| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Poštovani građani Republike Srbije, čini mi se da je možda ovo poslednji saziv Skupštine u ovakvom sastavu. Ne znamo, izbori još uvek nisu raspisani, ali su najavljeni. Ako građani Srbije za nekoliko nedelja zaista budu ponovo birali saziv parlamenta, čini mi se da bi bilo fer da čujemo jasna i logična obrazloženja i da ostavimo nešto što se zove čist račun. Zato ću početi u svom izlaganju prvo od Predloga zakona o rebalansu budžeta.
Naime, imali smo prilike da čujemo malopre ministra Sinišu Malog koji je u vrlo kratkom izlaganju pokušao da objasni zašto se u ovako kratkom vremenskom periodu, čini mi se, radi jedan vrlo ozbiljan rebalans budžeta i negde nije odgovoreno na neka ključna pitanja. Govorilo se o procentima, o BDP-u, o javnom dugu, o tome kolike su količine zlatnih rezervi itd. Ali, ono što je jako bitno svakom prosečnom građaninu Republike Srbije, nigde nismo dobili odgovor na pitanje koliko to tačno ili koliko je projektovano da će do kraja ove godine Republika Srbija biti dužna, koliko iznosi javni dug, odnosno koliko se očekuje da će iznositi javni dug do 31. decembra 2026. godine. Dakle, procenti u ovom slučaju građanima Republike Srbije ne znače ništa.
U ovom rebalansu budžeta, takođe, pominje se i nešto što se zove povećanje deficita. Da bi pojasnila prosto, ako država očekuje 112,45 milijardi dinara više prihoda nego što je očekivala kada je usvajala ovaj budžet za 2026. godinu, zašto je potrebno još 59 milijardi dinara većeg fiskalnog deficita, gde ide taj novac? To je pitanje na koje nam ministar ovde praktično nije dao nikakav odgovor.
8/3 MV/MP
Kada se pogledaju pojedinačne stavke, uočava se nešto vrlo zanimljivo. Naime, u budžetu za 2026. godinu od dobiti javnih preduzeća i dividendi bilo je planirano 12 milijardi dinara. Sada je planirano 73 milijarde. Razlika je, vrlo očigledno, 61 milijarda više.
9/1 MT/LjL 11.30 – 11.40
Pitanje za ministra finansije je meni ovde vrlo očigledno – od kojih to javnih preduzeća, koja su to javna preduzeća u međuvremenu napravila takav rezultat i koliko će ko od njih uplatiti, koliko druga preduzeća u kojima država ima vlasništvo, na osnovu kojih odluka, kojih poslovnih rezultata, kojih projekcija? Kako se došlo do ovih 73 milijarde? To je novac građana Republike Srbije i oni imaju pravo da znaju odakle dolazi, imaju pravo da znaju i gde odlazi, jer ovo nije mala korekcija budžeta, taj fiskalni deficit koji povećavate za 59 milijardi dinara.
Naime, ovaj rebalans budžeta nam stiže 21. avgusta, tri dana pred sednicu i nekoliko nedelja pred ove, čini mi se, najavljene izbore. Zato je sasvim legitimno da se pita da li je ovaj rebalans potreba države do kraja godine ili rebalans političkih potreba vlasti do izbora? Dakle, ja to ne tvrdim, ovde vrlo otvoreno postavljam pitanje koje je, čini mi se, prilično očigledno.
Dolazimo i do određenih tački dnevnog reda, građani su vrlo dobro upoznati kroz vesti da se na današnjem dnevnom redu nalazi 59 tačaka dnevnog reda, a jedna od tih, ili tri tačke dnevnog reda zauzimaju i zaduživanja ili krediti. Poseban projekat koji je privukao pažnju je auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, dakle, jedan auto-put, tri predloga zakona o zaduživanju, 10 milijardi dinara kod jedne banke, pet milijardi kod druge, 13 milijardi kod treće, dakle, 28 milijardi dinara.
Ja ne želim da više objašnjavate ovde pojedinačne kredite. Naime, građanima Srbije je neophodno da kažete koliko košta auto-put ceo, kolika je početna ugovorena vrednost, koliko je bilo aneksa, koliko smo već otplatili, koliko ćemo tek platiti i koliko će nas koštati to finansiranje? Koliko će građani Srbije dati od prvog do poslednjeg dinara? Jer, građanin Srbije ne plaća u aneksima, tranšama i ratama i svim pojedinačnim fazama, već ih zanima konkretno kredit i kompletna cena.
Dakle, niko ovde nije protiv puteva, to je zaista potpuno izlizani argument. Naravno da Srbiji trebaju putevi, ali joj trebaju i računi za te puteve, treba joj kontrola ugovora, treba joj praktično parlament koji zna šta odobrava i država koja ume da kaže koliko nešto košta pre nego što počne da se gradi a ne tek kada stigne poslednja rata kredita.
Ono što takođe ovde predstavlja jednu, po meni, ključnu tačku ovog dnevnog reda je i ponovni Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju pravnog interesa za postupak eksproprijacije tzv. "Beograd na vodi", jedna rak-rana Beograda. Tu se vidi kompletna filozofija ove vlasti. Naime, 2015. godine je donet leks specijalis, poseban zakon, a 11 godina kasnije eksproprijacija nije završena. Osnovno pitanje je zašto se ponovo ovaj projekat vraća u ovaj vanredni pravni režim, zašto se ne vrati u redovni pravni režim? Dakle, tražite još 10 godina, još 10 godina tokom kojih može da se podnosi predlog za eksproprijaciju.
Ovde sad više ne treba da nas zanima obrazloženje zašto projekat nije završen, već šta će biti ekspropisano? Treba da se jasno kaže koje su to parcele, gde su granice projekta, da li su iste kao 2015. godine a ako nisu, kada su menjane i zašto, za šta je tačno potreban taj javni interes tokom narednih 10 godina? Jer, postoji trenutak kada leks specijalis postaje izuzetak. Posle 11 godina i zahteva za još 10 godina, taj trenutak je odavno prošao. To je postao poseban sistem. Dakle, vi imate poseban sistem vanrednog pravnog režima.
Ovaj leks specijalis je zapravo bio jedna vrsta privremene mere i privilegija koja je bila pretočena u zakon, a onda, u istoj toj sedmici, menjamo zakon, na ovoj istoj sednici, menjamo Zakon o sprečavanju korupcije. I znate šta, taj predlog, zapravo neću reći da je sve ovde loše, nije, ako se preciznije reguliše korišćenje javnih resursa, ja podržavam. Ako se ozbiljnije uređuje funkcionerska kampanja, takođe podržavam. Ako se povećava kontrola, i to podržavam. Ali, imamo jedan problem.
9/2 MT/LjL
Ko će i da li će Agencija moći da sprovodi apsolutnu kontrolu o kojoj smo malo pre imali priliku da slušamo, pošto će uskoro, čini mi se, a već je krenula, iako izbori nisu raspisani, predizborna kampanja, imamo priliku da gledamo otvaranje puteva, gradilišta, svečanosti, kamere, službeni automobili, državni događaji na kojima se nekim čudom govori baš o onome o čemu se govori i na stranačkim mitinzima i tada ćemo videti zakon. Tada prosto ne treba da nas zanima koliko funkcionera Agencija može da kontroliše, građane zanima da li će moći da kontroliše najmoćnijeg? Jer, zakon koji važi samo naniže nije zakon, dakle, neophodna je apsolutna kontrola da biste imali mogućnost da kažete da je ovaj zakon potpuno ispravan i da će imati ko da ga primenjuje u ovoj državi.
Takođe, ono što je posebno bitno, govori se ovde i o RTS-u i o tome da je nezavisnost nešto o čemu pričamo evo, čini mi se, već zadnjih 15-ak godina, da prosto zakon koji reguliše nezavisnost ili pitanja koja novinar sme da postavi, da prosto određena vest ne nestaje iz dnevnika ukoliko je neprijatna za vlast, dakle, nezavisnost je kada građanin koji želi da ova vlast ostane i građanin koji želi da ova vlast ode dobiju informacije na osnovu kojih mogu slobodno da donesu odluku. To je zapravo ono čemu bi služio RTS i to je već drugi test, čini mi se, u ovoj izbornoj kampanji, a postoji i treći. To su građani.
Na ovoj sednici donosimo i zakon kojim država daje pomoć zbog energetske krize, kako smo malo pre imali prilike da čujemo, i rasta troškova života. Ono na šta nismo dobili odgovor od gospodina Siniše Malog, ministra finansija, je zapravo kada se usvajao budžet za 2026. godinu ministar je izjavio da je to budžet kojim se praktično povećava životni standard građana, da će BDP biti 3%, da će inflacija biti pod kontrolom, da će standard života biti veći. Šta se to dogodilo u međuvremenu, pa su troškovi života porasli, pa postoji potreba države da se pruži pomoć svakom građaninu? Da li je mogla da se projektuje ovakva kriza? Odnosno, već i tada kada smo usvajali ovaj zakon postojali su svi ovi razlozi koje ste malopre naveli da predstavljaju razloge za rebalans budžeta, šta je to konkretno i tačno uticalo na to da se sada, pred izbornu kampanju praktično, pomaže građanima Republike Srbije?
Znate, vi praktično ovde radite pretvaranje poklona. Znači, političke poklone delite. Moram da napomenem prosto zbog građana, znam da i vi to vrlo dobro znate, ali ne koristite, novac države nije novac SNS. Malopre sam imala priliku da čujem da je neko rekao da Aleksandar Vučić daje pomoć. Dakle, ne daje Aleksandar Vučić svoj novac, ne daje ga ni ministar finansija, građani nisu dobili ništa od vas.
Postoji još nešto što takođe ne možete da rešite jednokratnom uplatom. Ako je čoveku potrebna pomoć države da bi podneo rast troškova života onda postoji problem sa njegovim životnim standardom. To građani Republike Srbije ovde vrlo dobro znaju. Vi ne možete sada da ih ubeđujete javnim nastupima da ćete penzionerima dati primanja, da ćete spustiti cene lekova. Zašto to činite pred izbornu kampanju? Zašto to niste učinili u februaru mesecu? Zašto to? Prosto je zaista vrlo nelogično.
Da, da, u februaru. Ne znam šta nije jasno.
Ono što je ovde jako bitno za sve građane je da shvate da, evo imali smo priliku da čujemo malopre i jako mi je čudno da se niko iz Ministarstva građevinarstva i infrastrukture nije javio da objasni ovaj leks specijalis, odnosno Beograd na vodi. Vrlo kratko obrazloženje ministra finansija o rebalansu budžetu i vrlo, po meni, onako neozbiljno. Kada radite ovako ozbiljan rebalans budžeta i kada nudite ove političke poklone građanima pred izbore morate biti vrlo precizni i jasni zašto kupujete glasova i odakle vam pravo da to činite sa novcem građana Republike Srbije.
9/3 MT/LjL
Dakle, budžet je nešto što pripada svim građanima Republike Srbije. Ovu pomoć koju ste vi namenili ne daje ni Aleksandar Vučić, ni ministar finansija. Dakle, vi pokušavate da kupite socijalni mir i ja se nadam, iskreno, da građani Republike Srbije neće biti slepi kod očiju i da ovi vaši pokloni neće uticati na njihovu odluku prilikom budućih izbora.
Hvala.
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, evo imamo 18 tačaka dnevnog reda danas, sve su ovo ozbiljne teme i ovo su ozbiljni zakoni, obimni zakoni, za koje smo imali jako malo vremena da napravimo neku, je l', bolju strategiju.
18/2 MZ/CG
Naime, i vama je jasno da ovi zakoni nisu morali da po hitnom postupku. To što ste vi kasnili sa usvajanjem određenih zakona nije problem građana, ali svakako nisu zaslužili da se nađu po hitnom postupku zakoni koji veze sa vezanom nemaju jedni sa drugim.
Ono što je suštinski bitno, ovo bi trebalo da bude tema, svaki od ovih zakona zaslužuje da bude tema neke zasebne sednice. I ovaj zakon o kome smo malopre pričali, o roditelju negovatelju i izborne reforme, a ono što je posebno ovde zanimljivo je, ja naravno neću pričati o svakom od ovih zakona, s obzirom da su jako obimni i s obzirom da su kolege predavale i amandmane u nameri da se poboljšaju određena zakonska rešenja, naravno ne znam da li će to uopšte dopreti do bilo koga u smislu ispravke ili ispravke greške koje su nastale prilikom donošenja ovakvih predloga zakona.
Ono što je ključno je ovde zapravo jedna situacija koja se ponavlja od 2016. ili 2017. godine, ako se sećaju neke starije kolege, kada se po prvi put iskoristilo autentično tumačenje kod Zakona o informisanju tadašnjeg, 2015. zapravo godine. I ovde se primećuje da se zapravo taj institut vrlo rado koristi u zadnjih, pa recimo, hajde da kažemo, dve ili tri poslednje sednice. Jer kada vam se stvarnost ne uklapa u planove, vi je proglasite potpuno onako nepostojećom, je l'. Ako si deo sistema ovde ili ako si u sistemu i ako si potreban, institucije će uraditi sve da retroaktivno prekroje događaj i operu te od odgovornosti, a to se dešava ovde u većini slučajeva. Tako imamo situaciju sa REM-om, tako imamo situaciju i sa najavljenom ostavkom predsednika ove države, a imamo situaciju i sa osumnjičenim direktorom Beogradske policije.
Zašto ovo povezujem i zašto su ovo tri stuba koja, po meni, čini mi se, gde može da se napravi paralela? Kada god ste imali neki politički problem, neuspeh ili određena krivična dela viđenijih ljudi i kada ne znate kako to da sakrijete ili da rešite, vi onda autentično tumačite, dok stvarnost ne nestane, a vaša krivica bude obrisana.
Evo šta se dešava, recimo, u slučaju REM-a. Vi ćete ovde napraviti jednu pravnu gimnastiku koja je potpuno neutemeljena u odredbama i Ustava, a i Poslovnika Narodne skupštine. Ovim autentičnim tumačenjem koje se danas prezentuje narodnim poslanicima i građanima zapravo pravite jedan pravni nonsens, gde praktično dajete mogućnost sebi, jer ste već to unapred najavili, da ćemo u toku ove nedelje dobiti novi sastav REM-a.
I to je ono što je zapravo ovde onako vrlo bezobrazno, ajde da iskoristim blagu reč, ovako ubrzano usvajanje određenih zakona koje bi bilo praktično ispunjavanje i preporuka ODIHR-a, ali i ispunjavanje pretpostavki za članstvo u EU, odnosno određenih uslova, vi ste ubrzali od januara do juna, usvojili smo gomilu zakona, za koje pretpostavljam da ni vaši narodni poslanici čak ne znaju čemu služi pola od ovih zakona, osim što smo, evo, imali priliku da čujemo i kolegu Petrašinovića koji je praktično iščitao ono što piše u samom predlogu teksta zakona, iako i on sam zna da nije autor tih predloga zakona. Znate, to budi određenu ljutnju kod ljudi koji se bave pravom. Ne možete građanima prodavati priču o tome da ste autor teksta zakona, samo da biste izbegli proceduru javnog slušanja i kritike ljudi koji imaju drugačije mišljenje od vašeg.
Dakle, ti zakoni koji se tiču reformi izbornih zakona su zaslužili da se čuje i neka druga strana, da se čuje i suprotno mišljenje, da se izaberu možda i neke druge preporuke ODIHR-a, a ne po ličnom izboru birati preporuke ODIHR-a koje će se ispunjavati, kako bi se reklo – eto, mi sad jako ubrzano i zdušno radimo na ispunjavanju preporuka i na ispunjavanju svih pretpostavki za članstvo, odnosno na putu ka EU.
18/3 MZ/CG
Druga situacija koja se tiče ovog autentičnog tumačenja, naravno, zaista može da se primeni u tom slučaju je autentično tumačenje ostavke predsednika ove države Aleksandra Vučića, koji je sam najavio svoju stavku, ne iz moralnih razloga, a imalo je onoliko potrebe da iz moralnih razloga podnese ostavku, već autentičnim tumačenjem zauzima za sebe sledeću fotelju premijera ove države. Dakle, onda imamo tu…
19/1 MT/VZ 13.10 – 13.20
Sledeće tumačenje je tumačenje procesne situacije osumnjičenog direktora beogradske policije Veselina Milića, gde smo Autentičnim tumačenjem od strane javnog tužioca dobili situaciju da se cepa optužnica, odnosno krivična prijava u delu i on se oslobađa odgovornosti za jako teško krivično delo, što do sada nije zabeleženo u pravnoj praski da se na taj način odlučuje o krivičnim prijavama tako što će se delimično odvajati zašta je kriv, a zašta nije, jer je, zaboga, predsednik države rekao da je čovek samo tamo pio kafu. I to je autentično tumačenje, jel tako?
Tako da, dolazimo u situaciju da ukoliko sve naredne sednice budu autentična tumačenja svih ostalih zakona, jer čini mi se da su ostala još 17 preporuka ODHIR-a, pa, eto, možda bi mogli da ih ispunimo, sa pretpostavkom, ne znam samo kako će. Ako će to biti kolega Petrašinović, volela bi samo da vidim kako će sprečiti funkcionersku kampanju, koju evo već imamo prilike da gledamo poslednjih dve nedelje, i zloupotrebe javnih sredstava svih građana u izborne svrhe SNS-a. I zato se možete hvaliti putevima, bolnicama, frižiderima, avionima i kamionima, jer koristite pare svih građana da reklamirate sopstvenu stranku, što je potpuno suludo.
Onda u tom slučaju bi volela da vidim i čujem to autentično tumačenje. I kada bude došlo do izbora, izborni rezultati koji ne budu vama odgovarali će verovatno biti autentično tumačeni od strane Ustavnog suda, da bi vi odneli pobedu.
Hvala.
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, imali smo priliku da čujemo obraćanje ministra pravde i predstavnika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno za pravosuđe i izdvojila bih kao jako bitne reči koje se ponavljaju ovde već čini mi se duži vremenski period, a to su: pravda, odgovornost i razumni rok za odlučivanje u određenim sudskim predmetima.
Ono što je meni ovde jako bitno je da pitam i ministra pravde i predstavnike odbora da li uopšte znaju šta znače te tri reči. Da li uopšte neko od ljudi koji su sastavljali ove predloge zakona, a znamo da to nije kolega Mrdić, dakle, znamo da je Ministarstvo pravde autor prvobitnih tekstova zakona iz januara meseca, da li će neko od vas snositi odgovornost za to što je Srbija takve zakone primenjivala četiri meseca, nakon toga, u periodu između januara i juna tri puta su revidirani ovi predlozi zakona, da bi korigovani tekstovi možda u integralnom obliku, a možda i ne, završili pred plenumom Venecijanske komisije?
8/1 TĐ/MO 12.15 – 12.25
Dakle, ne radi se nikakvim pohvalama i pozitivnim pomacima, radi se o korekciji ponašanja, a to znaju svi oni koji se bave i psihologijom, a i penologijom, jer ukoliko učinite pogrešnu stvar i povredite određene odredbe, pre svega Ustava kao najvišeg pravnog akta Republike Srbije, a onda i svojih sopstvenih zakona, a onda i međunarodnih standarda, dobijete nešto što se zove korekcija. Kada ste korigovali ove tekstove u skladu sa onim što je govorio i civilni sektor, a i opozicija, dobijate ovakve predloge zakona koji nisu uspeh. Dakle, radi se o korektivnim tekstovima. I ne možete ovde da predstavljate kao vašu pobedu. Dakle, ovo je sramota za državu, sramota za građane Republike Srbije, jer ste četiri meseca primenjivali nešto što nije ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a ni u skladu sa evropskim standardima.
Ako ste se opredelili, kao što tvrdite, za evropski put i za evropske integracije, onda ste u ove interne, u ove originalne tekstove od januara meseca morali ugraditi i te standarde. Ti standardi su svakako vladavina prava i jednaka zastupljenost građana pred određenim institucijama, kao i zabrana mešanja zakonodavne i izvršne vlasti u rad tužilaštva i sudstva.
Šta smo dobili sa ovim zakonima, osim štete koju ste pričinili građanima Republike Srbije i naravno ne odgovorenog pitanja – ko će snositi odgovornost za ovo što se desilo, da li Ministarstvo pravde, da li narodni poslanik koji se prestavlja kao autor ovih tekstova zakona? Neko ovde mora da snosi odgovornost. Konačno je i to jedan od standarda, ne samo po Ustavu Republike Srbije, već i evropski standard.
Dakle, imali smo ovde različite predloge o tome kako treba uticati, odnosno različite interpretacije prvobitnih tekstova zakona. Sećamo se u januaru mesecu kada su ovi zakoni usvojeni u Skupštini, kolega koji se predstavlja kao autor ovih tekstova zakona nam je govorio da su ti zakoni doneti da se poveća nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, tvrdio je da su izmene služile za to da su tehničke i organizacione prirode, da pravosuđe treba vratiti državi i narodu, to je zapravo bila jedna od najjačih poruka, govorio je da se tu treba na određeni način izvršiti određena promena koja je usmerena protiv postojećeg vrha tužilaštva. Nije prihvatio kritike struke. Ono što je bila njegova ključna rečenica – govorio je o otuđenim centrima moći u tužilaštvu, odnosno u srpskom pravosuđu.
Ono što je ključno, a na šta nam kolega koji se prestavlja kao autor tekstova zakona nije odgovorio da li je nezavisno pravosuđe taj otrgnuti centar moći ili je ustavna garancija podele vlasti. Ni ovim predlozima zakona…
Evo malopre smo imali priliku da čujemo kolegu koji je predsednik Odbora za ustavna pitanja, koji je rekao – čik, da vidim te koji su za evropske integracije koji neće glasati za ovakve zakone. Dakle, znate kako, ukoliko vas Evropska, Venecijanska komisija koriguje i ukoliko postupite u skladu sa tim preporukama… Devet preporuka postoji, sedam preporuka je ispunjeno, dve ključne nisu ispunjene. Vrlo dobro znate i koje su to preporuke. Dakle, tiču se Tužilaštva za organizovani kriminal i tiču se autonomije posebnog odeljenja VTK. Dakle, i dalje postoji izuzetan uticaj izvršne vlasti na rad Odeljenja za visoko tehnološki kriminal i rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Sve dokle to ne bude ispravljeno, dotle ne možete da pričate o nezavisnosti, samostalnosti srpskog pravosuđa.
Ono što je takođe jako bitno je da nije sprovedena ni reforma, odnosno reorganizacija sudova, kao što je bilo reče prvobitno, rasterećenje sudija od predmeta, iz prakse znam vrlo dobro koliko su preopterećeni svi sudovi i jako je bilo bitno da se rastereti rad, da građani dobijaju rešavanje sporova u razumnom roku, kako kaže ministar pravde, bez preciziranja šta znači razuman rok. Ko će snositi sankcije za to
8/2 TĐ/MO
što građani vode sporove koji po prirodi stvari u zakonu stoje da su hitni, a rešavaju se 10 i 15 godina? Ko će snositi odgovornost za to što je svaki sudija zadužen sa 2.500 predmeta u radu, a non-stop pristižu novi? Ko će snositi odgovornost za to zašto nije ponovo uspostavljen Četvrti osnovni sud u Beogradu? Ko će snositi odgovornost za to što nemamo dovoljan broj sudija i bezbroj drugih pitanja koje građani Srbije nemaju priliku da čuju ovde i nemaju priliku da čuju odgovor na tako postavljena pitanja?
Dakle, ne radi se o jednoj grani vlasti koja je beznačajna. Radi se o vrlo ozbiljnim stvarima i radi se o vrlo ozbiljnim problemima sa kojima se suočavaju građani Republike Srbije, a koji se odnose na rad pravosuđa i generalno tužilaštva i sudstva.
Volela bih da dobijem odgovor na pitanje… Prvo, nismo dobili u integralnim tekstovima ovih zakona originalno mišljenje Venecijanske komisije o ovom novom setu zakona koji su bili na plenarnoj sednici Venecijanske komisije. Takođe, nismo dobili ni originalni tekst predloga zakona koji su otišli Venecijanskoj komisiji. Građani, takođe, moraju da znaju da postoji određena sumnja da je Venecijanskoj komisiji prezentovan potpuno drugačiji tekst zakona u odnosu na ovo što smo mi danas dobili na dnevnom redu. Građani u čijem interesu se i donose ovi zakoni moraju da znaju šta je predočeno Venecijanskoj komisiji, a šta smo dobili u integralnoj verziji ovde u Skupštini.
Ono što je bitno, takođe, ponavljamo istu situaciju, mislim da ovo već postaje pravilo ponašanja, imate pet ključnih zakona i nakon toga imate 30 tačaka dnevnog reda koje se tiču zaduživanja Republike Srbije. Čak ni predsednica Narodne skupštine nije pročitala kompletne tačke dnevnog reda, nego je rekla – ovo su neki sporazumi, neke potvrde sporazuma i tako. Dakle, ne radi se o nekim sporazumima i o nekim potvrdama sporazuma, radi se o zaduživanju, ponovnom zaduživanju Republike Srbije u ogromnim i enormnim odnosima. Samo jedna od tačaka dnevnog reda je i zaduživanje od milijardu američkih dolara. Dakle, građani Srbije moraju da znaju ovde taksativno ko ih zadužuje i zašto zadužuje. Takođe, moraju da znaju i ovo o čemu sam malopre pričala, a što je krucijalno, pošto je vama ta reč nepoznata, istina je jako bitna.
Jako je bitno da predočite građanima šta je otišlo od originalnog teksta Venecijanskoj komisiji, šta smo mi ovde dobili u Skupštini, da li taj isti tekst koji je bio predočen Venecijanskoj komisiji, kada ćete postupiti po svim preporukama Venecijanske komisije, ko će snositi odgovornost zašto su ova četiri zakona bila u primeni četiri meseca, zašto građani od januara do juna imaju tri revidirana teksta ovih predloga zakona i onda kada budemo saznali šta je istina, šta je prvo otišlo od zakona, ko će snositi odgovornost i onda možemo da kažemo da ste počeli da postupate po određenim standardima i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Takođe je jako bitno da napomenem i da imamo predsednika Ustavnog suda Republike Srbije Vladana Petrova koji je, takođe, izneo mišljenje o radu i o ovoj, kako kaže, uspešnoj poseti plenumu Venecijanske komisije gde je izneo ponovo to mišljenje da je Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje na ove revidirane tekstove zakona. Dakle, ja samo želim da predočim ponovo građanima, čini mi se da se to negde zaboravlja, da sam kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pre mesec i po dana predala zahtev da se sazove odbor sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je zahtev koji bi se uputio Ustavnom sudu za razrešenje sa funkcije predsednika Ustavnog suda, gospodina Vladana Petrova, koji se vrlo jasno postavio u poziciju glasnogovornika vladajuće režima, odnosno SNS, što je apsolutno nedopustivo po Ustavu Republike Srbije. Takođe, taj isti predsednik Ustavnog suda je izjavio da određene predmete koji
8/3 TĐ/MO
se tiču izbornih sporova, izbornih krađa stavlja u fioke. Dakle, kada imate takvog čoveka koji govori tim jezikom i vrlo se stavlja na stranu vladajućeg režima, iako mu je to po Ustavu strogo zabranjeno, taj isti čovek vam izgovara da je Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje.
9/1 AL/LjL 12.25 – 12.35
Ne radi se ni o kakvom pozitivnom mišljenju, drage kolege i dragi građani, ovde se radi o korekciji negativnog ponašanja SNS. Dakle, vaše negativno ponašanje, vaš javašluk, vaše neznanje. Malo pre je kolega Mrdić izjavio da se radi o poništaju zakona. Kolega, pravnici smo, zakoni se ne poništavaju. Tražili smo povlačenje iz procedure, jer su bili potpuno nelegitimni i u neskladu sa Ustavom Republike Srbije. To biste morali da znate ako ste autor ovih tekstova zakona.
Još jednom kažem i još jednom ponavljam građanima Republike Srbije – neko ovde mora da snosi odgovornost za ovu sramotu i za ovu štetu koja je pričinjena svim građanima Republike Srbije. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 01.08.2022 - |