Možemo li samo da se vratimo u normalu, da se vratimo u godinu 2024. da govorimo o onome što je tema?
Malopre sam čula prethodnog kolegu koji je ovde izlagao svakakve stvari, osim što nije pričao o predlogu zakona, koji je omalovažavao profesora medicinskog fakulteta, sa njegovom poemom koju sam ja juče citirala, to nisu izmišljene reči, niti sam ja govorila o litijumu da je pastuv, kao što se to ovde govori. Zaista je neprimereno i ružno na taj način komunicirati.
Ako kažete, malopre je kolega nešto izjavio da se kod njega litijum neće kopati, pa, znate kako, kolega, ja bih bila zahvalna da se stavite u položaj onih građana gde će se kopati.
Prosto, htela sam da saopštim građanima da njihove glave u ovom trenutku koštaju, baš upravo zbog ovog litijuma, 2,6 evra po glavi stanovnika, odnosno 0,22 evra mesečno po glavi stanovnika. Volela bih da dobijemo kompletnu računicu o tome koliko je Rio Tinto uložio novca u infrastrukturu, u bilo šta što je doprinelo građanima Republike Srbije, jer mi tu računicu nemamo.
Govori se non-stop o nekakvom novcu, o tome kako je Rio Tinto uložio ogroman novac, kako ćemo biti u obavezi da platimo nekakvu odštetu. Dajte nam zvanične podatke koliko je Rio Tinto uložio novca od 2004. godine do dana današnjeg u infrastrukturu i za dobrobit građana Srbije.
S druge strane, ukoliko nemamo investicioni ugovor, kao što tvrdi Vlada Republike Srbije, kako mi to onda imamo bilo kakvu obavezu da obeštetimo, jer memorandumom o razumevanju, na koji se poziva i Rio Tinto, a i Vlada Republike Srbije, nisu predviđena nikakva prava i obaveze?
U tom smislu i u skladu sa tim memorandumom, Rio Tinto nema nikakva prava da tuži Republiku Srbiju, pogotovo što je i bez obzira i bez saglasnosti Ministarstva poljoprivrede, Rio Tinto pretvarao poljoprivredno zemljište u gradsko građevinsko, to znate i vi sami, pre ukidanja ove uredbe.
Ono što je takođe jako bitno je da napomenem građanima Republike Srbije da Vlada Republike Srbije i njena ministarstva nisu bili kadri da sastave strategiju o upravljanju mineralnim resursima. Građani Republike Srbije ne znaju sa koliko prirodnih bogatstava raspolažu, sa koliko rude zlata, olova, bakra, litijuma i svih onih strateških sirovina koje se nalaze u samoj Nacionalnog strategiji iz 2012. godine, o kojoj vi ovde pričate.
Takođe, Republika Srbija, dragi građani, nema ni usvojen prostorni plan. Prostorni plan je krovni dokument na osnovu koga se rade svi ostali planovi detaljne regulacije, na osnovu koga se rade kasniji prostorni planovi za posebna područja, što dalje znači u prevodu da kada nemate takav prostorni plan, vi ne znate šta će na kojoj lokaciji biti.
Prema onome što smo imali priliku da vidimo pre par godina, taj predlog prostornog plana u formi zakona je povučen bio iz procedure zbog velikog broja primedbi koje su uložili i građani i ekološke organizacije i civilni sektor u velikom broju, te je takav predlog zakona bio povučen iz procedure. Mi do dana današnjeg nemamo takav prostorni plan. Bez prostornog plana ne možete da ponovo oživljavate prostorni plan područja posebne namene projekta Jadar.
Takođe, bez ponovljene procedure u kojoj bi se usvajao takav prostorni plan, ne može Vlada Republike Srbije da donosi uredbu kojom oživljava nepostojeći prostorni plan projekta Jadar.
Jako je bitno da građani Srbije shvate da se ovde uprežu sve snage, što od strane posebno ministarke i ostalih ministarstava, što od predsednika Vlade, što od predsednika ove države, a vidim i ovde predsednice parlamenta, da se opravda ovaj postupak, kada predsednica parlamenta kaže da ona brani projekat, a ne brani kompaniju Rio Tino.
Znate kako, ako branite projekat, onda branite i nešto o čemu sam malopre pričala, a to je protivustavni akt, kojim je ovaj projekat praktično ponovno oživljen. U tom smislu, predsednica parlamenta zastupa onda čije interese, ako ne kompanije Rio Tinto?
U tom smislu bih zaista želela da napomenem građanima Srbije još jednom cenu koju će platiti ukoliko ovaj zakon ne bude usvojen. Sve dok budemo imali poslanike koje, kako vi kažete, su građani birali da sede u ovom parlamentu, koji će biti spremni da žrtvuju pojedina područja i pojedine delove, odnosno teritoriju Republike Srbije, koji će biti spremni da žrtvuju građane koji žive na toj teritoriji, koji će žrtvovati vodu, vazduh, zemlju, koji će ostaviti Srbiju bez dela teritorije koja nas hrani, sve dotle dok takvi poslanici budu sedeli u ovom domu, dotle će građani Srbije imati bojazan da će nas nestati.
U tom smislu bih vas zamolila da se saberete, da preispitate. Danas je Jadar, sutra će biti bilo koji drugi kraj, Kraljevo, Valjevo, Užice, Požega, Ivanjica. Da li ste spremni da sve te ljude relocirate i dovezete u Beograd ili gde ćete već sa njima, da im izmestite kompletnu istoriju, da im izmestite živote zarad profita koji iznosi 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, odnosno 0,22 evra mesečno? Koliko košta ljudski život u Srbiji? Molim vas, odgovorite mi.