Da, da, ja evo pokušavam zaista. Ako možete?

Poštovani građani Srbije, na ovom mestu bih samo da napomenem da me apsolutno neće sprečiti niko da govorim istinu i da govorim u ime svih onih građana koji su glasali za nas da sedimo u ovim poslaničkim klupama na mestu opozicionih poslanika.

Naime, ako možete samo malo da se smirite, ja znam da istina jako boli, ali ja ne mogu da se derem.

Što ste nervozni, šta vam je?

Evo, zamoliću i moje kolege, ako mogu samo malo…

Ponoviću, pošto se čini mi se nije čulo, obratila sam se kao i svaki put do sada građanima Srbije i naravno na ovom mestu ću reći da me niko neće sprečiti da govorim istinu i da iznosim sve ono što građani misle, a ne mogu nigde da izgovore, niti njihov glas može da se čuje.

Naime, jutros pre nego što ću da krenem u ovo Skupštinu zatekla sam probušene gume na svom automobilu i želela bih u tom smislu da se zahvalim svima onima koji misle na moje dobro, ali isto tako i da kažem da me neće sprečiti da dođem da govorim istinu. Niti će me sprečiti oni koji prisluškuju moj telefon, a to sam sve dokazala. Naime, kao što znate, zastupala sam aktiviste u Majdanpeku i od tog trenutka niti od Zagorke Dolovac, niti od Višeg javnog tužioca nisam dobila odgovor - zašto je moj telefon bio prisluškivan, zašto su praćene bazne stanice mog kretanja? U tom momentu sam ja i narodni poslanik i advokat. U tom smislu je to bilo potpuno nezakonito praćenje mog kretanja i praćenje moje telefonske komunikacije.

Naravno, imaj šta i da čuju. Razgovaram sa građanima i u tom smislu ću nastaviti i dalje svoje izlaganje, držaću se tačke dnevnog reda.

Naime, htela sam prvo da napomenem da u svom prvobitnom govoru pre neki dan sam zaboravila jednu jako bitnu i važnu stvar, a to je zapravo stav Akademije inženjerskih nauka Srbije o realizaciji Prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita Jadar. Ovaj stav je usvojen na predsedništvu 4. novembra 2021. godine. Akademija inženjerskih nauka Srbije izrazila je veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta „Jadar“ na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji.

Strateškoj odluci Vlade o podršci realizaciji projekta nisu prethodile odgovarajuće nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou.

Istovremeno, država je predvidela da u podršku projekta uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja. Realizacija projekta „Jadar“ će na pomenutoj lokaciji u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu.

Projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja. Stoga projekat prvenstveno predstavlja rudarsko-hemijski kompleks proizvodnje borata koja ima stabilnu perspektivu zasnovanu na dispregovanoj tražnji, velikom broju proizvoda i iskustvu Rio Tinta.

Realizacija projekta „Jadar“ potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema informacija.

Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja Prostornog plana posebne namene projekta „Jadar“. Imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta „Jadar“ upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovanom i transparentan način uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhunska konvencija koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća.

Država se obavezuje da pomaže realizaciju projekta „Jadar“ infrastrukturnim ulaganjima, a da nije poznato da li je izradila studiju opravdanosti koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, infrastrukturne podrške, njihovo ulaganje u troškove, uključujući i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti uz definisanje potencijalnih gubitaka.

Odlučivanje bez podrobnih odgovarajućih tehno-ekonomskih studija nosi rizik mogućih drastičnih štetnih posledica po državu Srbiju.

Vlada Republike Srbije je u decembru 2016. godine projektu „Jadar“ dala status strateškog prioriteta, a u julu 2017. potpisuje Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto o projektu „Jadar“. U oktobru iste godine formirana je Radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“ sa sastavom visoko pozicioniranih funkcionera i službenika u Vladi i javnim preduzećima sa zadatkom razmatranja najsloženijih pitanja u oblasti implementacije projekta „Jadar“.

Konstatuje se da je Vlada Srbije donela stratešku odluku o podršci realizaciji projekta „Jadar“ i da je od 2017. on u fazi implementacije.

Naučnoj i stručnoj javnosti nije poznato na osnovu kojih podloga, odnosno kog razvojnog dokumenta Vlade je formulisana ovakva odluka niti da li takav dokument ili analiza uopšte postoji? Usvajanje Prostornog plana područje posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita u dolini reke Jadar od strane Vlade 13. marta. 2020. godine rešilo je ključne razvojne probleme i prepreke u realizaciji ovog projekta.

Kompanija „Rio Tinto“ ima kapacitet, iskustvu, finansijske i tehničke resurse, državne organe kao partnere, podršku diplomatskih predstavnik Australije i Velike Britanije i kompetentne firme saradnike, da se u nastojećem periodu ishoduju sve preostale pojedinačne odluke i rešenja i izgradi planirani rudarsko-hemijski kompleks.

Nova odluka o izradi dopune plana posebne namene i odgovarajuće strateške procena uticaja na životnu sredinu od 4. juna. 2021. godine predstavlja udovoljavanje novim potrebama kompanije Rio Tinto od njenog strateškog partnera države Srbije.

Prostorni plan Loznice koji je usvojen 29. jula. 2021. godine konstatuje da postoji područje posebne namene projekta „Jadar“, odnosno njegovu zonu na teritoriji Loznice priznaje za područje posebne namene.

Kompanija Rio Tinto preko svog preduzeća u Srbiji otkupljuje nepokretnosti u dolini Jadra očekuje se da će nepokretnosti koje nisu otkupljene biti eksproprisane u javnom interesu posebnim zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji.

Plan posebne namere u martu 2020. godine zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora u zoni saobraćajno infrastrukturnog Koridora površine od 480,02 hektara i u sebi uključuje rekonstrukciju postojeće regionalne pruge Ruma, državna granica, Novi Zvornik i izgradnju nove železničke pruge Valjevo-Loznica. Izgradnju niza novih deonica državnih puteva, rekonstrukciju i rehabilitaciju na opštinskih putevima, izgradnju Koridora bočnog gasovoda, visokog pritiska, izgradnju novih elektroenergetskih i lokacija za nove objekte, transformacije i trase budućih mreža, izgradnju novog cevovoda tehničke vode u funkciji posebne namene itd.

Vlada Srbije 8. aprila. 2021. godine je donela zaključak kojim se prihvata Izveštaj o potrebi gasifikacije dela Kolubarskog okruga i izgradnja razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica kojim se nalaže Srbijagasu da se isti hitno izgradi uz zaduživanje pokriveno državnim garancijama. Nakon oglašavanja odgovarajuće nabavke bez tendera krajem maja 2021. godine i rokom za završetak gasovoda od godinu dana ona je obustavljena 4. juna. 2021. godine, jer izvođač radova nije mogao sprovesti u predviđenim rokovima.

Najveći budući potrošač gasa na magistralnoj trasi će potencijalno biti rudarsko-hemijski kompleks „Rio Tinta“ u dolini Jadra. Konstatuje se da je država Srbija radi realizacije projekta „Jadar“ predvidela da uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja o kojima nema detaljnijih javnih podataka.

Izveštaj o stanju životne sredine osnova za izradu Prostornog plana je po nalogu nadležnog ministarstva istražila zadatu problematiku na osnovu projektnih podloga „Rio Tinta“ i inicijative „Rio Tinta“ za izradu Prostornog plana posebne namene za ležište površine od oko 12 kilometara kvadratnih i neogeni basen oko 150 kilometara kvadratnih iz decembra 2016. godine.

Stoga po nalogu i prethodnim rešenjima Vlade, odnosno nadležnog ministarstva tretira prihvatljivim predaju pod znacima navoda pomenutog regiona projektu „Jadar“, a bavi se identifikacijom, opisom i procenom mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu, okruženja, regiona projekta „Jadar“ zbog realizacije Rio Tintovog i Vladinog plana i programa i to isključivo varijante koje je predložio Rio Tinto.

Potencijalni uticaj na životnu sredinu projekta „Jadar“ su ogromni realizacija projekta „Jadar“ vodi ka degradaciji predela doline Jadar i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa, zemljišta, šume, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer „Rio Tinto“ sprovodi akcioni plan relokacije stanovništva da se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija.

Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 hektara predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 hektara, poljoprivrednih površina na 317 hektara, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 hektara i voćnjaka na 4,2 hektara.

Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 hektara kao i na slivu potoka Štavica na 166 hektara za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 hektara sa 26.000 metara kubnih drvne mase.

Ovakva masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija.

Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina uz eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova. Godišnja prerada 1,6 miliona tona ruda jadarita, proizvodnja 286.000 tona borne kiseline, oko 60.000 tona litijum karbonata i 259.000 natrijum sulfata, godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prikrivaju oko 20 hektara. Visine su 40 do 60 metara, dužine 800 do 900 metara, širine 200 do 250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova.

U podzemlju doline Jadra nalaze se značajne rezerve podzemnim voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivostima dovodi se u visok rizik od zagađenja. Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava, tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije. Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici došlo bi do izlivanja više miliona tona hiper toksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.

Planirane deponije u priobalju potoka Korenite i reke Jadar zapremene više miliona metara kubnih, sa ogromnim količinama jedinjenja arsena, nikla, kadmijuma i olova predstavljaju realnu opasnost za kvalitet podzemnih i površinskih voda. Na osnovu javno dostupnih činjenica i dosadašnje poslovne prakse kompanije Rio Tinto ne uliva poverenje po pitanju rekultivacije deponija i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, što je uočljivo iz primera dobre prakse te kompanije širom sveta.

Ocenjuje se da je unapred opisana, osmišljena i sprovedena procedura izrade rezultat izveštaja koji ne ispunjava kriterijume nepristrasnosti i nezavisnosti u primeni obavezujućeg načela održivog razvoja. Procedura izrade plana posebne namene ukazuje da izbor mikro lokacije za potrebu realizacije vršio je Rio Tinto, a da su nadležno ministarstvo i izrađivač plana predloge prihvatali bez analiziranja alternativnih mogućih rešenja, kao i sa stanovišta da li je takva lokacija uopšte prihvatljiva, imajući u vidu bujične hidrološke režime Jadra i pritoka, kao i druge uticaje na okruženje.

Investitor je bio u lagodnoj situaciji koja se ne sreće u zemljama sa uređenim prostornim planiranjem, da institucije i država bez analize održivosti takvih rešenja prihvataju sve zahteve Rio Tinta, unose ih u svoja planska dokumenta, čak i preuzimaju krupne investicione obaveze oko infrastrukturnih sistema koji treba da prate razvoj tog projekta.

Tako je prostorno planskom promenom namene za potrebe izgradnje rudarsko-hemijskog kompleksa dobijeno rešenje koje je najpovoljnije za investitore, ali koje vodi ka devastiranju doline Jadra i krije brojne opasnosti za okruženje. O tome rečito govore i sledeće činjenice koje su prikazane na internet stranici Rio Tinta. Iskop i suva separacija rude od oko 1,6 miliona tona od kojih je 200.000 tona godišnje jalovina, dopremanje i potrošnja 320.000 tona godišnje sumporne kiseline, formiranje najveće industrijske deponije otpada na Balkanu, sa 1,4 miliona tona godišnje u poljoprivrednom području visokog boniteta.

Sve te sadržaje i njihove lokacije posebno deponuju i logistiku transporta i smeštanje veoma opasnih sadržaja. Plan posebne namene na osnovu njih prihvataju nekritički, bez razmatranja alternativa tačno po zahtevima investitora koji na to posmatra isključivo po svojim kriterijumima ekonomičnosti. Za investitore je takvo ponašanje sasvim razumljivo, ali nije dopustivo uslužnost prihvatanja svega toga, bez objektivnog kritičkog razmatranja posledica na socijalno i ekološko okruženje i na dugoročne posledice opstanka i razvija, ne samo tog već i šireg područja Srbije.

Prostorni plan posebne namene Projekta „Jadar“ predaje najmanje hiljadu hektara u ruke kompanije „Rio Tinto“, trajno iseljavajući poljoprivredno stanovništvo i ukidajući potencijalni budući razvoj zelene poljoprivrede i zdrave hrane u regionu. Ujedno, projekat potpuno uništava izvanredne prirodne potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji je počeo da se intenzivnije razvija na tom području, a koji je socijalno i ekonomski najbolji način za ekonomsku i socijalnu obnovu demografski ugroženih sela u tom delu sliva „Jadra“.

Poljoprivreda i prehrambena industrija značajno učestvuju u BDP-u i izvozu Srbije. Razvoj rudarstva i bazne hemijske industrije u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane je kontraproduktivan.

Od usvajanja Nacionalne strategije održivog razvoja 2006. godine, koja je u ciljevima održivog razvoja poljoprivrede definisala potrebu povećanja površina pod organskim i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje do danas, nažalost, nije mnogo urađeno.

Razvoj rudarstva u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane se uvek mora posebno podrobno ocenjivati sa gledišta prihvatljivosti, jer regionalno kontaminirana organska proizvodnja, odnosno onemogućavanje i otežavanje obezbeđenja odgovarajućih međunarodnih sertifikata zdrave hrane.

Nažalost, uopšte se nije bavilo problematikom, rizikom prirodnih izvora radioaktivnih zračenja. U dolini Jadra izvedena su intenzivna istraživanja litijum-boratske mineralizacije, ali prema raspoloživim informacijama, ne može se utvrditi da li su se obavljale i radiometrijske analize jezgra istražnih bušotina u dolini Jadra. Ovo pitanje je izuzetno značajno, s obzirom da se na tom području nalaze pojave urana, koji su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka intenzivno istraživane. Pomenuta istraživanja iz prošlosti nedvosmisleno su utvrdila radioaktivne pojave na području Cer-Iverak, odnosno postojanje uranosnog rejona, u kome se najčešće javlja izotop uruna 238, sa vremenom poluraspada preko 4,5 milijarde godina. Ukoliko urana ima u jadaritu, u procesu tretmana koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu i floru, tlo i što je posebno značajno – vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje.

Zaključuje se da se prirodnom radioaktivnosti nisu bavile nadležne institucije, što je sa stručnog stanovišta izuzetno rizično i predstavlja veliki propust državnih organa koji treba da se staraju i o toj komponenti projekta.

Projekat „Jadar“ će kao proizvod davati litijum-karbonat. Za pogon automobila neophodno je 0,16 kilograma litijuma po kilovatu.

Prema studiji „Rio Tinta“, do ležišta kod Loznice može dati oko 60 kilotona litijuma godišnje, odnosno uzimajući podatak da se za automobilsku industriju obično koristi 50% proizvedenog, to bi odgovaralo proizvodnji baterijskih sklopova za pogon.

Takođe, gorivni galonski spregovi i protočni redoks akumulatori su komercijalizovani i razmatraju se kao alternative litijum-jonskim akumulatorima u bliskoj budućnosti. Važno je ukazati da perspektiva plasmana litijum-karbonata, po sadašnjim visokim cenama, u budućnosti nije zagarantovana. Suočena sa ubrzanim tehnološkim prodorima na tom planu, sa materijalima do kojih se dolazi jeftinijim i dostupnijim postupcima, sa znatno manjim rizicima po životnu sredinu, tržište litijum-karbonata će se suočavati sa sve većim izazovima u pogledu cene i plasmana. To postaje izuzetno važna činjenica, koju treba da imaju u vidu državni organi koji donose odluke o ovom projektu, kao i o realizaciji infrastrukture za koju se država obavezuje da će izgraditi.

Ponovo se naglašava veoma važna činjenica da Projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma, jer važan energetski izvor baznog hemijskog kompleksa proizvodnje litijuma i borata je fosilnog porekla, prirodni gas.

„Rio Tinto“ tvrdi i da će koristiti isključivo sertifikovanu zelenu električnu energiju, što će rezultirati da će drugi potrošači u Srbiji dobijati relativno manje. Stoga bi u daljim razmatranjima i odlukama Projekat „Jadar“ u Srbiji trebalo prvenstveno posmatrati kao rudarsko-hemijski kompleks godišnje proizvodnje 300 kilotona borne kiseline, koji ima stabilnu, dugoročnu perspektivu plasmana, zasnovanu na dispregovanoj tražnji, velikom broju proizvoda koje koriste i iskustvu „Rio Tintove“ kompanije, koja snabdeva 30% svetskog tržišta.

Projekat „Jadar“ multinacionalne kompanije „Rio Tinto“ je posledica procesa seoba zagađivačkih tehnologija iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Ovo prvenstveno zbog interesa da se problematika zagađenja životne sredine rešava van strukture razvijenih zemalja u kojima se po pravilu pitanja u vezi sa životnom sredinom široko, javno, nezavisno i stručno razmatraju.

Multinacionalne kompanije razvijenih zemalja svoje nove bazne i intermedijarne kapacitete i pridruženo im zagađenje smeštaju u zemlje u razvoju, a sledeće faze industrijske prerade distribuiraju u skladu sa troškovima nove tehnologije ili u zone finalne potrošnje. Zato nije realno očekivati da će proizvodnja litijum-karbonata i borne kiseline rezultirati izgradnjom u Srbiji novih industrijskih kapaciteta za sledeće faze industrijske prerade i finalizacije.

Srbija nema primerene procedure nepristrasnog odobravanja velikog projekta tržišnih investitora, sa potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu van strukture političkog odlučivanja. Vlada Srbije je donela stratešku odluku o realizaciji Projekta „Jadar“, koji je od 2017. godine u fazi implementacije, uz podršku Radne grupe za implementaciju Projekta „Jadar“, koja je zadužena za razmatranje najsloženijih pitanja u oblasti implementacije Projekta „Jadar“ i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u pogledu saradnje, analize i implementacije tog projekta i koordinacije rada nadležnih organa i institucija, u cilju pune i blagovremene implementacije operativnih pitanja.

Prateći proceduru odobravanja izgradnje objekta, pred Projektom „Jadar“ su još dve značajne stepenice – saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ i odobravanje idejnog projekta od strane revizione komisije. Saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu daje se u strukturi aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, a prihvatanje idejnih projekata u reviziji u strukturi aktivnosti ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva i infrastrukture. Imajući u vidu opredeljenje i aktivnosti podrške državnih organa realizaciji Projekta „Jadar“, veoma je upitno da li se može očekivati da napred definisane saglasnosti odobrenja budu donete nezavisno i nepristrasno.

Stratešku podršku Projektu „Jadar“, koji uključuje značajna ulaganja države Srbije u zoni saobraćajno-infrastrukturnog koridora površine od 480,02 hektara Srbija nije donela na osnovu Studije opravdanosti, koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, ulaganja, troškove i vrednosti prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti, uz definisanje potencijalnih gubitaka. Domaće naučne i stručne institucije imaju iskustva na uspešnoj izgradnji takvih studija, ali to u ovom slučaju nije iskorišćeno. Nije uzeta u obzir izuzetno važna činjenica, da bi taj projekat uništio velike potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji jača primarnu poljoprivrednu proizvodnju i predstavlja prirodan i pouzdan način za ekonomsku i socijalnu obnovu sela.

Ukazuje se i da je zbog veličine i značaja projekta eksploatacije jadarita i niza infrastrukturnih projekata koje država namerava da hitno izvede, državnu studiju o opravdanosti bilo neophodno izraditi zasebno i nezavisno, pažljivim i kritičkim preispitivanjem Studije opravdanosti investitora Projekta „Jadar“ – „Rio Tinta“.

Nijedna ozbiljna država se pri donošenju tako razvojno, socijalno i ekološki važnih projekata ne sme oslanjati na studije koje su obavljene u organizaciji i finansiranjem potencijalnog investitora. Razlozi su jasni. Takve studije ne mogu biti objektivne, jer im je kriterijumsko polazište sasvim drugačije – interes investitora.

U konkretnom slučaju eksploatacije ruda jadarita i Projekta „Jadar“ trebalo bi uporediti i smanjenje vrednosti bruto ekosistemskog proizvoda i očekivani porast vrednosti bruto domaćeg proizvoda. U slučajevima kada je ovaj indeks veći od jedan, ima puno osnova da se projekat iskorišćavanja resursa odbaci, jer je gubitak vrednosti ekosistemskih usluga veći od mogućeg porasta bruto domaćeg proizvoda, koji predstavlja meru ekonomskog rasta. U tom kontekstu bi trebalo naučno analizirati sve kapitalne i infrastrukturne projekte, uključujući i iskorišćavanje ruda jadarita u Srbiji. Nažalost, nije nam poznato da je u dosadašnjem radu na tom projektu bilo takvih pokušaja u tom pravcu.

Otuda smatramo da je sve do sada urađeno, a i planirano da se uradi, urađeno bez oslanjanja na naučne procedure koje su poznate i neophodne pri planiranju krupnih strateških projekata bez analize, ekonomskih i socijalnih posledica sa mogućim drastičnom štetnim posledicama po državu Srbiju.

Mora se primetiti i da pri donošenju nekih za državu obavezujućih i važnih odluka oko tog projekta nisu poštovane procedure koje proističu iz ratifikovane Arhurske konvencije o dostupnosti informacijama, učešće javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu po pitanju životne sredine. Zbog toga se javnost u razmatranju tako važnog, potencijalno vrlo opasnog projekta moglo uključiti na osnovu informacija koje su procurile i do kojih se mukotrpno dolazilo, a ne od države transparentno i apriori javnosti predočen način, kako predviđa ta konvencija.

Da vam ne bi čitala, mislim da je ovo sasvim dovoljno. Vidim kolega zahvaljujete se. Hvala i vama što ste saslušali. Jako je bitno da kada čujete ovakav tekst i ovakav zaključak, razmislite vrlo dobro kako ćete glasati.

Ja ću zamoliti, naravno na kraju ove sednice, da se glasanje izvrši javnim prozivanjem, kako bi sve moje kolege ostale zapamćene u istoriji srpskog zakonodavstva i parlamentarizma kao ljudi koji su glasali za uništenje Srbije, za uništenje srpskog seljaka, za uništenje poljoprivrednog zemljišta, za uništenje, vode, vazduha i zemlje.

Takođe, bih ministarki Đedović samo napomenula da je juče izrekla niz neistina na ime toga koliko su ta sela pusta. Pitanje za ministarku Đedović je, da li će upotrebiti eksproprijaciju za zemlju koja im fali, odnosno koja fali vašoj kompaniji „Rio Tinto“, a meštani neće da je prodaju?

Zona uticaja rudnika prostire se na 17 sela u Loznici i pet u Krupnju, gde je zona deponije. U zoni rudnika su Gornje Nedeljice, Brezjak, Slatina, Korenita, Stupica, Šurice, Cikote, Krivajica, Simino Brdo, Filipovići, Draginac, Jarebice, Veliko selo Brnjac, Bradić Grnčara. U Krupnju, Gornje Brezovice, Krasava, Dvorska i Cerova. U tim selima po poslednjem popisu stanovništva ima 19.500 stanovnika, da li ćete ih sve relocirati? Hvala.

Kako ništa nismo čuli novo od ministarke Đedović, ovde se ponavljaju već danima jedne te iste rečenice koje su izgleda napamet naučene, pročitane s telefona ili kako god već.

Imam jedan zadatak, a to je da prenesem sve ono što građani misle o ovome što se dešava u Skupštini, jer svođenje rasprave o ovako bitnom i važnom zakonu koji se odnosi na građane Republike Srbije i na zdravu životnu sredinu svakako predstavlja nešto što je nekome bitno. Očigledno da svođenje rasprave na lični nivo odgovara vama, iako je to jedino što imate da zamerate ovom zakonu i opozicionim narodnim poslanicima, onda je to fenomenalno.

Ja ću u tom slučaju pročitati pismo čoveka koga je ovde svako od vas, a i predsednik, nazvao neznalicom – Ratko Ristić. „Nikada nisam bio ubeđen da je Vučić Aleksandar bio najbolji student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali sam duboko prožet osećanjem da je postao najveći prevarant sa diplomom cenjenog fakulteta u istoriji Srbije.

Mešavina vašarske predstave i vodvilja, čemu je cela Srbija prisustvovala tokom direktnog prenosa, u subotu 7. septembra 2024. godine, ostaće primer iskazivanja nekontrolisanog ličnog samoljublja i pokušaja potčinjavanja čitavog jednog naroda profitnim interesima rudarske korporacije. Kao glavni glumac tragikomedije, pokazuje sav besmisao svoje manipulativne otužne i zanemarujuće vladavine i izlio najdublji prezir prema srpskom čoveku, iskazujući bahati diletantizam i zastrašujuću upornost u nametanju projekta koji narod neće.

Okružen vernim sledbenicima koji su uglavnom mudro ćutali, manirima lukavog prodavca švercovane robe sa pančevačkog buvljaka, briljirao u službenoj ulozi, sa kombinovanim likovima Del Boja i Rodnija, barona Minhauzena, „Broja Jedan“ i Super Hika, onaj koji štiti jadne bogate od zlih siromašnih iz stripa Alana Forda, glumeći strogoću prema predstavnicima „Rio Tinta“, uz izveštačenu mešavinu razumevanja, prekora i kritike prema prisutnom narodu.

Prisustvovali smo javnom sunovratu, gde predsednik navodno suverene države pravi medijsku, političku i psihološku pripremu za realizaciju Projekta „Jadar“ i svodi sebe na običnog trgovačkog putnika i propagandistu „Rio Tinta“. Gledali smo njegovu bizarnu pratnju, u kojoj se isticao neprijatno izveštačenim osmesima i vidljivom nelagodom što je uopšte prisutan izvesni Jakob Stausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto“, koji je izrekao nekoliko obećanja u vezi bezbednosti građana, zadržavanja poverenja ljudi, nadzorne aktivnosti od strane lokalne zajednice, otvorenih i iskrenih razgovora sa svima, priznanja i ispravljanja grešaka.

Posle te bljutave tirade, Stausholm je izostavio osvrt na ekološke i društvene tragedije koje je izazvao „Rio Tinto“, sa potpunim uništenjem ekosistema, zagađenjima, pobunama lokalnih zajednica i pravim građanskim ratovima, sa više hiljada mrtvih, rudnici Panguana i Grazberg. Nije pomenuo da u blizini glavnog grada države Juta, SAD, gde više od sto godina funkcioniše rudnik bakra Bingam kanjon, blizu Solt Lejk Sitija, deponuje se više od 300.000 tona toksičnog otpada svake godine, sa jalovištima visine preko 330 metara, odakle se oslobađaju olovo, živa, arsen, kadmijum, što za posledicu ima više od hiljadu preranih smrti svake godine. Lekarska komora Solt Lejk Sitija svake godine šalje žalbe Vrhovnom sudu SAD bezuspešno. Tako je u SAD-u, a šta bi bilo u Srbiji?

Na pitanje iz publike zašto kompanija ne rudari u Danskoj, Stausholm je dražesno rezigniran utvrdio kako Danska nije bogata mineralnim resursima kao Srbija i, naravno, slagao. Uvidom u publikaciju, u čijoj izradi su učestvovale, pored svih nordijskih zemalja, i danske stručne službe, navedeno je prisustvo sledećih mineralnih resursa na području Grenlanda: antimon, tungsten, barit, berilijum, kobalti nikl, fluorspar, galijum, germanijum, grafit, hafnijum, indijum, litijum, niobijum, fosfati, platinasti metali, „retke zemlje“, skandijum, silicijum, tantal, tungsten, vanadijum, bakar, nikl. Zanimljivo je da uz litijum stoji napomena: ima ga mnogo više od procenjenih rezervi!

Dok Aleksandar Vučić zapomaže o arbitraži i mogućoj odšteti „Rio Tinta“, neka prouči nedavne događaje u Portugaliji, gde je zbog korupcije u vezi otvaranja rudnika litijuma premijer Antonio Kosta podneo ostavku. Zanimljiv je slučaj Zimbabvea, gde su pritvoreni, ispitivani i proterani zvaničnici i saradnici USAID, zbog optužbi za podrivanje države i koruptivne aktivnosti u vezi otvaranja rudnika litijuma. Aprila 2022. Godine, vlada Meksika je izmenila zakonsku regulativu, kako bi proglasila litijum za nacionalni resurs i ukinula sve dozvole za istraživanje i eksploataciju litijuma, koje su do tada posedovale strane rudarske kompanije.

Kompanija "Rio Tinto" bila je upletena u veliki korupcioni skandal u Kini kada su četvorica njenih rukovodilaca uhapšena i osuđena na zatvorske kazne u rasponu od sedam do 14 godina, a posrednik u popravljanju odnosa bio je bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer, naravno, uz odgovarajuću novčanu naknadu.

Dakle, Srbija treba da tuži "Rio Tinto" zbog evidentnog kršenja niza propisa, manipulacija isplakom kao opasnim rudarskim otpadom, finansijska malverzacija i zagađenje životne sredine. Već plaćaju odštetu seljacima za prinose uništene zagađenjima.

Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici, plaćenici "Rio Tinta", vidljivi i nevidljivi, pokušavaju da nametnu imperativ dijaloga o Projektu "Jadar", zasnovan na stručnim argumentima i uz puno učešće naučne zajednice. Savesni i nekorumpirani srpski naučnici već odavno su rekli šta misle o projektu.

Navodim nepromenjiv stav od maja 2021. godine, svetski referentnog srpskog konzorcijuma institucija koje se bave živim svetom, predvođenog Biološkim fakultetom univerziteta u Beogradu. Zbog očekivanih ireverzibilnih nepovratnih promena u pojedinim eko sistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu jasno je iskazao stav protiv otvaranja rudnika "Jadar".

Vrhunski srpski hidrogeolozi su više puta ponovili da će posledice rudarenja prerade rude i deponovanja jalovine trajno ugroziti poslednje velike rezerve kvalitetnih podzemnih voda zapadne Srbije, u Podrinju i Mačvi. "Rio Tinto" eksperti još uvek nisu objasnili gde će to smestiti deponije jalovine na 553 hektara, sa više desetina miliona tona toksičnog otpada.

Krajnje je vreme da se skine oznaka poverljivosti sa ugovora i projekata koji su za "Rio Tinto" realizovali Rudarsko-geološki fakultet, Mašinski fakultet, Tehnološko-metalruški i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, a posebno da se isprate tokovi novca prema privatnim firmama univerzitetskih profesora, kao i isplate autorskih honorara pojedinaca, posle čega će svima biti jasno poreklo entuzijazma za realizaciju projekta.

Navedeni fakulteti se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, dakle, novcem svih građana i nedopustivo je da se bilo šta krije pod velom poslovne tajne.

Inače, svoju posvećenost naučnoj zajednici je jasno pokazao u julu 2024. godine, kada je ukinut Naučni savet elektroprivrede Srbije, koji je osnovan 2022. godine, čiji je zadatak bio da se kroz saradnju akademika, naučnika, inženjera, stručnjaka iz EPS-a, unapredi poslovanje najveće srpske energetske kompanije.

Dok je Aleksandar Vučić pravio palačinke, možda sa parizerom, arnauti su preko srpskih zastava lepili zastavu nepostojeće države, kao deo svojih genocidnih aktivnosti, sa krajnjim ciljem eliminacije svega srpskog na privremeno okupiranom Kosovu i Metohiji.

Od 12. maja 2013. godine, kada je ubedio Srbe da prihvate Briselski sporazum, preko raspuštanja svih srpskih državnih institucija, ukidanje benzinskih pumpi, banaka, civilne zaštite, predaje jezera Gazivode i stacioniranje arnautskih specijalnih jedinica na severu Kosova, došli smo do završnog čina razaranja Srbije za račun međunarodnih rudarskih korporacija, gde Aleksandar Vučić teatralno maše rukama i garantuje. Šta on može bilo kome da garantuje?

Setimo se dovođenja nemačkog zlikovca Gerharda Šredera na konvenciju SNS-a na dan bombardovanja, 24. marta, koji je odobrio učešće nemačke vojske u bombardovanju Srbije, angažovanja britanskog lažova i psihopate Tonija Blera za aktivnosti srpske Vlade, odlaska kod Bila Klintona, naredio bombardovanje Srbije i doniranja dva miliona dolara za kampanju Hilari Klinton, do sedenja u magarećoj klupi kod Donalda Trampa i pokloničkih putovanja u Davos, susreta sa Klausom Švabom, Aleksandrom Šorošem i menadžerima "Rio Tinta".

Koga Aleksandar Vučić predstavlja kada se ogrće srpskom zastavom u Ujedinjenim nacijama na zasedanju na kome se usvaja Deklaracija o Srebrenici, maja 2024. godine, na predlog Nemačke, čijeg premijera Šolca malo kasnije, juli 2024. godine, servilno dočekuje u Srbiji, sa puno obećanja oko kopanja litijuma i drugih mineralnih resursa?

Kome se on dodvorava kada donira Francuskoj milion evra za obnovu katedrale Notr Dam u Parizu, dok se za lečenje teško bolesne srpske dece novac sakuplja preko SMS poruka?

Kako to da ima novca za nacionalni fudbalski stadion više od 600 miliona evra i stadione u Leskovcu, Loznici, Zaječaru, Pančevu, Beogradu, Zrenjaninu i Kragujevcu, dok se ljudi bore da očuvaju život u selima, a desetine varošica u gradovima nemaju dovoljno kvalitetne vode za piće?

Zašto Zdenka Vučetić iz sela Uzovnice, majka vojnika poginulog na Kosovu i Metohiji, mora od njega lično da traži izgradnju puta do svoje kuće?

Ja o tome i govorim.

Ne možete da me prekidate, pričam i o tome a ujedno prenosim i reči Ratka Ristića. Smatram da je pomenut više puta a kako nema pravo da se obrati i odbrani…

Prema članu 3. Ustava Republike Srbije, vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, dok prema članu 4…

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)

…uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zašto je onda Vlada protivustavno preuzela nadležnost za utvrđivanje politike u oblasti rudarstva, posebno što Srbija nema važeću strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima? Tek u martu 2024. godine započela je izrada strategije za period 2025-2040. godina sa projekcijom do 2050. godine, čime je nezakonito preuzela nadležnosti Narodne skupštine povređujući ustavno načelo vladavine prava i podele vlasti.

Kao pravnik, Aleksandar Vučić nije uočio ili nije hteo, što je još gore, da Ustavni sud svojom odlukom od jula 2024. godine i sam pogrešno postupa i daje uputstvo Vladi o tome da je utvrđivanje politike u oblasti rudarstva u njenoj nadležnosti. Možda će mu u razumevanju problema pomoći čuveni pravnik, Vojislav Šešelj umesto što daje tupave komentare o stvarima koje ne razume i vređa referente srpske naučnike.

U svom egocentričnom i konfuznom ekspozeu je pomenuo moje, misleći, ovde govorimo o Ratku Ristiću i slagao nekoliko puta, za nešto više od 60 sekundi. Tražili ste da dovedete profesora Ristića koji ništa ne zna, svaki dan nam soli pamet na svim televizijama, znate da ne može ništa da im kaže, znate da nije stručan ni za šta, jesam istinu rekao, sve znam. Istina je da sam poslednji put imao televizijsko pojavljivanje početkom avgusta dok je Aleksandar Vučić imao nekoliko stotina obraćanja na svojim medijskim trovačnicama „Pink“, „Informer“, „Hepi“, „Kurir“, „Blic“, sve više i RTS. Niko me nije pozvao na raspravu u Ljuboviji, niti bih otišao na taj nepotrebni događaj kao što se rado odazivam na pozive naših ljudi širom Srbije i sa mojim kolegama držim predavanja u salama, seoskim zadrugama i na otvorenom. O tome šta ja znam ili ne znam, koliko sam stručan ili ne, neće suditi Aleksandar Vučić niti njegov duhovni tata Vojislav Šešelj, obojica pravnici koji nikada ništa nisu radili sem bavljenja politikom koja je imala tragične posledice po srpski narod.

Bestidni Šešelj je komentarisao problematiku rudnika Jadar, kao potpuni diletant i pri tom dopustio sebi da izvređa akademike SANU, elitne srpske naučnike i profesore univerziteta u Beogradu. Aleksandar Vučić je zaronio na dno septičke jame kada je i Šešelja angažovao u ovom….( Isključen mikrofon.)

Prijavila sam se za reč.

Da vam skrenem pažnju, niste me opominjali prethodna dva dana. Ako se ko ovde držao toga, Predloga zakona i obrazloženja ovog zakona, to sam bila ja.

Znači, trebali ste tako isto da opomenete onda i predsednicu parlamenta koja sada sedi u poslaničkim klupama, kao i predstavnika poslaničke grupe koji ovde bukvalno svodi raspravu na lični novu pominjući i vređajući te iste profesore. Ja sam čitala, ovo je bio citat profesora Ratka Ristića, ali ako to smeta ja ću, evo, prestati, osim što ću samo napomenuti još jednom – zamolila bih vas da srpske profesore, akademike, naučnike ne vređate. Oni nisu u vašem…

Moram samo još jednu rečenicu, da vam više ne bi oduzimala vreme ili smetala i rezignirala, nema odstupanja, nema kopanja, nema referenduma. Rio Tinto marš iz Srbije!

Poštovani građani Srbije, imate priliku da vidite kako izgleda kada je neko histeričan jer laže i kako je neko smiren kada govori istinu.

Ja zaista nemam nameru da se pravdam bilo kome, pogotovo ne Ani Brnabić.

Ja se nisam obratila uopšte.

Ako smo već došli na taj nivo da nazivamo jedne druge lažovima i da to prolazi nekažnjeno, ja bih zamolila predsednicu Narodne skupštine, pošto je tako jako brzo saznala kada sam ja izvršila prijavu, a prijavu sam izvršila da nam da dva minuta sa naplatne rampe Doljevac. Jel možemo tako brzo da dobijemo i to?

Sada ću da se osvrnem na ono čemu ovde prisustvujemo već dva dana. Dva dana se ovde spočitava nekakvoj bivšoj vlasti za nekakav zakon iz 2006. godine, o rudarstvu i ja u tom smislu moram da napomenem da je upravo ova vlast koja je i trenutno, 2015. i 2021. godine vršila značajne izmene Zakona o rudarskim i geološkim istraživanjima, te je tako u zakonu iz 2015. godine navela da je osnovni cilj tog zakona privlačenje budućih investicionih ulaganja u geološka istraživanja i rudarstvo ili kako je rečeno – stvaranje pozitivnog ambijenta budućim investitorima za ulaganje u oblast rudarstva i geologije.

U predlogu tog zakona i u samom zakonu iz 2015. godine navodi se da sprovođenje postupka eksproprijacije će se vršiti prema posebnim propisima. U stavu 2. člana 4. tog zakona propisano je pet mineralnih resursa i sirovina od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao što su nafta i gas, ugalj, rude bakra i zlata, rude bora i litijuma i uljni škriljci koji se nama ovde spočitavaju. Šta bi, što ste ih vi ostavili 2015. godine?

Takođe, tim zakonom iz 2015. godine su predviđene bile i sledeće odredbe koje govore o tome da je zapravo, a to je u članovima zakona od 68. do 74. – eksploataciono polje će se odobravati bez dokaza o vlasništvu, koje će biti potrebno tek kada zahtev za odobrenje izvođenja radove prođe. Takođe, u zakonu iz 2021. godine u članu 52. kao što znate, taj zakon je još uvek na snazi, piše da nosilac potvrde o rezervama u trajanju od šest godina od izdavanja rešenja ima pravo da dobije rešenje o odobrenju za eksploataciju.

Kada pogledate ova dva zakona, iz 2015. i 2021. godine, uporedite ko je dao više prava stranim investitorima, ko je omogućio direktno dobijanje eksploatacionih dozvola i bez ikakvih dokaza i bez studija o proceni uticaja na životnu sredinu, pa onda držite predavanja o nekim starim zakonima od pre 20 godina.

Dobila sam, evo, mogućnost tek sada da se javim, a htela sam odgovorim na ove neistine koje su malopre iznete.

Naime, možemo da vratimo snimak, možemo da tražimo stenogram šta je mene predsednica parlamenta tačno pitala. Apsolutno je neistina da me je pitala da li sam prijavila, kako bi ona obezbedila da se informišemo o tome šta se desilo. To nije rečeno. Pitala me je i ja sam potvrdno klimnula glavom, jer ne mogu da komuniciram sa njom i da joj objašnjavam kako sam došla, koliko sa žurila da bih stigla na sednicu Skupštine i odlazila do vulkanizera.

Nije smešno. Pa, nije smešno. Ja ne držim svoje automobile na Dedinju u vili, ja ih držim na parkingu u stambenom naselju. Mene nema ko da obezbeđuje.

Poslali ste šefa obezbeđenja u hodnik da uzme podatke od mene. Taj čovek je proverio kada sam izvršila prijavu. Pa, što onda ne date da se proveri i ta dva minuta sa naplatne rampe. Pa, dajte molim vas, o čemu se ovde radi, da li pokušavate mene da diskreditujete na taj način, vi govorite nekome da laže. Vi govorite nekome da laže? Pa, kako vas nije sramota.

Izvinjavam se zaista, napomenuću da se radi o profesoru Zoranu Stevanoviću, malo pre je kolega zaboravio kako se zove taj neki profesor, tako je rekao. Nisam čitala njegovo pismo, govorila sam zapravo o tome da je rekao da je problem nastao 2011. godine kada su Zakon o rudarstvu i Zakon o geološkim istraživanjima povezani u jedan jedinstveni zakon. Zoran Stevanović nikada nije govorio o tome da je problem nastao 2006. godine zbog nekakve odluke vlasti.

Dajte, molim vas, nemojte da obmanjujete narod. Ako sam ja vama najveći problem u ovoj Skupštini, hajde izvolite, svi pričajte šta god hoćete o meni, dajte jedan valjani argument zašto rudnik litijuma u sred Mačve. Ljudi, nijedan jedini valjani dokument niste dali. Nijedan jedini razlog valjani niste dali.

Poštovani građani Srbije, ja bih se osvrnula sada upravo na demanti koji je Rio Tinto uputio a u vezi ekonomske analize biznismena Zorana Drakulića, ekonomiste Boška Mijatovića, Danice Popović i Dejana Šoškića, koji je objavljena u Radaru, pod naslovom „ Od litijuma svakom stanovniku po 2,6 evra godišnje“.

Naime, kažu da je rad falsifikat, a ne pobijaju nijednu cifru. Pitanje za njih je - zašto posle toliko godina ne dostavljaju, a ni Vlada Republike Srbije ni jednu opsežnu finansijsku projekciju koja bi mogla da se merodavno diskutuje?

Dok se ta projekcija ne pojavi upotrebljen je jedini raspoloživi izvor, grafikon sa strane 54 studije njihove konsalting firme „Ergo Payments To Capital“.

Kažu da ne treba aktuelizovati njihove cifre, jer su „realne“ sa uračunatom inflacijom, pa treba sve cifre samo direktno sabrati. To bi značilo da očekuju smanjenje realnih prihoda u budućnosti, jer su im prihodi na grafikonu dugo stabilni, a kažu da veruju u projekat. I onako aktuelizacija finansijskih privrednih tokova se ne radi sa stopom inflacije, recimo 3% na duži rok, nego sa prosečnom cenom kapitala, koja je oko 10% sada za Srbiju. Ovo pokazuje totalno nepoznavanje finansija od strane Rio Tinta.

Takođe, naši ekonomski stručnjaci kažu da ne planiraju da upotrebe nijednu poresku olakšicu. To je u demantiju Rio Tintna navedeno, mada ne kažu decidno da neće. Kažu da to hoće upotrebiti u studiji, a Čed Bluit je isto to rekao i na TV-u, ali to ništa ne menja i da je tačno, jer u tom slučaju bi Srbija dobila 1.097 miliona evra, a ne 696 miliona evra, što bi bilo četiri evra po glavi stanovnika godišnje umesto 2,6. I dalje je to beda.

Kažu da će srpska privreda mnogo dobiti od nabavki od 305 miliona evra godišnje za projekat, ali ne kažu kako ni ko, a u studiji kažu da su najveće stavke mehanizacija i reagensi koje Srbija nema.

Takođe, kažu da je mnogo eksperata angažovano na njihovim studijama, ali ne daju ni jedno ime. Žale se što je studija izašla dan pre rasprave u Skupštini. Pa, nije valjda Rio Tinto taj koji određuje šta i kada treba da se kaže i piše u našoj zemlji, a kada će da se piše nego za potrebe demokratske institucije i rasprave.

Na kraju, prete autorima za izgovorenu reč. Kažu da će upotrebiti pravna sredstva da se zaštite. Toliko o njihovoj želji da se uspostavi dijalog. Potpisuje se anonimni Jadar medija tim, pa se ovde postavlja pitanje – ko su ti ljudi?

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, pošto sam ovde imenom i prezimenom prozvana da odgovaram na pitanja, imali smo mogućnost da čujemo malopre da će se poslanička grupa, koliko sam shvatila, socijalista izjasniti protiv ovog zakona. U tom smislu sam htela samo da napomenem poslanici vezano za činjenicu da je predsednica Odbora za privredu, u tom smislu ste mogli da organizujete javne rasprave na ovu temu i onda bismo mogli sa svim kolegama i stručnjacima, koje bi pozvali na tu javnu raspravu, da situaciju dovedemo do te mere, jel, da može da se razume zašto je neophodno usvojiti ovakav zakon, koja su finansijska sredstva potrebna, ako su potrebna, i šta bi bio ustavni okvir.

S obzirom da se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo izjasnio da je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, ja ne bih obrazlagala na tu temu dalje, ali ću svakako napomenuti da… Morate da zamislite situaciju šta predstavlja 300 kamiona sumporne kiseline prugama Srbije. Smatram da bi bilo neprimereno praviti se da imamo povez preko očiju i, kako ste vi rekli, glasaćete protiv ovog zakona. Sva dokumenta pre i posle 2012. godine su potpisivali i poslanici vaše poslaničke grupe. Naime, ja bih vas podsetila samo na jednu objavu gospodina Ivice Dačića koju je objavio na „Instagramu“. Memorandum od 23. oktobar 2023. godine, a gde kaže: „Dao sam im Jadar, potpisao sam litijum baš na ovaj dan. To je taj dan kada je zvanično, praktično prodat ovaj projekat“.

U tom smislu ovaj zakon ne zahteva veća sredstva od EKSPO. Ako postoje milijarde koje bi se trpale u tuđe džepove, onda svakako mora da postoje novci koji bi se izdvojili iz budžeta i za zdravlje građana. Ne može rudnik u plodnoj zemlji, vodnim rezervoarima i tu je tačka i tu je kraj. Hvala.

Ja se izvinjavam što sam možda vama neadekvatno odgovorila. Hvala vam na lepim rečima, u svakom slučaju, ali ono što je bila suština ovog zakona, a ja se nadam da sam to u svom uvodnom izlaganju i napomenula. Kada vlast agituje za određenu stranu kompaniju i to radi na svakodnevnom nivou, kada vidimo da se odluka Ustavnog suda donosi, bukvalno, preko noći, kada inicijativu podnese kompanija koja je investitor, a dok sa druge strane, kada građani podnesu inicijativu za, recimo, ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o planiranju i izgradnji, Ustavni sud ćuti, kada Ustavni sud i sudije daju izdvojeno mišljenje i kažu da uredba na koju je jednom stavljena tačka. Vi znate šta je tada izjavila tadašnja premijerka – da je sve gotovo, da je kraj, da nema ovog projekta, da su poništena sva rešenja, da je gotovo i da ona sluša narod. Šta se desilo za godinu i po dana da odjednom oživi takva uredba i to na takav nezakonit način, a objasnila sam koliko je nezakonit?

Ustavni sud je naglasio da ne može da se oživljava ta uredba, mora ispočetka da se radi prostorni plan. To nije urađeno. Kada na svakom koraku imate nezakonitosti i povrede Ustava, kako drugačije da vam bude, šta da vam bude pravni osnov do zaštita prava čoveka na zdravu životnu sredinu. To je ustavni okvir za donošenje ovog zakona.

Meni je žao što ministarka za zaštitu životne sredine nije ovde, da se možda i ona uključi u ovu raspravu i kaže nešto o tu temu. Zašto Ministarstvo za zaštitu životne sredine nikada nije organizovalo javne rasprave na tu temu? Zašto se premijer ove države nikada nije oglasio na tvrdnju da je Uredba koja je doneta 16. jula ove godine neustavna, ne može da stavi svoj potpis ispod potpisa bivše premijerke i da tako stoji na sajtu Vlade?

Razumite, zakon je pisan kako je pisan. Možda je vama smešan, možda je čudan, možda je glup, možda je imbecilan. Ja sam svoje obrazloženje dala, stručnjaci su se izjasnili, da li ih vi priznajete ili ne, zaista neću da ulazim u to, to je stvar vaše odluke, ali ja ne mogu da budem ovde na propitivanju koliko god vi mene shvatala možda neozbiljno ili kao početnika. Znate, nisam došla na ispit. Ja sam građanima Srbije objasnila i objašnjavaću do kraja da ovo ne sme da se desi, Snežana.

Volela bih zaista i žao mi je što Skupština neće usvojiti moj predlog da se glasa javno, da ne bude sutra da i vi morate sada da objašnjavate da ste 2006. godine potpisali Zakon o rudarstvu, ali ste se premišljali. Rekli ste da ste se premišljali. Ja bih volela da, nakon ovoga svega, građani čuju svakog narodnog poslanika da se izjasni da li je ili protiv ovog zakona, da građani Srbije jednom parlamentarnom životu Republike Srbije vide i čuju ko su narodni poslanici za koje su oni glasali. Meni je to jako bitno. Hvala.

Ja bih sa zadovoljstvom odgovorila. Dobili smo spisak…