| 13.02.2026. | Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi |
u proceduri
|
| 05.12.2025. | Predlog zakona o lekarima |
u proceduri
|
| 23.12.2024. | Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava |
u proceduri
|
Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici.
Imali smo priliku, evo danas da čujemo dnevni red. Ovo nije dnevni red, ovo je dimna zavesa, 40 tačaka predloga zakona, sporazuma, strategija, izmena odbora, krediti, međunarodni ugovori, zaštite potrošača i javne nabavke, kulturna dobra, resursi države, sve na jednu gomilu, sve u istu korpu, sve u isti dan, uz parolu kako kaže uvaženi kolega malopre „ovo je naš put ka EU“. Samo nisam razumela ko smo to mi, odnosno ko su to oni.
Ono što je ključno je ovde pitanje za građane Srbije. Zašto ovo radite? Radite da se ne vidi ono od čega bežite. Danas je trebalo da se govori o izglasavanju nepoverenja Vladi. To je centralna politička tema svake parlamentarne demokratije. Ima li ova Vlada legitimitet, ima li rezultate, ima li poverenje građana i ima li moralno pravo da vodi zemlju? To su suštinska pitanja.
Umesto odgovora dobili smo trik. Umesto rasprave dobili smo prepakivanje, umesto odgovornosti dobili smo proceduru. Kada vlast nema argumente menja termin. Kada nema podršku, menja temu, kada nema odgovor zatrpava pitanja papirima. To je suština ove sednice.
Dakle, sklepano je sve na brzinu, da se vidi kako Srbija ima utabani put ka EU, da se postavljaju temelji, da se ispunjavaju uslovi. Pa, nije suština samo napisati lep zakon. Ja se slažem da ovde ima divnih tekstova predloga zakona koje bi zaista trebali i da poštujemo. S obzirom da imamo problem u aktuelnom sazivu ili aktuelnom režimu sa poštovanjem najvišeg pravnog akta ove države, a to je Ustav. Ko onda garantuje da će se poštovati bilo šta od ovih usvojenih zakona? Očekujemo da će biti usvojeni. Naravno, mi kao opozicija ovde nemamo većinu, ali imamo pravo da iznesemo naše mišljenje koje u tom smislu građanima Srbije treba da predoči da je ovo sve ovde dimna bomba i dimna zavesa. Dakle, ništa od ovoga nije prava volja i želja.
Prva tačka dnevnog reda jasno govori o tome, pričali smo malopre i čuli smo od ministarke, zakon o zaštiti potrošača. Lep naslov, lepo zvuči. Kako živi potrošač u Srbiji? Plaća skuplju hranu, plaća skuplje račune, plaća skuplje kredite, plaća lošije usluge, plaća tuđe greške.
21/2 VS/CG
Građanin je u Srbiji potrošač samo kada treba da plati, a kada treba da bude zaštićen ostaje sam. Ni ovde nije predviđen nikakav preduslov i način zaštite potrošača.
Takođe, to isto važi i za zakon o trgovačkim praksa. Najveća nepoštena praksa je u Srbiji i to je sasvim jasno svakom građaninu Srbije. U tom smislu Srbije ne moram da obrazlažem.
Onda dolazimo na zakon o kohezionoj politici i evropskim fondovima. Zaista bi to zvučalo jako lepo da ovde postoji bilo kakva namera da se poštuje Ustav i zakoni ove zemlje koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini. Dakle, ovaj zakon uopšte nije sitnica. To je pitanje milijardi, to je pitanje razvoja zemlje, to je pitanje ko bira projekte, ko raspoređuje novac, ko odlučuje šta je prioritet. U normalnoj državi to razvojni motor. U zarobljenoj državi to lako postaje partijski bankomat.
Zato takav zakon traži posebnu raspravu, stručnu raspravu i javnu raspravu, kontrolu, možete vi da kažete koliko god puta da hoćete da je prošlo zeleno svetlo, da jeste, prošlo je, zaleno svetlo Evropske komisije, jer je tekst zakona dobar, ali institucije nisu dobre i institucije ne rade dobro svoj posao i ovde nema ko da poštuje taj zakon niti da vrši kontrolu i u tom smislu, ne možete samo predstaviti lep tekst zakona i očekivati da Evropa poveruje na – majke mi, mi ćemo ovo poštovati.
Imamo zatim zakon o sprečavanju trgovine ljudima i tema je vrlo teška, ozbiljna i bolna. U zemlji u kojoj institucije često ne vide ni očigledno nasilje ni očiglednu korupciju, ni očiglednu nepravdu, teško je verovati da će jedna nova tabla sa nazivom – zakon , rešiti problem. Žrtvama ne trebaju slogani, žrtvama treba sistem.
Dakle, i postojeći sistemi centara za socijalni rad, preopterećeni su i nemamo dovoljno obučenih kadrova, a takođe ni ovaj centar koji pomaže žrtvama trgovine ljudima, nema dovoljno obučeni kadar niti smeštajni kapacitet za žrtve.
Lepo je usvojiti zakon ali dajte razradite, ispoštujte bar jedan zakon koji ste ovde usvojili ili bilo koju proceduru. Sve ozbiljne oblasti, sve oblasti u kojima greške koštaju života, novca i poverenja, a vi ih tretirate kao administrativne fus note, a onda kreće parada narodnih sporazume. Dakle, imamo Japan, Uzbekistan, Rusiju, Francusku, Kinu, Koreju, Kubu, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, saradnja sa svetom je dobra stvar, naravno da jeste. Pitanje je šta Srbija dobija, koliko plaća, ko kontroliše realizaciju, ko odgovara ako projekat propadne, ko je video ove ugovore, ko je video rizike, račune, jer nije dovoljno mahnuti zastavama i reći, potpisali smo.
Francuski kredit za metro i puteve, dobro, hajde da razgovaramo, kolika je cena, koji su rokovi, koji su izvođači, koje garancije, koji penali, ko je nadzor ili se ovde od poslanika očekuje da digne ruku i ćuti.
Sporazum o status stranih snaga, sporazum o investicijama, saradnja u zdravstvu, veštačka inteligencija, turizam i ovo je sve važno, ali sve bez fokusa, jer je cilj količina, a ne kvalitet i kada sve stavite u isti lonac, i računate da se ukus odgovornosti izgubio, a onda kulturna dobra, Dvorina, Caričin grad, Crkva sv. Ahilija, arheološka nalazišta. To je identitet ove zemlje, to je istorija, ali i nasleđe i to zaslužuje pažnju, ne prolazak kroz salu kao stavka broj 30. kada kod vas i kultura ide na traci.
Onda imamo strategiju upravljanja mineralnim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine i to je ogromna tema, to je pitanje rudnika, pitanje voda, zemljišta, pitanje ekologije, pitanje lokalnih zajednica i pitanje suvereniteta i to je tema za društveni dijalog. Vi je skrivate duboko u dnevni red, kao da krijete ključ u fioci punoj bezvrednih papira.
21/3 VS/CG
Naime, ovde se jasno vidi iz ove strategije da je rudarstvo strateški prioritet za razvoj. U tom smislu ovo bi vam služilo i kao eventualno kompenzacija u tom evropskom putu, kako kažete vašem evropskom putu. Država ovde sebe vidi kao menadžera eksploatacije, koristi se ukrasna reč kao održivost, praktično, i ko odgovara za zagađenje vode, zemljišta i vazduha, lokalna zajednica je ovde takođe fusnota, ko daje pravo jednoj vlasti da zabetonira model razvoja, ovo je strategija iskopavanja po svaku cenu.
Izbor predsednika i člana Komisije za zaštitu prava, to je srce sistema i tu se brani ili ruši trošenje javnog novca, jer gde god je veliki javni novac, tu vlast prva stigne i zato su te funkcije jako važne i zato se ne biraju kao usputna kadrovska stavka i onda izmene sastava skupštinskih odbora.
Tu se vidi da je ova sednica politički servis. Za sve je bilo vremena, za nova imenovanja je bilo vremena, za prepakivanje dnevnog reda je bilo vremena, za hitno sazivanje je bilo vremena, samo za raspravu o nepoverenju Vladi nije bilo vremena i tu je zapravo istina.
Građani Srbije, problem nije broj tačaka dnevnog reda, problem je broj problema od kojih vlast beži i problem nije procedura, problem je zloupotreba procedure, problem nije što ima mnogo zakona, problem je što nema mnogo odgovornosti. Ova sednica liči na pretrpani kofer koji jedva zatvarate i iz njega vire inflacija , korupcija, partijsko kadrovanje, netransparentni ugovori, urušene institucije, strah od rasprave i vi pokušavate da sednete na taj kofer i zatvorite ga pečatom. E pa to nije moguće više, jer građani vide.
22/1 GD/MT 16.35 – 16.45
Vide da se od parlamenta pravi kulisa, vide da se od rasprave beži, vide da se ozbiljne teme koriste kao štit za jednu vlast koja je potrošila poverenje.
Zato, da završim jasno, možete zakazivati sednice preko noći, možete menjati termine, možete gomilati tačke dnevnog reda, možete sakrivati istinu u fascikle, ali ne možete zauvek pobeći od jednostavnog pitanja – zašto se bojite rasprave o poverenju Vladi.
Takođe, još jedna jako bitna molba, pred kraj ovog mog izlaganja je – raspišite izbore, dajte da završavamo ovu agoniju.
Hvala.
Poštovani građani Srbije, ovaj amandman je zapravo nešto što, čini mi se, je suština svih zamerki koje sam imala na ovaj Predlog zakona, koji inače smatram korisnim.
Naime, posao narodnih poslanike jeste da zakone čini bolji, sveobuhvatnijim i pravednijim i to je bila jedina namera kada smo pisali amandmane na ovaj zakon. Naime, sve je analizirano pažljivo i sa dužnim poštovanjem prema građanima na koje će se ovaj zakon odnositi.
Međutim, kritika u vidu amandmana koja je, čini mi se, vrlo detaljno obrazložena, nije značila njegovo nerazumevanje, nego upravo suprotno, njegovo čitanje i uočavanje šta u njemu nedostaje.
Ovaj zakon je, naime, zaobišao jedan suštinski problem, koji sam ja pokušala da predočim iz ugla advokata koji se već 10 godina bavi porodičnim sporovima, a to je da je postojala volja Ministarstvo pravde, centri za socijalni rad i sudije koje rade u prvostepenim postupcima su mogle, eventualno, da ukažu ministarki pravde na to kako ubrzati prvostepene postupke pre dobijanja izvršne isprave i da to onda bude jedno sveobuhvatno rešenje, jer, naime, ti prvostepeni postupci, postoji prioritet u njihovom rešavanju. Međutim, ne postoji sankcija za sudije koje razvlače postupke, ne iz razloga što ne žele da rade, nego iz razloga jer su preopterećene poslovima, jer postoji mali broj sudija, a veliki broj predmeta. To je zapravo bila moja suštinska zamerka.
Ono što sam dobila za uzvrat od predsednice Narodne skupštine je bilo čini mi se, ponižavajuće, ja neću odgovarati na uvredu uvredom. Smatram da jedino sa kolegom koji je pravnik mogu da razgovaram na istoj ravni vezano za ovaj zakon.
Međutim, smatram i dalje i to ću ponoviti svima vama, zakonski tekst se ne brani uvredama, niti se stručna rasprava svodi na disvalifikaciju sa neistomišljenicima. Ovo je bila vrlo konstruktivna kritika. Nadala sam se iskreno da neko ko bude sedeo u Odboru i odlučivao o ovim amandmanima će uvažiti možda za neki budući zakon ili eventualno pomisliti da ovaj zakon ispravi u tom pravcu. Ovo što smo dobili je zaista i ponoviću, kao što sam i juče rekla, populistički potez, koji će možda nekim ženama pomoći da dobiju novac koji im se godinama duguje. Hvala.
Ovaj amandman je zapravo i predložen, čini mi se, kako bi pomogao upravo dužnicima i poveriocima da na što jednostavniji i efikasniji način izbegnemo ove troškove izvršnog postupka, koji su za veliku većinu građana, složićete se, veliki izdatak.
Naime, mi smo predložili da se troškovi izvršnog postupka obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, što smatram da ukoliko je cilj ovog zakona bio pomoć samohranim roditeljima, onda bi u ovom slučaju to zaista trebalo i prihvatiti kao opciju.
Naime, sami izvršitelji imaju svoje tarife po kojima postupaju i ovakva neodređenost toga koliko bi zapravo iznosili ovi troškovi izvršnog postupka bi predstavljalo dodatno opterećenje za samohranog roditelja.
U tom smislu mi smo predložili zapravo da se pomogne na neki način u plaćanju troškova izvršnog postupka posebno imajući u vidu da će neke porodice morati da izdvoje jednomesečna ili višemesečna sredstva dobijena od Alimentacionog fonda kako bi namirile troškove izvršnog postupka, a to svakako, čini mi se, nije cilj ovog zakona.
Tako da, u tom smislu smatram da bi zaista i opet ću ponoviti, ovde je trebalo mnogo podrobnije raditi i uključiti i druga ministarstva, jer mi zapravo nemamo transparentnost u izveštavaju i od strane Ministarstva pravde i od strane Ministarstva za rad i socijalna pitanja koja bi na godišnjem nivou dala konkretan izveštaj koliko je započetih sudskih postupaka u porodičnim sporovima pred svim sudovima na teritoriji recimo, evo konkretno sada uzimam za primer, grada Beograda, a tek nakon toga koliko je okončanih i koliki su tu troškovi izvršenja. To predstavlja zaista dodatno opterećenje. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 01.08.2022 - |