Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9819">Danijela Nestorović</a>

Danijela Nestorović

Narodni pokret Srbije

Govori

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, vidim da se niko ne osvrće, a htela bih da napomenem da smo juče prisustvovali, takođe, još jednom u nizu kriminalnih aktivnosti vladajućeg režima, a to je brisanje samog stenograma, odnosno stenogramskih beležaka. Kao što smo bili svedoci svi mi ovde prisutni u sali, narodni poslanik pozicije je izrekao tešku uvredu na račun jednog od opozicionih lidera. To nije ušlo u zapisnik, odnosno u stenogram, iako je predsednica rekla da dobro čuje, ali da zbog gužve, odnosno bolje bi čula da nema galame… (Isključen mikrofon.)
Naravno da želim, ali bih vas isto tako zamolila da me ne prekidate, jer nikoga niste prekidali. Ja nikada nisam pravila ovde cirkus, niti ću praviti. Tema jeste ozbiljna i tema zaista zaslužuje pažnju svih građana Republike Srbije. Ono na šta želim da ukažem je, takođe, bio ovaj propust da bi građani Srbije shvatili u kakvoj atmosferi se donose vrlo ozbiljni zakoni.

U tom smislu sam htela da naglasim još jednom da postoji nešto što se u mojoj profesiji i advokatskoj praksi zove – produženo krivično delo. To je kada se čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koji predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti. Prva je istovetnost krivičnih dela. To ovde možemo da poistovetimo sa krivičnim delima koja spadaju u grupu imovinskih krivičnih dela. Vremenski kontinuitet mogu da opredelim na period od 12 godina, da je delo učinjeno i da predstavlja celinu, istovetnost oštećenog, a to su građani Republike Srbije, istovrsnost predmeta dela, a to je imovina svih građana Republike Srbije, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, to je zapravo rad u ovim državnim organima koje predstavljaju predsednik, Vlada, ministri, jedinstveno mesto ili prostor – Republika Srbija, i jedinstveni umišljaj, svest i volja da se ovo delo počini i pribavi ogromna protiv pravna imovinska korist na štetu oštećenih građana.

Građani već četvrti dan nikako ne mogu da dobiju odgovor na pitanje od onih koji su zapravo doveli do ovakve situacije, da mi danas raspravljamo o tome da li ćemo da sačuvamo zdravu životnu sredinu ili ćemo da udovoljimo interesima stranih investitora?

Moje osnovno pitanje je bilo - zašto se na kriminalni način praktično oživljava Uredba o prostornom planu Projekta "Jadar"? Zašto se ne slušaju državne institucije, poput Ustavnog suda, koji na vrlo decidan i jasan način govori da ne može Prostorni plan biti usvojen tek tako što bi se vratio ponovo u pravni život? Zašto tadašnja premijerka a sadašnja predsednica Narodne skupštine uporno izbegava da odgovori na dva ključna pitanja - prvo i osnovno pitanje je da li ste 20. januara 2022. godine slagali građane Republike Srbije kada ste izjavili da je apsolutno stavljena tačka, da je ukinut Prostorni plan, da je ukinuta Radna grupa, da su ukinuti svi akti? Da li ste tada ili lažete sada da ne postoji nikakav investicioni ugovor ili drugi tajni ugovor koji bi praktično stavio u ovako povlašćeni položaj ozloglašenu kompaniju Rio Tinto?

Ja ću vas podsetiti da ste 2017. godine, govorim sada o tadašnjoj premijerki a sadašnjoj predsednici Narodne skupštine, koja je u intervjuu za RTS izjavila da je prilikom potpisivanja ovog Memoranduma o saradnji u julu 2017. godine izrazila nameru Vlade da omogući da se i eksploatacije rude jadarita i proizvodnja litijum-karbonata obavlja u Srbiji, kako bi se omogućio dalji razvoj industrijske proizvodnje u novim tehnologijama. Da li ste vi to tada obećali kompaniji Rio Tinto, s obzirom da je ovde izražena jasna namera da se omogući ovoj kompaniji ne samo istraživanje već i eksploatacija rude jadarita?

Građani Srbije zaslužuju odgovor na ovo pitanje. Bez obzira koliko mi bili politički neistomišljenici, bez obzira na naše međusobne lične razlike i razmirice, građani Srbije zaslužuju da dobiju odgovor na ova jako važna pitanja. Bez obzira što vama ovaj zakon deluje toliko smešno, što pojedini poslanici pozicije govore na ličnom nivou o tome koliko je neko smešan, glup ili inbecilan, ja se neću spuštati na taj nivo i ja ću zahtevati od vas, do zadnjeg momenta, sve dok mašine Rio Tinta ne dođu u Jadar, da se izjasnite kada ste lagali i zašto ste lagali i u čiju korist ste dali Mačvu, na osnovu kog pravnog dokumenta? Ukoliko nije postojao nijedan pravni dokument, onda zaslužujete da se zakon jednako primeni za sve građane, pa tako i za vas. Hvala.
Ja ću samo da podsetim, imam steno-beleške, pažljivo sam ih pročitala, ja nisam dobila odgovor na konkretna pitanja. Dobila sam istu priču koju pričate već tri dana, a koja nema nikakve veze sa onim što sam ja vas pitala.

Moje pitanje je, ako ste pogrešili i ako se ustanovi da ste pogrešili, da li ste spremni da se izvinite građanima Republike Srbije za ovo što sada radite?

Takođe, postavila sam jedno pitanje na koje već tri dana nemam nikakav odgovor. Aleksandar Vučić je izjavio, a podsetiću građane na njegovu izjavu, da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je bilo predviđeno prvobitnim planovima. Moje pitanje za predsednika je bilo pre tri dana, a ponavljaću ga svaki put kad god mi se ukaže prilika - koliko je tačno života bilo planirano za uništavanje? Građani Srbije zaslužuju odgovor na ovo jako bitno pitanje.

Kada se predsednik jedne države ovako izjasni prilikom usvajanja vrlo bitnih zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu, kada je govorio o Rio Tintu, ukoliko naglasi ovu rečenicu o uništavanju života jednog broja ljudi, duguje objašnjenje građanima šta to znači i koliki broj građana je bio predviđen za žrtvovanje? Hvala.
Moram prosto da odgovorim da bi građani Srbije razumeli.

Dakle, ne radi se samo o još par kuća koje treba da se otkupe od strane Rio Tinta. Molim vas, u zoni rudnika, zona uticaja rudnika se prostire na 17 sela u Loznici i pet u Krupnju u zoni deponije. U zoni rudnika su Gornje Nedeljice, Donje Nedeljica, Brezjak, Slatina, Korenita, Stupica, Šurice, Cikote, Krivajica, Simino brdo, Filipovići, Draginac, Jarebice, Veliko selo, Brnjac, Bradić, Grnčara, u Krupnju Gornje Brezovice, Krasava, Dvorska i Cerova. U tim selima po poslednjem popisu zvaničnom 19.500 stanovnika.

Dakle, ne radi se o par ljudi, o dve, tri kuće, kako ste rekli. Nemojte da bez veze obmanjujete javnost.

Ono što takođe pokušavam danima već da objasnim, ja sam prvog dana detaljno obrazložila ovaj zakon. Onaj ko je hteo da čuje, čuo je. Oni koji ne žele da čuju, a nalaze se prekoputa mene, uporno će ponavljati da zakon nije detaljno obrazložen.

Moram još jednom samo da objasnim – ne može da se radi obim Studije o procene uticaja na životnu sredinu dok postoje pravno nevaljana akta koja su u neskladu sa Ustavom Republike Srbije. To je elementarno.

Vi ste morali, po uputstvu Ustavnog suda, da sprovede ponovo postupak usvajanja Prostornog plana opštine Loznica, da predvidite tu te rudnike, a pre svega toga da usvojite prostorni plan Republike Srbije koji je krovni dokument. Nakon toga da predočite građanima Strategiju upravljanja mineralnim sirovinama, da znamo čime sve raspolažemo, ljudi.

Građani moraju da budu obavešteni o tome sa čim Republika Srbija raspolaže, koja su to rudna bogatstva, šta je planirano prostornim planovima na određenim teritorijama Republike Srbije. Građani moraju da budu upoznati, ne može da se radi prostorni plan po narudžbi investitora. Rio Tinto je naručio prostorni plan, Rio Tinto je dobio prostorni plan, ne može to tako. I Ustavni sud vam je to rekao.

Onda, na osnovu takvog pravnog akta, koji nema pravnu snagu jer je nevažeći, ne možete da raditi studiju, pogotovo, ja neću sada da ispadne da čitam sa „Tvitera“, kako kaže kolega, vi ste imali…

Nema potrebe da mi dobacujete.

Znači, vi ste imali, i svesni ste situacije da je ova studija podeljena na tri dela kako bi se lakše dobile dozvole, a to jednostavno ne sme da se radi. Znate i sami da se u skupštinskoj proceduri nalazi zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koji čeka da bude usvojen, znate i šta ste predvideli tim zakonom, kažete da je u skladu sa evropskim standardima.

Molim vas, u tom smislu, s obzirom da je ova studija predata, odnosno zahtev je predat pre usvajanja ovog zakona, svesni ste da ukoliko ovaj zakon ne bude usvojen vi ćete odobriti na tako nevažećem pravnom aktu studiju o proceni uticaja i time obmanuti građane Republike Srbije.

Hvala.
Samo moram da odgovorim. Malopre nam je ministarka objašnjavala kako su naša obrazloženja potpuno kontradiktorna. Moram da napomenem da je kontradiktorno apsolutno sve o čemu ona priča. I meni je skroz nepojmljivo da ona ne zna koja su sve mesta i sela u zoni rudnika i predviđenih deponija. Da li je moguće da vam nisu poznata ova imena i nazivi mesta koja sam malopre pročitala? Rekli ste da to nije tačno, da ja nabrajam nekakva imena. Ne nabrajam ja ništa napamet. Pročitala sam vam kako se zovu sela, kako se zovu mesta, koliko ljudi živi u svim tim selima i dobila sam odgovor da to nije tačno. Ja vas pitam – da li vi uopšte znate zona rudnika i zona predviđenih deponija u kojim mestima je tačno predviđena, u kojim selima? Ako sam ja nešto pogrešila, evo, vi me ispravite, kažite tačno koja su to mesta, koja su sela i koliko stanovnika živi u zoni deponija i samog rudnika.

Moram takođe da se osvrnem i na ovo stalno prozivanje – bivša vlast. Ja sad ne znam, evo, prethodna govornica koleginica je napomenula – bivša vlast. Ne znam da li ova bivša vlast ili ona-ona bivša vlast ili se radi o vašoj bivšoj vlasti od 1998. godine, jer jedino za vreme Karađorđevića i Obrenovića niste bili u vlasti, pa da znamo prosto o kojoj bivšoj vlasti se radi. Jer ako je to bivša vlast iz 1998. godine, istina je, da, oni su doveli „Rio Tinto“ 1998. godine. O tome će vam Srđan Milivojević malo više objasniti. Samo sam htela da se javim, prosto da raščistimo neke stvari. Hvala.
Ja se izvinjavam, malopre ste počinili povredu člana 103. Poslovnika, ja ukazujem zaista na tu povredu, i vi morate da rukovodite ovom sednicom na način kako to Poslovnik nalaže. Nemojte tamo da gledate, Ana vodi sednicu onako kako treba uvek.

Ja prosto želim samo da napomenem, ja sam bila u sistemu prijavljena, isključili ste me iz sistema da biste uključili predstavnika poslaničke grupe koja sedi preko puta mene i to zaista nema smisla što radite.

Ja moram da ukažem građanima da vi ove manipulacije radite već četvrti dan. Kada se prijavim za reč, znate i sami da po Poslovniku tu reč imam. Ja moram još jednom, zbog građana, ne zbog sebe, mi smo danas prisustvovali tome da ministarka rudarstva i energetike ne zna koja su to mesta na koja se odnosi zona rudnika i deponija.

Zahtev koji je predat od strane Rio Tinta za utvrđivanje obima, sadržaja, procene i uticaja na zaštitu životne sredine, izvolite mapu, pogledajte mapu i ta mapa označava sva mesta na kojima će se nalaziti zona rudnika i predviđene deponije.

Molim vas, da bi građani verovali vama, a ne meni, navedite tačno nazive mesta na kojima će se nalaziti rudnik, uticaj zone rudnika i predviđene deponije. Znači, vi kao ministarka morate da znate, ako ne znate, pitajte, vi morate da znate i koliko tačno stanovnika živi u tim mestima.

Što se tiče Bora, da li vi znate za taj podatak koliko je tačno skraćen vek života građana Bora i koliko se građana Bora iselilo u zadnjih godinu dana, odnosno preminulo na žalost. Prošle godine po popisu je bilo 31 hiljada stanovnika, a sada je 28 hiljada i vi pričate o nekakvom blagostanju.

Molim vas, odgovorite na ova pitanja, jer ako želite da vam građani veruju, da ste vi ti ekolozi koji se bore ovde za zaštitu zdrave životne sredine i da vam je zdravlje ljudi preče nego profit, odgovorite na ova pitanja. Hvala.
Poštovani građani Srbije, posle iscrpne diskusije na temu zakona kojim bi se sačuvala Srbija, imali smo priliku da u poslednjim minutima obraćanja ministarke rudarstva i energetike čujemo konačnu istinu, a to je da je zaista upućeno pismo od strane predsednika Republike Srbije svim naučnicima i stručnjacima da u skladu sa svojim zvanjima i kvalifikacijama zauzmu jasan i činjenično zasnovan stav o Projektu "Jadar".

Dakle, predsednik Republike, koji po Ustavu Republike Srbije ima protokolarna ovlašćenja, je dao za pravo sebi da se obrati naučnicima Univerziteta u Beogradu i da im kaže da je to njihova obaveza da se izjasne u pogledu Projekta "Jadar". Raspoloživa dokumentacija koja je naučnicima prezentovana je nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Mislim da sam dosadila više svima sa činjenicom da nacrt studije ne može biti pravni osnov i pravni okvir kako bi se dalo stručno mišljenje.

Kao što ste čuli juče iz sredstava javnog informisanja, Elektrotehnički fakultet i Nastavno-naučno veće Elektrotehničkog fakulteta je zauzelo stav da preporučuje da se obustavi Projekat "Jadar" i da se daju preporuke kako da se na najbolji mogući način pruži sva naučna i stručna pomoć u pogledu saniranja eventualne štete koja bi nastala obustavljanjem Projekta "Jadar".

Nakon ovoga, a kako nisu smeli sa tim da izađu u javnost…
Nemojte to da radite, Ana. Ceo dan, i juče i danas, pričate.

Ja moram nešto da vam kažem. Znam da nije primereno da se obraćam predsednici Narodne skupštine na ovaj način, ali vi ste izrekli neistinu 2022. godine. Vi ste slagali građane, kad ste rekli da je kraj ovom projektu, da je stavljena tačka, da nema više. Vi ste ti koji ste doveli do ove situacije da mi danas i prethodna tri dana raspravljamo o ovome.

Zašto nije pre 2022. godine upućen bilo kakav dopis od strane Vlade Republike Srbije da se nastavno-naučna veća fakulteta univerziteta u Beogradu izjasne? Zašto? Zato što, Ana, nije bilo volje, nije bilo želje i nije bilo potrebe, jer se već sve dogovorilo.

Ja moram prosto da kažem da mi ne možemo zaista da sprovodimo srpsku politiku i da svodimo na to gde da potpišemo šta treba da damo. To nije naša politika. To ne sme da bude naša politika.

Rudna bogatstva, mineralne sirovine Republike Srbije pripadaju svim građanima i vi ste u obavezi, odnosno Vlada Republike Srbije je u obavezi da predoči građanima Republike Srbije sa čim to građani raspolažu, koja su to rudna bogatstva i mineralne sirovine koje im donose korist, šta je to što im ugrožava životnu sredinu a šta je ono što je čuva. Takođe, Vlada je u obavezi da donese i predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije, kako bi građani znali gde su planirani rudnici, gde su planirane deponije, šta je planirano uopšte da se radi na teritoriji Republike Srbije. Mi ta dva dokumenta nemamo.

Ne može da se radi studija koja je predata ministarstvu i ne može da se radi na tome, niti možete da zahtevate od nastavno-naučnih veća fakulteta univerziteta u Beogradu da daju svoje mišljenje na nacrt studije. To je šarena laža koja je puštena u javnost u junu mesecu ove godine kojom se kompanija "Rio Tinto", koja je inače ozloglašena i koja je imala jako lošu reputaciju u svetu, poigrava sa javnošću Republike Srbije i sa građanima Republike Srbije. Kakav nacrt studije kada nemate pravni okvir? To je kao kada biste donosili zakone bez Ustava. Ne može to tako. Jednostavno, postoji pravni poredak.

Ako Srbija želi da bude država u kojoj će vladati vladavina prava, onda moraju da se poštuju neke stvari. Ne može ministarka rudarstva i energetike da dođe u Skupštinu i da se obraća ne samo narodnim poslanicima, mi smo navikli da slušamo ovde sve i svašta, nego da se obraća građanima Republike Srbije a da pri tom ne zna da navede nazive mesta u kojima će se nalaziti rudnička zona i rudničke deponije. Ne sme se. Ministarka je, kao i svi koji sede u ovoj sali, položila zakletvu da će govoriti istinu.

Ono što je bitno, a što čujemo i ovde se to priča od poslanika vladajućeg režima kako smo mi ovaj zakona zbrda - zdola, kako je ovaj zakon za privremenu zabranu, znate kako, ja znam da je pamćenje jako kratko, pogotovo ovde sa druge strane, a ja ću vam ponoviti još jednom, jer uporno se odbija o taj vaš zid nemogućnosti komunikacije da jednoj za svagda zapamtite.

Znači, ovaj zakon je predložen od strane 86 narodnih poslanika opozicije kojima se ja od srca zahvaljujem za sve ove dane koji su dali sebe ovde u Skupštini, koji se bore za građane Republike Srbije, koji se bore za zaštitu zdrave životne sredine, koji se bore za očuvanje i opstanak države Srbije i njenih prirodnih bogatstava. Nemojte prodavati tuđe, nemate pravo.

Ono što sam htela da kažem, je takođe, ovaj predlog zakona se odnosi na rudarenje litijuma i bora i samo na istraživanje litijuma i bora, predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani ne do naredne vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama da deci, ali zaista svoj našoj deci, ne kao vaš slogan, ostavimo čistu zemlju, vodu i vazduh, što im je i Ustavom Republike Srbije zagarantovano, a ako ikada dođe vreme neka sami menjaju zakon.

Bez litijuma ništa neće stati. Bez litijuma neće biti apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. Sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama i moram da naglasim da zaista nije sve u parama. Možda jeste za Anu, Aleksandra i Dubravku, ali za običan svet u Nedeljicama je bitno da žive koliko toliko normalno, za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi. Ne žive lako, rade od jutra do sutra i to je ta razlika koja će uvek postojati između njih i Ane, Aleksandra i Dubravke.

Vrlo je važno da vas još jednom građani Republike Srbije podsetim na reči predsednika ove države, koji je rekao, nemamo pravo da uništimo živote većeg broja ljudi nego što je bilo prvobitno planirano.

Sve dok ne budem dobila odgovor u ime svih građana Republike Srbije neću stati sa ovim pitanjem dok nam se ne bude reklo koji je to broj građana predviđen za žrtvovanje, koliko je to prvobitnim planovima predviđeno da se žrtvuje i za čiji cilj, za čije interese, za čije džepove.

Građani Srbije su možda jednom naseli na to da ova vlast i ovaj režim žele dobro ovom narodu. Kaže se 2022. godine u januaru mesecu da se stalo sa ovim projektom zato što su građani ispoljili veliku zabrinutost, pa je ova vlast, valjda, osetljiva na tu povećanu količinu zabrinutosti građana stavila navodnu tačku na ovaj projekat. To je bilo današnje obrazlože, to je bio navodni odgovor i, eto, šta može Vlada protiv zakona.

Kao što znate, imali smo priliku da vidimo da je ova Vlada svemoćna, da je ova Vlada čak nevažeći pravni akt ponovo stavila u pravni promet. Na ovom mestu bih zamolila, dakle, sve, sve vas – ne možete nevažeći pravni akt ponovo oživljavati, ne možete ga staviti ponovo u pravni prometi i u tom smislu određivati put i dalje korake stranom investitoru.

Vaša obaveza je da slušate građane Republike Srbije, vaša obaveza je da poštujete volju građana Republike Srbije, vaša obaveza je da sačuvate zdravu životnu sredinu za buduće generacija. Za nas je možda već kasno, ali za buduće generacije mora da ostane od ove Srbije nešto. Ako nastavite na ovaj način, a jasno je šta su vam namere i ciljevi, od Srbije neće ostati ništa.

Zato vas molim – još jednom se saberite, a ja vam samo kažem – čak i ako se ne saberete, nećete kopati!

(Poslanici opozicije uzvikuju: Nećeš kopati!)
Poštovani građani Srbije, na šta ovo liči?

(Narodni poslanici dobacuju u glas.)

Nervozni su kada se govori istina.
Da, da, ja evo pokušavam zaista. Ako možete?

Poštovani građani Srbije, na ovom mestu bih samo da napomenem da me apsolutno neće sprečiti niko da govorim istinu i da govorim u ime svih onih građana koji su glasali za nas da sedimo u ovim poslaničkim klupama na mestu opozicionih poslanika.

Naime, ako možete samo malo da se smirite, ja znam da istina jako boli, ali ja ne mogu da se derem.
Što ste nervozni, šta vam je?
Evo, zamoliću i moje kolege, ako mogu samo malo…

Ponoviću, pošto se čini mi se nije čulo, obratila sam se kao i svaki put do sada građanima Srbije i naravno na ovom mestu ću reći da me niko neće sprečiti da govorim istinu i da iznosim sve ono što građani misle, a ne mogu nigde da izgovore, niti njihov glas može da se čuje.

Naime, jutros pre nego što ću da krenem u ovo Skupštinu zatekla sam probušene gume na svom automobilu i želela bih u tom smislu da se zahvalim svima onima koji misle na moje dobro, ali isto tako i da kažem da me neće sprečiti da dođem da govorim istinu. Niti će me sprečiti oni koji prisluškuju moj telefon, a to sam sve dokazala. Naime, kao što znate, zastupala sam aktiviste u Majdanpeku i od tog trenutka niti od Zagorke Dolovac, niti od Višeg javnog tužioca nisam dobila odgovor - zašto je moj telefon bio prisluškivan, zašto su praćene bazne stanice mog kretanja? U tom momentu sam ja i narodni poslanik i advokat. U tom smislu je to bilo potpuno nezakonito praćenje mog kretanja i praćenje moje telefonske komunikacije.

Naravno, imaj šta i da čuju. Razgovaram sa građanima i u tom smislu ću nastaviti i dalje svoje izlaganje, držaću se tačke dnevnog reda.

Naime, htela sam prvo da napomenem da u svom prvobitnom govoru pre neki dan sam zaboravila jednu jako bitnu i važnu stvar, a to je zapravo stav Akademije inženjerskih nauka Srbije o realizaciji Prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita Jadar. Ovaj stav je usvojen na predsedništvu 4. novembra 2021. godine. Akademija inženjerskih nauka Srbije izrazila je veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta „Jadar“ na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji.

Strateškoj odluci Vlade o podršci realizaciji projekta nisu prethodile odgovarajuće nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou.

Istovremeno, država je predvidela da u podršku projekta uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja. Realizacija projekta „Jadar“ će na pomenutoj lokaciji u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu.

Projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja. Stoga projekat prvenstveno predstavlja rudarsko-hemijski kompleks proizvodnje borata koja ima stabilnu perspektivu zasnovanu na dispregovanoj tražnji, velikom broju proizvoda i iskustvu Rio Tinta.

Realizacija projekta „Jadar“ potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema informacija.

Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja Prostornog plana posebne namene projekta „Jadar“. Imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta „Jadar“ upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovanom i transparentan način uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhunska konvencija koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća.

Država se obavezuje da pomaže realizaciju projekta „Jadar“ infrastrukturnim ulaganjima, a da nije poznato da li je izradila studiju opravdanosti koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, infrastrukturne podrške, njihovo ulaganje u troškove, uključujući i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti uz definisanje potencijalnih gubitaka.

Odlučivanje bez podrobnih odgovarajućih tehno-ekonomskih studija nosi rizik mogućih drastičnih štetnih posledica po državu Srbiju.

Vlada Republike Srbije je u decembru 2016. godine projektu „Jadar“ dala status strateškog prioriteta, a u julu 2017. potpisuje Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto o projektu „Jadar“. U oktobru iste godine formirana je Radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“ sa sastavom visoko pozicioniranih funkcionera i službenika u Vladi i javnim preduzećima sa zadatkom razmatranja najsloženijih pitanja u oblasti implementacije projekta „Jadar“.

Konstatuje se da je Vlada Srbije donela stratešku odluku o podršci realizaciji projekta „Jadar“ i da je od 2017. on u fazi implementacije.

Naučnoj i stručnoj javnosti nije poznato na osnovu kojih podloga, odnosno kog razvojnog dokumenta Vlade je formulisana ovakva odluka niti da li takav dokument ili analiza uopšte postoji? Usvajanje Prostornog plana područje posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita u dolini reke Jadar od strane Vlade 13. marta. 2020. godine rešilo je ključne razvojne probleme i prepreke u realizaciji ovog projekta.

Kompanija „Rio Tinto“ ima kapacitet, iskustvu, finansijske i tehničke resurse, državne organe kao partnere, podršku diplomatskih predstavnik Australije i Velike Britanije i kompetentne firme saradnike, da se u nastojećem periodu ishoduju sve preostale pojedinačne odluke i rešenja i izgradi planirani rudarsko-hemijski kompleks.

Nova odluka o izradi dopune plana posebne namene i odgovarajuće strateške procena uticaja na životnu sredinu od 4. juna. 2021. godine predstavlja udovoljavanje novim potrebama kompanije Rio Tinto od njenog strateškog partnera države Srbije.

Prostorni plan Loznice koji je usvojen 29. jula. 2021. godine konstatuje da postoji područje posebne namene projekta „Jadar“, odnosno njegovu zonu na teritoriji Loznice priznaje za područje posebne namene.

Kompanija Rio Tinto preko svog preduzeća u Srbiji otkupljuje nepokretnosti u dolini Jadra očekuje se da će nepokretnosti koje nisu otkupljene biti eksproprisane u javnom interesu posebnim zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji.

Plan posebne namere u martu 2020. godine zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora u zoni saobraćajno infrastrukturnog Koridora površine od 480,02 hektara i u sebi uključuje rekonstrukciju postojeće regionalne pruge Ruma, državna granica, Novi Zvornik i izgradnju nove železničke pruge Valjevo-Loznica. Izgradnju niza novih deonica državnih puteva, rekonstrukciju i rehabilitaciju na opštinskih putevima, izgradnju Koridora bočnog gasovoda, visokog pritiska, izgradnju novih elektroenergetskih i lokacija za nove objekte, transformacije i trase budućih mreža, izgradnju novog cevovoda tehničke vode u funkciji posebne namene itd.

Vlada Srbije 8. aprila. 2021. godine je donela zaključak kojim se prihvata Izveštaj o potrebi gasifikacije dela Kolubarskog okruga i izgradnja razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica kojim se nalaže Srbijagasu da se isti hitno izgradi uz zaduživanje pokriveno državnim garancijama. Nakon oglašavanja odgovarajuće nabavke bez tendera krajem maja 2021. godine i rokom za završetak gasovoda od godinu dana ona je obustavljena 4. juna. 2021. godine, jer izvođač radova nije mogao sprovesti u predviđenim rokovima.

Najveći budući potrošač gasa na magistralnoj trasi će potencijalno biti rudarsko-hemijski kompleks „Rio Tinta“ u dolini Jadra. Konstatuje se da je država Srbija radi realizacije projekta „Jadar“ predvidela da uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja o kojima nema detaljnijih javnih podataka.

Izveštaj o stanju životne sredine osnova za izradu Prostornog plana je po nalogu nadležnog ministarstva istražila zadatu problematiku na osnovu projektnih podloga „Rio Tinta“ i inicijative „Rio Tinta“ za izradu Prostornog plana posebne namene za ležište površine od oko 12 kilometara kvadratnih i neogeni basen oko 150 kilometara kvadratnih iz decembra 2016. godine.

Stoga po nalogu i prethodnim rešenjima Vlade, odnosno nadležnog ministarstva tretira prihvatljivim predaju pod znacima navoda pomenutog regiona projektu „Jadar“, a bavi se identifikacijom, opisom i procenom mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu, okruženja, regiona projekta „Jadar“ zbog realizacije Rio Tintovog i Vladinog plana i programa i to isključivo varijante koje je predložio Rio Tinto.

Potencijalni uticaj na životnu sredinu projekta „Jadar“ su ogromni realizacija projekta „Jadar“ vodi ka degradaciji predela doline Jadar i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa, zemljišta, šume, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer „Rio Tinto“ sprovodi akcioni plan relokacije stanovništva da se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija.

Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 hektara predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 hektara, poljoprivrednih površina na 317 hektara, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 hektara i voćnjaka na 4,2 hektara.

Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 hektara kao i na slivu potoka Štavica na 166 hektara za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 hektara sa 26.000 metara kubnih drvne mase.

Ovakva masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija.

Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina uz eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova. Godišnja prerada 1,6 miliona tona ruda jadarita, proizvodnja 286.000 tona borne kiseline, oko 60.000 tona litijum karbonata i 259.000 natrijum sulfata, godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prikrivaju oko 20 hektara. Visine su 40 do 60 metara, dužine 800 do 900 metara, širine 200 do 250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova.

U podzemlju doline Jadra nalaze se značajne rezerve podzemnim voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivostima dovodi se u visok rizik od zagađenja. Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava, tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije. Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici došlo bi do izlivanja više miliona tona hiper toksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.

Planirane deponije u priobalju potoka Korenite i reke Jadar zapremene više miliona metara kubnih, sa ogromnim količinama jedinjenja arsena, nikla, kadmijuma i olova predstavljaju realnu opasnost za kvalitet podzemnih i površinskih voda. Na osnovu javno dostupnih činjenica i dosadašnje poslovne prakse kompanije Rio Tinto ne uliva poverenje po pitanju rekultivacije deponija i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, što je uočljivo iz primera dobre prakse te kompanije širom sveta.

Ocenjuje se da je unapred opisana, osmišljena i sprovedena procedura izrade rezultat izveštaja koji ne ispunjava kriterijume nepristrasnosti i nezavisnosti u primeni obavezujućeg načela održivog razvoja. Procedura izrade plana posebne namene ukazuje da izbor mikro lokacije za potrebu realizacije vršio je Rio Tinto, a da su nadležno ministarstvo i izrađivač plana predloge prihvatali bez analiziranja alternativnih mogućih rešenja, kao i sa stanovišta da li je takva lokacija uopšte prihvatljiva, imajući u vidu bujične hidrološke režime Jadra i pritoka, kao i druge uticaje na okruženje.

Investitor je bio u lagodnoj situaciji koja se ne sreće u zemljama sa uređenim prostornim planiranjem, da institucije i država bez analize održivosti takvih rešenja prihvataju sve zahteve Rio Tinta, unose ih u svoja planska dokumenta, čak i preuzimaju krupne investicione obaveze oko infrastrukturnih sistema koji treba da prate razvoj tog projekta.

Tako je prostorno planskom promenom namene za potrebe izgradnje rudarsko-hemijskog kompleksa dobijeno rešenje koje je najpovoljnije za investitore, ali koje vodi ka devastiranju doline Jadra i krije brojne opasnosti za okruženje. O tome rečito govore i sledeće činjenice koje su prikazane na internet stranici Rio Tinta. Iskop i suva separacija rude od oko 1,6 miliona tona od kojih je 200.000 tona godišnje jalovina, dopremanje i potrošnja 320.000 tona godišnje sumporne kiseline, formiranje najveće industrijske deponije otpada na Balkanu, sa 1,4 miliona tona godišnje u poljoprivrednom području visokog boniteta.

Sve te sadržaje i njihove lokacije posebno deponuju i logistiku transporta i smeštanje veoma opasnih sadržaja. Plan posebne namene na osnovu njih prihvataju nekritički, bez razmatranja alternativa tačno po zahtevima investitora koji na to posmatra isključivo po svojim kriterijumima ekonomičnosti. Za investitore je takvo ponašanje sasvim razumljivo, ali nije dopustivo uslužnost prihvatanja svega toga, bez objektivnog kritičkog razmatranja posledica na socijalno i ekološko okruženje i na dugoročne posledice opstanka i razvija, ne samo tog već i šireg područja Srbije.

Prostorni plan posebne namene Projekta „Jadar“ predaje najmanje hiljadu hektara u ruke kompanije „Rio Tinto“, trajno iseljavajući poljoprivredno stanovništvo i ukidajući potencijalni budući razvoj zelene poljoprivrede i zdrave hrane u regionu. Ujedno, projekat potpuno uništava izvanredne prirodne potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji je počeo da se intenzivnije razvija na tom području, a koji je socijalno i ekonomski najbolji način za ekonomsku i socijalnu obnovu demografski ugroženih sela u tom delu sliva „Jadra“.

Poljoprivreda i prehrambena industrija značajno učestvuju u BDP-u i izvozu Srbije. Razvoj rudarstva i bazne hemijske industrije u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane je kontraproduktivan.

Od usvajanja Nacionalne strategije održivog razvoja 2006. godine, koja je u ciljevima održivog razvoja poljoprivrede definisala potrebu povećanja površina pod organskim i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje do danas, nažalost, nije mnogo urađeno.

Razvoj rudarstva u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane se uvek mora posebno podrobno ocenjivati sa gledišta prihvatljivosti, jer regionalno kontaminirana organska proizvodnja, odnosno onemogućavanje i otežavanje obezbeđenja odgovarajućih međunarodnih sertifikata zdrave hrane.

Nažalost, uopšte se nije bavilo problematikom, rizikom prirodnih izvora radioaktivnih zračenja. U dolini Jadra izvedena su intenzivna istraživanja litijum-boratske mineralizacije, ali prema raspoloživim informacijama, ne može se utvrditi da li su se obavljale i radiometrijske analize jezgra istražnih bušotina u dolini Jadra. Ovo pitanje je izuzetno značajno, s obzirom da se na tom području nalaze pojave urana, koji su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka intenzivno istraživane. Pomenuta istraživanja iz prošlosti nedvosmisleno su utvrdila radioaktivne pojave na području Cer-Iverak, odnosno postojanje uranosnog rejona, u kome se najčešće javlja izotop uruna 238, sa vremenom poluraspada preko 4,5 milijarde godina. Ukoliko urana ima u jadaritu, u procesu tretmana koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu i floru, tlo i što je posebno značajno – vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje.

Zaključuje se da se prirodnom radioaktivnosti nisu bavile nadležne institucije, što je sa stručnog stanovišta izuzetno rizično i predstavlja veliki propust državnih organa koji treba da se staraju i o toj komponenti projekta.

Projekat „Jadar“ će kao proizvod davati litijum-karbonat. Za pogon automobila neophodno je 0,16 kilograma litijuma po kilovatu.

Prema studiji „Rio Tinta“, do ležišta kod Loznice može dati oko 60 kilotona litijuma godišnje, odnosno uzimajući podatak da se za automobilsku industriju obično koristi 50% proizvedenog, to bi odgovaralo proizvodnji baterijskih sklopova za pogon.

Takođe, gorivni galonski spregovi i protočni redoks akumulatori su komercijalizovani i razmatraju se kao alternative litijum-jonskim akumulatorima u bliskoj budućnosti. Važno je ukazati da perspektiva plasmana litijum-karbonata, po sadašnjim visokim cenama, u budućnosti nije zagarantovana. Suočena sa ubrzanim tehnološkim prodorima na tom planu, sa materijalima do kojih se dolazi jeftinijim i dostupnijim postupcima, sa znatno manjim rizicima po životnu sredinu, tržište litijum-karbonata će se suočavati sa sve većim izazovima u pogledu cene i plasmana. To postaje izuzetno važna činjenica, koju treba da imaju u vidu državni organi koji donose odluke o ovom projektu, kao i o realizaciji infrastrukture za koju se država obavezuje da će izgraditi.

Ponovo se naglašava veoma važna činjenica da Projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma, jer važan energetski izvor baznog hemijskog kompleksa proizvodnje litijuma i borata je fosilnog porekla, prirodni gas.

„Rio Tinto“ tvrdi i da će koristiti isključivo sertifikovanu zelenu električnu energiju, što će rezultirati da će drugi potrošači u Srbiji dobijati relativno manje. Stoga bi u daljim razmatranjima i odlukama Projekat „Jadar“ u Srbiji trebalo prvenstveno posmatrati kao rudarsko-hemijski kompleks godišnje proizvodnje 300 kilotona borne kiseline, koji ima stabilnu, dugoročnu perspektivu plasmana, zasnovanu na dispregovanoj tražnji, velikom broju proizvoda koje koriste i iskustvu „Rio Tintove“ kompanije, koja snabdeva 30% svetskog tržišta.

Projekat „Jadar“ multinacionalne kompanije „Rio Tinto“ je posledica procesa seoba zagađivačkih tehnologija iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Ovo prvenstveno zbog interesa da se problematika zagađenja životne sredine rešava van strukture razvijenih zemalja u kojima se po pravilu pitanja u vezi sa životnom sredinom široko, javno, nezavisno i stručno razmatraju.

Multinacionalne kompanije razvijenih zemalja svoje nove bazne i intermedijarne kapacitete i pridruženo im zagađenje smeštaju u zemlje u razvoju, a sledeće faze industrijske prerade distribuiraju u skladu sa troškovima nove tehnologije ili u zone finalne potrošnje. Zato nije realno očekivati da će proizvodnja litijum-karbonata i borne kiseline rezultirati izgradnjom u Srbiji novih industrijskih kapaciteta za sledeće faze industrijske prerade i finalizacije.

Srbija nema primerene procedure nepristrasnog odobravanja velikog projekta tržišnih investitora, sa potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu van strukture političkog odlučivanja. Vlada Srbije je donela stratešku odluku o realizaciji Projekta „Jadar“, koji je od 2017. godine u fazi implementacije, uz podršku Radne grupe za implementaciju Projekta „Jadar“, koja je zadužena za razmatranje najsloženijih pitanja u oblasti implementacije Projekta „Jadar“ i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u pogledu saradnje, analize i implementacije tog projekta i koordinacije rada nadležnih organa i institucija, u cilju pune i blagovremene implementacije operativnih pitanja.

Prateći proceduru odobravanja izgradnje objekta, pred Projektom „Jadar“ su još dve značajne stepenice – saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ i odobravanje idejnog projekta od strane revizione komisije. Saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu daje se u strukturi aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, a prihvatanje idejnih projekata u reviziji u strukturi aktivnosti ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva i infrastrukture. Imajući u vidu opredeljenje i aktivnosti podrške državnih organa realizaciji Projekta „Jadar“, veoma je upitno da li se može očekivati da napred definisane saglasnosti odobrenja budu donete nezavisno i nepristrasno.

Stratešku podršku Projektu „Jadar“, koji uključuje značajna ulaganja države Srbije u zoni saobraćajno-infrastrukturnog koridora površine od 480,02 hektara Srbija nije donela na osnovu Studije opravdanosti, koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, ulaganja, troškove i vrednosti prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti, uz definisanje potencijalnih gubitaka. Domaće naučne i stručne institucije imaju iskustva na uspešnoj izgradnji takvih studija, ali to u ovom slučaju nije iskorišćeno. Nije uzeta u obzir izuzetno važna činjenica, da bi taj projekat uništio velike potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji jača primarnu poljoprivrednu proizvodnju i predstavlja prirodan i pouzdan način za ekonomsku i socijalnu obnovu sela.

Ukazuje se i da je zbog veličine i značaja projekta eksploatacije jadarita i niza infrastrukturnih projekata koje država namerava da hitno izvede, državnu studiju o opravdanosti bilo neophodno izraditi zasebno i nezavisno, pažljivim i kritičkim preispitivanjem Studije opravdanosti investitora Projekta „Jadar“ – „Rio Tinta“.

Nijedna ozbiljna država se pri donošenju tako razvojno, socijalno i ekološki važnih projekata ne sme oslanjati na studije koje su obavljene u organizaciji i finansiranjem potencijalnog investitora. Razlozi su jasni. Takve studije ne mogu biti objektivne, jer im je kriterijumsko polazište sasvim drugačije – interes investitora.

U konkretnom slučaju eksploatacije ruda jadarita i Projekta „Jadar“ trebalo bi uporediti i smanjenje vrednosti bruto ekosistemskog proizvoda i očekivani porast vrednosti bruto domaćeg proizvoda. U slučajevima kada je ovaj indeks veći od jedan, ima puno osnova da se projekat iskorišćavanja resursa odbaci, jer je gubitak vrednosti ekosistemskih usluga veći od mogućeg porasta bruto domaćeg proizvoda, koji predstavlja meru ekonomskog rasta. U tom kontekstu bi trebalo naučno analizirati sve kapitalne i infrastrukturne projekte, uključujući i iskorišćavanje ruda jadarita u Srbiji. Nažalost, nije nam poznato da je u dosadašnjem radu na tom projektu bilo takvih pokušaja u tom pravcu.

Otuda smatramo da je sve do sada urađeno, a i planirano da se uradi, urađeno bez oslanjanja na naučne procedure koje su poznate i neophodne pri planiranju krupnih strateških projekata bez analize, ekonomskih i socijalnih posledica sa mogućim drastičnom štetnim posledicama po državu Srbiju.

Mora se primetiti i da pri donošenju nekih za državu obavezujućih i važnih odluka oko tog projekta nisu poštovane procedure koje proističu iz ratifikovane Arhurske konvencije o dostupnosti informacijama, učešće javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu po pitanju životne sredine. Zbog toga se javnost u razmatranju tako važnog, potencijalno vrlo opasnog projekta moglo uključiti na osnovu informacija koje su procurile i do kojih se mukotrpno dolazilo, a ne od države transparentno i apriori javnosti predočen način, kako predviđa ta konvencija.

Da vam ne bi čitala, mislim da je ovo sasvim dovoljno. Vidim kolega zahvaljujete se. Hvala i vama što ste saslušali. Jako je bitno da kada čujete ovakav tekst i ovakav zaključak, razmislite vrlo dobro kako ćete glasati.

Ja ću zamoliti, naravno na kraju ove sednice, da se glasanje izvrši javnim prozivanjem, kako bi sve moje kolege ostale zapamćene u istoriji srpskog zakonodavstva i parlamentarizma kao ljudi koji su glasali za uništenje Srbije, za uništenje srpskog seljaka, za uništenje poljoprivrednog zemljišta, za uništenje, vode, vazduha i zemlje.

Takođe, bih ministarki Đedović samo napomenula da je juče izrekla niz neistina na ime toga koliko su ta sela pusta. Pitanje za ministarku Đedović je, da li će upotrebiti eksproprijaciju za zemlju koja im fali, odnosno koja fali vašoj kompaniji „Rio Tinto“, a meštani neće da je prodaju?

Zona uticaja rudnika prostire se na 17 sela u Loznici i pet u Krupnju, gde je zona deponije. U zoni rudnika su Gornje Nedeljice, Brezjak, Slatina, Korenita, Stupica, Šurice, Cikote, Krivajica, Simino Brdo, Filipovići, Draginac, Jarebice, Veliko selo Brnjac, Bradić Grnčara. U Krupnju, Gornje Brezovice, Krasava, Dvorska i Cerova. U tim selima po poslednjem popisu stanovništva ima 19.500 stanovnika, da li ćete ih sve relocirati? Hvala.
Kako ništa nismo čuli novo od ministarke Đedović, ovde se ponavljaju već danima jedne te iste rečenice koje su izgleda napamet naučene, pročitane s telefona ili kako god već.

Imam jedan zadatak, a to je da prenesem sve ono što građani misle o ovome što se dešava u Skupštini, jer svođenje rasprave o ovako bitnom i važnom zakonu koji se odnosi na građane Republike Srbije i na zdravu životnu sredinu svakako predstavlja nešto što je nekome bitno. Očigledno da svođenje rasprave na lični nivo odgovara vama, iako je to jedino što imate da zamerate ovom zakonu i opozicionim narodnim poslanicima, onda je to fenomenalno.

Ja ću u tom slučaju pročitati pismo čoveka koga je ovde svako od vas, a i predsednik, nazvao neznalicom – Ratko Ristić. „Nikada nisam bio ubeđen da je Vučić Aleksandar bio najbolji student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali sam duboko prožet osećanjem da je postao najveći prevarant sa diplomom cenjenog fakulteta u istoriji Srbije.

Mešavina vašarske predstave i vodvilja, čemu je cela Srbija prisustvovala tokom direktnog prenosa, u subotu 7. septembra 2024. godine, ostaće primer iskazivanja nekontrolisanog ličnog samoljublja i pokušaja potčinjavanja čitavog jednog naroda profitnim interesima rudarske korporacije. Kao glavni glumac tragikomedije, pokazuje sav besmisao svoje manipulativne otužne i zanemarujuće vladavine i izlio najdublji prezir prema srpskom čoveku, iskazujući bahati diletantizam i zastrašujuću upornost u nametanju projekta koji narod neće.

Okružen vernim sledbenicima koji su uglavnom mudro ćutali, manirima lukavog prodavca švercovane robe sa pančevačkog buvljaka, briljirao u službenoj ulozi, sa kombinovanim likovima Del Boja i Rodnija, barona Minhauzena, „Broja Jedan“ i Super Hika, onaj koji štiti jadne bogate od zlih siromašnih iz stripa Alana Forda, glumeći strogoću prema predstavnicima „Rio Tinta“, uz izveštačenu mešavinu razumevanja, prekora i kritike prema prisutnom narodu.

Prisustvovali smo javnom sunovratu, gde predsednik navodno suverene države pravi medijsku, političku i psihološku pripremu za realizaciju Projekta „Jadar“ i svodi sebe na običnog trgovačkog putnika i propagandistu „Rio Tinta“. Gledali smo njegovu bizarnu pratnju, u kojoj se isticao neprijatno izveštačenim osmesima i vidljivom nelagodom što je uopšte prisutan izvesni Jakob Stausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto“, koji je izrekao nekoliko obećanja u vezi bezbednosti građana, zadržavanja poverenja ljudi, nadzorne aktivnosti od strane lokalne zajednice, otvorenih i iskrenih razgovora sa svima, priznanja i ispravljanja grešaka.

Posle te bljutave tirade, Stausholm je izostavio osvrt na ekološke i društvene tragedije koje je izazvao „Rio Tinto“, sa potpunim uništenjem ekosistema, zagađenjima, pobunama lokalnih zajednica i pravim građanskim ratovima, sa više hiljada mrtvih, rudnici Panguana i Grazberg. Nije pomenuo da u blizini glavnog grada države Juta, SAD, gde više od sto godina funkcioniše rudnik bakra Bingam kanjon, blizu Solt Lejk Sitija, deponuje se više od 300.000 tona toksičnog otpada svake godine, sa jalovištima visine preko 330 metara, odakle se oslobađaju olovo, živa, arsen, kadmijum, što za posledicu ima više od hiljadu preranih smrti svake godine. Lekarska komora Solt Lejk Sitija svake godine šalje žalbe Vrhovnom sudu SAD bezuspešno. Tako je u SAD-u, a šta bi bilo u Srbiji?

Na pitanje iz publike zašto kompanija ne rudari u Danskoj, Stausholm je dražesno rezigniran utvrdio kako Danska nije bogata mineralnim resursima kao Srbija i, naravno, slagao. Uvidom u publikaciju, u čijoj izradi su učestvovale, pored svih nordijskih zemalja, i danske stručne službe, navedeno je prisustvo sledećih mineralnih resursa na području Grenlanda: antimon, tungsten, barit, berilijum, kobalti nikl, fluorspar, galijum, germanijum, grafit, hafnijum, indijum, litijum, niobijum, fosfati, platinasti metali, „retke zemlje“, skandijum, silicijum, tantal, tungsten, vanadijum, bakar, nikl. Zanimljivo je da uz litijum stoji napomena: ima ga mnogo više od procenjenih rezervi!

Dok Aleksandar Vučić zapomaže o arbitraži i mogućoj odšteti „Rio Tinta“, neka prouči nedavne događaje u Portugaliji, gde je zbog korupcije u vezi otvaranja rudnika litijuma premijer Antonio Kosta podneo ostavku. Zanimljiv je slučaj Zimbabvea, gde su pritvoreni, ispitivani i proterani zvaničnici i saradnici USAID, zbog optužbi za podrivanje države i koruptivne aktivnosti u vezi otvaranja rudnika litijuma. Aprila 2022. Godine, vlada Meksika je izmenila zakonsku regulativu, kako bi proglasila litijum za nacionalni resurs i ukinula sve dozvole za istraživanje i eksploataciju litijuma, koje su do tada posedovale strane rudarske kompanije.

Kompanija "Rio Tinto" bila je upletena u veliki korupcioni skandal u Kini kada su četvorica njenih rukovodilaca uhapšena i osuđena na zatvorske kazne u rasponu od sedam do 14 godina, a posrednik u popravljanju odnosa bio je bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer, naravno, uz odgovarajuću novčanu naknadu.

Dakle, Srbija treba da tuži "Rio Tinto" zbog evidentnog kršenja niza propisa, manipulacija isplakom kao opasnim rudarskim otpadom, finansijska malverzacija i zagađenje životne sredine. Već plaćaju odštetu seljacima za prinose uništene zagađenjima.

Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici, plaćenici "Rio Tinta", vidljivi i nevidljivi, pokušavaju da nametnu imperativ dijaloga o Projektu "Jadar", zasnovan na stručnim argumentima i uz puno učešće naučne zajednice. Savesni i nekorumpirani srpski naučnici već odavno su rekli šta misle o projektu.

Navodim nepromenjiv stav od maja 2021. godine, svetski referentnog srpskog konzorcijuma institucija koje se bave živim svetom, predvođenog Biološkim fakultetom univerziteta u Beogradu. Zbog očekivanih ireverzibilnih nepovratnih promena u pojedinim eko sistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu jasno je iskazao stav protiv otvaranja rudnika "Jadar".

Vrhunski srpski hidrogeolozi su više puta ponovili da će posledice rudarenja prerade rude i deponovanja jalovine trajno ugroziti poslednje velike rezerve kvalitetnih podzemnih voda zapadne Srbije, u Podrinju i Mačvi. "Rio Tinto" eksperti još uvek nisu objasnili gde će to smestiti deponije jalovine na 553 hektara, sa više desetina miliona tona toksičnog otpada.

Krajnje je vreme da se skine oznaka poverljivosti sa ugovora i projekata koji su za "Rio Tinto" realizovali Rudarsko-geološki fakultet, Mašinski fakultet, Tehnološko-metalruški i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, a posebno da se isprate tokovi novca prema privatnim firmama univerzitetskih profesora, kao i isplate autorskih honorara pojedinaca, posle čega će svima biti jasno poreklo entuzijazma za realizaciju projekta.

Navedeni fakulteti se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, dakle, novcem svih građana i nedopustivo je da se bilo šta krije pod velom poslovne tajne.

Inače, svoju posvećenost naučnoj zajednici je jasno pokazao u julu 2024. godine, kada je ukinut Naučni savet elektroprivrede Srbije, koji je osnovan 2022. godine, čiji je zadatak bio da se kroz saradnju akademika, naučnika, inženjera, stručnjaka iz EPS-a, unapredi poslovanje najveće srpske energetske kompanije.

Dok je Aleksandar Vučić pravio palačinke, možda sa parizerom, arnauti su preko srpskih zastava lepili zastavu nepostojeće države, kao deo svojih genocidnih aktivnosti, sa krajnjim ciljem eliminacije svega srpskog na privremeno okupiranom Kosovu i Metohiji.

Od 12. maja 2013. godine, kada je ubedio Srbe da prihvate Briselski sporazum, preko raspuštanja svih srpskih državnih institucija, ukidanje benzinskih pumpi, banaka, civilne zaštite, predaje jezera Gazivode i stacioniranje arnautskih specijalnih jedinica na severu Kosova, došli smo do završnog čina razaranja Srbije za račun međunarodnih rudarskih korporacija, gde Aleksandar Vučić teatralno maše rukama i garantuje. Šta on može bilo kome da garantuje?

Setimo se dovođenja nemačkog zlikovca Gerharda Šredera na konvenciju SNS-a na dan bombardovanja, 24. marta, koji je odobrio učešće nemačke vojske u bombardovanju Srbije, angažovanja britanskog lažova i psihopate Tonija Blera za aktivnosti srpske Vlade, odlaska kod Bila Klintona, naredio bombardovanje Srbije i doniranja dva miliona dolara za kampanju Hilari Klinton, do sedenja u magarećoj klupi kod Donalda Trampa i pokloničkih putovanja u Davos, susreta sa Klausom Švabom, Aleksandrom Šorošem i menadžerima "Rio Tinta".

Koga Aleksandar Vučić predstavlja kada se ogrće srpskom zastavom u Ujedinjenim nacijama na zasedanju na kome se usvaja Deklaracija o Srebrenici, maja 2024. godine, na predlog Nemačke, čijeg premijera Šolca malo kasnije, juli 2024. godine, servilno dočekuje u Srbiji, sa puno obećanja oko kopanja litijuma i drugih mineralnih resursa?

Kome se on dodvorava kada donira Francuskoj milion evra za obnovu katedrale Notr Dam u Parizu, dok se za lečenje teško bolesne srpske dece novac sakuplja preko SMS poruka?

Kako to da ima novca za nacionalni fudbalski stadion više od 600 miliona evra i stadione u Leskovcu, Loznici, Zaječaru, Pančevu, Beogradu, Zrenjaninu i Kragujevcu, dok se ljudi bore da očuvaju život u selima, a desetine varošica u gradovima nemaju dovoljno kvalitetne vode za piće?

Zašto Zdenka Vučetić iz sela Uzovnice, majka vojnika poginulog na Kosovu i Metohiji, mora od njega lično da traži izgradnju puta do svoje kuće?
Ja o tome i govorim.

Ne možete da me prekidate, pričam i o tome a ujedno prenosim i reči Ratka Ristića. Smatram da je pomenut više puta a kako nema pravo da se obrati i odbrani…
Prema članu 3. Ustava Republike Srbije, vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, dok prema članu 4…

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)