedini ko može da se pojavi kao investitor, da zaposli ljude, da pokrene privredu je, neki će reći nažalost, neki na sreću, država.
Moramo da pobegnemo od toga da smatramo da su sva javna preduzeća samim tim što su javna ili državna da su oni neprofitabilni, da oni ne mogu da izdrže tržište. Samo dovedemo profesionalni menadžment, ali damo prave plate, dovedemo ljude koji rade u multinacionalnim kompanijama, dođu ljudi iz inostranstva koji znaju, kao što ste i vi došli i onda dođu i vode to. Danas ta javna preduzeća prave 50% DžDP i to svi znaju. Tamo pravi menadžment, investicija države je pre svega u poljoprivredu i još neke stvari koje procenimo da su vredne, pokrenemo privredu, e onda dođu mere zapošljavanja. Naravno da prednost trebaju da imaju najmlađi, kao što je govorio kolega Senić i još neke kolege ovde, i oni stariji preko 45, 50 godina realno da će teško naći posao u tim godinama.
Znači, uložimo u 20 regionalnih centara određenu svotu sredstava, mi smo procenili na 30 miliona po jednom, pokrenemo privredu, napravimo mogućnost zapošljavanja. Kada te firme počnu da rade one sa sobom povlače i mala i srednja preduzeća. Ako uložite u poljoprivredu trebaće vam protivgradne mreže, kada su vam potrebne protivgradne mreže onda ćete dobiti fabriku koju možete da otvorite na nekom mestu u Srbiji gde teško da će investitor, kao recimo u Ivanjici ili u tako nekom mestu. Tamo ljudi rade, proizvode, povećavamo proizvodnju, povećavamo izvoz i od ove zemlje pravimo pristojno mesto za život.
Umesto subvencionisanja kredita, bez obzira na loše iskustvo iz prošlosti, razvojnog fonda i razvojnih banaka, i dalje stojimo na tome da treba promeniti razvojnu banku. Pozovimo svetske partnere iz zemalja gde takve banke postoje, pozovimo KFV ili tako nekoga, napravimo zajedno sa njima banku, napravimo profesionalnu, pravu banku koja će finansirati ono što je bitno za Srbiju. Ne banke kao današnje gde ako prodajete evro danas daju vam 112, a ako kupujete daju vam 118 dinara, gde su kamate tolike kolike jesu, jer to ni jedna privreda ovog sveta neće moći da izdrži.
Kada sve to napravimo onda možemo da pričamo o podsticajnim merama za zapošljavanje ljudi, jer iz te priče možemo da krenemo dalje. Dok se bavimo ekonomijom i privredom na ovaj način mi nećemo krenuti dalje, dok mi pričamo o privredi da ćemo praviti stanove za 380 evra tako što ih oslobodimo plaćanja infrastrukture i zemljišta, pa onda dovedemo druge u neravnopravan položaj, pa onda država otkupi 40.000 stanova za vojsku i policiju, a zašto samo za vojsku i policiju, a što ne za nastavnike, što ne za medicinske sestre, a što ne za ljude koji rade u privatnim firmama koji rade u privatnim firmama za 15, 20.000 dinara, zašto samo za jedan deo stanovništva, mi nećemo krenuti napred.
Nećete imati od ove stranke podršku za ove zakona, kao što ćete imati podršku ukoliko dođemo do toga da razmišljamo na isti ili sličan način. Neće DS nikada podržati internacionalističke mere na tržištu koje tržišta ukidaju, ali će i te kako tražiti i od ove Vlade i od svake Vlade i tražiti podršku građana za učešće države u privredi ove zemlje na način koji će omogućiti razvoj.
Daću vam samo jedan primer i time ću završiti, ne želeći da trošim i vaše vreme i vreme svih ovde, narodnih poslanika. U mestu Knjaževac u Srbiji imali smo hiljadu hektara pod voćem. Opštinsko rukovodstvo koje čine razne stranke su finansirali 500 hektara pod voćem. Vi ste mladi, ne znam da li se sećate, izvinjavam se, ali u tom Knjaževcu je bio „Džervin“ koji je nekada pravio i sokove i džem i neke druge stvari. Sada kada smo povećali proizvodnju sirovina on je ponovo počeo da radi posle mnogo godina. To je način na koji funkcionišemo, uz svo poštovanje predsedniku Odbora za poljoprivredu koji je dokazan poljoprivrednik sa minimalnim dugovima u svojoj firmi. Kažem vam da je to jedini način kako da pokrenete ovu zemlju, kako da zaposlite ljude, kako da ova zemlja krene napred. Ovo sve ostalo, marketing, demagogija i sitna pomeranja koja nažalost ne dovode do boljitka u ovoj zemlji. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, hvala na ovim odgovorima i na razmišljanjima. Niste mi odgovorili zašto je bio najveći deficit u istoriji u martu mesecu ove godine, ali ne bih vas na tome više zadržavao.
Što se tiče minimalne cene rada, ona nije povećana dve godine, 30% ljudi u Srbiji je prima. Poređenje sa onim zemljama, slažem se da nije primereno.
Ono u čemu se mi najviše razlikujemo, jeste u tome što vi prihvatate činjenicu da ako nešto nije dobro radilo u prošlosti, da tako mora da se nastavi dalje. Ja sam bio gradonačelnik Beograda, ovde su sva preduzeća bila profitabilna, od PKB smo napravili to što smo napravili i te kako će se dalje razvijati.
Ono što vi govorite – potrošićemo mnogo vremena da do toga dođemo, do tada je pitanje ko će preživeti, a ko neće preživeti. Naravno da, ako govorimo o Železnicama, koje vodi gospodin Simonović, koji u 53 završi Poslovni fakultet u Banja Luci, nema iskustva, on ne može to da vodi. Naravno, nije mogao da vodi ni Milan Marković, koga je tada postavila DS, zato što je on imao pravni fakultet, ali nije imao iskustva u tome. Ali, ako mi kažemo – ne može ni Marković, ne može ni Simonović, ali može čovek koji zna i damo mu pravu platu i da on napravi pravi menadžment tim, on može to da pokrene. To nema veze sa strankama, to ima veze sa ekonomijom i sa privredom.
Poslednja stvar, da ne oduzimam više mnogo vremena. Što se tiče Razvojne banke, naravno, ako je pravimo tako da političari utiču na nju, od nje ništa biti neće. Ako pozovemo strane partnere i strane banke, a vi znate da je Francuska upravo pre godinu i nešto dana ušla u tako nešto, ako ih pozovemo da oni budu naši partneri, da spreče da se te stvari dešavaju, onda ta banka može da ima budućnost, da nije komercijalna, onda ima svoje mesto u ovoj državi.
Znači, to što je nešto bilo loše, što ja prihvatam za mnoge stvari, ne znači da danas ne može da bude bolje ako mi svi zajedno imamo snage da napravimo taj iskorak, izađemo iz partijskih priča i uđemo u priču pravljenja ove države na drugi način.
U svakom slučaju, još jednom hvala na odgovore koje ste mi dali.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, pre svega želim da kažem da je danas teško raspravljati o ovome o čemu raspravljamo u situaciji kada se u Srbiji dešava šta se dešava, i da je možda bilo bolje da ako smo prethodni Statut čekali godinu, mesec i 15 dana, da smo sačekali još neki dan.
S druge strane, postoje argumenti da život mora da se nastavi i da Skupština treba da radi.
Sada kada smo već danas ovde treba da završimo posao zbog koga smo tu, a to je davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Ono što mi je malo zasmetalo jeste pominjanje termina „oktroisana sloboda“ pošto slobodu imate ili nemate, ako je oktroisana onda je nemate. Složiću se da je odluka Ustavnog suda vrlo rigidna i to većina ljudi u ovoj zemlji koja se bavi tom tematikom i stručno govori, jer je za posledicu imala i da građani Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine nemaju više neka prava koja su imali do te odluke. Zaista ne postoji ni jedan razlog da Pokrajinska Vlada nema mogućnosti da pomaže porodiljama, trudnicama, da gradi stanove za mlade naučnike ili bilo šta od toga što mislim da je i smisao postojanja vlasti na bilo kom delu sveta.
Ovaj Statut je napravljen uglavnom konsenzusom u AP Vojvodine pošto ima i neslaganja oko toga, a većina stranaka koja čini današnji parlament Republike Srbije ga podržava. Ali, ovaj Statut Vojvodine ima i neke rečenice koje da je neki drugi dan i druga neka situacija verovatno bi o njima raspravljali, poput rečenice – rad Pokrajinske Vlade usmerava Skupština. Nije mi jasno šta znači baš usmerava, to je jedan izraz koji je malo specifičan. Zna se šta je nadležnost Vlade, šta je nadležnost Skupštine. Ovde smo se dosta bavili i nekim simboličkim stvarima, a mislim da je ključ u stvari kako mi zamišljamo Srbiju, kako vidimo našu državu, njenu teritorijalnu organizaciju i sve ostalo.
Siguran sam da strah koji se s vremena na vreme potpiruje o ideji da neko odvoji Vojvodinu od Srbije je potpuno besmislen, i da jednostavno ne vidim ni jednog ozbiljnog čoveka koji se bavi ili politikom ili nekim ozbiljnim poslom koji o tome može da priča na ozbiljan način. Zato jednostavno ne mislim da na taj način treba pristupati ovde. Slažem se sa nekim govornicima koji kažu da treba da se izjasnimo šta je naša ideja, da li mi građani Srbije zaista verujemo u potrebu i verujemo u autonomiju Vojvodine ili je to nešto što samo tako stoji, pa onda smo svi negde deklarativno, ali baš neki jesu neki nisu.
Nemam strah od autonomije Vojvodine niti od decentralizacije Srbije. Verujem da je takav način teritorijalne organizacije i takav način organizacije Srbije nešto što omogućava građanima da budu bliže vlasti i da na bolji način zaštite svoja prava. To treba da bude suština svega. Zato bih ovo iskoristio da govorim i o tome. Mislim da se već u javnosti pojavljuje dosta ljudi, dosta mišljenja koja govore o potrebi i novog Ustava Republike Srbije koji bi bio donet u jednoj malo drugačijoj atmosferi, na drugačiji način nego 2006. godine, kada je bio prepun kompromisa i imao neka rešenja za koja se danas pokazuje da nisu dovoljno dobra i da možda čak i otežavaju razvoj naše države. Kroz taj Ustav treba da definišemo i kakvu Srbiju želimo, da li želimo centralizovanu državu ili želimo državu koja je decentralizovana, koji stepen prava, prenesenih ili direktnih nadležnosti smo spremni da poverimo onima koji su na nivoima vlasti ispod nas.
Stav DS je nepromenjen već više godina. Iskreno se zalažemo za decentralizaciju Srbije, iskreno se zalažemo za decentralizaciju ne samo u nadležnostima nego i u novcu, jer ako ne prenesete mogućnost svima onima koji su na vlasti negde raspolažu što većim delom sredstava koja se ostvaruju i koja se prave, oni neće moći ni da vrše pravilnu vlast. Ne postoji nikakav strah koji se stalno pojavljuje od toga da nema dovoljno kvalitetnih ljudi na nižim nivoima vlasti koji će znati na pravi način tim sredstvima da raspolažu. Većina nas koji sedimo ovde je prvo prošla te neke nivoe vlasti, pa onda došla u politički parlament, pa smatramo da imamo kvalitet da upravljamo državom ili da obavljamo neki drugi posao koji su nam građani poverili.
Jednostavno, prenesemo sredstva na lokalne nivoe vlasti. Ako dobro rade svoj posao građani će ih ponovo birati, ako loše rade svoje posao i loše raspolažu tim sredstvima građani ih više neće birati. Ako postoji strah da će zloupotrebljavati sredstva onda će ih nadležni organi privesti pravdi i za to kazniti. To mora da bude sistem po kome ova država treba da funkcioniše. Na svakom koraku i na svakom mestu.
Vojvodina je naravno specifična u odnosu na ostatak Srbije i zbog predstavnika drugih naroda, nevećinskog srpskog naroda koji tamo živi. Tu specifičnost moramo uvažavati i truditi se da međusobno živimo što bolje. U teškim vremenima koja su iza nas, a koja su počela pre 20 i nešto godina mnogo država koje su se zaklinjale u multinacionalnost i u tu vrstu sloboda je danas postalo maltene jednonacionalna država. Mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na to što Srbija danas zaista multinacionalna država, što imamo takve zakone o savetima manjinskih naroda za koje većina kažu da su najvišem mogućem stepenu. Naravno, uvek možemo tražiti novo i bolje rešenje, ali mi jesmo takva država i to je nešto našta treba da budemo ponosni u svakom delu ove države
Očekujem da ćemo u mesecima koji su ispred nas otvoriti raspravu o nekim drugim temama za koje Statut Vojvodine može da bude osnov da nas navede na razmišljanja o svemu tome, da ćemo decentralizovati Srbiju, da ćemo donositi što manje mera koja uzimaju sredstva lokalnim samoupravama, poštujući potrebu da se i republička kasa napuni s obzirom na troškove koji postoje, ali da ćemo napokon odrediti pravila, zakone iza kojih može stati što veća većina, bez obzira koja vlast, koja opozicija, i pokušati da svima u Srbiji damo mogućnost da planiraju nešto na duži period od godinu, dve dana, koliko je obično potrebno kod nas da se nešto menja kada su u pitanju finansije.
Očekujem da ovaj Statut Vojvodine koji će danas, siguran, sam dobiti saglasnost i za koji će glasati i poslanička grupa DS, koji je čekan manje od godinu dana, jedan mesec i 15 dana brže je stigao u parlament, potraje što duže, želeći da kažem da očekujem i da kroz sve ono što nas čeka u jednoj otvorenoj raspravi i organizaciji države Srbije dođemo do rešenja koje će biti najbolje za građane. Verujte mi, građanima Vojvodine, siguran sam, nije toliko važno da li se Pokrajinska Vlada zove Pokrajinska Vlada i Izvršno veće. To je važnije za nas političare koji bi želeli možda da budemo u tim nekim vladama, za njih je važno verovatno, što je pomenuo i gospodin Čanak, i kako izgledaju simboli, ali velika većina i ne zna kako izgledaju simboli, a zastave i grbove ima i AP, imaju i gradovi u Srbiji, pa nikome to ne treba da smeta. Najvažnije svim tim građanima da nađemo takva rešenja da oni od svoje vlasti mogu da očekuju da brine o njima i da radi što više za njihovo dobro. Zato treba da donosimo rešenja kojima ne ograničavamo mogućnost tim vlastima da što više brinu o njima. Ako na taj način budemo radili, siguran sam da će postojati mnogo veći stepen saglasnosti u svemu o čemu raspravljamo i u ovom domu i u nekim drugim domovima i da neće samo ogromne elementarne katastrofe i nepogode biti ono što će nas spajati i činiti jedinstvenijim. Hvala.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, budući predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, u svom govoru ću se osvrnuti na ono što je danas govorio budući premijer, ali i na sve ono što se govorilo i poslednjih meseci, da ne kažem i godina, u ovoj zemlji.
Jedno od rečenica je bila da će ovo biti zaista Vlada kakvu Srbija nikada nije imala. Danas kada pogledam ovu Vladu moram da kažem da je ovo zaista Vlada kakvu Srbija nikad nije imala. Istina, ovo nije nova Vlada, ovo je u stvari, drugi put rekonstruisana ista Vlada koju smo dobili u julu mesecu pre dve godine, jer u njoj sede predstavnici istih stranaka, sedi dosta i ministara koji su sedeli u prošloj Vladi i imamo neke nove ljude koji su se tu pojavili.
Dozvolite mi da iznesem svoje mišljenje da ovo neće biti poslednja rekonstrukcija ove Vlade i da će već u sledećih 12 meseci biti i nove rekonstrukcije, da će neki koji su danas srećni zbog toga što su ušli u Vladu ili ostali sačuvali, što bi narod rekao, živu glavu i iz nje izaći, a neki koji su napravljeni zbog toga da bi bili u Vladi sa te rezervne klupe utrčati na teren.
Iste stranke su činile Vladu. Postavlja se pitanje – što smo onda imali izbore u Srbiji? Slušao sam više puta tadašnjeg premijera koji je govorio da je spreman da ustupi svoje mesto predsednika Vlade, da ne postoje problemi. Mi smo nekoliko meseci izgubili u ovoj zemlji na izbore, nekoliko milijardi potrošili na to da bismo dobili ono što smo mogli dobiti i pre nekoliko meseci, još jednu rekonstrukciju.
Istina, u međuvremenu je deo opozicije nestao iz ovog parlamenta, neki su pretekli, kao što vidite. Videćemo kako će dalje izgledati, ali siguran sam da to nije bio glavni motiv da se ovi izbori u Srbiji održe.
Pre nego što pređem na konkretna i kadrovska rešenja i programska o kojima se danas govorilo, moram da vas podsetim na jednu stvar. Već 10 dana čitamo u medijima kako je ovo Vlada koja će biti strašno uspešna i zbog toga što ima najmanji broj ministara u istoriji, maltene. Podsetiću vas da je Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, koja je od vaše strane ocenjena kao najneuspešnija, imala jedno
ministarstvo više i to je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Logično, danas kada Kosovo i Metohija suštinski više nije deo Srbije, nema ni potrebe za tim ministarstvom, jer bi bilo potpuno besmisleno da ono danas postoji. Danas više nema institucija države…

Hvala, ali složićete se da više nema institucija države Srbije na Kosovu. Toga smo svi svesni i ne treba pred tim da žmurimo, nego treba sa realnošću da se suočimo.
Što se tiče te iste Vlade koju ste smatrali najneuspešnijom, već sam objasnio da to nije. Važnije je ko su ljudi koji su unutra, nego broj ministara i broj ministarstava. Važnije je šta će oni da rade, važnije je šta oni Srbiji danas nude.
Vratimo se malo kadrovskim rešenjima. O novim ministrima nije red da govorimo. Ljudi zaslužuju šansu. Prvi put su ovde i videćemo u narednom periodu, možda je 100 dana čak i malo da bi oni mogli da pokažu koliko mogu i šta mogu. Ono što je sigurno problem za ovu Vladu je činjenica da u ovoj Vladi ne sede ljudi koji su se bavili realnom privredom, ne sede ljudi koji imaju iskustva iz privrede, koji znaju šta je to kada radite i vodite neku firmu, kada treba nešto da naplatite, to kasni, a vi treba da isplatite plate zaposlenima, da isplatite poreze i doprinose državi. To je velika mana. Osim gospodina Gašića koji ima iskustva u privredi, ima iskustva u stečajevima, to će biti vrlo korisno u ovoj Vladi, s obzirom na to da očigledno za ove ekonomske mere dosta će stečajeva u Srbiji biti.
Ne želim da govorim o kvalifikacijama bilo koga, za bilo koje mesto, pa ni gospodina Gašića, ali moram da kažem da je on treći ministar odbrane koga mi dobijamo u samo 22 meseca, da je to izuzetno važna funkcija i sam gospodin Vučić je bio na toj funkciji, pa je bio gospodin Rodić, pa evo sada imamo i trećeg ministra odbrane.
O ostalim ministrima i njihovom radu već ste čuli stavove DS i neću trošiti previše vremena. O tome šta je urađeno u pravosuđu, svi znamo, znamo i stav ove DS o reformi pravosuđa, ali znamo i stav da se tu stvari nisu pomerile na bolje. To smo mogli čuti iz ono malo medija koji nešto još i objave, u raspravi između članice Vrhovnog kasacionog suda i gospodina Selakovića.
Smatramo, tvrdimo i stojimo iza toga i stajaćemo i dalje, dok se ne uverimo u suprotno, da postoje i dalje zloupotrebe i tužilaštva i zloupotrebe i procesi i svega ostalog, što najviše pogađa ljude koji su članovi DS i ljude koji su bili moji najbliži saradnici u poslu koji sam radio prethodnih godina.
Mi danas u ovoj Vladi imamo jednu za mene zaista začuđujuću činjenicu, da su dva ministra zamenili pozicije u Vladi. Nije neuobičajeno u svetu da neko ko je radio jednu oblast po prirodi stvari pokriva drugu oblast, ali je zaista neuobičajeno da se ministri menjaju, kao što se menjaju sličice na Terazijama, pa jedan Mesi za Neimara, jedan Neimara za Mesija. To se obično ne radi.
Gospođa Mihajlović u svojoj biografiji ima stručnost i ona se vidi za oblast koju je vodila. To što se mi sa mnogim merama nismo slagali i kritikovali, ne možemo da kažemo da nema CV za posao za koji je bila postavljena. Danas ona iz energetike prelazi u saobraćaj i infrastrukturu. Gospodin Antić je zajedno sa mnom u Beogradu radio mnoge infrastrukturne projekte i to ga i kvalifikuje za poziciju ministra infrastrukture i saobraćaja. Danas on prelazi u Ministarstvo energetike i rudarstva.
Ako ovi ljudi nisu dobro radili svoj posao, onda više nisu mogli da sede u Vladi. Ako su ga dobro radili, treba da nastave da ga rade kao i do sad.
Danas se u Srbiji priča o tome, pitanje je samo ko ima hrabrosti da kaže da su na jedno ovakvo rešenje imale uticaj neke velike svetske sile koje su tako nešto tražile. Ne mogu to da tvrdim jer nemam dokaza za to, ali je zaista začuđujuće da se do ovakvih kadrovskih rešenja dolazi.
Što se tiče ekonomije kojoj je mandatar posvetio najviše vremena, apsolutno opravdano, o ekonomiji pričamo već dve godine kao o najvažnijoj temi, a bilo je važnijih tema, ali da se ne vraćamo više u prošlost, na taj način. Ministar finansija ostaje gospodin Lazar Krstić, za koga smo iz tih istih tabloida koji o onima koji nisu u Vladi i bliski vladajućoj stranci pišu na drugi način nego o onima koji to jesu, saznali da je on bio najveći finansijski stručnjak maltene u svetu pre samo osam meseci, dao niz predloga i mera, da bismo mi danas na osnovu svih tih predloga i mera došli do katastrofalnih ekonomskih pokazatelja u Srbiji.
Daću vam samo budžetske rezultate u martu – 10% je niži prihod u budžetu Republike Srbije u martu ove godine nego u martu prošle godine. Budžetski deficit je 72 milijarde, 40% od planiranog na godišnjem nivou. Prihod od PDV-a u martu 18% niži nego u martu 2013. godine. To su činjenice, to nisu podaci koje sam ovde izmislio. Zaposlenost u januaru je bila niža za 1,4% u odnosu na januar prošle godine. Prvi put u istoriji ove zemlje imamo manji broj zaposlenih nego penzionera. To su činjenice.
Moram da kažem da podržavam stav buduće premijera da se ne smanjuju penzije, iako je u ovakvoj ekonomskoj situaciji teško naši rešenje za taj problem, jer te penzije su inače male, taj deo populacije teško živi, a još teže žive njihova deca koja nemaju posao. Tačna je rečenica premijera da od penzije u Srbiji žive ne samo penzioneri, nego i njihova deca koja nemaju posao. To je apsolutno tačno i sa te strane puna podrška odluci da ne dođe do smanjenja penzija.
Javni dug ove zemlje je uvećan za šest milijardi za ovih osamnaest meseci. Ne želim da branim ni prethodne vlade. Neke moje kolege su to činile, pa da ne gubimo ovo malo vremena što imamo, ali te prethodne vlade nisu isplaćivale iz kredita socijalna davanja. Kada shvatite da je 60 milijardi povećan dug, shvatite da u ovih godinu i po dana se dešavalo to o čemu je budući premijer govorio.
Ekonomija kojoj ću se vratiti nije najveći, nije jedini, ali jeste veliki problem. Treba da pogledamo realno kako izgleda Srbija u kojoj danas živimo.
Pitali su me u nekom intervju – ko je kriv za naše stanje, Vučić, Dačić, Đilas? Rekao sam sva trojica, baš tim redom, jer takva je odgovornost.
Nemojte coktati, to je neprimereno i na ulici, a kamo li u parlamentu.
(Predsednik: Predsedavajući je zadužen za red u sali. Samo nastavite. Ne mogu da reagujem na nešto što nisam čula.)
Hvala.
Znači, kako izgleda Srbija u kojoj živimo, u kojoj je agresija ogromna? Ko je kriv za tu agresiju? Da li je te agresije bilo pre nekoliko godina kada je DS bila na vlasti? Da li danas na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša imate proteste ljudi zbog ubistava koja se dešavaju i da li ste ih imali pre? Da li je tačan podatak da je povećan broj ubistava u odnosu na nekoliko godina ranije? Da li je tačan podatak da je povećano nasilje u porodici? Da li je tačan podatak da je, na žalost, droga i sve to što se prodaje našoj deci danas jeftinije nego ikada?
To su pitanja koja zahtevaju odgovor. Naravno, nemam konkretne podatke, jer nemam pristup tome. Mogu samo da čitam i da slušam od ljudi koji se oko mene kreću ili pročitaju negde nešto, ali to je na žalost realnost. Stepen nasilja je ogroman. Toga smo svi svesni.
Bilo bi dobro kada bi ljudi kada govore, kada stranke izdaju saopštenja, kada žele nešto da kažu političkim protivnicima, koristili malo drugačiji rečnik, a ne rečnik mržnje. Šta znači izjava – DS mrzi svoj narod i svoju zemlju. Što mislite, dame i gospodo, da više volite Srbiju od nas? Rekao je to malo pre kolega Đurišić. I mi isto volimo Srbiju. Verujem da i gospodin Vučić voli Srbiju i da želi najbolje Srbiji. Zašto onda imate reči koje nisu primerene? Zašto onda presuđujete pre bilo koga? Zašto onda huškate ljude na one koji drugačije misle?
Kada bi mi u ovom domu imali drugačiji rečnik, kada bi svaka naša rasprava, barem do ovog dela, izgledala svaki dan kao do ovog dela danas, mislim da bi u Srbiji bilo bolje. Mislim da se sigurno budući premijer neće složiti sa mnom za mnoge stvari koje sam ovde rekao i da on ima drugačije stavove, što je čovek izneo ovde, ali to ne znači da je neophodna lična mržnja, lični napadi da se shvati da neko nekoga napada. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Većina ima pravo da donosi odluke, ali to ne znači da manjina sigurno nije u pravu. To treba svi da prihvatimo i da se učimo, prihvatajući da nekada u Srbiji, kada su neke druge stranke bile na vlasti, takođe nije bilo razumevanja za tu činjenicu o kojoj sam sada govorio, ali ja se toga držim i držaću se i dalje.
Živimo u zemlji u kojoj jedan Kristijan Golubović ide televizijama i šalje poruke našoj deci. Ne znam koje telo se oglasilo i reklo da ne može to više. To je strašno. To je čovek koji više proveo u zatvoru, nego na slobodi. Nemojte se ljutiti, njegove kvalifikacije, mene lično i ljudi iz DS, su iste kao i kvalifikacije koje stižu iz najveće stranke danas. Mislim da treba da se zapitamo oko toga i mislim da treba da se ograde oni na koje se taj čovek poziva, jer u svakom slučaju, ne mislim da delim bilo koju vrednost za koju bilo ko ko u ovoj sali danas sedi, bez obzira iz koje stranke, zaista deli. Dajte da sprečimo da ti ljudi šalju poruke. Dajte da se ministar informisanja i kulture meša u svoj posao. Dajte, gospodine Tasovac, imate pravo i dužnost da kada se neke novine ugase, sutradan pokrene ponovo pod istim imenom, da ne bi objavili presudu da su lagali o mnogima od nas, da pokrenete postupak protiv njih, da sprečite takve stvari, da svako odgovara za reč koju iznese, a ne da se ovo dešava što se danas dešava.
Ekonomska rešenja, da govorim malo o ekspozeu, koje ste izneli. Sa njima se ne slažemo. Ideja da u ekonomiji Srbiji treba da se rasproda velika većina, da ne kažem sve, da treba dovesti strance da oni vode, nije nešto što ćemo prihvatiti. Najavili ste privatizaciju „Telekoma“, samo pre dve i po godine vaša zamenica predsednika stranke je rekla da će napraviti živi štit, gospođa Tabaković, da se spreči prodaja „Telekoma“. Sada su stavovi drugačiji. Najavljuje se prodaja mnogih drugih preduzeća. Neka od njih treba prodati. To nije sporno, ali EPS i neka strateška preduzeća apsolutno ne. Ako dođe manjinski vlasnik i dovede svoj menadžment, šta je sporno da dovedemo mi svoj menadžment? Napravite uslove u preduzećima, da imaju plate takve kakve će im dati taj koji bude sutra manjinski ili većinski vlasnik. I u „Telekomu“, i svuda dobićete najkvalitetnije menadžere. Pustite ih da rade, dajte im bonuse. Uradite to. Ako ta preduzeća prodate, svaki novi vlasnik tog preduzeća gledaće da napravi profit, kao što ga pravi NIS ili kao što ga pravi neko drugi. To znači otpuštanje ljudi. Kada to sve uradite, dobićete veliki broj ljudi koji su otpušteni.
Za ova druga preduzeća u restrukturiranju, i tu pokušajte da dovedete prave menadžere, ali ne možete za 100.000 dinara. Nećete dobiti. Taj koji bude vodio EPS sutra, ako uđe neki strateški partner, neće imati tu platu. To možemo sve sami da uradimo, ne rasprodajući u ovom trenutku ono što je naše. Izlazak na berzu u delu akcija, jedna stvar o kojoj treba razmišljati, a to je kada bude imala veću vrednost.
Ono čega treba da budete svesni, svi smo svesni toga, nove tehnologije smanjuju potrebu za zapošljavanjem ljudi. Toga smo svi svesni. To će se i dalje dešavati. Naivno je verovati da oni ljudi koji ostanu bez posla u javnom sektoru, a svaki novi vlasnik će zadržati najkvalitetnije, to je logično, da će oni naći posao u privatnom sektoru. To se neće desiti. Povećaće se broj nezaposlenih, kao što se povećava stalno. Ceo svet moraće da razmišlja o onome o čemu ja sada govorim zato što jednostavno nema dovoljno posla za sve, da li će se smanjivati radna nedelja da bi se napravilo mesta za neke druge. To su sve pitanja o kojima će drugi da pričaju, a ne samo mi u ovom parlamentu. To su stvari od kojih ne možete da bežite.
Privatizacija je stvar koja je ocenjena i ovako i onako. Bilo je dobrih privatizacija preduzeća, bilo je loših privatizacija preduzeća. Toga smo svi svesni, ali ovaj način, kako se danas ovde govori, govori o privatizaciji države. To je nešto što zaista ne treba da bude slučaj u Srbiji. Meni je drago da ste odbili predloge vaših ministara oko penzija, ali je onda pitanje – zašto u Vladi imate ministre koji imaju drugačiji koncept i pristup tom problemu? Mislim da je logičnije da imate savetnike koji će vam dati neki savet, a vi ga prihvatite ili ne, a ministre pustite da rade posao kako znaju. Moram da priznam, na svu sreću, ovde ih niste pustili i to je dobro. Treba da shvatite šta je danas penzija u Srbiji, da od nje žive deca koja nemaju posao. To je ogroman problem na kome svi zajedno treba da radimo.
Mislim da ne treba više da se bave demagogijom i pričama o smanjivanju plata. Kancelarka Nemačke ima platu preko 20.000 evra, a prosečna plata u Nemačkoj je nekoliko hiljada evra. Mislim da ljudima, koji rade najodgovornije poslove u Srbiji, treba dati prave plate i omogućiti da rade svoj posao. Ako ćemo već ići na to da se smanjuju plate, čujem da će se ukinuti solidarni porez, što je dobro, nije ga trebalo ni uvoditi, onda treba da smanjimo svima plate koji rade bilo šta u državi, a nivo prosečne plate u Srbiji, pa svi na taj način da dele sudbinu u Srbiji, i ministri, i poslanici, 45.000, koliko će biti. Mislim da to nije dobar koncept. Biramo najbolje ljude, pošteno ih platimo. Moramo u administraciji, u javnim preduzećima koja prave 50% BDP da imamo najkvalitetnije i zato moraju da imaju prave plate, jer neće doći da rade kod nas. Neće, biće nekih pojedinaca, ali neće biti pravilo. Tamo treba tim da se napravi, a ne jedan čovek. To su sve stvari koje su bitne. Uložite u obrazovanje, potpuno se slažem sa vama.
Obrazovanje je najbrži način za izlazak zemlje iz siromaštva i iz krize. Otvorite univerzitete po Srbiji. Dajte tim mladim ljudima koji žele da studiraju sutra u Užicu, Kruševcu, tamo da napravimo fakultet, stipendiju na nivou dvadeset i nešto hiljada dinara. Dobićete hiljade mladih ljudi koji tamo žive i kao da imaju platu i troše ih tu. Kad dobiju još malo od roditelja dobićete odjednom hiljade, nazovi zaposlenih, troše novac tu. Kad oni tu troše novac onda oni koji tu žive nešto rade mogu to i da prodaju. Onda pokrećete celu priču.
Slažem se da je građevina mnogo važna. Ona diže Srbiju. To ko ne zna, ja zaista ne znam, svi to treba da znamo. Tako se i mnogo toga gradilo pa se i izgradilo. Danas su stvari lošije, ali treba prestati sa praksom uzimanja kredita od nekih država koje nas onda uslovljavaju da onda njihova firma bez tendera dobije posao. Mislim da se ta praksa nije pokazala kao dobra i od nje treba odustati. Treba da stipendiramo i decu u osnovnim školama, tamo gde nemaju dovoljno, da budu dobri đaci.
Mere da se zaposli deset pa za sedam da se ne plate porezi nije dovoljno. Ta mala i srednja preduzeća imaju u proseku tri zaposlena u Srbiji. Mora još mnogo toga da se uradi da bi se stvari promenile. Mora da se pokrene privreda, mora da se izađe iz ovog ciklusa gašenja. Možda to neko ne shvata, možda neko shvata, mi se gasimo. Mora da se napravi preokret i mora država da bude ta koja će investirati. Ne državni internacionalizam, nego državne investicije, jer to da će se sad sjatiti strani investitori u Srbiju to se neće desiti. Šanse devedesetim godinama je ogromna. Ja ne želim da se vraćam na priču ko je za to kriv. Gotovo, prošlo je.
Za kraj, očekujem od vas, pošto ste rekli prvo će da bude 2014. pa 2016. godine, da na jednom belom papiru napišete broj zaposlenih koji će biti u Srbiji, recimo na današnji dan 2016. godine.
(Predsednik: Vreme, isteklo vam je vreme.)
Ako to ispunite mi ćemo aplaudirati. Ako to ne uradite…

Što se tiče gospodina Vučića, mislim da je dobro što ovako razgovaramo, bez obzira što ovo traje samo dva minuta, to su neki argumenti bez teških reči.
Vi, gospodine Babiću, kada se javite, vi sve potvrdite suprotno od toga. Stvarno ne razumem šta znači to čija je firma po stotine puta, zašto to pričate ovde? Ko koga mrzi, ko je poništio izbornu volju? Razumem da možete da budete nervozni, nećete biti ministar, predsednik Skupštine ovde, malo …
(Predsedavajući: Gospodine Đilas, Poslovnikom je zabranjeno direktno obraćanje narodnom poslaniku.)
Dajte da uvedemo taj neki ton. Ja sa gospodinom Vučićem mogu da se ne slažem u 80% stvari, ali važan je način kako se nešto govori. Ja sam nov čovek u ovom parlamentu i apelujem stalno da držimo taj neki nivo. Čovek se nije složio sa mnom u 80% stvari, ali je govorio na neki način koji svako ko sluša može da prihvati za i protiv.
Nemam vremena da odgovorim na sve, ali samo ću vam, gospodine Vučiću, dati sledeći podatak sa sajta Ministarstva finansija, ne želeći da vas opterećujem time. Znači, deficit od početka godine je 38 milijardi dinara. Veći je u ovom kvartalu nego 2012. godine, kada je u ovom parlamentu bilo reči da je država pred bankrotom za 200 miliona evra. To su činjenice. To gospodin Krstić može da potvrdi. Kao što je činjenica za koliko se smanjio broj zaposlenih. Samo upozoravam, ako se ide ovim konceptom, do čega će doći.
Odmah da vam kažem, gospodine budući predsedniče Vlade, ukoliko predložite zakon u kome ćemo moći da dobijemo najbolji menadžment, da ljudi rade posao, imaćete podršku ove stranke za to. Nemojte oko toga uopšte da brinete. Za ove ostale stvari stvarno ne bih govorio, ne bih da oduzimam vreme građanima Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, na ovakvo  obrazloženje koje smo dobili o kandidatkinji za predsednika parlamenta nema mnogo šta da se doda. Obrazloženja nije ni bilo, kao što ste i sami svesni.
Čuli smo uglavnom priče o tome šta se dešavalo od 2000. do 2012. godine, što govori da ćemo opet u Srbiji imati povratak u prošlost i vraćanje na ono što je bilo, umesto da kao odgovorni ljudi, koji smo dobili poverenje građana, se bavimo time šta treba da radimo u budućnosti.
Možda je bilo pogrešno što je odlučeno da je samo jedna trećina poslanika dovoljna u parlamentu da parlament radi. Možemo to da nadoknadimo, da predložimo da bude dve trećine poslanika od sada dovoljno za kvorum, pa ako nema dve trećine da onda parlament ne radi.
Ne želim sa ovog mesta previše da pričam o kandidatkinji za predsednika parlamenta, jer vidim da i oni koji je predlažu o tome ne žele mnogo da pričaju.
Smatram da bi bilo nekorisno da sada pričamo o Novom Sadu, o aferama, o novcu koji grad danas treba da plaća za ugovore koji su tada potpisani. Smatram da je gospođa Gojković samo simbol onoga što danas Srbija jeste i što ovakva većina, koja je napravljena voljom naroda, danas u Srbiji odražava.
U kakvoj to Srbiji mi danas živimo? Živimo u zemlji u kojoj se ljudi plaše, u kojoj ne mogu da govore. Živimo u zemlji u kojoj se ubijaju deca po osnovnim školama. Živimo u zemlji u kojoj se ubijaju ljudi za nekoliko stotina dinara. Živimo u zemlji agresije. Živimo u zemlji gde je postalo maltene normalno da ljudima koji imaju manjinsko mišljenje imate pravo da kažete šta god želite, da ih vređate i kvalifikujete na način na koji želite. Živimo u zemlji koja danas ima veći broj penzionera nego zaposlenih. Živimo u zemlji u kojoj se niko mnogo ne potrese kada pročita da u javnom preduzeću na dan pred izbore se zaposli 500 ljudi i time dobija nekoliko hiljada glasova. Nema reakcije vlasti na to. Nema smene u roku od 24 sata ako nisu bili upoznati sa tim, pa su tada saznali. Ništa se u ovoj zemlji ne dešava.
(Milovan Drecun, sa mesta: Neka se varati na temu.)
Hvala na sugestijama. Ja sam novi narodni poslanik. Svaka sugestija data sa mesta će mi mnogo značiti da budem bolji u onom za šta su me građani izabrali.
Živimo u zemlji u kojoj je taj govor mržnje nešto što je, na žalost, u kampanji simbolizovala i gospođa Gojković. To je ono što sam ja očekivao da kada se već ova enigma za medije, kako reče uvaženi kolega, razrešava danas, enigma za koju sam mislio da je mnogo važnija za građane Srbije nego za medije, ali u ovoj zemlji su očigledno mediji najvažniji, koja je dozvolila sebi da u svojim predizbornim obraćanjima govori da onima koji drugačije misle treba da se zatre seme.
Evo, ja drugačije mislim. Moje ime je tu pomenuto verovatno samo zbog toga što sam predsednik opozicione stranke, ali zaista očekujem od predsednice parlamenta da da obrazloženje za te svoje reči, ako je već previše da da izvinjenje, jer ima nas puno koji drugačije mislimo, koji imamo i decu koja treba da žive, a takva poruka je nešto što je upućeno pre svega ka njima.
Želim duboko da verujem da te reči nisu bile takve kakve smo ih čuli i da je iza njih stajalo nešto drugo.
Vidim da postoji nervoza kada govori neko iz opozicije. Vidim da postoje problemi da se saslušamo oko toga. Vidim da u ovoj zemlji nikome ne smeta, ni vama gospodo, što vaše stavove javno u medijima iznose ljudi kao što je Kristijan Golubović. Vidim da nije problem što takav čovek danas gostuje na svim medijima, iako je pola svog života proveo u zatvorima, iako ima pravosnažnu presudu na 14 godina. Takav čovek, koji je, kako čujem, umetnik, pa je možda i kandidat za ministra, eksperta u novoj Vladi, je čovek koji slobodno govori, koji govori normalno o ljudima iz opozicije da su lopovi, koji kaže da deli dve vlasti i da podržava stranku na vlasti.
Niko od vas ne smatra da od toga treba na bilo koji način da se odrekne, nego još takvih ljudi u medijima, a onda ćemo da se pitamo zašto nam se dešava ovo na ulicama, u školama, zašto se dešava na svakom koraku. Odgovornost je svih nas, ne samo vas na vlasti, nego i nas u opoziciji, da načinom na koji govorimo, načinom na koji radimo, pomognemo i uradimo sve da se te stvari ne dešavaju. Oni koji su na vlasti imaju mogućnost danas da to konkretno urade. Mi koji smo u opoziciji imamo mogućnosti da o tome govorimo.
Dajte da prestanemo da iz ovog Doma, koji je najviši Dom u ovoj zemlji i čiji predsednik treba takav da bude, prestanemo da šaljemo poruke agresije, mržnje, netrpeljivosti. To naši građani od nas očekuju.
Demokratska stranka i naša poslanička grupa neće glasati za gospođu Gojković za kandidata za predsednika Narodne skupštine. Pažljivo ćemo pratiti njen rad. Učinićemo sve da ugled ove institucije, koji je već unižen idejama o rotirajućem predsedniku i sličnim besmislicama koje smo slušali nekoliko dana, opet se povrati. Verujemo da je svima u Srbiji važno da ovaj parlament zaseda, da bude što manje ružnih i teških reči, a što više predloga i konkretnih stvari.
Očekujem od nove predsednice da zakone koje je Demokratska stranka uzalud predlagala u prošlom mandatu, poput zakona o bankarskom sektoru, koji bi omogućio građanima da ne budu zlostavljani od banaka, kao i privredi, stavi na dnevni red parlamenta i sve druge koje ćemo ponoviti. Davaćemo konkretne predloge, želeći da ova zemlja bude bolja. Od većine, od predsednice parlamenta zavisi kako će ovaj Dom izgledati naredne četiri godine.
Još jednom, stav Demokratske stranke je da bude protiv ovog predloga zbog svega što sam naveo, a želim da nas predsednica parlamenta svojim radom uveri da je naš današnji strah od toga kako će ovaj parlament izgledati apsolutno neopravdan. Hvala.