Hvala.

Ne osećam se dobro pa nisam u stanju da sedim u sali sve vreme trajanja ove sednice. Čujem da su pojedinci iskoristili moje odsustvo da iznose laži o meni. Na primer, kako imam kuma koji je prodao zemljište Rio Tintu iako to nije tačno.

Upozorio sam vas da ću na laži o meni odgovarati istinom o vama, a ja sam čovek koji govori istinu i ispunjavanja obećanja.

Dakle, imam dosta kumova, ali niko od njih nije kriminalac, ni ubica. Nikome se sinovi ne bave organizovanjem prostitucije. Niko nije u vreme kada sam bio vlast od pljeskavičarnice na Zelenom vencu došao do vila po Dedinju, privatnih aviona, rođendana u Veneciji koji košta milion evra, a bogami, niko od mojih kumova nije ni pozivao u rat, na ubijanje pripadnika drugih naroda, niti je zbog njegove politike bilo koja majka obukla crninu. Niko nije pozivao na iseljavanje ljudi druge nacije i vere. To su kumovi Aleksandra Vučića, gospodo, a ne moji. Pogrešili ste.

Da ja imam supružnika koji je pare zarađivao noseći novac koji se opere u kladionicama klijentima i da sam podnosio zahtev da se odreknem državljanstva svoje zemlje, ne bih ušao u ovu salu. Novoj Zorani Mihajlović SNS, ministarki Handanović to očigledno nije problem. Nije problem ni urušavanje energetskog sistema zbog čega će odgovarati i ona i Zorana Mihajlović.

To da je planirano da uvozimo u ovom periodu 40% struje je besmislica. A jeste li planirali da imate više desetina iskakanja termoblokova u poslednja dva meseca? Jeste planirali i da ugalj koji se doprema u TENT bude katastrofalnog kvaliteta, zbog katastrofalnog stanja u Kolubari? Koliko ja vidim, vi planirate da EPS skroz devastirate, pa i njega da prodate strancima za neke smešne pare, kao što sve radite po Srbiji.

Prekjuče je Fijat počeo proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu. To je odlična vest za Srbiju. Događaju je prisustvovao i Aleksandar Vučić, naravno. Da nisu Tadić i ona njegova mrska Vlada doveli Fijat u Kragujevcu, u dogovoru koji su naprednjaci godinama napadali, prekjuče Aleksandar Vučić ne bi imao čemu da prisustvuje, jer Fijata u Srbiji ne bi ni bilo.

Ni Tadić, ni bilo ko drugi, ne bi mogao da dovede Fijat da 2000. godine nije došlo do promena u Srbiji i da Vlada Zorana Đinđića, Vlada pre svega Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, nije u razorenu zemlju uvela red, uspostavila ponovo pravosudni sistem, vratila zaostale penzije, dečje dodatke, staru deviznu štednju, povećala plate koje su bile bednih 100 i nešto maraka, započela obnovu energetskog sistema, vratila Srbiju u UN, vratila nas na mapu civilizovanog sveta.

U takvu katastrofu iz koje je Đinđićeva Vlada morala da nas izvlači, doveli ste nas vi, koji ste i danas vlast. I tada, dok ste nas vodili ka propasti, i sada, kada radite isto, sakrivali ste se iza patriotizma. Tada ste nas pozivali da se okupimo oko Slobodana Miloševića, jer je on jedini garant opstanka Srbije. Ne znaju ovi mlađi, i tada su bili karavani autobusa, slike velikog vođe, govori i obećanja. I znamo kako je završio. Danas nas pozivate da se okupimo oko Aleksandra Vučića i aboliramo ga za sve loše što je činio i još uvek čini srpskom narodu i građanima Srbije. Naravno, na to nećemo pristati.

Da, smatramo da je potrebno narodno jedinstvo oko nacionalnog interesa. Da, smatramo da treba da se napravi nacionalni konsenzus oko strateških tema. Godinama govorimo da od naših podela korist imaju oni koji nam ne žele dobro, ali nećete da nas čujete.

Predlagali smo zajedničku deklaraciju o Kosovu pre dve godine, Akademija, SPC, univerziteti, političke organizacije, da svi zajedno formulišemo minimum ispod koga nećemo ići. Odbili ste.

Predlagali smo da zajedno donesemo neke zakone koji bi bili za sveopšte dobro, nemaju veze sa politikom, o alimentacionom fondu i roditelj-negovatelj. Odbili ste.

Umesto da ste pozvali Akademiju nauka, univerzitete, da sastave predlog deklaracije, da su se u definisanje teksta uključili SPC, predstavnici našeg naroda iz drugih zemalja, političke stranke, kako vlasti, tako i opozicije, vi ste pozvali Milorada Dodika, Dodika, koga kao mečku vodate po vašarima i zarad političkih poena na brzinu sastavili deklaraciju dve stranke, gospodo, SNS-a i SNSD-a i ponudili je kao svesrpsku. Pozvali ste Dodika, čoveka koji je 17. decembra učestvovao u organizovanju krađe izbora, dovodeći birače iz Republike Srpske da glasaju na mestima gde ste im pre toga obezbedili lažna prebivališta. Lažna, jer ti ljudi u Beogradu ne žive.

A 1. juna, kada je Vučić zaključio da mu nisu potrebni autobusi, onda je Dodik sam, po nalogu svog šefa, došao u Beograd i javno glasao na lokalnim izborima, iako je jasno da on u Beogradu ne živi, osim ako ne mislite da Republiku Srpsku vodi iz Beograda zumom ili skajpom. Time ste još jednom uvredili građane Srbije, posebno Beograd.

Zato ovo nije Deklaracija o nacionalnim interesima srpskog naroda, ovo je papir iza koga treba da se sakriju korupcija, kriminal, izdaja nacionalnih interesa Aleksandra Vučića i SNS-a, da se sakrije odluka da se u Srbiji vadi litijum koji ne može da se vadi u Nemačkoj, da se sakrije da su od Srba po kupovnoj moći u Evropi siromašniji samo stanovnici Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, da se sakrije da smo pre deceniju bili na 41% od prosečne kupovne moći u EU i da je tada na tom nivou bila i Crna Gora, da je Bugarska tada bila ispred nas samo 5%. Danas je Crna Gora ispred nas 5% i oni su na 51% evropskog proseka. Mi smo na 46%. Bugari su na 64% prosečne evropske kupovne moći. Bugari su 18% ispred nas. Rumunija ima skoro duplo veću kupovnu moć od Srbije, a kada su Vučić i Dačić uzeli vlast 90-ih bili su nebrojeno puta slabiji od nas.

Deklaracija treba da sakrije činjenicu da su nam se obrazovni i zdravstveni sistem raspali i da se održavaju samo na ogromnom entuzijazmu nastavnika, profesora, medicinskih sestara i lekara, da nam 75.000 ljudi godišnje ode iz zemlje, da imamo najveću inflaciju u Evropi, da imamo najveću stopu korupcije, uz Rusiju i Bosnu i Hercegovinu u Evropi, da sakrije da se u Srbiji rađa četvrtina beba manje nego pre 20 godina i treba da sakrije nešto što ni vaši mediji ne mogu sakriti, da ste obećali strancima da će se u Srbiji kopati litijum, da ste pred prošle izbore slagali birače tvrdeći da se to neće desiti, a nigde u Evropi se ne kopa litijum, osim u Portugalu, gde je Vlada zbog toga pala.

Nema primera da bilo gde postoji tehnologija koja omogućava vađenje litijuma bez posledica po zdravlje ljudi. Kada vidimo u Nemačkoj ili Finskoj da su počeli da kopaju i da postoji takva tehnologija, onda mi u Srbiji možemo ne da počnemo da kopamo, nego da razmišljamo. Jer da bi bilo šta radili, moramo da imamo državu koja nije korumpirana, u kojoj kad zvaničnici nešto obećaju, to se i desi, a Srbija danas nije ni blizu toga.

Zato srpski narod i građani Srbije neće litijum ni u Jadru, ni u Valjevu, ni bilo gde drugde. Izgleda da poruke sa protesta i tu poruku koja glasi kratko i jasno "Nećete kopati" još uvek niste čuli, ali čućete. Tebe će Laki da iskopa, ne brini ništa.

Vi sakrivate istinu i zato nam nudite masku za vaše protivustavno delovanje, za vašu diktaturu prostakluka, nemorala, mržnje, nasilja, straha i prevara. Narodu dajete zastave i sabore, sebi pozicije i milijarde, strancima novac, teritoriju, bogatstva i zemlju. Problem ovog dokumenta i u delovima gde je dobar je to što sve što radite radite suprotno onome što ste napisali.

Navodite u dokumentu da pravnim, političkim, ekonomskim i drugim sredstvima moraju biti zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji. Kako su zaštićeni? Tako što se iseljavaju u hiljadama, tako što je Prištini dato sve što je tražila, tako što su najveći zaštitnici i branioci srpskog naroda na Kosovu i Metohiji Milan Radoičić i Zvonko Veselinović postali najbogatiji Srbi, posle predsednika, naravno.

Navodite u ovom dokumentu da je potrebno poštovati ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza. Pa što ne kažete narodu koje je sve međunarodne obaveze Vučić preuzeo? Šta je sve obećao u ime Srbije i naroda? Što ne kažete da je obećao ispunjavanje francusko-nemačkog sporazuma i da je obećao Nemcima i Britancima ne samo iskopavanje, već i preradu litijuma i bora? Dokumentom se predviđaju mere u cilju očuvanja i negovanja srpske kulture i srpskog jezika. Gde primenjujete te mere? Da li više na Pinku ili na Hepiju? Da li se mere primenjuju širenjem nemorala, nepristojnosti i laži, tako što su omiljeni gosti na tim televizijama Dijana Hrkalović i Koluvija sa novim nacionalnim proizvodom?

Navodite u dokumentu porodične i tradicionalne vrednosti, kao temeljne vrednosti srpskog društva. Koje to vrednosti, gospodo, proklamuju vaši ministri i mediji? Da li su to vrednosti koje proklamujete kada žena koja je radila kao podizačica slušalice u centrali Srpske radikalne stranke gospođa Irena Vujović, sa diplomom, naravno, "Megatrenda", nju postavite za ministarku i potpredsednicu Vlade i kada ona obilazi narod u "šanel" patikama od 1.800 evra i sa narukvicom od 6.200 evra? Ili radite kad se useljavate u stanove na Vračaru, u kojima je kvadrat 5.000 evra, kao ministar Vesić, za koga vaš gradonačelnik, ne ja, vaš gradonačelnik Aleksandar Šapić tvrdi da kupuje novinare i ima podršku gej lobija?

Da li je tradicionalna vrednost gostovanje na televizijama osuđenih kriminalaca i narko dilera, poput Kristijana Golubovića da objasni kako je najlakše ubiti čoveka?

U dokumentu se zalažete za poljoprivredu. Jel onu poput „Jovanjice“ za koju predsednik uporno tvrdi da ne zna gde je, ali zna da tona marihuane nije ništa?

Pozivate na sabornost. Koga? Nas koje godinama nazivate fašistima, teroristima, ljudima koji rade za Kurtija, ustaše, kojima upravlja zapad, koji će da izazovu građanski rat i koji žele da se prolije srpska krv, i to samo zato što govorimo istinu, a istina je da ćete nas na ovoj sednici zadužiti za nove milijarde evra.

Istina je da ćete iz Fiskalnog saveta izbaciti dr Pavla Petrovića i umesto njega staviti čoveka koji se nikada makro ekonomijom nije bavio, čime ćete uništiti poslednju nezavisnu instituciju koja pokušala da bar donekle zaustavi Sinišu Malog, naprednjačkog Mlađana Dinkića.

Činjenica je da ćete ponovo izabrati gospođu Jorgovanku Tabaković za guvernerku, koja je to nikada kao visoki funkcioner SNS-a po zakonu nije smela da postane i koja je vodila NB u vreme kada smo postali rekorderi po inflaciji u Evropi.

Istina je da ćete na ovoj sednici povećati pretplatu za RTS iako ste obećali da ćete je ukinuti.

Istina je da lažete ovaj narod besomučno, svaki dan, bez obzira o kojoj se temi radi.

Istina je i da ste porazili građane Srbije davanjem lažnih obećanja, otimačinom i pljačkom državne imovine, uzurpiranjem i zloupotrebom javnih funkcija, ogromnim zaduženjima. Vi to ne smatrate grehom ni pred Bogom koga često pominjete, a pogotovo ne pred narodom, pred budućim generacijama.

Porazili ste poštenje, vaspitanje, slobodu, stvaralaštvo i kritički duh. Drsko i cinično ste omalovažili javnu debatu jer mislite da ništa ne sme da ugrozi vaše privatne interese. Zato umesto debate uvek nudite rafale uvreda, parole mržnje, pokliče besa i agresije.

Nacionalno jedinstvo je potrebno, ali nije moguće dok su na vlasti oni koji zemlju vode u propast optužujući za sve što oni rade narodu strane službe i domaće izdajnike.

Zbog svega što danas proživljavamo pozivam sve Srbe gde god da su, sve građane Srbije da se okupimo ne oko teksta ove naprednjačke stranačke deklaracije nego oko ovog teksta koji držim u ruci, oko Ustava Srbije, da se okupimo oko odbrane naše zemlje, smenimo lažne patriote, korumpirane moćnike koji zarad opstanka na vlasti i privatnih interesa prodaju nacionalne interese i interese države Srbije.

Hvala.

Ja sam mislio samo su Vulinu davali ovu injekciju, a izgleda su vama svima dali, jer ste sve živo zaboravili. Šta pričate, bre? Hajde ovaj iz JUL-a, to nema veze, znamo šta je bio JUL. Čovek priča o korupciji, o tetki, kao tetki iz Kanade itd. Siniša Mali sa svojim stanovima. Siniša, jel i dalje bratovljev ovaj račun na Kipru dajete da dilove koje pravite ili ste otvorili neke svoje nove? Jel i dalje preko brata ili sad direktno uzimate? Šta je vama, ljudi? Vi mislite da ovde niko ne živi u ovoj zemlji, niko ne zna šta vi radite. Dakle, 118 sudija, 150 presuda reklo da lažete o meni. Dvanaest godina ne možete da podignete krivičnu prijavu.

Ja vam nešto obećavam, kad mi dođemo na vlast, onda će tužilaštvo da radi slobodno i verujte mi, mnogo brzo ćete da završite tamo gde vam je mesto.

Gospođo Tabaković, pa vi isto kao da mi ne znamo da ste vi kadar Tomislava Nikolića i da ste za Vučića govorili da je psihopata, pa nemojte, pa znamo, pa kada vam je zaposlio ćerke i zeta, onda je postao fin. Nemojte molim vas, pa znamo mi, nemojte da se krstite s obe ruke, a ima nas koji nešto znamo u ovoj zemlji.

Znamo da ste bili ministarka u Vladi koja je ostavila inflaciju 112% od 2002. godine. Jeste li bili ministarka? Jeste li bili sa Šešeljem u Miloševićevoj Vladi? Jeste, 112%. Jeste li 2022. godine guvernerka sa inflacijom 15,1%? Jeste, a znate i vi da kad stane zaduženje, kad nestane evra da će dinar da se strmoglavi strašno.

Šta pričate? Ovo je rast BDP-a, Češka, Makedonija, Bugarska, evo je Srbija 33, BiH 36, Albanija 36, Mađarska 37. To je rast od 2012. do 2023. godine, zvanična. Jeste li ubacili još i ove podatke pokojnog Miladina. Jednog dana BDP u porastu 15%. Ja sam vam čitao podatke Eurostata. Nisam je izmislio podatke.

Prosečna kupovna moć u Evropi, EU, Srbija. Srbija na 46%, Crna Gora 51%, Bugarska 64%. Zna Siniša dobro sa ovim Bugarima, znači, onda je ta iskustva preneo.

Nemojte ljudi, pustite više te laži, 600 miliona evra itd. Tu sam, evo me, hapsite, bre, više ako imate, 12 godina. Sramota, pričate o mostu, eno ga stoji tamo simbol Beograd, simbol. Šta ste vi u Beogradu napravili, gospodine Mali? Šta je vaš simbol?

Sram vas bilo. Sram da vas bude sve zajedno.

Prvo, ja o tuđoj deci ne pričam, a zna se kako prolaze moja deca, koju tuku u školi jer im je tata lopov zbog laži koje iznosite.

Nemojte da pričate o ljudima od 30 godina koji su se zaposlili u službama kao deci. Hajde to da preskočimo. To je broj jedan.

Nemojte meni da bilo ko bilo šta o deci priča, zna se kako moja deca prolaze.

Što se tiče gospodina Arsića, koji ovde priča o tome šta sam ja ostavio u Beogradu, gospodine Arsiću, ja izašao na izbore a dobio 36%, Vučić 26%. Da je neko drugi, bilo bi 50%, pošto je on najozbiljniji protivnik. Četrdeset pet obdaništa otvoreno, tri mosta, domovi zdravlja četiri, osnovne škole devet.

Meni je fascinantno da vi pričate o ekonomiji sa srednjom tehničkom školom koju ste završili u Kostolcu. To mi je ovako fascinantno, ali mi je još fascinantnije da ste vi čovek koji bi trebalo da bude u Odboru za pravosuđe, jer ste vi uspeli da uđete u kafanu sa pištoljem pijan, da uzmete pare od konobara, da budete oslobođeni zato što je veštak rekao da ste vi bili toliko pijani da niste znali šta radite. Vi ste ušli u istoriju srpskog pravosuđa.

Kada pričate da nije urađeno ništa za naše vreme, nabrojao sam. Urađeno i tri mosta, urađeno i devet osnovnih škola, urađeno 40 i nešto obdaništa i urađena četiri stana koja ste vi u Mirijevu kupili za vreme kad je bilo mnogo loše, u vreme prethodne vlasti.

Još jednom vam kažem, pošto ne mogu više da vas slušam, pošto kada slušam onda mi se zdravstveno stanje ozbiljno naruši dodatno, pa ću morati da odem. Svaki put kada bilo ko od vas kaže laž o meni, ja ću reći istinu o njemu.

Hvala vam puno.

Samo ko nikada nije radio može da tera ljude da rade za praznike i nedeljom i da se smeju ovim rečima, kada ti ljudi treba da budu sa svojim porodicama. Samo neko ko ne zna kako izgleda svaki dan raditi osam sati, od 7 do 15 ili 9 do 17 časova, jer nikada nije imao to iskustvo, može da govori kako je osam sati malo. Samo neko ko je osoba koju baš briga za ljude može da kaže da ga je baš briga za one u Čikagu koji su protestovali pre 140 godina, jer su radili 12 do 18 sati dnevno. NJih šest je tom prilikom poginulo, a pet je na suđenjima osuđeno na smrt posle tih protesta. Samo neko koga baš briga za Srbiju može Milošu Vučeviću da da spisak na kome su ovi ljudi koji sede ispred nas i da mu kaže da oni treba da čine njegovu novu Vladu Srbije.

Kad kažem, njegovu, mislim na Vučića, naravno, a ne na Vučevića, jer sve Vlade od 2012. godine su Vučićeve Vlade, a ne Dačićeve, Brnabićkine ili Vučevićeve, i sve su nebitne, jer odluke donosi samo on. Zato su vas, gospodine Vučeviću, slušali o tom vašem ekspozeu satima samo oni koji su morali da vas slušaju. Ja vas slušao nisam, jer to što tu piše nema nikakve veze sa realnim životom, a što se vidi iz prethodnih ekspozea.

Istina, malo sam potcenio vaše sposobnosti, pa sam došao posle tri sata kad sam mislio da ste završili, a vi ste još čitali. Da ste toliko čitali, kada je bilo vreme, možda biste mogli i Gimnaziju u Novom Sadu da upišete, a ne da idete u Bački Petrovac. O nebitnosti vašoj i takozvanih vaših vlada ću kasnije.

Sada ću prvo o rezultatima Vučićevih vlada od 2012. godine. Vučić i Srpska napredna stranka su uspeli nemoguće, uspeli su da ne ispune nijedno jedino obećanje koje su dali pre nego što su došli na vlast 2012. godine. Navešću samo neke.

Kosovo. Obećali ste da ćete poništiti sve što je Tadić prihvatio i potpisao, sve, a umesto toga dali ste Albancima i međunarodnoj zajednici sve što je traženo, pa i više od toga. Zbog toga su sever Kosova napustile desetine hiljada Srba, a pre godinu dana im je Vučić dao nalog da napuste lokalne samouprave i kosovsku policiju zbog tablica. Naravno, Kurti je to iskoristio na nelegalnim, nelegitimnim izborima gde je glasalo 3% ljudi i postavio albanske gradonačelnike. Onda je Vučić prihvatio tablice i rekao našim sunarodnicima da se dodatno ponize i da potpišu peticiju, referendume po kosovskom zakonu za smenu gradonačelnika. Kada su ovi raspisali referendume, shvatila se ona bolna istina da je ogroman broj ljudi zbog svega što se dešava ovih 12 godina napustio sever Kosova i da će na tim referendumima jako teško 50% ljudi da glasa da se gradonačelnici smene, pa ste onda pozvali na bojkot te ljude. To je genijalna politika, genijalna politika.

Molim ove što ste radili kao izbacivači u diskoteci, pa greškom nekad ušli na vrata DS, a ne radikala, opomenete da mi ne dobacuju. Hvala.

Što si se prepoznao, čoveče? Šta ti je? Svašta!

Dvadesetčetiri sporne privatizacije će biti istražene do kraja, ni po jednoj se ništa nije desilo, ali su zato privatizovali, odnosno prodali sve što su mogli i Bor i PKB i zemljište po Vojvodini i Beograđanku i Sava centar i … Ostao je još samo EPS, pošto je „Telekom“ toliko uništen da ga niko ne bi ni na poklon uzeo.

Borba protiv korupcije. Možete vi da pišete šta hoćete. Srbija je danas po zvaničnim tabelama međunarodnih organizacija po korupciji najgora u Evropi, a odmah posle Rusije i Belorusije. Milijarde evra se ukradu svake godine i svi to vide, SNS, tužilaštvo ćuti. O tome je pričao moj kolega Aleksić vrlo detaljno, pa ne bih ponavljao.

Ekonomski razvoj. Srbija je šampion Evrope po inflaciji. Kraj. Dug je porastao sa 15 na 35 milijardi. Plate jesu porasle. To niko ne spori, ali su porasle i u okolnim zemljama. U Crnoj Gori više nego u Srbiji, što treba da znate.

Iz Srbije se godišnje iseli oko 100.000 ljudi. Broj dece u srednjoj školi u Srbiji za ovih 12 godina se smanjio za petinu, a broj đaka koji su upisali prvi razred osnovne škole ove godine je za 14% manji nego pre 12 godina. Prošle godine se rodio najmanji broj beba u Srbiji u poslednjih 50 godina, i to su činjenice.

Poljoprivreda. Danas se 250.000 ljudi manje bavi poljoprivredom, nego 2012. godine.

Zdravstvo. Imamo 7.000 ljudi manje zaposlenih, lekara, medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite, nego pre 12 godina.

Beograd na vodi. Obećan kao najveći projekat na kome će se zaposliti 200.000 ljudi. To je rekao Aleksandar Vučić, nisam ja, i koji će dizati BDP 5% godišnje. Broj radnika tamo nikada nije prešao dve hiljade i ovaj projekat je, kao što je rekao gospodin Aleksić, jedna od najvećih pljački u Srbiji u ovih 12 godina.

Samo vas gledam i moram da vas upozorim da se obraćate čoveku čija su starija deca morala da napuste zemlju zbog laži koje ste o njemu objavljivali. Obraćate se čoveku čiju su mlađu decu tukli u školi, jer im je otac lopov, a zbog vaših laži. Obraćate se čoveku ispred čijih ste stanova, gde žive deca, puštali ona odvratna skandiranja i palili baklje.

Ja sam, poštujući ovaj dom, maksimalno tolerantan, maksimalno se suzdržavam. Za vaše dobro je da ostanem takav i da ne počnem da pričam ono što znam pojedinačno o svakom od vas. Ja vas dobronamerno savetujem. Kao što vam kažem da ste najveći lopovi u istoriji ove zemlje i da, iako vi sada vičete ovde, to što vi radite to nije lopovluk, to je kleptomanija, jer vi kradete, a više vam ne treba, da biste ovo što je pričao Miki, da bi Nikola Petrović u Veneciji trošio milione evra za 50. rođendan, pa se oblačili u vremenu srednjeg veka, u kostimima, a to što mi sada dobacujete, jednoga dana, kada vam bude suđeno, ćete se pozivati na mene da niste lopovi, nego kleptomani. To je bolest, pa da vas možda oslobode zbog onoga što ste uradili. Ne dirajte me, najdobronamernije savetujem. Smejte se. Smejte se.

Juče ste napravili veliku svečanost jer počinjete gradnju stadiona. Niste ni počeli gradnju dečije bolnice Tiršova dva za koju ste rekli da će biti gotova 2022. godine, ali počinjete stadion. Važnije je da ulažemo u fudbal uz koji idu huligani i kriminal, nego da imamo bolnicu za decu.

Važni su kriminalci na tribinama, kriminalci u upravama klubova, Terzić i Vučelić, nego da se spašavaju dečiji životi. Što je najsmešnije i to niste mogli da uradite, ne možete da prevezete autobus iz tačka A u tačku B, nego se on zaglavio tamo u pesku. Pa, vi ste šampioni, bre. Sram da vas bude, ne samo velikog šefa Aleksandra Vučića, nego sve vas koji ovo ludilo podržavate.

Ludilo će se nastaviti, jer će ovo biti nova Vučićeva Vlada, Vlada kontinuiteta, što znači da će biti kao i do sada, nebitna, i da će se odluke donositi na Andrićevom Vencu, Bokeljki, Jajincima, da se Ustav neće poštovati.

Koliko je nebitno da li imamo Vladu ili nemamo govori činjenica da od 1. novembra imamo tehničku Vladu, šest meseci nema Vlade, mesec dana nema tehničkog premijera, jer je gospođa Brnabić postala predsednica Skupštine. Biće tako isto i u narednom periodu.

Vi me slobodno demantuje kad ja kažem da je gospodin Vučević nebitan i neka mi kaže gospodin Vučević koliko puta ga je gospođa Brnabić nazvala šefom, kako je nazivala Aleksandra Vučića, bar sto puta? Koliko puta? Ni jednom. Znate zašto? Niste vi šef, nego ste izvršilac.

Inače, da vas još nešto naučim, sramota je predsednika države i predsednika stranke zvati šefom. Pa nije bre ovo automehaničarska radionica, nije ovo kafana pa ima šef sale. Stranka, država ima predsednica. Ono što, jedino vas opravdava, je to što mafija ima šefa, pa možda kad ga zovete šefom malo povezujete sa tim.

Kad sam rekao da je gospodin Vučević najbolji kandidat SNS jer je na slobodi i nema poternicu Interpola, gospođa Brnabić je po ko zna koji put nazvala lopovom i kriminalcem. Ja mislim da to nije primereno funkciji koju obavlja, ali navikao sam. Sada već 120 sudija, 140 presuda imam da lažete o meni, ali to nije važno, važan je kandidat koji uz uslove koje sam pomenuo ispunjava još jedan - da ga nema u skaj komunikaciji, jer to bilo jako nezgodno. Nema ga ne zato što nema kontakta sa kriminalcem, videli smo fotografije, već zato što je nebitan, pa ono militantno krilo organizovane zločinačke organizacije koji čine razni Belivuci, Šarići itd, nisu pričali sa njim, nego su pričali sa Oskarom ili velikim šefom.

Da je funkcija premijera nebitna govori to da ni gospođe Brnabić nema u toj skaj komunikacijo. Što bi neko sa njom pričao kad se zna da se stvari u Srbiji završavaju razgovorom sa onim istim Oskarom i onim istim Velikim šefom.

Preskočiću ove kontakte i sve ostalo u Novom Sadu, reći su samo da po onome što smo videli i čuli, gospodin Vučević je po standardima koji su presvučeni radikali nametnuli idealan kandidat za premijera.

Sad kad smo to raščistili da pređemo na kandidate, za kao ministre. Gospodine Aleksić je pokušao da da objašnjenje kako su neki izabrani. Zaista ne postoji ni jedno logično objašnjenje kako se većina ovih ljudi pojavila na spisku za kandidate za ministre, a tek ne postoji objašnjenje kako su neki postali kandidati za baš ta ministarstva koja su dodeljena.

Dugo sam razmišljao kako je moguće, recimo, Aleksandar Martinović dobije resor poljoprivrede, a Nikola Selaković resor kulture. Aleksić je pomenuo jedan izraz zovu se „muzičke stolice“ ja mislim da se to desilo drugačije. Da je Vučić okupio najbliže saradnike i da su igrali fote. Znate, onu igru fote? I onda zavrte onu flašu od vina od nekoliko hiljada evra i kaže - neka ova fota bude ministar poljoprivrede, zavrte i pravo na Martinovića, a za kulturu za Selakovića.

Ono što mi nije jasno kako je Momirović postao ministar bilo čega? Taj deo mi nije jasan. Nikad. Pazite, on nije deo te ekipe. Znate šta sam zaključio? Zaključio sam da su ljudi ogladneli i neke pice su poručili, došao Toma, doneo pice, u jednoj ruci pice, u drugoj račun fiskalni, tad su rekli ajde ko će da bude ministar trgovine, pravo na to, Vučić kaže – vidiš bre da ima račun, zna to sa plaćanjem, evo ga ministar trgovine, a kad može ova gospođa koja je rekla da avioni u Srbiji nisu leteli dok nije došao Vučić, da bude ministarka, pa što ne može gospodin Momirović, nikakvih problema nema. Ja ne znam čime sam ja leteo decenijama, šta sam radio na aerodromu, šta sam ja studirao te avione, ali evo saznali smo i to.

Vidim da je jedan od kriterijuma bio i to postanete ministar ako ste opozicija i pljujete ono zlo, onog Đilasa najviše. Tako je gospođa Tanja Macura o meni svašta pričala, danas je ministarka. Gospođa predsednica „Zavetnika“ takođe, optuživala me je da radim sa Vučićem. Danas su ministri, Jeremić nije još stigao do pozicije ministra, on je samo do goluba pismonoše, ali to je prva faza da u sledećoj Vladi dođe do ministra.

Imamo u Vladi predstavnike „Zemunskog klana“, imamo ministarku koja se odricala srpskog državljanstva, tu je i moja školska drugarica Tanja Miščević, ja nikada ne lažem upozorio sam vas, koja je ministar za nešto što se zovu evropske integracije, što u Srbiji ne postoji već godinama.

Na kraju, Aleksandar Vulin. Čovek koji se javno hvalio svojim vezama sa FSB, ordenima. Čovek koji je prisluškivao rusku opoziciju, dostavljao snimke, ljudi dobili 25 godina zatvora, saradnik Mire Marković, iz Novog Sada upisao Pravni u Kragujevcu, onaj isti gde je 50% prodaja ispita itd.

Tu je i Marko Đurić, poznati tapšač, koji se uklapa u ovu priču odlaska na studije iz jednog velikog grada u drugi. Gospodin Đurić je pokušao da studira Pravni u Beogradu, nisu prepoznali njegov talenat. Prešao je u Novi Sad, studirao je Fakultet za privredu i pravosuđe i brzo stigao do diplome.

Znate, kad pogledam ta vaša seljenja zbog škole, meni je onda jasno ovo preseljavanje birača za izbore. Vama je to normalno, kao dobar dan vam to dođe.

Pošto ja uvek imam konkretne predloge i izneću sad jedan. Umesto ovih 30 i nešto ministara, ovde ima tri ministara, premijera. Siniša mali da bude prvi potpredsednik i ministar. On je idealan, on nema ni jednu aferu, u pravu je gospodin Vučević. Bugari su rekli da se falsifikat, bugarski grafolog rekao da su potpisi falsifikovani. Evo, to je kraj vica. Nije bugarski grafolog iz Sofije, nego bugarski grafolog iz Plovdiva. Gde ste ga našli, ljudi, stvarno? Svaka vam čast.

Onda i da uz njega tu bude još i Goran Vesić. Ja mislim da je to fer da bude neko ko može da zabavlja narod ovim snimcima, da ne bude dosadna ta Vlada. Uostalom, on je od retkih koji ima veze sa svojim resorom. Naime, on je ministar građevine, verovatno zato što živi u građevini koja je građevinski fenomen. Ozakonjena pre nego što je izgrađena i u njoj kvadrat košta 5.000 evra tamo u Kursulinoj ulici, ali dobro.

To bi bila kompaktna Vlada, a ne ova sa 30 i nešto minstarki i ministara, koja neće stići da se upoznaju, a Srbija će morati na nove izbore, jer su ovi gospodo bili neregularni, pokradeni, jer je SNS kroz medije, pritiske, kupovinu glasova, dodavanja listića ukrao bar 800.000 glasova.

Nemojte nas svađati sa našim kolegama koje na neke izbore izlaze. Mi svi isto želimo, a to je da se vlast promeni, a u ovom trenutku se ne slažemo oko način kako ćemo do toga doći. Proći će i ovo, složićemo se opet.

Za kraj, dozvolite mi da iznesem još jedan predlog, čudi me kako se Vučić toga nije setio, bio je preopterećen, pošto je sada prekasno gospodine Vučeviću za nove kandidate za Vladu, ja predlažem da imamo jednu rekonstrukciju već u maju i da u Vladu uđu Mile Dodik, predsednik Republike Srpske i Nenad Nešić, ministar policije. Kakve veze ima što je ovaj ministar policije u Bosni, a Dodik predsednik Republike Srpske? Kad mogu obojica da glasaju u Srbiji na izborima, Nešić čak i na lokalnim, što ne bi mogli da budu i u Vladi?

Dodik je inače na svim dešavanjima u Srbiji više ovde nego u Republici Srpskoj. On da bude umesto Vulina, a Nešić umesto Dačića. E sad, pošto se Ivica malo teže odriče ovih funkcija, ako on ostane bar Dodik da uđe. Imam ja ozbiljan razlog za to.

Inače, ovaj prethodni ministar Gašić, poslali ga u vojsku, što bi rekli Srbi „izmakli mu ćilimče“, sad je na kapiji. Isto je prošao Nebojša Stefanović, videćemo gde će da završe.

Znate zašto predlažem još Dodika? Ova Vlada neće ekonomski pokrenuti Srbiju, jer nema znanja za to. Neće zaustaviti korupciju, niti se boriti sa kriminalom, ne mogu sami protiv sebe. Neće uraditi ništa da se poboljša stanje u zdravstvu i prosveti, jer to je nemoguće sa njima. Neće zaustaviti pad nataliteta, niti zaustaviti odlazak ljudi iz Srbije, ni preporoditi poljoprivredu, ni razviti energetski sektor. Neće uraditi ništa za domaće privrednike jer ih ne interesuju, osim ako nisu njihovi. Dakle, neće uraditi ništa dobro.

Pošto će biti još crnje i gore nego što je sada, dajte bar da imamo dva člana Vlade, Dodika i Dačića, koji vole da pevaju, pa kad već tonemo kao Titanik, da dok tonemo slušamo pesmu, možda nam bude lakše. Hvala.

Mnogo laži ste izneli, sudovi u Srbiji su pokazali šta je istina, šta nije od ovih reči. Mnogo ste me vređali, ali na to sam navikao sve ove godine.

„Beograd na vodi“ je izgledao drugačije u prvom projektu, zgrade do dva sprata i tad nije bio vlasništvo dve trećine stranih firme, o tome se tad nije pričalo.

Za predsednika Košarkaškog saveza izabran sam 2011. godine, na predlog pokojnog Bore Stankovića i predlog Zvezde i Partizana. Rezultati poznati.

U gradu Beogradu smo napravili devet osnovnih škola, četiri doma zdravlja, hiljadu kilometara ulica asfaltirali, tri mosta, otvorili 40 i nešto obdaništa, davali trinaestu penziju, imali besplatne udžbenike, dva kompleta, otvorili porodilišta, zemunsko i ovo gore na Dedinju, svašta smo uradili. Moj saradnik Aleksandar Bjelić, najbliži saradnik, nije osuđen za Bulevar. Devet puta su dizali optužnicu, devet puta je apelacija poništavala, sad deseti put, to je rekord. Nemojte se dalje sramotiti.

Most je proglašen najvećim građevinskim poduhvatom u Evropi te godine i ja sam na to ponosan. Sve ovo što su pričali, ova gospoda iz JUL-a, radikali i ostali, o tome kako je bilo grozno u vreme kad sam ja bio vlast u Beogradu, ja ću vam reći samo jednu stvar - poštovana gospodo, radio sam koliko sam mogao, nešto dobro, nešto loše, ali zbog moje politike nijedna majka u Srbiji crninu nije obukla, a zbog vaše politike desetine hiljada su obukle crninu zbog poginulih sinova koje ste u rat gurnuli, najviše vi iz JUL-a, gospodo, iz JUL-a, SPS-a i radikala. Hvala.

Hvala lepo, gospođo predsednice.

Što se tiče Saveta Evrope, stav Stranke slobode i pravde i Jelene Milošević u Strazburu, i gospođa Brnabić je to javno rekla, je naravno protiv. Što se tiče rezolucije UN, stav SSP-a je naravno protiv.

Što se tiče tablica i toga, Borko Stefanović ništa slično nije potpisao. Što se tiče pregovora, statusno bi trebalo da budu i dalje u Savetu bezbednosti i zato je i predsednik Vučić mogao da govori tamo i pre nekog vremena. Ovo je trebalo da bude tehnički.

Što se tiče Aljbina Kurtija, tu ste u pravu. Ja uvek kada pogrešim javno priznam. Očekivao sam od njega, kao čoveka koji je išao u zatvor zbog svojih nekih stavova, a kada uzme neku vlast dole, da se ponaša kao neki Rugova ili Demaći. Nažalost, on se ponaša kao pravi zločinac, što ima za posledicu zaista mnogo toga lošeg što se dešava našem narodu na Kosovu i Metohiji i svu se oko toga možemo, oko jedne stvari, složiti.

Što se tiče ostalih stvari, nisam bio vlast, bio sam gradonačelnik. Bio sam potpredsednik DS i prihvatam deo odgovornosti.

Što se tiče Tiršove, odlično je što počinje da se gradi, ali je problem što ste obećali da će biti gotova 2022, a sada je 2024. godina. Prvo ste krenuli stadion, pa Tiršovu, ali ja za sve što je dobro, uvek kažem - dobro je, bolje da počne da se gradi ikad, nego nikad i daj Bože da bude što brže gotova i da deca dođu tamo.

Pobedio sam Vučića 2012. godine, stavljajući svoje ime u ime liste u Beogradu, najtežeg političkog protivnika, i tu ćemo se svi složiti ovde, jer niko ne misli o njemu da nije pametan i jako dobro zna šta radi, ali samo je pitanje rezultata.

Ne bih govorio o svojoj kompaniji, o platama. Prođite ulicama Beograda i pogledajte kako se odnose zaposleni u gradskim preduzećima koji su svi primljeni za stalno, pa da govorimo o radnicima.

Za kraj, nisam govorio o masnim fotama, gospodine Vučeviću. To su one fote sa nekim seksualnim tamo dešavanjima. Ja sam govorio o običnim fotama, bez toga, pa vas molim da to primetite. Ne želim da ulazim u to kako ste došli do ovih masnih, zaista. Hvala.

Jeste li završili? Jeste. Hvala.

Izbori održani 17. decembra bili su neregularni. To je činjenica koju su potvrdile domaće organizacije koje su pratile izbore, poput CRTE, to su rekli i evropski posmatrači koje je da dođu u Srbiju, posmatraju izbore i kažu svoj sud o izborima pozvala Vlada Srbije, odnosno SNS. To piše u Rezoluciji Evropskog parlamenta, to piše u tekstu koji je usvojio Savet Evrope. Na kraju krajeva, to piše i u Izveštaju ODIHR-a.

Pošto se, gospodo iz vlasti, pravite da ne razumete šta piše u preporukama ODIHR-a sada ću vam pročitati prevod sa srpskog jezika na srpski jezik nekoliko preporuka koje je napisao gospodin Leo Beširi, a ja sam ga malo prilagodio skupštinskoj raspravi.

U Izveštaju piše: pod jedan – izbori u Srbiji nisu u skladu sa OEBS-ovim i drugim međunarodnim obavezama i standardima za demokratske izbore. U prevodu na srpski to znači – izbori u decembru nisu bili demokratski, a vlast je krala naveliko.

Pod dva – potrebno je obuka članova izbornih komisija na svim nivoima. U prevodu – po nalogu SNS-a članovi biračkih odbora ubacuju i dodaju glasačke listiće na kojima je zaokružen SNS zbog čega je izlaznost na mnogim mestima od 75% do 93%, što je naravno nemoguće.

Pod tri – potreban je razvoj sveobuhvatnog programa obrazovanja birača. U prevodu – hitno organizovati javne kampanje kojim će se birači edukovati da treba da glasaju samostalno, tajno, da niko ne može da im kupi glas i da glas nikako ne prodaju jer im to uništava život i za to se ide u zatvor.

Pod četiri – potrebno je poboljšanje tačnosti i transparentnosti biračkih spiskova. U prevodu – morate da prestanete da prijavljujete ljude na trafo stanice, šupe, garaže, neuseljene zgrade, da ih premeštate iz jedne opštine u drugu kako bi na osnovu toga dobili nelegalno prebivalište i glasali tamo gde vam nedostaju glasovi.

Pod pet – potrebno je jačanje nadzora nad zastrašivanjem birača. U prevodu – Tužilaštvo i policija hitno da se aktiviraju i počnu da hapse one koji sprovode ljude na glasanje, prave paralelne spiskove, ucenjuju zaposlene i njihove porodice u državnim i privatnim firmama da glasaju za vlast.

Pod šest – potpuno omogućavanje regulatora medija da deluju u vezi sa relevantnim prekršajima vezanim za izbore. U prevodu na srpski – Oliveru Zekić i ceo taj skup ljudi iz REM-a smeniti, postaviti ljude od integriteta koji će sprovoditi zakon da se ne bi desilo da Aleksandar Vučić u 45 dana kampanja 45 puta ide uživo po nekoliko sati a cela opozicija na „Pinku“, „B92“, „Prvoj“ i „Hepi“ ukupno ima nekoliko minuta neutralnog i sate i sate i dane negativnog programa, o RTS-u da i ne govorim.

U Izveštaju, gospodo, piše ovo, kao što piše da se sa primenom preporuka mora početi dovoljno vremena pre izbora i uz široki politički konsenzus.

Sve ovo što je ODIHR napisao jasno je svakome. Mediji, pritisci, kupovina glasova i ljudi koji dobijaju lažna prebivališta, pre svega u Beogradu, ali i u drugim mestima širom Srbije, ovakve stvari su parlamentarne izbore učinile apsolutno neregularnim jer je broj glasova koji je na ovaj način SNS obezbedio preko 800.000, a u Beogradu je na ovaj način direktno promenjena izborna volja građana. Zato smo tražili ponavljanje izbora na svim nivoima, uz prethodnu primenu preporuka ODIHR-a.

Do dana današnjeg ni jedna jedina važna preporuka ODIHR-a nije primenjena. Nije procesuiran niko za kupovinu glasova. Nije procesuiran niko ni u jednom MUP-u za davanje lažnih prebivališta. Nije procesuiran niko zbog činjenice da je u svom stanu, zgradi ili šupi prijavio na desetine ili stotine birača koji tu ne žive. Nije postupano ni po jednoj krivičnoj prijavi koju smo zajedno sa kolegama iz opozicije podneli. Nije procesuiran niko za organizovano dovođenje birača iz drugih opština, gradova i država, pre svega u Beograd. Nije se ništa promenilo u medijima, čak su i gori i vlast ih još više zloupotrebljava.

Nastavljeno je dovođenje birača u Beograd, što dokazuje slučaj Male Krsne, nastavljeno je prebijanje opozicionih aktivista, što dokazuje slučaj dr Vladimira Vrsajkova i pokrajinske poslanice Mare Puškaš u Kaću. Oni su fizički napadnuti, dr Vrsajkov je brutalno pretučen, dok su delili flajere, a gradski odbor SNS-a Novi Sad je saopštio da su građani sa pravom reagovali jer nisu želeli da dozvole da se u njihovom mestu šire laži. Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije saopštilo imena počinilaca, u subotu smo to saopštili mi sami. U pitanju su Mladen i Milan Škrbić, braća, poznati pod nadimcima, nećete verovati, „kuca“ i „maca“. Dakle, MUP i dalje ne reaguje.

Shvatajući dubinu krize u kojoj se nalazimo, shvatajući da je za primenu preporuka potrebno vreme, prihvatili smo predlog Proglasa i potpisali dokument u kome smo definisali minimalne uslove koji se moraju ispuniti da bi se izbori u Beogradu održali. To su: birački spisak, RTS i održavanje svih lokalnih izbora u jednom danu po ispunjenju prva dva zahteva. Sa tim zahtevom smo izašli 9. marta. Gospodo, 9. marta. Uporedo sa tim nekoliko dana kasnije poslali smo predlog vlastima da pokrene se dijalog vlasti i opozicije. Dvadeset dana kasnije, 1. aprila vlast zakazuje prvi sastanak, posle tri nedelje i na naše zahteve ne odgovara. Prvi birački spisak. Vlast i danje ponavlja da su svi upisani u birački spisak legalno upisani, da ljudi mogu da žive i rade u Vranju, Leskovcu, Kovinu, Loparama, Sokolcu, a da imaju prebivalište u Beogradu. Predsednik Republike izgovara rečenicu – da čovek može da ima dva prebivališta.

Tvrdite to i ako u zakonu jasno piše da svaki građanin može da ima samo jedno prebivalište i da je to mesto gde obavlja većinu svojih životnih aktivnosti. Pa, ne može čovek da se deli, pa da polovina njega živi u jednom gradu, a polovina u drugom gradu. To je nemoguće. Drugi zahtev, RTS, vlast nudi sastanak sa generalnim direktorom uz izjavu da i SNS nezadovoljan RTS-om, SNS nezadovoljan RTS-om i traži da se na isti način pristupi i radu kablovske televizije N1. Javni servis, kablovska televizija, nigde veze.

Vi ste nezadovoljni RTS-om koji prenosi sva obraćanja Aleksandra Vučića u čijim dnevnicima koji traju 30 minuta on gostuje 40 minuta, na kome se opozicija pojavljuje u tragovima. Gospodo, uz to što kradete izbore, vi vređate i inteligenciju građana Srbije.

Smatrajući da nema više vremena da se preporuke primene do dana kada ste zakazali beogradske izbore, a ja sam to rekao 4. aprila javno, predložili smo ustavni zakon koji omogućava pomeranje svih izbora na jesen, ali ponavljanje lokalnih izbora koji su održani 17. decembra bez ijednog valjanog razloga tako što je 65 predsednika opština i gradonačelnika podnelo ostavke. Razlog je jasan, da bi moglo dodatno da se mulja, preseljavaju birači i tako dalje. Niko gospodine Jovanov nije rekao da je 40 hiljada ljudi došlo iz Republike Srpske, to su ljudi koji su došli iz Republike Srpske, ali i širom Srbije, verovatno i više, kao što reče pripadnik romske manjine iz Kovina, mi smo i do sada glasali za pare, ali ovde u Kovinu, a sada su nas vodili da glasamo u Grockoj, zbunili ste čoveka potpuno.

Što se tiče toga kakao toliki broj ljudi dođe, rekli ste osam hiljada automobila, ali moram da vam kažem da u Beogradu zvanično registrovano 594.063 automobila i da je osam posto, 1,3% i da to niko kada ti automobili dođu ne može da primeti u gradu Beogradu. Naš predlog je odbijen i onda se ispunjena prava dva zahteva predlaže da se svi preostali izbori održe 2. juna iako je svima jasno da se u narednih 45 dana ne može primeniti nijedna od ključnih preporuka OEBS-a.

Na žalost nas iz SSP, SRCA, Stranke Zajedno, koalicije NADA, deo opozicije odlučio je da pogazi obećanje dato građanima da proglasi nevažećim potpise koje su stavili na zajednički dokument, koji je potpisalo 11 organizacija i prihvati, verujući da će u toj borbi nešto uraditi, da bez ispunjenja jedne bitne preporuke ODIHR-a, izađe na izbore koji, naravno, to neće biti.

Njihov izlazak neće značiti da će ono što će se desiti 2. juna biti izbori. Dakle, 2. juna ćemo imati još jedan primer izborne krađe zasnovane na medijima, pritiscima na birače, kupovini glasova i neregularnim biračkim spiskovima.

Sve to će, kao što su neke moje kolege govorile, produbiti krizu u društvu. Zato su poslanici SRCA, Novog DSS-a, POKS-a i Stranke slobode i pravde danas Skupštini Srbije predložili ustavni zakon, koji su napisali naši eminentni stručnjaci, na čelu sa profesorom ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasijem Marinkovićem.

Samo prihvatanje tog zakona i pomeranje svih izbora za jesen omogućiće da napokon u Srbiji imamo jedne koliko-toliko regularne izbore. Od borbe za takve izbore Stranka slobode i pravde nikad neće odustati.

Stranka Slobode i pravde kao najveća politička organizacija u Srbiji i sa najvećim poslaničkih klubom od svih opozicionih stranaka u parlamentu Srbije, ne prihvata predlog zakona koji su Skupštini zajedno predložili poslanici SNS, Narodnog pokreta Srbije, Zeleno-levog fronta, Pokreta socijalista, SPS, Ekološkog ustanka, JS, PUPS-a, Pokreta slobodnih građana, jer on ne otklanja ni jednu jedinu nepravilnost koja je zabeležena na decembarskim izborima.

Nama su promene u Srbiji važnije od nekoliko stotina odborničkih mesta ili pobeda na nekoliko centralnih opština.

Mi ne trpimo linč kome smo izloženi, maltretiranja nas i naših članova porodice zarad nekoliko odborničkih mesta ili vlasti na Vračaru i Starom gradu. Mi se politikom bavimo da bi doprineli da u našoj zemlji bude bolje i zato ću ja, gospodo, umesto zapaljivih reči na kraju svog izlaganja, da kažem sledeće.

Pre godinu i više dana predložili smo dva zakona koja bi sasvim sigurno rešili deo problema ogromnog broja ljudi - Zakon roditelj-negovatelj i Zakon o alimentacionom fondu, da roditelji koji imaju decu o kojima moraju da brinu 24 sata dobiju od države Srbije bar jednu minimalnu platu, a da kod ljudi gde se raspadnu brakovi, teške situacije, često uglavnom majke ostaju sa decom bez ikakvih prihoda jedno vreme, da država daje određenu nadoknadu, a da potom od očeva ili onog drugog supružnika kod koga nisu deca naplati ta sredstva.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nam je na konsultacijama oko izbora za onu prethodnu Vladu rekao da podržava usvajanje tih zakona.

Srpska napredna stranka je, takođe, rekla da je spremna da prihvati ove zakone. Predložili smo da ove zakone predlože sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije. To je prošli put Jovanov pomenuo. To se nije desilo, jer su neke opozicione stranke bile stava da ne žele sa SNS-om ništa da potpisuju. Rekle su da će glasati za zakone, ali da ne prihvataju da se njihovi poslanici potpišu zajedno sa poslanicima SNS-a. Srpska napredna stranka nije prihvatila da bez toga prihvati naše predloge koje smo dali u proceduru i predložili.

Pošto sada, gospodo, imamo zakon koji su zajedno potpisali poslanici SNS-a, SPS-a, Narodnog pokreta Srbije, Zeleno-levog fronta, Ekološkog ustanka, Pokreta slobodnih građana, to znači da se od ovakvog stava ne potpisivanja bilo čega zajedno odustalo.

U skladu sa tim, pozivam vas sve koji sedite danas u ovoj sali da prihvatite predlog Stranke slobode i pravde i da potpišete zakone koje smo predložili.

Da je to urađeno pre godinu dana, stotine hiljada roditelja i njihove dece bi već godinu dana imalo bolji položaj u društvu. Bolje bi živeli ljudi. Sramota je svih nas, polazim od sebe, ako i u narednih godinu dana ne bude ovih zakona, jer neko neće da stavi svoj potpis.

Ako ste, gospodo, mogli zajedno da donosite predlog zakona o izborima, onda valjda možete zajedno i sa nama ostalima i zakone koji pomažu ljudima.

Ako to ne uradite, a potpisali ste ovaj zakon svi zajedno, to će značiti da su vam važniji odbornički mandati od toga da se pomogne majkama sa decom i roditeljima koji o svojoj deci moraju da se brinu 24 sata dnevnog.

Bez obzira šta ovde ko o kome govori i kako se ponaša, ja verujem funkcija narodnog poslanika i ovaj dom koji se zove Narodna skupština su jedini koji u sebi imaju reč narod i mi taj narod predstavljamo i verovaću uvek i verujem i sad da ćemo moći oko ovakvih stvari, bez obzira na sve političke razlike, da se dogovorimo i da svi zajedno učinimo nešto za dobrobit građana Srbije.

Da završim govor u skladu sa tačkom dnevnog reda. O ovim izborima će se govoriti narednih 45 dana. Posle toga će jedni objašnjavati zašto su prihvatili da izađu pogazivši obećanje koje su javno dali građanima, tvrdeći da je njihova odluka ispravna. Drugi će govoriti kako su ovi izbori pokazali kako narod podržava njihovu ispravnu politiku, zahvaljujući kojoj su ubedljivo pobedili. Ni jedni, ni drugi neće govoriti istinu, ali to ljudima koji će živeti sve gore i gore neće biti važno.

Neće biti važno ni nama koji smo, verujem, doneli ispravnu odluku, niti će bilo ko od nas iz Stranke slobode i pravde, SRCA, Srbija centar, NADA i Stranke Zajedno biti srećan što smo unapred rekli šta će se dogoditi, jer, ponavljam, mi se ne bavimo politikom da bi ljudima u Srbiji bilo gore i da bi kao opozicija na tome profitirali, mi se politikom bavimo da uradimo sve što možemo da Srbiji bude bolje.

Donošenjem ovakvog zakona danas biće napravljen korak u suprotnom pravcu, jer će prihvatanjem izbora bez promene izbornih uslova biti produženo trajanje vlasti Srpske napredne stranke. Posledice takve odluke ćemo snositi svi koji u Srbiji živimo.

Hvala vam.

Nikoga nisam optužio, niti bilo ko iz Stranke slobode i pravde optužio ove ljude koji su imali drugačiji politički stav od nas da su Vučićevi. Nismo se mi razišli oko načina borbe. Mi smo se razišli oko načina borbe, ali od borbe za drugačiju Srbiju ne odustajemo. To je prva stvar.

Što se tiče adresa u Beogradu, Prešernova 21. - šupa 50 ljudi, Danijelova 9. – 129, prošli put sam i slike pokazivao.

Što se tiče toga da mi želimo da narušimo suverenitet Srbije, ja moram da kažem da ste vi pozvali posmatrače i da to nije narušavanje, a kada smo mi pozvali da opet dođu onda je to narušavanje.

Što se tiče Stranke slobode i pravde, mi smo naš stav o Srbiji suverenitetu, naš stav o Kosovu pokazali u Savetu Evrope kroz govor naše poslanice Jelene Milošević i ja moram da vas obavestim o jednom dobrom činu, za svaku pohvalu predsednice Skupštine koja je pozvala narodnu poslanicu opozicije i čestitala na tome i ja bih voleo kada bi mi na taj način mogli bar o tim temama oko kojih, ja mislim, nas 99% misli isto da razgovaramo. Nažalost, to nam ne uspeva.

Što se tiče mandata, vi znate da smo mi morali da prihvatimo mandate, jer ulaze sledeći poslanici. Mi smo te mandate dobili od građana, 900.000 ljudi je glasalo za listu čiji smo mi bili deo i oni su nama dali mandate, oni su nama odredili i plate, onima koji primaju u Skupštini, kao i novac koje stranke dobiju. Znači, niste nam to dali vi.

Što se tiče ovog vašeg poziva na podnošenje ostavke ako se u nečemu ne uspe ili se nešto kaže što nije tačno, vaš predsednik Aleksandar Vučić u duelu sa mnom 2005. godine obećao je da, ako ne dokaže da sam ja lopov, će se povući iz politike. Sada će jubilej 20 godina, 12 godina ste vlast, stotine presuda sam vam pokazao da ste govorili neistine o meni. Nije se Vučić povukao, on je i dalje u politici, njegovo povlačenje ćemo izboriti mi iz opozicije kada pobedimo. Hvala vam.

„Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam i razvrat i poroci, podigao se truli zadah propadanja, umrli su svi heroji proroci. Razvilo se crno vreme propadanja, progledale sve jazbine i kanali na visoko podigli se sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali, postali su danas naši suvereni, od pandura stvorili smo velikaše dostojanstva podeliše idioti, lopovi nam izrađuju bogataše, mračne duše, nazvaše se patrioti. Svoju mudrost rastočismo na izbore, svoju hrabrost na podvale i obede, budućnosti zatrovasmo sve izvore, a poraze proglasismo za pobede“.

Ove reči na koje dobacuju i vređaju poslanici SNS, stavio je na papir veliki Vladislav Petković Dis, 1910. godine, pre 114 godina. Danas na najbolji način opisuju vreme u kome živimo, strašno vreme, vreme najcrnjeg ne opadanja gospodo, nego propadanja Srbije, godine vlasti koalicije naprednjaka radikala i socijalista će se jednog dana izučavati, kao godina najveće sramote i beščašća u istoriji Srbije i našeg naroda.

Posledice već osećamo, a osećaće ih i generacije koje dolaze isto kao što osećamo i posledice onoga što su radili ovi isti Miloševići i Šešelji devedesetih godina kada su bili vlast. Koliko je ovo vreme strašno, pokazuju činjenice da je za ovih 12 godina vlasti SNS, broj stanovnika Srbije smanjen za više od miliona.

Godine 2022. u EU je otišlo 75.000 ljudi, a 2023. godine se u Srbiji rodio najmanji broj beba u poslednjih 50 godina, 60.813, dakle 1.430 manje nego 2022 godine.

Da je vreme strašnog propadanja, pokazuje i to što imamo najveću inflaciju u Evropi, što uz Mađarsku imamo najveći rast cene hrane u Evropi, što je zaduženost povećana za 2,5 puta. Više nas je zadužio Vučić, nego Karađorđevići, Obrenovići, komunisti Milošević, Koštunica i Tadić zajedno.

Za ovih strašnih 12 godina, obrazovni sistem je devastiran, položaj profesora i nastavnika je srozan, na rukovodeća mesta dolaze ljudi koji nemaju nikakvo znanje ni obrazovanje, koji su uzeli lažne diplome lažnih fakulteta. Broj dece upisanih u prvi razred osnovne škole, za vreme ove vlasti smanjen je 14 posto, a broj srednjoškolaca za 20 posto. Zdravstvo nam je u raspadu, ni nekoliko novoizgrađenih bolnica ne može da sakrije činjenicu da u sistemu zdravstvene zaštite, bar danas radi sedam hiljada lekara i sestara manje, nego pre 12 godina. Strašno vreme je došlo i za poljoprivredu i za seljaka. Broj ljudi koji rade u poljoprivredi se sa milion i 442 hiljade 628 smanjio na 150 hiljada 653 čoveka.

26/1 GD/IR 14.20 – 14.30

Na kraju 2023. godine imali smo 183.000 goveda manje u stočnom fondu, 1.139.000 svinja i 4.604.000 živine nego pre 12 godina. Ovo su zvanični podaci države Srbije.

Udišemo najzagađeniji vazduh u Evropi, jedemo najslabije kontrolisanu hranu u Evropi, kupujemo najskuplji benzin i živimo u državi od koje su po stopi korupcije u Evropi gore samo Rusija, Belorusija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina.

Gradnja puteva traje tri puta više nego što je realno po ceni tri puta veće nego kod suseda.

Uništili ste, gospodo radikali, korupcijom i neznanjem i „Telekom“ i EPS, sve što ste dotakli. Zaista se razvilo crno vreme propadanja Srbije, a propadamo jer živimo u državi koja je zarobila organizovana kriminalna grupa sastavljena iz četiri dela političkog, koga čini Srpska napredna stranka, gospodo, vi ste politički deo te grupe, militantnog, koga čine razni Belovuci, Šarići, Prelići i batinaši, huligani sa kojima se viđaju i sarađuju najviši funkcioneri, poput generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića, čelnika policije Stefanovića i Dijane Krkalović i institucionalnog, koga čine delovi tužilaštva policije BIA, pravosuđa, poreske uprave i svi ostali koji čuvaju kriminalce i lopove lojalne režimu i četvrtog, medijskog, sastavljenog od desetine tabloida, portala i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji lažu narod, veličaju predsednika, uništavaju svakoga ko se drzne da kaže svoje mišljenje.

Na čelu ove organizovane kriminalne grupe je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ova grupa je za 12 godina ukrala desetine milijardi evra, a da ne bi odgovarala za to pokrala je izbore 17. decembra.

Mi smo na izbore izašli svesni krađe koja se dešava kroz medije koji vam daju pola miliona glasova, koje ne biste imali da postoje profesionalni i slobodni mediji.

Kroz kupovinu glasova, pritiskom na birače, davanjem listića, dovođenjem birača najviše u Beograd, ukradeno još pola miliona. Nemojte govoriti da to nije istina, jer svako vidi kada je u Leskovcu na biračkom mestu broj 78, selo Drvodelje, od 181 birača navodno glasalo 164 birača, 91%, 157 SNS i SPS, mi i kolege iz koalicije NADA po jedan. Svi znaju da je to nemoguće, jer 10 do 15 ljudi nikada ne glasa na izborima i ne znaju, nisu tu, ne žive više tu. Isto je bilo na biračkom mestu u selu Gornje Krajince. Od 565, glasalo 489 birača, 87%.

Gospodo, svako ko vidi ovaj objekat u Prešernovoj 21 na Voždovcu zna da ovde ne može da živi 51 čovek, a toliko ih je, evo spisak po imenu i prezimenu i matičnom broju, prijavljeno. Većina žive u Višegradu, u Loparama.

Svako zna, kolege iz CRTA-e su objavile, da u ovoj zgradi, koja nije završena, Danilova 9, 100 metara razlike, ne može da živi 129 birača, a toliko ih je prijavljeno. Ovakvih primera je na stotine.

Svi u Srbiji znaju da kupujete glasove, svi znaju da ucenjujete ljude za posao, ali i desetine drugih koji moraju da nađu, glasaju za vas.

Svi su videli u Beogradu Arenu. Malo od njih zna da su firme koje su tamo radile dobile posle od države 200 miliona evra, u poslednje vreme od Grada Beograda milion i po, od RTS 2,5 miliona evra.

Dakle, RTS, koji bi trebao da bude Javni servis Srbije, da narodu kaže istinu, a koji 90 dana ćuti. I ne samo to, RTS je sebi dozvolio da prilog o okupljanju roditelja dece ubijene u „Ribnikaru“ i mladih ljudi ubijenih u Orašju, Duboni, emituju u emisiji, umesto u Dnevniku, „Šta radite bre“.

26/2 GD/IR

Pitali su ti neljudi iz RTS-a roditelje mrtve dece, koji su se okupili da obeleže rođendan jedne od ubijenih devojčica - šta radite, bre? Sram da vas bude Bujoševiću, Stefanoviću i svi ostali.

Već 90 dana vam govorimo i mi i posmatrači iz Evrope, koje ste vi pozvali, sami, da nadziru izbore, da su izbori neslobodni, da je promenjean volja naroda i da vaša vlast nema legitimitet. Na sve argumentovane primedbe, vi odgovarate lažima o nama, ali ljude koje ste pozvali čuvenim „pa šta“, nazivate ih albanskim lobistima, neprijateljima Srbija.

Pa, što ste, gospodo, te albanske lobiste zvali? Što su se sa njima viđali predsednik i premijerka? Izbore ste pokrali bahato i brutalno. Mislite, može vam se. Mislite da ćete lažnim skokovima u budućnost naterati ljude da zaborave prošlost, a da ćete sakriti sadašnjost?

Gde je, gospodo, doskočio „Mercedes“ za koga ste rekli da stiže u „Ikarbus“? Gde je doskočila finska „Sisa“ za koju ste rekli da dolazi u FAP? Gde ste, gospodo, skočili sa borbom za Kosovo i Metohiju? Pre samo godinu dana ste naš narod, koga teroriše Kurtijev režim na najstrašniji način, sramotan za Evropu koja to dozvoljava, gurnuli u rat zbog tablica. Pozvali ste ljude da izađu iz srpskih opština, iz policije, bojkotovali izbore da bi danas taj isti narod terali da moli Kurtija da ponovo raspiše izbore, da bi nam predsednik objašnjavao da je ranije trebalo da pustimo tablice, Albanci vide naše puteve.

Pokušali smo mnogo puta da vam kažemo da nije dobro to što radimo, da apelujemo na vas da budete drugačiji, da prestanete da vređate, da iznosite istine, da širite agresiju. Upozoravali smo do čega to može da dovede. Pokušali smo da razgovaramo.

Ja sam razgovarao sa Aleksandrom Vučićem, platio političku cenu toga, da dam svoj doprinos da stane ovo ludilo. Nismo uspeli. Pokušali smo da oko tema kao što je Kosovo u ovoj istoj Skupštini postignemo nacionalni konsenzus, da pošaljemo ljudima u ovoj zemlji poruku da smo odgovorni, da to što drugačije mislimo ili glasamo nije razlog da se mrzimo.

Predlagali smo da zajedno usvojimo zakone koji će pomoći onima koji su najugroženiji, da usvojimo zakon o alimentacionom fondu, da zbrinemo majke i decu koje često prolaze pakao posle razvoda, da usvojimo zakon roditelj-negovatelj, da olakšamo život svim roditeljima koji imaju decu koja ne mogu sama o sebi da se brinu i ništa od toga niste prihvatili. Svaku stvar ste odbili. Sve ovo znaju milioni ljudi u Srbiji.

Mnogi se plaše da kažu istinu, jer znaju kakve su posledice. Zato mnogi ćute, ali istina uvek nađe put. Ni car Trojan nije mogao da sakrije kozije uši, pa neće ni lažni car Aleksandar Vučić moći da sakrije šta je sa svima vama zajedno uradio od Srbije. Vidi to narod, vide ljudi i svi znaju da je kraj ovog režima blizu. Samo vama to još niko nije rekao.

Evo, ja vam kažem, spremajte se, približilo se. Uskoro ćete odgovarati za sva zlodela koja ste nad ovim narodom, nad ovom državom, ali i nad nama koji smo se javno protivili ludilu koji ste kreirali i počinili. Bez obzira šta ste nam radili, bez obzira na proterivanja, izbacivanja dece iz vrtića, paljenja automobila, otpuštanja, razbijanjem glava metalnim šipkama, bez obzira na laži i vređanja, bez obzira na pakao koji ste priredili nama i našoj deci, milost od vas nikada nismo tražili, ali znajte nećemo je nikome ko je bio deo kriminalne zločinačke organizacije ni dati. Profesionalna policija i profesionalno tužilaštvo će se baviti svakim ko je kršio zakon i svako će biti izveden pred lice pravde.

26/3 GD/IR

O Ani Brnabić nisam rekao ni reč, jer je nebitna kao, gospodo, i svi ostali. To da ste nebitni nisam rekao ja, to vam je rekao vaš predsednik u Šumicama, rekavši da zbog vas takvih kakvih ste, da nema njegovog imena u imenu liste, niko ne bi glasao.

Rekao vam je da ste najgori, a vi ste aplaudirali i vikali – jesmo, mi smo najgori. Rekao vam je – ništa ne vredite, a vi ste vikali – tako je, predsedniče, ništa ne vredimo. Rekao vam je – vi ste... tri tačke, da ne citiram, a vi ste vikali – tako je, mi smo... tri tačke.

Imate li bar P od ponosa, gospodo? Šta kažete kada dođete kući i pita vas sin – tata, rekao ti je Vučić da si ti...? Šta mu odgovorite? Ćutite.

Razvili ste, gospodo, crno vreme propadanja, najcrnje, ali ima jedna dobra vest za građane Srbije, bliži mu se kraj. Promene su počele, ništa ih više ne može zaustaviti.

27/1 BN/MJ 14.30 – 14.40

Da vam još nešto kažem, hteo sam posle ovog govora odmah da odem da ne slušam vaše laži, ali su mi moji saradnici rekli da bi ispalo da bežim i ostao sam. Ali, da vam kažem unapred, ako mislite da ću se ja braniti i dokazivati vaše laži, onda grešite.

Vidite ove foldere ovde, 135 presuda, 118 sudija je reklo da lažete. A spremio sam i jedan da stavim vaše presude, optužnice protiv mene i krivične prijave koje tužilaštvo procesuira. Nema ni jedna, gospodo, ni jedna jedina, lažete sve vreme. Taj treći folder je prazan.

Ali, umesto da dokazujem vaše laži, ja vas upozoravam da ću na svaku vašu laž odgovoriti istinom o jednom od vas. I sada ću, pošto očekujem vaše laži, a i pomenuli ste me sto puta do sada, strpljivo sam ćutao, unapred ću vam dati jednu repliku, a posle ću odgovoriti na ostalo. To je tzv. napredna replika, pre nego što oni uopšte krenu. Ona je pitanje, gospodo. Kako je moguće da čovek koji čitav život radi u državnoj firmi nosi Balmain duks od 800 evra i slika se u njemu? Kako je moguće da plaća stranu školu za svoje dete koja košta više od 20.000 evra godišnje? Kako je moguće da mu partnerka, koja isto radi u državnom sektoru, vozi Rendž Rover od 100.000 evra? Da vam pomognem da lakše odgovorite, u pitanju je visoki funkcioner vaše stranke, član glavnog odbora, koji se zove Andrej Vučić. Ja ga pitam odakle mu pare za sve ovo? To je moje pitanje.

Da vas upozorim, ako budete lagali o meni, nastaviću da govorim istinu o vama sve dok ne dođem da govorim o Oskaru, o Aleksandru Vučiću, šefu vaše kriminalne organizacije. Hvala.

Rekao sam vam da na laži neću odgovarati. Sto trideset pet presuda, 118 sudija. Ovo je vaš folder o meni što se toga tiče.

Sa SPS sam imao odličnu saradnju, gospođo Paunović. Mislim da smo zajedno u Beogradu puno toga uradili što se tiče škola, obdaništa, mostova i svega ostalog. Nikada o tome ne bih rekao ni jednu lošu reč.

Što se tiče toga kako ja postojim gospođo Brnabić, to ste postavili pitanje, tako što su se moji roditelji upoznali, zavoleli, vodili ljubav i ja se rodio. Eto tako to obično izgleda.

U Strazburu nikada nisam bio, ništa nisam mogao da govorim.

Niste mi odgovorili kako Andrej Vučić sa platom u državnoj firmi može da plaća ono što plaća? Mislim da su vam javili. Spremite se da odgovorite.

Što se tiče vas gospodine Orliću, dosta ste me vređali. Moram da vam kažem da ja slušam o vama godinama da ste vi ušli u SNS zbog kockarskih dugova koje niste mogli da vratite. Da vam kažem, ja u to apsolutno ne verujem. Da ste ušli zbog toga, vi ste već vratili to. Ja mislim da ste vi tu što nemate ni morala, ni poštenja, ni časti, što ste jedan lažov i što tako super odrađujete poslove za velikog šefa.

Još jednom da vas upozorim. Na svaku vašu laž o meni, ja ću istinom o vama, pa ćeraćemo se još. Videćemo gde ćemo da završimo. Hvala.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, na samom početku da kažem da DS neće glasati za predložene mere jer one neće doneti ništa, apsolutno ništa, kao i sve ono što se radi u poslednje dve godine što ne donosi nikakav boljitak u privredi Srbije, ekonomiji i životnom standardu.
Podaci koje vi znate govore o tome koliki je deficit za prva četiri meseca, koji je prešao 50% od planiranog deficita za ovu godinu. Znate da su i prihodi od PDV manji za 14%. Znate i da smo vas upozoravali na to kada ste donosili te predloge zakona da povećanje poreza na životne namirnice i neke druge stvari neće automatski povećati prihode u budžetu i da je jedina šansa ove zemlje razvojna politika, zapošljavanje ljudi, ali nje neće biti bez upliva države, ali ne internacionističkog nego investicionog u privredu RS.
Uštede koje su najavljivane i koje vi danas takođe pominjete kroz Fond zdravstva su takve da su budžetski rashodi u prva četiri meseca ove godine veći za 250 miliona evra nego prošle godine, a da su prihodi manji i u budžetima lokalnih samouprava, što je već svima poznato. Sve to govori da mere koje se preduzimaju, kao i ovi današnji zakoni koji su pred nama, a koji treba da omoguće navodno povećavanje zapošljavanja u Srbiji, neće dati rezultat jer je na današnji dan 30.000 ljudi manje zaposleno nego za prvi maj prošle godine. Još ako zamislite koliko bi bilo manje da nisu zaposleni kadrovi vladajuće stranke, o kojima govore mnogi ljudi poput onih nekoliko stotina u Boru pred izbore, u Majdanpeku i kuda sve, shvatili biste da bi stopa nezaposlenosti bila ne za 30 nego za 100.000 veća nego što je danas.
Ono što se u ovim zakonima pominje jeste vrlo jednostavno prebacivanje sredstava sa Fonda zdravstva u Penzioni fond. To je jedna mera za koju ste i sami rekli da ne predstavlja neko veliko rešenje i da neće biti sistemsko rešenje koje će mnogo pomoći. Fond zdravstva je navodno u suficitu. On i ne može da bude u minusu ni po zakonu. Ima taj višak i zbog toga što je Zakon o javnim nabavkama, koji je donet u ovom parlamentu, maltene onemogućen u sprovođenju do kraja jednog postupka, a mogu da se žale i firme koje nisu učesnici tendera.
Slažem se da ovaj zakon neće promeniti kvalitet zdravstvenih usluga pošto je on toliko nizak da kada bi ga još smanjivali ne znam šta bi se dešavalo. Mi treba ta sredstva da iskoristimo. O tome će govoriti moje kolege i kolege koji su u zdravstvu. Da smanjimo liste čekanja i da se ne čeka na operaciju katarakte nekoliko godina, veštački kuk nekoliko godina. Naravno, u zemlji koja je siromašna ne može niko da traži da kvalitet zdravstvene usluge bude kao u nekim razvijenim evropskim zemljama i to mi nikada nećemo tražiti. To ne bi bilo korektno. Ali, tu neke stvari moraju da se menjaju.
Ono što se dešava u ekonomskoj politici Srbije, mere poput subvencionisanih kredit imali smo 2009. godine u Vladi Mirka Cvetkovića.
Te godine je pad BDP bio 3,5%, 5,4% ili 5,7% koliko su dinarski krediti, omogućiće samo da nelikvidni deo privrede malo reprogramira svoje obaveze. I vi jako dobro znate da ako prvu ratu kredita vraćate za šest meseci, nema tog biznisa koji omogućava da investirate, napravite nešto, prodate, naplatite i da vam se vrati da možete da vraćate kredit. To ne postoji. To jedino neki poslovi koji su maltene na granici zakona ili sa one strane zakona.
To su sve stvari koje su jasne činjenice i zbog toga DS i mi insistiramo na drugom načinu gledanja ekonomske politike. Da ne bi bilo da stalno kritikujemo bez ikakvih rešenja daću vam samo nekoliko predloga, a vi možete naravno da razmislite o njima i ako smatrate da vam se uklapaju u politiku, da neki prihvatite.
Smanjenje plata, eventualno smanjenje penzija koje se najavljuje, smanjuje potrošačku moć, vi to znate. Ljudi idu manje u prodavnice, manje kupuju, kad manje kupuju, manje se proizvodi, kad se manje proizvodi, manje ljudi radi, to je nešto što je najjednostavnije, to je osnovni princip.
Ono što mi predlažemo jeste pre sveta povećanje minimalne cene rada u Srbiji, jer danas to rade i SAD, Velika Britanija. Omogućiće ljudima da zarade više da bi taj novac potrošili u Srbiji.
Olakšice za zapošljavanje, slažem se da bi zemlja kao što je Srbija … bila konkurentnija mora da ima nešto više od onih zemalja koje su deo EU, u našem su okruženju, da bi taj jedan deo kapitala došao kod nas. Naivno je verovanje da samo izmenama zakonskih procedura i propisa ćemo dobiti povećanje investicija. Kad bi tako moglo onda bi sve zemlje ovog sveta privlačile mnogo više investicija nego što danas privlači.
Investicija u svetu nema više toliko kao što je nekada bilo pre 20 godina kada smo našu najveću šansu propustili, ali da ne govorim o prošlosti, govorim o sadašnjosti i budućnosti. Domaći privrednici su većinom nelikvidni. Znači, jedini ko može da se pojavi kao investitor, da zaposli ljude, da pokrene privredu je, neki će reći nažalost, neki na sreću, država.
Moramo da pobegnemo od toga da smatramo da su sva javna preduzeća samim tim što su javna ili državna da su oni neprofitabilni, da oni ne mogu da izdrže tržište. Samo dovedemo profesionalni menadžment, ali damo prave plate, dovedemo ljude koji rade u multinacionalnim kompanijama, dođu ljudi iz inostranstva koji znaju, kao što ste i vi došli i onda dođu i vode to. Danas ta javna preduzeća prave 50% DžDP i to svi znaju. Tamo pravi menadžment, investicija države je pre svega u poljoprivredu i još neke stvari koje procenimo da su vredne, pokrenemo privredu, e onda dođu mere zapošljavanja. Naravno da prednost trebaju da imaju najmlađi, kao što je govorio kolega Senić i još neke kolege ovde, i oni stariji preko 45, 50 godina realno da će teško naći posao u tim godinama.
Znači, uložimo u 20 regionalnih centara određenu svotu sredstava, mi smo procenili na 30 miliona po jednom, pokrenemo privredu, napravimo mogućnost zapošljavanja. Kada te firme počnu da rade one sa sobom povlače i mala i srednja preduzeća. Ako uložite u poljoprivredu trebaće vam protivgradne mreže, kada su vam potrebne protivgradne mreže onda ćete dobiti fabriku koju možete da otvorite na nekom mestu u Srbiji gde teško da će investitor, kao recimo u Ivanjici ili u tako nekom mestu. Tamo ljudi rade, proizvode, povećavamo proizvodnju, povećavamo izvoz i od ove zemlje pravimo pristojno mesto za život.
Umesto subvencionisanja kredita, bez obzira na loše iskustvo iz prošlosti, razvojnog fonda i razvojnih banaka, i dalje stojimo na tome da treba promeniti razvojnu banku. Pozovimo svetske partnere iz zemalja gde takve banke postoje, pozovimo KFV ili tako nekoga, napravimo zajedno sa njima banku, napravimo profesionalnu, pravu banku koja će finansirati ono što je bitno za Srbiju. Ne banke kao današnje gde ako prodajete evro danas daju vam 112, a ako kupujete daju vam 118 dinara, gde su kamate tolike kolike jesu, jer to ni jedna privreda ovog sveta neće moći da izdrži.
Kada sve to napravimo onda možemo da pričamo o podsticajnim merama za zapošljavanje ljudi, jer iz te priče možemo da krenemo dalje. Dok se bavimo ekonomijom i privredom na ovaj način mi nećemo krenuti dalje, dok mi pričamo o privredi da ćemo praviti stanove za 380 evra tako što ih oslobodimo plaćanja infrastrukture i zemljišta, pa onda dovedemo druge u neravnopravan položaj, pa onda država otkupi 40.000 stanova za vojsku i policiju, a zašto samo za vojsku i policiju, a što ne za nastavnike, što ne za medicinske sestre, a što ne za ljude koji rade u privatnim firmama koji rade u privatnim firmama za 15, 20.000 dinara, zašto samo za jedan deo stanovništva, mi nećemo krenuti napred.
Nećete imati od ove stranke podršku za ove zakona, kao što ćete imati podršku ukoliko dođemo do toga da razmišljamo na isti ili sličan način. Neće DS nikada podržati internacionalističke mere na tržištu koje tržišta ukidaju, ali će i te kako tražiti i od ove Vlade i od svake Vlade i tražiti podršku građana za učešće države u privredi ove zemlje na način koji će omogućiti razvoj.
Daću vam samo jedan primer i time ću završiti, ne želeći da trošim i vaše vreme i vreme svih ovde, narodnih poslanika. U mestu Knjaževac u Srbiji imali smo hiljadu hektara pod voćem. Opštinsko rukovodstvo koje čine razne stranke su finansirali 500 hektara pod voćem. Vi ste mladi, ne znam da li se sećate, izvinjavam se, ali u tom Knjaževcu je bio „Džervin“ koji je nekada pravio i sokove i džem i neke druge stvari. Sada kada smo povećali proizvodnju sirovina on je ponovo počeo da radi posle mnogo godina. To je način na koji funkcionišemo, uz svo poštovanje predsedniku Odbora za poljoprivredu koji je dokazan poljoprivrednik sa minimalnim dugovima u svojoj firmi. Kažem vam da je to jedini način kako da pokrenete ovu zemlju, kako da zaposlite ljude, kako da ova zemlja krene napred. Ovo sve ostalo, marketing, demagogija i sitna pomeranja koja nažalost ne dovode do boljitka u ovoj zemlji. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, hvala na ovim odgovorima i na razmišljanjima. Niste mi odgovorili zašto je bio najveći deficit u istoriji u martu mesecu ove godine, ali ne bih vas na tome više zadržavao.
Što se tiče minimalne cene rada, ona nije povećana dve godine, 30% ljudi u Srbiji je prima. Poređenje sa onim zemljama, slažem se da nije primereno.
Ono u čemu se mi najviše razlikujemo, jeste u tome što vi prihvatate činjenicu da ako nešto nije dobro radilo u prošlosti, da tako mora da se nastavi dalje. Ja sam bio gradonačelnik Beograda, ovde su sva preduzeća bila profitabilna, od PKB smo napravili to što smo napravili i te kako će se dalje razvijati.
Ono što vi govorite – potrošićemo mnogo vremena da do toga dođemo, do tada je pitanje ko će preživeti, a ko neće preživeti. Naravno da, ako govorimo o Železnicama, koje vodi gospodin Simonović, koji u 53 završi Poslovni fakultet u Banja Luci, nema iskustva, on ne može to da vodi. Naravno, nije mogao da vodi ni Milan Marković, koga je tada postavila DS, zato što je on imao pravni fakultet, ali nije imao iskustva u tome. Ali, ako mi kažemo – ne može ni Marković, ne može ni Simonović, ali može čovek koji zna i damo mu pravu platu i da on napravi pravi menadžment tim, on može to da pokrene. To nema veze sa strankama, to ima veze sa ekonomijom i sa privredom.
Poslednja stvar, da ne oduzimam više mnogo vremena. Što se tiče Razvojne banke, naravno, ako je pravimo tako da političari utiču na nju, od nje ništa biti neće. Ako pozovemo strane partnere i strane banke, a vi znate da je Francuska upravo pre godinu i nešto dana ušla u tako nešto, ako ih pozovemo da oni budu naši partneri, da spreče da se te stvari dešavaju, onda ta banka može da ima budućnost, da nije komercijalna, onda ima svoje mesto u ovoj državi.
Znači, to što je nešto bilo loše, što ja prihvatam za mnoge stvari, ne znači da danas ne može da bude bolje ako mi svi zajedno imamo snage da napravimo taj iskorak, izađemo iz partijskih priča i uđemo u priču pravljenja ove države na drugi način.
U svakom slučaju, još jednom hvala na odgovore koje ste mi dali.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, pre svega želim da kažem da je danas teško raspravljati o ovome o čemu raspravljamo u situaciji kada se u Srbiji dešava šta se dešava, i da je možda bilo bolje da ako smo prethodni Statut čekali godinu, mesec i 15 dana, da smo sačekali još neki dan.
S druge strane, postoje argumenti da život mora da se nastavi i da Skupština treba da radi.
Sada kada smo već danas ovde treba da završimo posao zbog koga smo tu, a to je davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Ono što mi je malo zasmetalo jeste pominjanje termina „oktroisana sloboda“ pošto slobodu imate ili nemate, ako je oktroisana onda je nemate. Složiću se da je odluka Ustavnog suda vrlo rigidna i to većina ljudi u ovoj zemlji koja se bavi tom tematikom i stručno govori, jer je za posledicu imala i da građani Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine nemaju više neka prava koja su imali do te odluke. Zaista ne postoji ni jedan razlog da Pokrajinska Vlada nema mogućnosti da pomaže porodiljama, trudnicama, da gradi stanove za mlade naučnike ili bilo šta od toga što mislim da je i smisao postojanja vlasti na bilo kom delu sveta.
Ovaj Statut je napravljen uglavnom konsenzusom u AP Vojvodine pošto ima i neslaganja oko toga, a većina stranaka koja čini današnji parlament Republike Srbije ga podržava. Ali, ovaj Statut Vojvodine ima i neke rečenice koje da je neki drugi dan i druga neka situacija verovatno bi o njima raspravljali, poput rečenice – rad Pokrajinske Vlade usmerava Skupština. Nije mi jasno šta znači baš usmerava, to je jedan izraz koji je malo specifičan. Zna se šta je nadležnost Vlade, šta je nadležnost Skupštine. Ovde smo se dosta bavili i nekim simboličkim stvarima, a mislim da je ključ u stvari kako mi zamišljamo Srbiju, kako vidimo našu državu, njenu teritorijalnu organizaciju i sve ostalo.
Siguran sam da strah koji se s vremena na vreme potpiruje o ideji da neko odvoji Vojvodinu od Srbije je potpuno besmislen, i da jednostavno ne vidim ni jednog ozbiljnog čoveka koji se bavi ili politikom ili nekim ozbiljnim poslom koji o tome može da priča na ozbiljan način. Zato jednostavno ne mislim da na taj način treba pristupati ovde. Slažem se sa nekim govornicima koji kažu da treba da se izjasnimo šta je naša ideja, da li mi građani Srbije zaista verujemo u potrebu i verujemo u autonomiju Vojvodine ili je to nešto što samo tako stoji, pa onda smo svi negde deklarativno, ali baš neki jesu neki nisu.
Nemam strah od autonomije Vojvodine niti od decentralizacije Srbije. Verujem da je takav način teritorijalne organizacije i takav način organizacije Srbije nešto što omogućava građanima da budu bliže vlasti i da na bolji način zaštite svoja prava. To treba da bude suština svega. Zato bih ovo iskoristio da govorim i o tome. Mislim da se već u javnosti pojavljuje dosta ljudi, dosta mišljenja koja govore o potrebi i novog Ustava Republike Srbije koji bi bio donet u jednoj malo drugačijoj atmosferi, na drugačiji način nego 2006. godine, kada je bio prepun kompromisa i imao neka rešenja za koja se danas pokazuje da nisu dovoljno dobra i da možda čak i otežavaju razvoj naše države. Kroz taj Ustav treba da definišemo i kakvu Srbiju želimo, da li želimo centralizovanu državu ili želimo državu koja je decentralizovana, koji stepen prava, prenesenih ili direktnih nadležnosti smo spremni da poverimo onima koji su na nivoima vlasti ispod nas.
Stav DS je nepromenjen već više godina. Iskreno se zalažemo za decentralizaciju Srbije, iskreno se zalažemo za decentralizaciju ne samo u nadležnostima nego i u novcu, jer ako ne prenesete mogućnost svima onima koji su na vlasti negde raspolažu što većim delom sredstava koja se ostvaruju i koja se prave, oni neće moći ni da vrše pravilnu vlast. Ne postoji nikakav strah koji se stalno pojavljuje od toga da nema dovoljno kvalitetnih ljudi na nižim nivoima vlasti koji će znati na pravi način tim sredstvima da raspolažu. Većina nas koji sedimo ovde je prvo prošla te neke nivoe vlasti, pa onda došla u politički parlament, pa smatramo da imamo kvalitet da upravljamo državom ili da obavljamo neki drugi posao koji su nam građani poverili.
Jednostavno, prenesemo sredstva na lokalne nivoe vlasti. Ako dobro rade svoj posao građani će ih ponovo birati, ako loše rade svoje posao i loše raspolažu tim sredstvima građani ih više neće birati. Ako postoji strah da će zloupotrebljavati sredstva onda će ih nadležni organi privesti pravdi i za to kazniti. To mora da bude sistem po kome ova država treba da funkcioniše. Na svakom koraku i na svakom mestu.
Vojvodina je naravno specifična u odnosu na ostatak Srbije i zbog predstavnika drugih naroda, nevećinskog srpskog naroda koji tamo živi. Tu specifičnost moramo uvažavati i truditi se da međusobno živimo što bolje. U teškim vremenima koja su iza nas, a koja su počela pre 20 i nešto godina mnogo država koje su se zaklinjale u multinacionalnost i u tu vrstu sloboda je danas postalo maltene jednonacionalna država. Mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na to što Srbija danas zaista multinacionalna država, što imamo takve zakone o savetima manjinskih naroda za koje većina kažu da su najvišem mogućem stepenu. Naravno, uvek možemo tražiti novo i bolje rešenje, ali mi jesmo takva država i to je nešto našta treba da budemo ponosni u svakom delu ove države
Očekujem da ćemo u mesecima koji su ispred nas otvoriti raspravu o nekim drugim temama za koje Statut Vojvodine može da bude osnov da nas navede na razmišljanja o svemu tome, da ćemo decentralizovati Srbiju, da ćemo donositi što manje mera koja uzimaju sredstva lokalnim samoupravama, poštujući potrebu da se i republička kasa napuni s obzirom na troškove koji postoje, ali da ćemo napokon odrediti pravila, zakone iza kojih može stati što veća većina, bez obzira koja vlast, koja opozicija, i pokušati da svima u Srbiji damo mogućnost da planiraju nešto na duži period od godinu, dve dana, koliko je obično potrebno kod nas da se nešto menja kada su u pitanju finansije.
Očekujem da ovaj Statut Vojvodine koji će danas, siguran, sam dobiti saglasnost i za koji će glasati i poslanička grupa DS, koji je čekan manje od godinu dana, jedan mesec i 15 dana brže je stigao u parlament, potraje što duže, želeći da kažem da očekujem i da kroz sve ono što nas čeka u jednoj otvorenoj raspravi i organizaciji države Srbije dođemo do rešenja koje će biti najbolje za građane. Verujte mi, građanima Vojvodine, siguran sam, nije toliko važno da li se Pokrajinska Vlada zove Pokrajinska Vlada i Izvršno veće. To je važnije za nas političare koji bi želeli možda da budemo u tim nekim vladama, za njih je važno verovatno, što je pomenuo i gospodin Čanak, i kako izgledaju simboli, ali velika većina i ne zna kako izgledaju simboli, a zastave i grbove ima i AP, imaju i gradovi u Srbiji, pa nikome to ne treba da smeta. Najvažnije svim tim građanima da nađemo takva rešenja da oni od svoje vlasti mogu da očekuju da brine o njima i da radi što više za njihovo dobro. Zato treba da donosimo rešenja kojima ne ograničavamo mogućnost tim vlastima da što više brinu o njima. Ako na taj način budemo radili, siguran sam da će postojati mnogo veći stepen saglasnosti u svemu o čemu raspravljamo i u ovom domu i u nekim drugim domovima i da neće samo ogromne elementarne katastrofe i nepogode biti ono što će nas spajati i činiti jedinstvenijim. Hvala.