DANIJELA NESTOROVIĆ

Narodni pokret Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Danijela Nestorović birana je za narodnu poslanicu jednom do sada, u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao četvrta na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe MORAMO - ZAJEDNO do septembra 2023, kada je napustila ovu poslaničku grupu. Nakon toga, prešla je u novoformiranu poslaničku grupu Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije. Bila je članica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, i zamenica člana Odbora za prava deteta i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao peta na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Ekološki ustanak.

BIOGRAFIJA

Rođena 1974. godine, živi u Beogradu. Po zanimanju je advokatica.

Advokaturom se bavi od 2004. godine.

Bila je članica pravnog tima Ekološkog ustanka, i jedna od osnivača ovog pokreta.

Od 2022. godine bila je u stranci ZAJEDNO, koja je nastala spajanjem Ekološkog ustanka sa Otvorenom građanskom platformom Akcija, Zajedno za Srbiju i Skupštinom slobodne Srbije.

U septembru 2023. napustila je stranku ZAJEDNO u kolektivnom izlasku Ekološkog ustanka.
Poslednji put ažurirano: 12.04.2024, 08:27

Osnovne informacije

  • Ekološki ustanak
  • Beograd
  • 1974
  • advokat

Statistika

  • 3
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

Ovaj put se neću obraćati predstavnicima SNS preko puta nas, ja ću se obratiti građanima Republike Srbije, koristeći priliku da iskoristim eto nacionalnu frekvenciju da ostatak Srbije čuje ono šta se dešava ovde. Naime, već danima pozivate na nekakvu vrstu dijaloga kroz korišćenje sijaset uvreda, što pojedinačnih, što kolektivnih, što nazivanjem nas opozicionih poslanika nacistima, izdajnicima, Kurtijevim sledbenicima, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Samo bih na ovom mestu da podsetim građane Republike Srbije kako izgleda kada predsednički kandidat SNS, bivši predsednik moli…(isključen mikrofon).

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

Moje vreme ide, jel?

Ovo niste imali pravo da uradite, ovime ste grubo prekršili Poslovnik. Vi kao predsedavajući ste u obavezi da održavate red na sednici, kao što predstavnici SNS, konstantno iznose uvrede na račun opozicije, kao što prikazuju sa Fejsbuka i Tvitera, pa ih ne prekidate, ovo je strašno što ste sada uradili. Ja vas uvažavam, ali niste smeli da mi oduzmete reč. Vi ste prekinuli onog trenutka kada sam pustila snimak Tomislava Nikolića, koji moli OEBS, koji moli Evropski parlament da dođu i da iskontrolišu izborne rezultate 2012. godine. Po čemu se onda to ne naziva činom izdaje, šta je onda to što je učinio Tomislav Nikolić, onda je bilo u redu…

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

To nije puštanje muzike, vi izgleda pogrešno čujete, morate da shvatite šta je muzika a šta je obraćanje. Te konstantne uvrede koje slušamo od preko puta i pozivanje na dijalog, ne idu jedno sa drugim.

Dijalog podrazumeva da se dve strane međusobno uvažavaju i poštuju, dijalog podrazumeva da imamo zajednički cilj ka kome stremimo, a očigledno je da nemamo zajednički cilj.

Očigledno je sasvim da ova vlast isključivo radi za sebe i svoj lični interes, a to što vi doživljavate Aleksandra Vučića kao vizionara, ne znači da to tako treba da doživljavamo svi. Ja ću na ovom mestu samo ukazati na ono što se desilo pre neki dan, a to je da smo mi kao predstavnici opozicije morali da igramo ulogu javnih tužilaca, da sprovodimo javnotužilačku istragu, kako bi u postupku dokazali da je zapravo Vlada Republike Srbije potpisala memorandum o razumevanju sa Kušner grupom, odnosno kojom je Projekat Generalštab doveden pred svršen čin. Iako ministar Goran Vesić, uporno izbegava da odgovori na to pitanje, iako uporno tvrdi da ništa nije potpisano i da ćemo tek biti obavešteni o tome kada se budu pronašli adekvatni partneri za ovakav projekat Generalštaba, ja ću vam sada na ovom mestu reći da smo mi obavestili i predstavnika Kušner grupacije, izvinite američkog predstavnika odnosno investitora, kome je ovaj projekat dat na upravljanje, da nam dostave ta dva dokumenta, pošto naša Vlada i Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, to odbijaju da učine.

Ako mi kao opozicioni predstavnici treba da izigravamo tužioce i da sprovodimo istragu, onda vam je sasvim jasno da ovde nešto nije u redu. Onda je sasvim jasno da Vlada Republike Srbije odbija da javnosti i građanima Republike Srbije predoči vrlo važan dokument. Ako tu zgradu koja predstavlja simbol stradanja, i simbol NATO agresije, ujedno predstavlja i kulturno dobro, poklanjate Amerikancima da bi se na toj lokaciji, pravio stakleni hotel koji bi navodno predstavljao neku vrstu pa možemo slobodno da kažemo tog vašeg vizionara, njegove iluzije o tome kako se u Srbiji jako lepo živi, vi na tom mestu imate žrtve NATO agresije. Imate dvoje poginulih i 40 ranjenih. Na toj lokaciji svakako nije mesto hotelu. Mi smo zato i pokrenuli peticiju da se na toj lokaciji, da se zapravo napravi memorijalni centar žrtvama NATO agresije.

U tom smislu bih pozvala građane Republike Srbije da u što većem broju potpišu tu peticiju, jer u interesu je građana šta se radi sa javnom svojinom, šta se radi sa imovinom Republike Srbije, šta se radi sa Ministarstvom odbrane. Ministarstvo odbrane uporno ćuti na sve ovo što se dešava, iako su te zgrade godinama koristili.

Ministarstvo odbrane nije ni pitano u ovom postupku, da li bi dali saglasnost ili bi možda oni imali neki predlog, kako na najbolji mogući način iskoristiti ovu zgradu.

U tom smislu studenti Arhitektonskog fakulteta su još 2022. godine dali idejno rešenje i vrlo dobro znate da je to idejno rešenje zapravo najbolje mogući način da se ta lokacija pretvori u ono što bi trebala da bude, ali ne svakako stakleni hotel sa pet zvezdica.

Vi ne možete očekivati od građana Republike Srbije, takvu vrstu maltretiranja u tom smislu da vi navodno tvrdite da bi bilo u javnom interesu, da će javnost biti upoznata i uključena oko rasprave Generalštaba, a znate vrlo dobro da je to nemoguće.

Vi znate da zapravo nije Ana Brnabić, ministar građevinarstva i infrastrukture i to neće učiniti, oni su sakrili od građana Srbije važna dokumenta i sakrili da će Republika Srbija imati 22% profita od ovog hotela, dok sama lokacija vredi onoliko, jer to je ipak ekskluzivna lokacija i ta lokacija će biti data amerikancima za džabe. Ta lokacija će biti poklonjena.

Ja sada na ovom mestu mogu samo da pitam građane Republike Srbije da li su saglasni sa tim da se javna svojina poklanja na ovakav i ovaj način. Šta je onda sledeće, šta možemo očekivati da može da bude sledeće poklonjeno, zgrada Narodnog muzeja, zgrada Narodnog pozorišta? Ne znam, možda je to nekom u interesu, možda bi neki ponovo investitori iz Amerike ili arapski partneri uložili a Republika Srbija imala od toga 15 ili 20% profita.

Upravljanje na ovakav način javnom imovinom, bez saglasnosti građana Republike Srbije, čist je kriminal.

Ako smo sada uzeli ulogu na sebe tužilaca, da sprovodimo javno tužilačku istragu, verujte mi, završićemo je do kraja, na taj način što ćemo istražiti sve vaše zločine, na taj način što ćemo utvrditi šta ste sve sakrili od očiju javnosti, biće jednog dana podignuta optužnica, biće jednog dana slobodnog pravosuđa i u tom smislu iskreno se nadam da će to biti što pre. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 06.06.2023.

Poštovani narodni poslanici, ja bih pre svega postavila, ajde da kažemo, i pitanja, možda čak i zatražila obaveštenje.

Naime, svedoci smo da je Vlada Republike Srbije 26. maja donela Odluku i stavila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o upravljanju preduzećima koja su u javnoj svojini Republike Srbije. Osnovno pitanje, pošto je ovaj zakon previše obiman da bih sada o njemu pričala i da bih postavljala pitanja pojedinim ministarstvima vezano za ovaj zakon, osnovno pitanje za Ministarstvo privrede – zašto od Agencije za sprečavanje korupcije nije zatraženo mišljenje o proceni rizika od korupcije prilikom sastavljanja i podnošenja ovog predloga Skupštini?

Naime, kao što je svima dobro poznato, ovaj zakon zapravo govori o privatizaciji 23 javna preduzeća, o kompletnoj njihovoj imovini koja će biti zapravo dostavljena i omogućeno određenim investitorima koji će ulagati u takva akcionarska društva upravljanje nepokretnom i pokretnom imovinom ovih javnih preduzeća. Rizici od korupcije su preveliki i zaista bih volela da što pre, pre nego da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru i krene rasprava o njemu, da dobijem odgovor na ovo pitanje, odnosno da se zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije.

Moje sledeće pitanje se odnosi na nešto što je nevezano za ovu temu, ali je svakako u sklopu brige o građanima Republike Srbije, pre svega za ministarku zdravlja, Danicu Grujičić – da li je zatraženo mišljenje, odnosno izveštaj medicinske ustanove Zdravstvenog centra Gnjilane o zdravstvenom stanju i o radnjama koje su zdravstveni radnici preduzeli prilikom povreda i lečenja Momčila Vučkovića iz sela Donja Bodriga na Kosovu?

Naime, kao što je opšte poznato, saznali smo iz medija da je pomenuti imenovani gospodin preminuo nakon nesavesnog lečenja od strane tih lekara, pa bi ovaj izveštaj bio jako dragocen u daljem toku i u borbi njegove porodice za ostvarenje pravde imenovanog.

Sledeće pitanje se odnosi, zapravo može biti i pitanje upućeno Vladi, odnosno objašnjenje od Vlade – ko je sa srpske strane ostvario aranžman sa albanskim prevoznicima sa Kosova za kontramiting „Srbija nade“? Kako je ostvareno i na koji način je plaćena ta usluga albanskim prevoznicima, tj. njihovim firmama za prevoz Srba sa Kosova u Beograd?

Takođe, ta pitanja upravo upućuju na ono o čemu sam pričala u prvoj tački, s obzirom da nam je svima opšte poznate retorika predsednika vezana za nemogućnost saradnje sa kosovskim institucijama. Kako je došlo do ove saradnje i na osnovu kog aranžmana je ostvarena ova saradnja? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 30.05.2023.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, moje pitanje će se odnositi, pre svega, na ono što i jeste tema ove vanredne sednice koja je zakazana juče.

Naime, moje prvo pitanje je upućeno za predsednicu Saveta REM-a, Oliveru Zekić. Kako će rešiti i da li će učiniti nešto povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je izjavio javno na javnom servisu da će potpisati smenu rukovodstva članova REM-a?

Vrlo dobro smo upoznati sa Zakonom o REM-u, odnosno Regulatornom telu za elektronske medije i njegovim ovlašćenjima. Po tom zakonu REM je zapravo nezavisna i samostalna institucija koja vrši javna ovlašćenja, pa nas zanima šta će predsednica Saveta tim povodom učiniti, s obzirom da se ovde radi o neprimerenom uticaju i vršenju ovlašćenja za koje po Ustavu i zakonu nisu predviđena.

Za Ministarstvo kulture sledeće pitanje - da li glumci koji učestvuju u serijama i filmovima koji su sponzorisani od strane "Telekoma Srbije" imaju pravo da iznose svoje mišljenje koje je u suprotnosti sa zvaničnim stavom aktuelnog režima? Da li bi u tom slučaju zaista zaslužili salve uvreda i kleveta od strane ministarke?

Sledeće pitanje je ko je dao podatke o sponzorstvu od strane "Telekoma" za snimanje serija i filmova od strane "Telekoma"? Da li je za našu aktuelnu ministarku kulture ulaganje u kulturu zapravo ulaganje u filmsku industriju i izdvajanje iz budžeta ili je osnovni cilj Ministarstva kulture kulturno uzdizanje?

Za Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, sledeće pitanje. S obzirom da smo svi bili svedoci da smo imali priliku da ga 19. maja u Pančevu vidimo sa grupom vrlo sumnjivih momaka, izjašnjenje, ukoliko je to moguće, ko je ta grupa koju on predvodi sa crnim kačketima i crnim prslucima? Vrlo je bitno.

Za predsednicu Vlade pitanje. Juče je jedan od narodnih poslanika SNS izneo sledeće informacije - vlasnik "Pinka" Željko Mitrović je svoj profit i interes svoje kompanije stavio u službu države. Skandalozna izjava, pa me zanima, ako je stavio profit u službu države, o kakvom se to profitu radi? Koliki je to novčani iznos? Da li možemo da imamo uvid u to, pošto u budžetu nismo videli da se taj iznos na bilo koji način pominje? I da li znate da se onda u tom slučaju radi o krivičnom delu, s obzirom da država ne može da uzima na taj način donacije od nekoga ko je zapravo privatna kompanija?

Takođe, imala bih pitanje i za Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, s obzirom da ćemo najverovatnije uskoro imati na dnevnom redu i Predlog zakona o planiranju i izgradnji, da li je u planu formiranje republičke agencije za prostorno planiranje koja će se finansirati iz privatnih donacija i investitora? U tom slučaju bismo svakako imali ono što je zapravo sled događaja sve ovo vreme, a to je vrlo razvijenu korupciju. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2023.

Poštovane kolege, poštovani predsedniče, imala bih, pre svega, pitanje za Ministarstvo zdravlja – kada su poslednji put ažurirani spiskovi stručnjaka psihologa i pedagoga koji rade sa maloletnom decom?

Takođe, pitanje za Ministarstvo prosvete – kada su poslednji put dobili ažurirane spiskove psihologa i pedagoga, kao i metoda koje se primenjuju u radu sa maloletnom decom školskog i predškolskog uzrasta?

Takođe, pitanje koje se odnosi na MUP, a u vezi je sa gore navedenim i prethodnim, je zapravo da li MUP ima spisak zvanično registrovanih streljana? Koje su to streljane koje imaju dozvolu za rad? Da li postoji tačna i precizna evidencija lica koja koriste usluge streljane, kao i da li je MUP ažuriralo podatke koliko je maloletnih lica u proteklih godinu dana koristilo usluge zvanično registrovanih streljana?

Imala bih takođe jedno pitanje koje je nevezano za ovo temu, a vrlo je bitno i značajno za trošenje novca iz budžeta Republike Srbije. Naime, kao što je poznato korisnicima, Republički fond za PIO je imao svoju filijalu koja se nalazila na Novom Beogradu. U prethodnih par meseci ta filijala je zatvorena i prebačena u poslovne prostorije koje su prethodno bile hotel, nalazi se u Venizelesovoj ulici, adaptiraju se i jedna i druga direkcija. Znači, i ova na Novom Beogradu i ovo Venizelesovoj, pa me konkretno interesuje - koliko novca je izdvojeno za zakup poslovnog prostora u Venizelesovoj ulici, koliko se plaćaju računi za struju i komunalije, kao i koliko će dugo trajati ova adaptacija, jer su korisnici sa Novog Beograda i Zemuna penzioneri i zaposleni i ostali praktično onemogućeni da na teritoriji svoje opštine koriste usluge Republičkog fonda za PIO? Svi su prinuđeni da idu u centar grada. Znate svi dobro da se direkcija Republičkog fonda nalazi u Nemanjinoj ulici. Pitanje je upućeno direkciji, odnosno Republičkom fondu za PIO. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 25.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 01.08.2022 -