Poštovani građani Srbije, ovaj amandman je zapravo nešto što, čini mi se, je suština svih zamerki koje sam imala na ovaj Predlog zakona, koji inače smatram korisnim.

Naime, posao narodnih poslanike jeste da zakone čini bolji, sveobuhvatnijim i pravednijim i to je bila jedina namera kada smo pisali amandmane na ovaj zakon. Naime, sve je analizirano pažljivo i sa dužnim poštovanjem prema građanima na koje će se ovaj zakon odnositi.

Međutim, kritika u vidu amandmana koja je, čini mi se, vrlo detaljno obrazložena, nije značila njegovo nerazumevanje, nego upravo suprotno, njegovo čitanje i uočavanje šta u njemu nedostaje.

Ovaj zakon je, naime, zaobišao jedan suštinski problem, koji sam ja pokušala da predočim iz ugla advokata koji se već 10 godina bavi porodičnim sporovima, a to je da je postojala volja Ministarstvo pravde, centri za socijalni rad i sudije koje rade u prvostepenim postupcima su mogle, eventualno, da ukažu ministarki pravde na to kako ubrzati prvostepene postupke pre dobijanja izvršne isprave i da to onda bude jedno sveobuhvatno rešenje, jer, naime, ti prvostepeni postupci, postoji prioritet u njihovom rešavanju. Međutim, ne postoji sankcija za sudije koje razvlače postupke, ne iz razloga što ne žele da rade, nego iz razloga jer su preopterećene poslovima, jer postoji mali broj sudija, a veliki broj predmeta. To je zapravo bila moja suštinska zamerka.

Ono što sam dobila za uzvrat od predsednice Narodne skupštine je bilo čini mi se, ponižavajuće, ja neću odgovarati na uvredu uvredom. Smatram da jedino sa kolegom koji je pravnik mogu da razgovaram na istoj ravni vezano za ovaj zakon.

Međutim, smatram i dalje i to ću ponoviti svima vama, zakonski tekst se ne brani uvredama, niti se stručna rasprava svodi na disvalifikaciju sa neistomišljenicima. Ovo je bila vrlo konstruktivna kritika. Nadala sam se iskreno da neko ko bude sedeo u Odboru i odlučivao o ovim amandmanima će uvažiti možda za neki budući zakon ili eventualno pomisliti da ovaj zakon ispravi u tom pravcu. Ovo što smo dobili je zaista i ponoviću, kao što sam i juče rekla, populistički potez, koji će možda nekim ženama pomoći da dobiju novac koji im se godinama duguje. Hvala.

Ovaj amandman je zapravo i predložen, čini mi se, kako bi pomogao upravo dužnicima i poveriocima da na što jednostavniji i efikasniji način izbegnemo ove troškove izvršnog postupka, koji su za veliku većinu građana, složićete se, veliki izdatak.

Naime, mi smo predložili da se troškovi izvršnog postupka obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, što smatram da ukoliko je cilj ovog zakona bio pomoć samohranim roditeljima, onda bi u ovom slučaju to zaista trebalo i prihvatiti kao opciju.

Naime, sami izvršitelji imaju svoje tarife po kojima postupaju i ovakva neodređenost toga koliko bi zapravo iznosili ovi troškovi izvršnog postupka bi predstavljalo dodatno opterećenje za samohranog roditelja.

U tom smislu mi smo predložili zapravo da se pomogne na neki način u plaćanju troškova izvršnog postupka posebno imajući u vidu da će neke porodice morati da izdvoje jednomesečna ili višemesečna sredstva dobijena od Alimentacionog fonda kako bi namirile troškove izvršnog postupka, a to svakako, čini mi se, nije cilj ovog zakona.

Tako da, u tom smislu smatram da bi zaista i opet ću ponoviti, ovde je trebalo mnogo podrobnije raditi i uključiti i druga ministarstva, jer mi zapravo nemamo transparentnost u izveštavaju i od strane Ministarstva pravde i od strane Ministarstva za rad i socijalna pitanja koja bi na godišnjem nivou dala konkretan izveštaj koliko je započetih sudskih postupaka u porodičnim sporovima pred svim sudovima na teritoriji recimo, evo konkretno sada uzimam za primer, grada Beograda, a tek nakon toga koliko je okončanih i koliki su tu troškovi izvršenja. To predstavlja zaista dodatno opterećenje. Hvala.

Ovim amandmanom smo zapravo predložili da iznos koji se isplaćuje iz sredstava Alimentacionog fonda bude utvrđen izvršnom ispravom, odnosno presudom i smatramo da je to potpuno logično i opravdano, s obzirom da je u samom Predlogu zakona iznos izdržavanja predviđen da može biti manji od iznosa utvrđenog izvršno ispravom jer se, naime, ta suma usklađuje u skladu sa Porodičnim zakonom, a prema članu 162. stav 2. iznos od 15% od redovnih mesečnih primanja dužnika je prema tom zakonu.

Ono što smo dobili kao Mišljenje Vlade na ovaj amandman je bilo da ne bi bilo pravično. Međutim, ja bih zamolila da se još jednom razmotri ovaj amandman, s obzirom da u pravnom sistemu i u pravnom poretku nije poznato da se sudska presuda koja je izvršna menja odlukom Alimentacionog fonda. Opšte je poznata stvar da se odluke sudske menjaju u sudskom postupku po određenim tužbama i onda bi samim tim automatski Alimentacioni fond donošenjem nekakve odluke o manjem iznosu od onoga koji je utvrđen izvršnom presudom prekršio ne samo zakon, već i Ustav. Jer, naime ovde i Ustav Republike Srbije štiti vladavinu prava i prava deteta. U tom smislu ne bi bilo etički onda da Alimentacioni fond isplaćuje iznos koji je u suprotnosti sa izvršnom ispravom.

Dakle, ja bih stvarno zamolila da se neko skoncentriše, ko sedi u Odboru, i da eventualno razmisli ponovo o tome da se iznos koji bi se isplaćivao utvrđuje u skladu sa izvršnom ispravom. To bi bilo jedino opravdano. Potpuno je nemoguće takvu presudu menjati odlukom Alimentacionog fonda i isplaćivati u manjem iznosu od onoga koji je utvrđen pravnosnažnom sudskom presudom.

Hvala.

Ovim amandmanom smo zapravo predložili da država refundira troškove izvršnog postupka od izvršnog dužnika, a to je jedino logično i ispravno, jer je on taj koji nije plaćao alimentaciju, zbog toga su troškovi izvršnog postupka i nastali. Mislimo da bi bilo nepravično da majka mora za dete da produbljuje troškove izvršnog postupka i to da plati od novca koji dobije za isplatu alimentacije.

Mišljenje Vlade je bilo da je to predviđeno Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, odnosno članom 2. Predloga ovog zakona koji kaže da će se primenjivati odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naime, jasno je onda u tom slučaju kada se tako odgovori da će troškovi izvršnog postupka biti namenjeni onome ko je pokrenuo taj postupak, neko mora da plati te troškove da bi se pokrenuo taj izvršni postupak, što znači da je naš predlog odbijen upravo iz tog razloga koji je po meni potpuno nepravičan.

Zamolila bih još jednom da se razmotri, a da bi ljudi razumeli o čemu se zapravo ovde radi, bilo bi potpuno nepravedno da majka samohrani roditelj plaća troškove izvršenja od sredstava koji su dobijeni kasnije iz Alimentacionog fonda, odnosno da se postupa u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, već smatram da bi u ovom članu bilo sasvim pravično i pravedno opredeliti i precizirati da se troškovi izvršenja padaju na teret izvršnog dužnika. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj objedinjeni dnevni red možda i simbolično pokazuje kako se vodi politika u Srbiji danas - zadužimo se, zagadimo se i ućutkamo medije da o tome ne pričaju. Ali, pošto ja ne verujem u ćutanje, verujem da narodni poslanik mora biti glasan i mora biti glas građana, onih koji nemaju vezu za REM, nemaju para za prečistače vazduha i neće imati koristi od kineskih, arapskih ili ruskih kredita.

Zato će moja poslanička grupa glasati protiv ovih zakona, a sada ću obrazložiti detaljno i zašto, da ne bude da je to prosto samo kritika kritike radi, već postojali su i u radu Odbora konstruktivni predlozi ove poslaničke grupe koji jednostavno nisu uvaženi.

U tom smislu danas pred nama stoji jedan veoma obiman tematski razuđen, ali upravo zato duboko simptomatičan skup zakona, set iz oblasti medija, životne sredine, socijalne politike i finansijskog zaduživanja.

Razmatramo zakone koji zadiru u temeljne slobode, zdravlje, pravdu i ekonomsku budućnost građana i ako se svi oni saberu u jednu reč, onda je to poverenje, a upravo to poverenje danas najviše fali i institucijama i medijima i zakonodavnom procesu i političkom sistemu u celini.

Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima su predstavljeni kao nekakva reforma u skladu sa preporukama Evropske komisije. Međutim, i vi vrlo dobro znate, mada to nikada javno nećete reći, da se radi o kozmetičkim izmenama, a sve kako bi se predstavilo da radimo sve na putu evropske integracije i ispunjavanju preporuka, odnosno uslova iz Klastera 3, a sve u cilju uzimanja i pristupa određenim pristupnim fondovima, odnosno uzimanja novca.

Dakle, to ovde niko građanima neće izgovoriti, ali svakako bi bilo fer, pričamo o poverenju.

Regulator REM ostaje politički zavistan, jer se izbor članova i dalje svodi na partijsku većinu, a ne na meritokratski proces ili učešće stručne i građanske javnosti. RTS i RTV ne dobijaju potrebnu finansijsku i uredničku autonomiju i Javni servis i dalje funkcioniše kao servis vlasti, a ne javnosti.

Projektno sufinansiranje ostaje glavni mehanizam za nagrađivanje podobnih lokalnih medija, dok se profesionalni istraživački i kritički novinari marginalizuju.

Ono što je takođe jako bitno je da postoji veliki problem čak i kada bi ovi zakoni bili usvojeni, a verovatno da hoće, jel, postoji problem u sprovođenju i primeni ovih zakona u praksi. Politički uticaj na REM i medijsko tržište, to ću uvek ponavljati, zaista postoji. REM nije nezavisno telo. Sastav Saveta REM-a i način izbora članova i dalje omogućava političku kontrolu.

Četiri nacionalne frekvencije dodeljene su televizijama bliskim vlasti, „Pink“, „Hepi“, „B92“ i „Prva“, dok se peta frekvencija negde izgleda izgubila.

REM ne reaguje na kršenje zakona, naročito u predizbornim kampanjama, neravnomerna zastupljenost, govor mržnje, lažne vesti, sufinansiranje, korupcija. Konkursi za sufinansiranje često služe kao instrumenti nagrađivanja lojalnih medija i kažnjavanje kritičkih glasova.

„Telekom Srbija“ koristi pozicije i kapital za kupovinu medija i stvaranje medijskog kartela uz prećutnu dozvolu vlasti. Napadi na novinare, autocenzura. Brojni napadi na novinare ostaju neistraženi i nekažnjeni. Prisluškivanje, nadzor, fizički napad, slap tužbe koriste kao sredstva pritiska. Sve više novinara se povlači iz istraživačkog novinarstva zbog samocenzure i straha od posledica.

Zaključak svega ovoga je da li zakon funkcioniše? Na papiru zakonski okvir je sveobuhvatan i delimično usklađen sa EU normama. U praksi zakon ostaje mrtvo slovo na papiru zbog političke instrumentalizacije REM-a, zloupotrebe sufinansiranja i nepoštovanja osnovnih principa slobode izražavanja.

Što se tiče Zakona o kvalitetu vazduha čuli smo malopre izvestioca o tome da se zapravo radilo da su postojale primedbe da je javnost bila uključena u raspravu o ovom Predlogu zakona u jednom zaista čudnom periodu, a to su novogodišnji i božićni praznici i uvek je to, to je već pravilo zadnjih desetak godina da se javne rasprave zaista sprovode uvek kad god je neki veliki praznik, kada građani nisu prisutni, kada nisu obavešteni na adekvatan način.

Takođe ste propustili da napomenete da je zapravo obaveštavanje o tome da će se održati ova javna rasprava nije bilo u skladu sa zakonom. Dakle, bilo je objavljeno na nekakvom portalu bez ispunjavanja zakonskih uslova o tome kako se vrši javno oglašavanje da je javna rasprava u toku.

Ono što je ovde takođe bitno je da zapravo ni ovaj zakon, iako ispunjava uslove koji se traže iz Klastera 3 nije primenjivo u praksi i postoje zaista primedbe koje su bile vrlo opravdane, a tiču se uvođenja lokalnih zimskih i letnjih akcijskih planova, uspostavljanje javno dostupnog sistema merenja emisija u realnom vremenu za velike industrijske zagađivače. Međutim, toga ovde nema.

Što se tiče Zakona o Alimentacionom fondu, moram da kažem da ja nemam problem da pohvalim kad je nešto dobro i iz ugla advokata znam koliko je veliki problem majkama, samohranim majkama, ženama žrtvama nasilja u porodici gde su očevi udaljeni iz porodica a recimo su jedini izvor prihoda u toj porodici. Međutim, ono što je zanemareno u ovom zakonu je šta i kako doći do te izvršne isprave? Čitav jedan period pre dobijanja izvršne isprave, jedan dugi vremenski period od četiri do pet godina vođenja mukotrpnog sudskog postupka očekuje istu tu samohranu majku ili samohranog oca i to isto maloletno dete ili dete koje je na školovanju. Dakle, neko mora da plati advokatske usluge, neko mora da plati postavljanje privremenog ili advokata po službenoj dužnosti, ukoliko je nepoznata adresa prebivališta oca. Sve to košta, bez ikakve naznake da će u nekom doglednom periodu porodica moći normalno da živi za sve vreme dok ne dobije izvršnu ispravu.

Ono što je takođe jedna od nelogičnosti je i obavezivanje poverioca izdržavanja da nakon smrti dužnika od imovine koju je nasledio nadoknađuje ono što je isplaćeno od strane Alimentacionog fonda ili od strane države, bez ikakve garancije da će taj poverilac izdržavanja dobiti pun iznos koji je naznačen u samoj izvršnoj ispravi, a u protivnom će morati da vrati kompletan iznos troškova izvršnog postupka sa sve kamatom.

Ovde se ne radi o tome da se toj deci i tim samohranim majkama misli dobro. Da se mislilo dobro, bila bi uključena javnost, bili bi uključeni centri za socijalni rad, bilo bi uključeno Ministarstvo pravde, bilo bi uključeno Ministarstvo za brigu o porodici u smislu da se zaista neko brine o samohranim majkama, očevima i toj maloletnoj deci koja se nalaze na školovanju.

Sudski postupci su problem. Oni su ti koji usporavaju proces do dobijanja izvršne isprave. Treba živeti tih pet ili šest godina, treba hraniti dete, treba školovati dete, treba obući dete. O tome ovde niko nije razmišljao.

Ono što bih takođe mogla da napomenem, pored ovih svih teških tema a da građanima prosto bude jasno jeste jedna tema koja se odnosi na zaduživanje ili onako kako bih je ja nazvala - ćutanje o milijardama.

U ovom paketu razmatramo više sporazuma koji se odnose na novo zaduživanje države u vrednosti većoj od dve milijarde evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste izostanak dugoročnije strategije, nedostatak javne kontrole i netransparentnost uslova pod kojima se krediti uzimaju. Da je ovo neka normalnija situacija i da je ovo država koja ima institucije koje rade, možda bih predložila uspostavljanje nezavisnog tela za praćenje javnog duga koje bi kvartalno izveštavalo Skupštinu i građane o svim novim zaduženjima, kamatnim stopama, rokovima otplate i uslovima korišćenja sredstava.

Međutim, pošto danas govorimo o zakonima koji bi morali biti kičma jednog odgovornog društva, slobodni mediji, čist vazduh, sigurnost dece i odgovorno zaduživanje, nažalost, većina ovih predloga dolazi bez sistemske vizije i bez volje za stvarnim dijalogom. Ovi zakoni su, kao što sam rekla, isključivo i jedino stavljeni na dnevni red, te je tako zakazana i ova hitna vanredna sednica, kako bi se ispunili uslovi, navodno ispunili uslovi Klastera 3.

Svakako, Ekološki ustanak će glasati protiv ovih zakona, a ja ću i dalje nuditi rešenja, jer samo tako menjamo sistem, korak po korak i reč po reč.

Ono što je bitno za mene, a čini mi se i za ljude koji razmišljaju na ovaj način i brinu o svojim građanima je da i u ličnim i u društvenim bitkama istinska snaga nije u sili, već u istrajnosti, dostojanstvu i veri da se pravda mora izboriti. Hvala.

Poštovani građani Srbije, imali ste priliku evo juče i danas da čujete sve i svašta. Ono što je zapravo ključno, čini mi se, za ovaj drugi dan izlaganja i opozicionih i pozicionih političara je da i dalje ne odustajemo od podela, da i dalje smatramo da jedino na podelama možemo da funkcionišemo, a tako smo imali mogućnosti da u ovom ekspozeu čujemo jednu jedinu istinitu rečenicu, a to je da je Srbija umorna od podela. To je jedina istina koju je izgovorio budući premijer.

Međutim, zaboravljeno je da se doda i još par rečenica koje tu fale, a to je da su ljudi u ovoj zemlji umorni od nepravde, od borbe sa sistemom koji ne služi njima, već šačici moćnih, od toga da gledaju kako bahati napreduju, a pošteni ćute i odlaze.

E, pa, vidite, za ovih 13 godina vladavine SNS je napravljena duboka podela i tu podelu nisu napravili opozicioni političari, tu podelu su upravo napravili ovi isti ljudi koji sede ovde i u ovom novom sastavu Vlade, konstantno nazivajući nas svakakvim i pogrdnim imenima. Ja nijednom nisam u nekakvom negativnom kontekstu nazvala kolege od preko puta, niti smatram da jedno normalno i civilizovano društvo može da funkcioniše po sistemu vređanja, omalovažavanja, nazivanja svakakvim imenima.

Kada konstantno vršite podelu na naše i njihove, na pametne i glupe, na obrazovane i neobrazovane, na podobne i nepodobne, dobijete ovo što smo dobili danas. A šta smo dobili? I sam mandatar je imao priliku da vidi prilikom ulaska u Skupštinu ove šatore, bele šatore sa nekakvim nabildovanim, namrštenim momcima, koji dobacuju, prete, snimaju telefonima. Mene je bilo sramota da uđem danas u Narodnu skupštinu, pa sam ušla iz Kosovske.

Ja ne znam da li je mandatara bilo sramota da uđe danas u Skupštinu, da prođe pored tih ljudi, ali sam ujedno htela i da postavim pitanje predsednici ovog doma, ja smatram da je ovaj dom svetinja, da mi ovde predstavljamo građane Republike Srbije, da nam odgovori ko su ovi momci u šatorima? Ko im je dozvolio da postave ovde šatore, da prete, da omalovažavaju, da snimaju telefonima, da se približe bukvalno ulazu u Narodnu skupštinu? Da li ti momci pripadaju možda ovom novom udruženju koje je registrovano u Mirijevu, koje se zove Pokret za narod i državu? Ako su to ti momci, nije nikakav problem, oni kao članovi udruženja imaju pravo da prijave skup, ali ja bih volela zaista da znam kako predsednica Narodne skupštine, recimo, nešto ne učini, pa recimo, zabrani takav skup ili ne dozvoli da se obraćaju narodnim poslanicima na takav način?

Narodni poslanici opozicije su ugroženi. Narodni poslanici opozicije su omalovažavane ovde, evo već drugi dan. Vi ste dužni kao predsednica Narodne skupštine da odreagujete, a niste.

Takođe, ono što je jako bitno, a što građani treba da znaju, ja nemam, naravno, dovoljno vremena da svakog ponaosob ovde od predloženih kandidata za ministre apsolviram, ali ću svakako budućem mandataru, evo, postaviti pitanje – kako se to ponovo desilo da pošto se vi kao član tog novog udruženja građana, koje se zove Pokret za narod i državu, koje je registrovano u Mirijevu, vi se sada pojavljujete ovde kao mandatar. Ja zaista ne znam koje su vaše sposobnosti i podobnosti za ovu funkciju, ali svakako, evo čula sam da ste profesor, da ste vrsni stručnjak i onda u tom smislu bi volela da, ukoliko neko od vrsnih pravnika iz vašeg novog Pokreta za narod i državu može da nam objasni kako je to moguće da je na poslednjim održanim izborima u Beogradu aktuelni ministar finansija Siniša Mali izabran na funkciju odbornika u Gradskoj skupštini Beograda?

Činjenica da on i dalje obavlja dve nespojive javne funkcije, na koji način direktno on i njegova stranka gaze Ustav Republike Srbije, koji je članom 126. propisao da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini AP i odbornik u skupštini jedinica lokalne samouprave, niti član izvršnog veća AP ili izvršnog organa jedinica lokalne samouprave. Dakle, ovo je još jedan u nizu pokazatelja odnosa vladajućeg režima prema Ustavu i obavezi poštovanja zakona i vladavini prava.

Ja neću ulaziti sada ovde u špekulacije i naravno, kažem opet, nisam pobornik toga da se bilo ko ovde naziva pogrdnim imenima, ali ukoliko imate lica koja su osumnjičena za određene malverzacije, da li poreske, da li sa nekretninama, da li neprijavljivanje Agenciji za borbu protiv korupcije i pri tom kršite direktno Ustav i zakon postavljajući ovo lice ponovo za ministra finansija, vi kao mandatar i član tog novog udruženja, registrovanog u Mirijevu, za narod i državu, kako se već zove, morate da se konsultujete sa pravnicima i da vidite da li kršite Ustav kao najviši pravni akt jedne države.

Takođe, kandidat za ministra pravde, kao jedan od vrsnih stručnjaka, direktor Pravosudne akademije, koja je i formirana sa ciljem da se utiče na to da se pravosuđe reformiše, da pravosuđe postane nezavisno i naravno, da ne bude pod pritiskom političke moći, tu Pravosudnu akademiju je dotični gospodin pretvorio u polugu moći i u tom smislu Pravosudna akademija nije ono za šta je formirana. Te u tom smislu postavljam zaista sebi pitanje da li je moguće da vi kao jedan od članova tog pokreta, novog pokreta za narod i državu, valjda, ne znam zašto novi pokret, niste preispitali ko su vaši kandidati, kakvi su njihovi dosijei, da li imaju bilo kakve prijave, da li imaju bilo kakve osnove sumnje da su izvršili određene malverzacije i da li su zaista podobni da vrše funkcije za koje ste ih imenovali, ako ste uopšte učestvovali u formiranju, u predlozima za kandidate?

Juče smo imali priliku da čujemo od jednog glasnogovornika i mog kolegu iz SNS da je pominjao da je veštačka inteligencija u napretku i da se postavlja pitanje samo kada ćemo mi jednoga dana biti zamenjeni, da li ćemo biti zamenjeni ili nešto u tom kontekstu.

E, pa, ja sam iskoristila tu priliku da vidim kako to funkcioniše ta veštačka inteligencija, pa sam, recimo, s obzirom da se naš budući mandatar u ekspozeu pozvao na citat kneza Miloša Obrenovića, priupitala veštačku inteligenciju šta bi rekao knez Miloš Obrenović mandataru koji ga citira. Biću vrlo kratka, evo – čuo sam da ponekad citirate mene kao uzor, pa evo moj savet, kada budete spremni da ukinete poslednji trag demokratije i vratite se u staro dobro vreme neupitne moći, barem budite dovoljno iskreni da to nazovete onim što jeste, ne glumite, ja sam bar bio transparentan u svojoj žudnji za apsolutnom vlašću, a što se tiče odlaska, nema potrebe da čekate istoriju da vam napiše poslednje poglavlje, samo što će vaš odlazak biti mnogo teži nego moj i to neće biti odlazak u istoriju nego iz nje, srdačno, vaš Miloš Obrenović. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, vidim da se niko ne osvrće, a htela bih da napomenem da smo juče prisustvovali, takođe, još jednom u nizu kriminalnih aktivnosti vladajućeg režima, a to je brisanje samog stenograma, odnosno stenogramskih beležaka. Kao što smo bili svedoci svi mi ovde prisutni u sali, narodni poslanik pozicije je izrekao tešku uvredu na račun jednog od opozicionih lidera. To nije ušlo u zapisnik, odnosno u stenogram, iako je predsednica rekla da dobro čuje, ali da zbog gužve, odnosno bolje bi čula da nema galame… (Isključen mikrofon.)

Naravno da želim, ali bih vas isto tako zamolila da me ne prekidate, jer nikoga niste prekidali. Ja nikada nisam pravila ovde cirkus, niti ću praviti. Tema jeste ozbiljna i tema zaista zaslužuje pažnju svih građana Republike Srbije. Ono na šta želim da ukažem je, takođe, bio ovaj propust da bi građani Srbije shvatili u kakvoj atmosferi se donose vrlo ozbiljni zakoni.

U tom smislu sam htela da naglasim još jednom da postoji nešto što se u mojoj profesiji i advokatskoj praksi zove – produženo krivično delo. To je kada se čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koji predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti. Prva je istovetnost krivičnih dela. To ovde možemo da poistovetimo sa krivičnim delima koja spadaju u grupu imovinskih krivičnih dela. Vremenski kontinuitet mogu da opredelim na period od 12 godina, da je delo učinjeno i da predstavlja celinu, istovetnost oštećenog, a to su građani Republike Srbije, istovrsnost predmeta dela, a to je imovina svih građana Republike Srbije, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, to je zapravo rad u ovim državnim organima koje predstavljaju predsednik, Vlada, ministri, jedinstveno mesto ili prostor – Republika Srbija, i jedinstveni umišljaj, svest i volja da se ovo delo počini i pribavi ogromna protiv pravna imovinska korist na štetu oštećenih građana.

Građani već četvrti dan nikako ne mogu da dobiju odgovor na pitanje od onih koji su zapravo doveli do ovakve situacije, da mi danas raspravljamo o tome da li ćemo da sačuvamo zdravu životnu sredinu ili ćemo da udovoljimo interesima stranih investitora?

Moje osnovno pitanje je bilo - zašto se na kriminalni način praktično oživljava Uredba o prostornom planu Projekta "Jadar"? Zašto se ne slušaju državne institucije, poput Ustavnog suda, koji na vrlo decidan i jasan način govori da ne može Prostorni plan biti usvojen tek tako što bi se vratio ponovo u pravni život? Zašto tadašnja premijerka a sadašnja predsednica Narodne skupštine uporno izbegava da odgovori na dva ključna pitanja - prvo i osnovno pitanje je da li ste 20. januara 2022. godine slagali građane Republike Srbije kada ste izjavili da je apsolutno stavljena tačka, da je ukinut Prostorni plan, da je ukinuta Radna grupa, da su ukinuti svi akti? Da li ste tada ili lažete sada da ne postoji nikakav investicioni ugovor ili drugi tajni ugovor koji bi praktično stavio u ovako povlašćeni položaj ozloglašenu kompaniju Rio Tinto?

Ja ću vas podsetiti da ste 2017. godine, govorim sada o tadašnjoj premijerki a sadašnjoj predsednici Narodne skupštine, koja je u intervjuu za RTS izjavila da je prilikom potpisivanja ovog Memoranduma o saradnji u julu 2017. godine izrazila nameru Vlade da omogući da se i eksploatacije rude jadarita i proizvodnja litijum-karbonata obavlja u Srbiji, kako bi se omogućio dalji razvoj industrijske proizvodnje u novim tehnologijama. Da li ste vi to tada obećali kompaniji Rio Tinto, s obzirom da je ovde izražena jasna namera da se omogući ovoj kompaniji ne samo istraživanje već i eksploatacija rude jadarita?

Građani Srbije zaslužuju odgovor na ovo pitanje. Bez obzira koliko mi bili politički neistomišljenici, bez obzira na naše međusobne lične razlike i razmirice, građani Srbije zaslužuju da dobiju odgovor na ova jako važna pitanja. Bez obzira što vama ovaj zakon deluje toliko smešno, što pojedini poslanici pozicije govore na ličnom nivou o tome koliko je neko smešan, glup ili inbecilan, ja se neću spuštati na taj nivo i ja ću zahtevati od vas, do zadnjeg momenta, sve dok mašine Rio Tinta ne dođu u Jadar, da se izjasnite kada ste lagali i zašto ste lagali i u čiju korist ste dali Mačvu, na osnovu kog pravnog dokumenta? Ukoliko nije postojao nijedan pravni dokument, onda zaslužujete da se zakon jednako primeni za sve građane, pa tako i za vas. Hvala.

Ja ću samo da podsetim, imam steno-beleške, pažljivo sam ih pročitala, ja nisam dobila odgovor na konkretna pitanja. Dobila sam istu priču koju pričate već tri dana, a koja nema nikakve veze sa onim što sam ja vas pitala.

Moje pitanje je, ako ste pogrešili i ako se ustanovi da ste pogrešili, da li ste spremni da se izvinite građanima Republike Srbije za ovo što sada radite?

Takođe, postavila sam jedno pitanje na koje već tri dana nemam nikakav odgovor. Aleksandar Vučić je izjavio, a podsetiću građane na njegovu izjavu, da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je bilo predviđeno prvobitnim planovima. Moje pitanje za predsednika je bilo pre tri dana, a ponavljaću ga svaki put kad god mi se ukaže prilika - koliko je tačno života bilo planirano za uništavanje? Građani Srbije zaslužuju odgovor na ovo jako bitno pitanje.

Kada se predsednik jedne države ovako izjasni prilikom usvajanja vrlo bitnih zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu, kada je govorio o Rio Tintu, ukoliko naglasi ovu rečenicu o uništavanju života jednog broja ljudi, duguje objašnjenje građanima šta to znači i koliki broj građana je bio predviđen za žrtvovanje? Hvala.

Moram prosto da odgovorim da bi građani Srbije razumeli.

Dakle, ne radi se samo o još par kuća koje treba da se otkupe od strane Rio Tinta. Molim vas, u zoni rudnika, zona uticaja rudnika se prostire na 17 sela u Loznici i pet u Krupnju u zoni deponije. U zoni rudnika su Gornje Nedeljice, Donje Nedeljica, Brezjak, Slatina, Korenita, Stupica, Šurice, Cikote, Krivajica, Simino brdo, Filipovići, Draginac, Jarebice, Veliko selo, Brnjac, Bradić, Grnčara, u Krupnju Gornje Brezovice, Krasava, Dvorska i Cerova. U tim selima po poslednjem popisu zvaničnom 19.500 stanovnika.

Dakle, ne radi se o par ljudi, o dve, tri kuće, kako ste rekli. Nemojte da bez veze obmanjujete javnost.

Ono što takođe pokušavam danima već da objasnim, ja sam prvog dana detaljno obrazložila ovaj zakon. Onaj ko je hteo da čuje, čuo je. Oni koji ne žele da čuju, a nalaze se prekoputa mene, uporno će ponavljati da zakon nije detaljno obrazložen.

Moram još jednom samo da objasnim – ne može da se radi obim Studije o procene uticaja na životnu sredinu dok postoje pravno nevaljana akta koja su u neskladu sa Ustavom Republike Srbije. To je elementarno.

Vi ste morali, po uputstvu Ustavnog suda, da sprovede ponovo postupak usvajanja Prostornog plana opštine Loznica, da predvidite tu te rudnike, a pre svega toga da usvojite prostorni plan Republike Srbije koji je krovni dokument. Nakon toga da predočite građanima Strategiju upravljanja mineralnim sirovinama, da znamo čime sve raspolažemo, ljudi.

Građani moraju da budu obavešteni o tome sa čim Republika Srbija raspolaže, koja su to rudna bogatstva, šta je planirano prostornim planovima na određenim teritorijama Republike Srbije. Građani moraju da budu upoznati, ne može da se radi prostorni plan po narudžbi investitora. Rio Tinto je naručio prostorni plan, Rio Tinto je dobio prostorni plan, ne može to tako. I Ustavni sud vam je to rekao.

Onda, na osnovu takvog pravnog akta, koji nema pravnu snagu jer je nevažeći, ne možete da raditi studiju, pogotovo, ja neću sada da ispadne da čitam sa „Tvitera“, kako kaže kolega, vi ste imali…

Nema potrebe da mi dobacujete.

Znači, vi ste imali, i svesni ste situacije da je ova studija podeljena na tri dela kako bi se lakše dobile dozvole, a to jednostavno ne sme da se radi. Znate i sami da se u skupštinskoj proceduri nalazi zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koji čeka da bude usvojen, znate i šta ste predvideli tim zakonom, kažete da je u skladu sa evropskim standardima.

Molim vas, u tom smislu, s obzirom da je ova studija predata, odnosno zahtev je predat pre usvajanja ovog zakona, svesni ste da ukoliko ovaj zakon ne bude usvojen vi ćete odobriti na tako nevažećem pravnom aktu studiju o proceni uticaja i time obmanuti građane Republike Srbije.

Hvala.

Samo moram da odgovorim. Malopre nam je ministarka objašnjavala kako su naša obrazloženja potpuno kontradiktorna. Moram da napomenem da je kontradiktorno apsolutno sve o čemu ona priča. I meni je skroz nepojmljivo da ona ne zna koja su sve mesta i sela u zoni rudnika i predviđenih deponija. Da li je moguće da vam nisu poznata ova imena i nazivi mesta koja sam malopre pročitala? Rekli ste da to nije tačno, da ja nabrajam nekakva imena. Ne nabrajam ja ništa napamet. Pročitala sam vam kako se zovu sela, kako se zovu mesta, koliko ljudi živi u svim tim selima i dobila sam odgovor da to nije tačno. Ja vas pitam – da li vi uopšte znate zona rudnika i zona predviđenih deponija u kojim mestima je tačno predviđena, u kojim selima? Ako sam ja nešto pogrešila, evo, vi me ispravite, kažite tačno koja su to mesta, koja su sela i koliko stanovnika živi u zoni deponija i samog rudnika.

Moram takođe da se osvrnem i na ovo stalno prozivanje – bivša vlast. Ja sad ne znam, evo, prethodna govornica koleginica je napomenula – bivša vlast. Ne znam da li ova bivša vlast ili ona-ona bivša vlast ili se radi o vašoj bivšoj vlasti od 1998. godine, jer jedino za vreme Karađorđevića i Obrenovića niste bili u vlasti, pa da znamo prosto o kojoj bivšoj vlasti se radi. Jer ako je to bivša vlast iz 1998. godine, istina je, da, oni su doveli „Rio Tinto“ 1998. godine. O tome će vam Srđan Milivojević malo više objasniti. Samo sam htela da se javim, prosto da raščistimo neke stvari. Hvala.

Ja se izvinjavam, malopre ste počinili povredu člana 103. Poslovnika, ja ukazujem zaista na tu povredu, i vi morate da rukovodite ovom sednicom na način kako to Poslovnik nalaže. Nemojte tamo da gledate, Ana vodi sednicu onako kako treba uvek.

Ja prosto želim samo da napomenem, ja sam bila u sistemu prijavljena, isključili ste me iz sistema da biste uključili predstavnika poslaničke grupe koja sedi preko puta mene i to zaista nema smisla što radite.

Ja moram da ukažem građanima da vi ove manipulacije radite već četvrti dan. Kada se prijavim za reč, znate i sami da po Poslovniku tu reč imam. Ja moram još jednom, zbog građana, ne zbog sebe, mi smo danas prisustvovali tome da ministarka rudarstva i energetike ne zna koja su to mesta na koja se odnosi zona rudnika i deponija.

Zahtev koji je predat od strane Rio Tinta za utvrđivanje obima, sadržaja, procene i uticaja na zaštitu životne sredine, izvolite mapu, pogledajte mapu i ta mapa označava sva mesta na kojima će se nalaziti zona rudnika i predviđene deponije.

Molim vas, da bi građani verovali vama, a ne meni, navedite tačno nazive mesta na kojima će se nalaziti rudnik, uticaj zone rudnika i predviđene deponije. Znači, vi kao ministarka morate da znate, ako ne znate, pitajte, vi morate da znate i koliko tačno stanovnika živi u tim mestima.

Što se tiče Bora, da li vi znate za taj podatak koliko je tačno skraćen vek života građana Bora i koliko se građana Bora iselilo u zadnjih godinu dana, odnosno preminulo na žalost. Prošle godine po popisu je bilo 31 hiljada stanovnika, a sada je 28 hiljada i vi pričate o nekakvom blagostanju.

Molim vas, odgovorite na ova pitanja, jer ako želite da vam građani veruju, da ste vi ti ekolozi koji se bore ovde za zaštitu zdrave životne sredine i da vam je zdravlje ljudi preče nego profit, odgovorite na ova pitanja. Hvala.

Poštovani građani Srbije, posle iscrpne diskusije na temu zakona kojim bi se sačuvala Srbija, imali smo priliku da u poslednjim minutima obraćanja ministarke rudarstva i energetike čujemo konačnu istinu, a to je da je zaista upućeno pismo od strane predsednika Republike Srbije svim naučnicima i stručnjacima da u skladu sa svojim zvanjima i kvalifikacijama zauzmu jasan i činjenično zasnovan stav o Projektu "Jadar".

Dakle, predsednik Republike, koji po Ustavu Republike Srbije ima protokolarna ovlašćenja, je dao za pravo sebi da se obrati naučnicima Univerziteta u Beogradu i da im kaže da je to njihova obaveza da se izjasne u pogledu Projekta "Jadar". Raspoloživa dokumentacija koja je naučnicima prezentovana je nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Mislim da sam dosadila više svima sa činjenicom da nacrt studije ne može biti pravni osnov i pravni okvir kako bi se dalo stručno mišljenje.

Kao što ste čuli juče iz sredstava javnog informisanja, Elektrotehnički fakultet i Nastavno-naučno veće Elektrotehničkog fakulteta je zauzelo stav da preporučuje da se obustavi Projekat "Jadar" i da se daju preporuke kako da se na najbolji mogući način pruži sva naučna i stručna pomoć u pogledu saniranja eventualne štete koja bi nastala obustavljanjem Projekta "Jadar".

Nakon ovoga, a kako nisu smeli sa tim da izađu u javnost…

Nemojte to da radite, Ana. Ceo dan, i juče i danas, pričate.

Ja moram nešto da vam kažem. Znam da nije primereno da se obraćam predsednici Narodne skupštine na ovaj način, ali vi ste izrekli neistinu 2022. godine. Vi ste slagali građane, kad ste rekli da je kraj ovom projektu, da je stavljena tačka, da nema više. Vi ste ti koji ste doveli do ove situacije da mi danas i prethodna tri dana raspravljamo o ovome.

Zašto nije pre 2022. godine upućen bilo kakav dopis od strane Vlade Republike Srbije da se nastavno-naučna veća fakulteta univerziteta u Beogradu izjasne? Zašto? Zato što, Ana, nije bilo volje, nije bilo želje i nije bilo potrebe, jer se već sve dogovorilo.

Ja moram prosto da kažem da mi ne možemo zaista da sprovodimo srpsku politiku i da svodimo na to gde da potpišemo šta treba da damo. To nije naša politika. To ne sme da bude naša politika.

Rudna bogatstva, mineralne sirovine Republike Srbije pripadaju svim građanima i vi ste u obavezi, odnosno Vlada Republike Srbije je u obavezi da predoči građanima Republike Srbije sa čim to građani raspolažu, koja su to rudna bogatstva i mineralne sirovine koje im donose korist, šta je to što im ugrožava životnu sredinu a šta je ono što je čuva. Takođe, Vlada je u obavezi da donese i predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije, kako bi građani znali gde su planirani rudnici, gde su planirane deponije, šta je planirano uopšte da se radi na teritoriji Republike Srbije. Mi ta dva dokumenta nemamo.

Ne može da se radi studija koja je predata ministarstvu i ne može da se radi na tome, niti možete da zahtevate od nastavno-naučnih veća fakulteta univerziteta u Beogradu da daju svoje mišljenje na nacrt studije. To je šarena laža koja je puštena u javnost u junu mesecu ove godine kojom se kompanija "Rio Tinto", koja je inače ozloglašena i koja je imala jako lošu reputaciju u svetu, poigrava sa javnošću Republike Srbije i sa građanima Republike Srbije. Kakav nacrt studije kada nemate pravni okvir? To je kao kada biste donosili zakone bez Ustava. Ne može to tako. Jednostavno, postoji pravni poredak.

Ako Srbija želi da bude država u kojoj će vladati vladavina prava, onda moraju da se poštuju neke stvari. Ne može ministarka rudarstva i energetike da dođe u Skupštinu i da se obraća ne samo narodnim poslanicima, mi smo navikli da slušamo ovde sve i svašta, nego da se obraća građanima Republike Srbije a da pri tom ne zna da navede nazive mesta u kojima će se nalaziti rudnička zona i rudničke deponije. Ne sme se. Ministarka je, kao i svi koji sede u ovoj sali, položila zakletvu da će govoriti istinu.

Ono što je bitno, a što čujemo i ovde se to priča od poslanika vladajućeg režima kako smo mi ovaj zakona zbrda - zdola, kako je ovaj zakon za privremenu zabranu, znate kako, ja znam da je pamćenje jako kratko, pogotovo ovde sa druge strane, a ja ću vam ponoviti još jednom, jer uporno se odbija o taj vaš zid nemogućnosti komunikacije da jednoj za svagda zapamtite.

Znači, ovaj zakon je predložen od strane 86 narodnih poslanika opozicije kojima se ja od srca zahvaljujem za sve ove dane koji su dali sebe ovde u Skupštini, koji se bore za građane Republike Srbije, koji se bore za zaštitu zdrave životne sredine, koji se bore za očuvanje i opstanak države Srbije i njenih prirodnih bogatstava. Nemojte prodavati tuđe, nemate pravo.

Ono što sam htela da kažem, je takođe, ovaj predlog zakona se odnosi na rudarenje litijuma i bora i samo na istraživanje litijuma i bora, predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani ne do naredne vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama da deci, ali zaista svoj našoj deci, ne kao vaš slogan, ostavimo čistu zemlju, vodu i vazduh, što im je i Ustavom Republike Srbije zagarantovano, a ako ikada dođe vreme neka sami menjaju zakon.

Bez litijuma ništa neće stati. Bez litijuma neće biti apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. Sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama i moram da naglasim da zaista nije sve u parama. Možda jeste za Anu, Aleksandra i Dubravku, ali za običan svet u Nedeljicama je bitno da žive koliko toliko normalno, za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi. Ne žive lako, rade od jutra do sutra i to je ta razlika koja će uvek postojati između njih i Ane, Aleksandra i Dubravke.

Vrlo je važno da vas još jednom građani Republike Srbije podsetim na reči predsednika ove države, koji je rekao, nemamo pravo da uništimo živote većeg broja ljudi nego što je bilo prvobitno planirano.

Sve dok ne budem dobila odgovor u ime svih građana Republike Srbije neću stati sa ovim pitanjem dok nam se ne bude reklo koji je to broj građana predviđen za žrtvovanje, koliko je to prvobitnim planovima predviđeno da se žrtvuje i za čiji cilj, za čije interese, za čije džepove.

Građani Srbije su možda jednom naseli na to da ova vlast i ovaj režim žele dobro ovom narodu. Kaže se 2022. godine u januaru mesecu da se stalo sa ovim projektom zato što su građani ispoljili veliku zabrinutost, pa je ova vlast, valjda, osetljiva na tu povećanu količinu zabrinutosti građana stavila navodnu tačku na ovaj projekat. To je bilo današnje obrazlože, to je bio navodni odgovor i, eto, šta može Vlada protiv zakona.

Kao što znate, imali smo priliku da vidimo da je ova Vlada svemoćna, da je ova Vlada čak nevažeći pravni akt ponovo stavila u pravni promet. Na ovom mestu bih zamolila, dakle, sve, sve vas – ne možete nevažeći pravni akt ponovo oživljavati, ne možete ga staviti ponovo u pravni prometi i u tom smislu određivati put i dalje korake stranom investitoru.

Vaša obaveza je da slušate građane Republike Srbije, vaša obaveza je da poštujete volju građana Republike Srbije, vaša obaveza je da sačuvate zdravu životnu sredinu za buduće generacija. Za nas je možda već kasno, ali za buduće generacije mora da ostane od ove Srbije nešto. Ako nastavite na ovaj način, a jasno je šta su vam namere i ciljevi, od Srbije neće ostati ništa.

Zato vas molim – još jednom se saberite, a ja vam samo kažem – čak i ako se ne saberete, nećete kopati!

(Poslanici opozicije uzvikuju: Nećeš kopati!)

Poštovani građani Srbije, na šta ovo liči?

(Narodni poslanici dobacuju u glas.)

Nervozni su kada se govori istina.