Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, imali smo priliku da čujemo da predložene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku zapravo predstavljaju korak ka procesu isceljenja ovog društva. Naime, kao što je svima vama poznato, pre svega na ovaj način želim da se obratim građanima Republike Srbije, kojima evidentno iz nastupa i nemogućnosti da nas mediji čuju, da predočimo šta zapravo znače ove izmene zakona i na koji način će ovo unaprediti izborni proces, odnosno na koji način će ovo omogućiti da izborna volja građana bude ispoštovana, da građani mogu glasati zapravo na način na koji im to Ustav i zakon omogućavaju.

Kao što je svima vama građani poznato, jedno od osnovnih načela Ustava Republike Srbije je načelo vladavine prava. Međutim, ono što se desilo 17. decembra predstavlja sve, samo ne poštovanje tog načela i samo ne poštovanje izborne volje građana, na način na koji bi to trebalo da se desi u svakoj normalnoj demokratskoj državi.

Ono što se desilo 17. decembra je zapravo da smo na neki određeni način uhvatili lopova na delu. Iz svog dosadašnjeg iskustva u advokaturi, a imam ga preko 20 godina, često sam zastupala klijente koji su zavisni od izvršenja određenog krivičnog dela usled zloupotrebe narkotika, alkohola ili sličnih sredstava. Na ovaj način, kada je neko pod uticajem tih štetnih navika, često je sklon da vrši određena krivična dela.

Ovde smo imali priliku da vidimo da ste zapravo sve ovo vreme koje ste proveli na vlasti, a to je ovih prethodnih 11 godina, bili zapravo zavisnici od zloupotrebe zakona i izvrtanja zakonskih odredbi, pa i samog Ustava.

Na taj način su oštećeni građani Republike Srbije. Kako je proces isceljenja zapravo vrlo mukotrpan proces prvi korak ka isceljenju i ozdravljenju u ovom smislu društva i same Republike Srbije jeste priznanje izvršenja krivičnog dela.

Način na koji ste vi priznali izvršenje krivičnog dela i put ka vašem isceljenju, odnosno ka isceljenju ovog društva jeste zapravo taj da nakon priznanja sednemo i počnemo da razgovaramo.

U tom razgovoru učestvujemo ne samo mi, opozicioni političari, učestvuju i nevladine organizacije koje su mukotrpno radile da bi dokazale da je do izborne krađe došlo. Na taj način počinjemo izlečenje. Da li ćemo izlečiti ovo društvo to ćemo videti. Ovaj zakon zapravo ne predstavlja samo korak za poboljšanje izbornih uslova 2. juna.

Ovaj zakon zapravo predstavlja zalog za budućnost i za poboljšanje izbornih procesa kako se ovakve krađe i prekrajanje izborne volje građana više nikada ne bi ponovilo.

Ne smete prosto gaziti izbornu volju građana, ne smete pritiskati građane da glasaju, ne smete zloupotrebljavati javne institucije, ne smete zloupotrebljavati javne nacionalne medije za prekrajanje izborne volje građana. Ne smete na taj način reklamirati sve što ono što je zabranjeno.

Ja neću dužiti, ali smatram da na ovaj način i kroz formiranje komisija koje bi mogle da kontrolišu jedinstvene biračke spiskove, a kasnije i kroz proširenje, odnosno izmene određenih drugih zakona, kao što su Krivični zakonik Republike Srbije ili izmene i dopune Zakona o opštem upravnom postupku, čini mi se da bi mogli da postignemo taj cilj, a to je konačno ozdravljenje ovoga društva. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, evo, neću dužiti, prosto samo želim da se obratim i da se osvrnem na sve ono što je do sada rečeno u ova dva dana, a to su zapravo komentari opozicije na ekspoze budućeg premijera.

Neko je ovde pomenuo da se ovde radi o nekakvoj vrsti optuživanja. Niko nikoga ovde ne optužuje. Prosto, opozicija ima takvu ulogu u svim demokratskim društvima da iznosi kritike na račun određenih i konkretnih rešenja, pa je to ovde i bio slučaj.

Posebno bih se osvrnula na to da mi poslednjih 10 godina, a pomno sam pročitala sve ekspozee iz prethodnih perioda, zapravo imamo tri ključne reči koje se prožimaju kroz svaki ekspoze nekog budućeg premijera, a to su da je svaki taj program ozbiljan, temeljan i odgovoran. To su te tri reči koje zapravo građani očekuju da budu i realizovane, jel, obećanja ili ono što se navodi u samom ekspozeu kao već urađeno, građani ne vide.

Građani ne vide rezultat, jer prostim nabrajanjem ekonomskih cifara i određenih procenata, vi dodatno zbunjujete i dodatno unosite pometnju u to šta je zapravo i konkretno urađeno, jer građani to ne vide.

Mogu samo da navedem, po meni lično onako najupečatljiviji je bio ekspoze predsednika Vučića iz 2014. godine, kada je tada budući premijer naveo da previše godina su političari prodavali bajke srpskoj javnosti, živelo se na račun i o trošku budućih generacija, krali smo od sebe, neodgovorno se ponašali prema našoj deci, trošilo se ono što zapravo nismo zaradili i suštinski nismo imali.

Sada vas pitam, sve buduće ministre, da li je ovo i dan danas primenljivo? Da li ste bilo šta od ovoga uradili, a da promenite situaciju koja je bila 2014. godine? Meni je jako žao što niko od budućih ministara neće moći danas da odgovori na ovo pitanje niti gledaju u one koji im upućuju pitanja, niti su spremni da odgovore, a građanima mogu slobodno da kažem to je zato što prosto, niti žele, niti znaju odgovor, niti smeju da daju odgovor.

Konkretno, osvrnula sam se na to i kako su poređane teme u samom ekspozeu, ono što je mene konkretno interesovalo je tema kojom se ja bavim jeste pravosuđe i pravda, vladavina prava. Prosto me je interesovalo koliko je posvećeno teme tome? Ta tema je potpuno zapostavljena. Ta tema je negde među poslednjim temama u ovom ekspozeu. Ako je zaista briga o vladavini prava i o običnom čoveku ključna i za ovu vladu, dajte bar navedite šta ćete konkretno uraditi.

Buduća ministarka pravde i prethodna prošla ministarka pravde je izjavila, to je bilo priliko prethodnog polaganja zakletve, da novi pravni ambijent u kome će svaki građani u razumnom roku moći da ostvari i zaštiti svoja prava pred pravosuđem koje je lišeno uticaja politike.

Ovo je pitanje za građane Republike Srbije - da li vi zaista mislite da je ovo ovako? Da li se osećate sigurnije? Da li je pravosuđe oslobođeno? Da li je pravosuđe slobodno? Da li su tužioci slobodni? Da li se vrši politički uticaj na tužioce i na sudije? Kada bi ste zaista anketirali građane Republike Srbije, šta mislite, kakav bi njihov odgovor bio? Ovde prosto možemo da prožmemo tri lična i ključna zaključka, da se ovde radi o ličnoj koristi, nesposobnosti da se sagleda šira dimenzija populizma i nefunkcionalne institucije.

Ako već želite da čujete i predlog, u skupštinskoj proceduri se nalazi i predlog Ekološkog ustanka koji se odnosi na dopunu Zakona o porezu na dodatu vrednost. U skupštinsku proceduru je ubačen 4. aprila ove godine. Ako vam je briga o običnom građaninu zaista ključna, posvetite malo pažnje, pročitajte ovo. Radi se o Predlogu zakona kojim bi se građanima, a ima ih oko pola miliona u Srbiji, ljudi koji gladuju, omogućilo da dobiju besplatne obroke, jer ta hrana koja se baca od strane pravnih lica, jer su u obavezi da plaćaju na donacije PDV, pravna lica bi time bila oslobođena, budžet ne bi bio oštećen, a ljudi bi imali šta da jedu.

Ja ne bih dalje zadržavala. Prosto, znam da ćete biti izabrani, ali bar se potrudite da ono što govorite građanima, ispunite bar deseti deo, čini mi se da bi to onda bio pravi put. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, pretpostavljam da ste sluđeni od današnjeg skupštinskog dana. Čuli ste sve i svašta. Čuli ste razloge za i protiv. Čuli ste napadanje. Čuli ste reči uvredljivog sadržaja koje su upućene dojučerašnjim partnerima ili eventualno saradnicima.

Ono što mogu da poručim građanima Republike Srbije, a to je da ovo nikako nije demokratska država, da ovo nikako nije ono što je malopre jedan od poslanika SNS rekao – država u kojoj postoji vladavina prava i slobodno pravosuđe. Da je ovo demokratska država, Ustavni sud Republike Srbije bi već odavno odlučio i shvatio koji su razlozi hitnosti odlučivanja po zahtevima opozicije koji su predati još u januaru mesecu ove godine, a to su zahtevi za odlučivanje u izbornom sporu, odnosno za poništaj lokalnih izbora. U tom smislu mi danas ne bi sedeli ovde i ne raspravljali o ovoj izmeni Zakona o lokalnim izborima, ne bi bila tema komisija koja bi nadgledala biračke spiskove, ne bi bila tema ko je koga selio, koliko je novca dato.

Sudije Ustavnog suda uporno ćute, ne shvataju šta je razlog hitnosti, primaju i te kako visoke plate i ne obavljaju svoju dužnost. Ćute i tužioci. Naime, predate su brojne krivične prijave koje ukazuju na izvršena krivična dela prilikom izbornog procesa i na gradskim i na parlamentarnim i na pokrajinskim izborima. Naravno, nećemo dobiti nikakvu odluku. Ćuti i policija.

No, postoji jedna velika razlika u odnosu na to ćutanje suda i tužilaštva – policija ume i da bije. Da je ovo neka normalna demokratska država, kao što nije, bilo bi par ekselans, skandal da u policijskoj stanici u Boru prilikom saslušanja osumnjičenog policajci izvrše ubistvo. Međutim, sve je to zanemareno i sve je to prosto bačeno u zapećak usled ovih izbornih zakona, usled toga da li je pokradena volja građana. Ljudi, saberite se, radi se o tuđim životima, radi se o životima građana Republike Srbije. Ne može u 21. veku policija u policijskoj stanici, prilikom saslušanja, da bije. Ne mogu da se iznuđuju iskazi. Ne mogu, bez obzira za šta god da je osumnjičena osoba koja se nalazi u pritvoru u policijskoj stanici. Mi smo se obavezali međunarodnim konvencijama, mi smo se obavezali Ustavom Republike Srbije da ćemo poštovati prava pritvorenika i vidim kako se poštuju.

Naime, ja sam pre dve godine ukazivala na situaciju kada su aktivisti sa Starice pretučeni u policijskoj stanici u Majdanpeku od tih istih inspektora iz Bora, Kladova i iz Beograda, u krajnjem slučaju iz Četvrtog odeljenja UKP-a.

Ti isti aktivisti su morali da potpišu priznanje o izvršenju krivičnog dela i ista tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Negotinu koja je uporno izbegavala da meni kao braniocu jednog od aktivista šalje pozive za saslušanje svedoka i time mi onemogućila da aktivno učestvujemo u postupku, kao i mom branjeniku, podigla je optužnicu protiv te trojice aktivista za krivično delo iz člana 317. Krivičnog zakona Republike Srbije - izazivanjem nacionalne, rasne, verske mržnje razdora i netrpeljivosti.

Ti isti aktivisti su predali krivične prijave protiv policajaca koji su ih mučki tukli u toj policijskoj stanici i znate šta se desilo? Naravno, krivične prijave su odbijene kao neosnovane.

Da li će onda u slučaju ovih policajaca iz policijske stanice u Boru, PU, kako god, za koje ne znamo ni kako se zovu ni prezivaju, da li će se oglasiti Javni tužilac iz Zaječara koji će nam reći ko su osobe koje su ispitivale osumnjičenog i kako je došlo do toga da ta osoba premine nasilnom smrću?

Ja sam zahtevala ispred Ekološkog ustanka da nam se da taj podatak. Da je ovo demokratska država, Javni tužilac, ministar pravde i svako ko je savestan u ovoj državi bi izašao i rekao imena i prezimena. U krajnjem slučaju načelnik PU Bor bi trebao da podnese ostavku. Viši javni tužilac u Zaječaru bi trebalo da podnese ostavku.

Međutim, ovo nije demokratska država. Ovo je privid demokratije.

Ovo čemu mi danas prisustvujemo zakon o izmenama Zakona o lokalnim izborima je samo jedan mali korak u borbi za stvaranje te demokratske države i nemojte da prebacujete i nemojte da spinujete informaciju da smo mi prihvatili nešto što je vaše. Vi uporno delite ovaj narod na vaše i naše, na naše i njihove.

Morate da shvatite da je ovaj zakon u interesu građana Republike Srbije. Morate da shvatite da jedini način i jedini put da dođemo do demokratije je borba. Od bojkota nema ništa. Bojkotujući prihvatamo saučesništvo u onome što se desilo. Boreći se borimo se za demokratiju svih građana Republike Srbije.

Nisam ga prekoračila. Koristim vreme poslaničke grupe, devet minuta.

U svakom slučaju, nastaviću dalje, pošto ste me prekinuli. Ja sam samo htela da kažem građanima Republike Srbije da postoji zapravo jedan jedini način da se ostvari demokratija u ovoj državi, a to je borba i nikako drugačije. Hvala.

Ovaj put se neću obraćati predstavnicima SNS preko puta nas, ja ću se obratiti građanima Republike Srbije, koristeći priliku da iskoristim eto nacionalnu frekvenciju da ostatak Srbije čuje ono šta se dešava ovde. Naime, već danima pozivate na nekakvu vrstu dijaloga kroz korišćenje sijaset uvreda, što pojedinačnih, što kolektivnih, što nazivanjem nas opozicionih poslanika nacistima, izdajnicima, Kurtijevim sledbenicima, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Samo bih na ovom mestu da podsetim građane Republike Srbije kako izgleda kada predsednički kandidat SNS, bivši predsednik moli…(isključen mikrofon).

Moje vreme ide, jel?

Ovo niste imali pravo da uradite, ovime ste grubo prekršili Poslovnik. Vi kao predsedavajući ste u obavezi da održavate red na sednici, kao što predstavnici SNS, konstantno iznose uvrede na račun opozicije, kao što prikazuju sa Fejsbuka i Tvitera, pa ih ne prekidate, ovo je strašno što ste sada uradili. Ja vas uvažavam, ali niste smeli da mi oduzmete reč. Vi ste prekinuli onog trenutka kada sam pustila snimak Tomislava Nikolića, koji moli OEBS, koji moli Evropski parlament da dođu i da iskontrolišu izborne rezultate 2012. godine. Po čemu se onda to ne naziva činom izdaje, šta je onda to što je učinio Tomislav Nikolić, onda je bilo u redu…

To nije puštanje muzike, vi izgleda pogrešno čujete, morate da shvatite šta je muzika a šta je obraćanje. Te konstantne uvrede koje slušamo od preko puta i pozivanje na dijalog, ne idu jedno sa drugim.

Dijalog podrazumeva da se dve strane međusobno uvažavaju i poštuju, dijalog podrazumeva da imamo zajednički cilj ka kome stremimo, a očigledno je da nemamo zajednički cilj.

Očigledno je sasvim da ova vlast isključivo radi za sebe i svoj lični interes, a to što vi doživljavate Aleksandra Vučića kao vizionara, ne znači da to tako treba da doživljavamo svi. Ja ću na ovom mestu samo ukazati na ono što se desilo pre neki dan, a to je da smo mi kao predstavnici opozicije morali da igramo ulogu javnih tužilaca, da sprovodimo javnotužilačku istragu, kako bi u postupku dokazali da je zapravo Vlada Republike Srbije potpisala memorandum o razumevanju sa Kušner grupom, odnosno kojom je Projekat Generalštab doveden pred svršen čin. Iako ministar Goran Vesić, uporno izbegava da odgovori na to pitanje, iako uporno tvrdi da ništa nije potpisano i da ćemo tek biti obavešteni o tome kada se budu pronašli adekvatni partneri za ovakav projekat Generalštaba, ja ću vam sada na ovom mestu reći da smo mi obavestili i predstavnika Kušner grupacije, izvinite američkog predstavnika odnosno investitora, kome je ovaj projekat dat na upravljanje, da nam dostave ta dva dokumenta, pošto naša Vlada i Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, to odbijaju da učine.

Ako mi kao opozicioni predstavnici treba da izigravamo tužioce i da sprovodimo istragu, onda vam je sasvim jasno da ovde nešto nije u redu. Onda je sasvim jasno da Vlada Republike Srbije odbija da javnosti i građanima Republike Srbije predoči vrlo važan dokument. Ako tu zgradu koja predstavlja simbol stradanja, i simbol NATO agresije, ujedno predstavlja i kulturno dobro, poklanjate Amerikancima da bi se na toj lokaciji, pravio stakleni hotel koji bi navodno predstavljao neku vrstu pa možemo slobodno da kažemo tog vašeg vizionara, njegove iluzije o tome kako se u Srbiji jako lepo živi, vi na tom mestu imate žrtve NATO agresije. Imate dvoje poginulih i 40 ranjenih. Na toj lokaciji svakako nije mesto hotelu. Mi smo zato i pokrenuli peticiju da se na toj lokaciji, da se zapravo napravi memorijalni centar žrtvama NATO agresije.

U tom smislu bih pozvala građane Republike Srbije da u što većem broju potpišu tu peticiju, jer u interesu je građana šta se radi sa javnom svojinom, šta se radi sa imovinom Republike Srbije, šta se radi sa Ministarstvom odbrane. Ministarstvo odbrane uporno ćuti na sve ovo što se dešava, iako su te zgrade godinama koristili.

Ministarstvo odbrane nije ni pitano u ovom postupku, da li bi dali saglasnost ili bi možda oni imali neki predlog, kako na najbolji mogući način iskoristiti ovu zgradu.

U tom smislu studenti Arhitektonskog fakulteta su još 2022. godine dali idejno rešenje i vrlo dobro znate da je to idejno rešenje zapravo najbolje mogući način da se ta lokacija pretvori u ono što bi trebala da bude, ali ne svakako stakleni hotel sa pet zvezdica.

Vi ne možete očekivati od građana Republike Srbije, takvu vrstu maltretiranja u tom smislu da vi navodno tvrdite da bi bilo u javnom interesu, da će javnost biti upoznata i uključena oko rasprave Generalštaba, a znate vrlo dobro da je to nemoguće.

Vi znate da zapravo nije Ana Brnabić, ministar građevinarstva i infrastrukture i to neće učiniti, oni su sakrili od građana Srbije važna dokumenta i sakrili da će Republika Srbija imati 22% profita od ovog hotela, dok sama lokacija vredi onoliko, jer to je ipak ekskluzivna lokacija i ta lokacija će biti data amerikancima za džabe. Ta lokacija će biti poklonjena.

Ja sada na ovom mestu mogu samo da pitam građane Republike Srbije da li su saglasni sa tim da se javna svojina poklanja na ovakav i ovaj način. Šta je onda sledeće, šta možemo očekivati da može da bude sledeće poklonjeno, zgrada Narodnog muzeja, zgrada Narodnog pozorišta? Ne znam, možda je to nekom u interesu, možda bi neki ponovo investitori iz Amerike ili arapski partneri uložili a Republika Srbija imala od toga 15 ili 20% profita.

Upravljanje na ovakav način javnom imovinom, bez saglasnosti građana Republike Srbije, čist je kriminal.

Ako smo sada uzeli ulogu na sebe tužilaca, da sprovodimo javno tužilačku istragu, verujte mi, završićemo je do kraja, na taj način što ćemo istražiti sve vaše zločine, na taj način što ćemo utvrditi šta ste sve sakrili od očiju javnosti, biće jednog dana podignuta optužnica, biće jednog dana slobodnog pravosuđa i u tom smislu iskreno se nadam da će to biti što pre. Hvala.

Pa, evo, ovaj amandman se upravo i odnosi na član broj 6. Zakona o javnom informisanju i medijima, koji zapravo, mi smo amandmanom predložili brisanje ovog člana.

Šta je suština brisanja ovog člana? A to je zato što se zapravo ovim članom proklamuje sve ono što bi trebalo da bude, to znate i sami, objektivno i javno informisanje, odnosno ne stvaranje kod građana iluzije o tome kakvo je činjenično stanje u državi.

Premijerka je pre neki dan izjavila da će „Telekom“ praktično, odnosno da „Telekom“, koji je delom u državnom vlasništvu, može preko drugih kompanije da bude vlasnik medija i kaže to nije zakonom zabranjeno.

Vi znate vrlo dobro da je medijskom strategijom iz 2020. godine doneta strateška odluka da država izađe iz vlasništva medija. Samim tim je premijerka obmanula kada je rekla da nije povređen ni zakon, a ni odluke koje su donete. Vi sami ne poštujete strategiju koju ste usvojili.

U tom smislu, zaista, ukoliko ovakva odluka ostane da „Telekom“ može da učestvuje u vlasništvu tih medijskih kuća, samim tim ćemo imati medijski mrak i vi to vrlo dobro znate.

Na taj način, i ukoliko ovakav zakon ostane, imaćemo zaista potpuno neobjektivno informisanje, potpuno crnilo. Vi ćete iznositi one činjenice za koje vi smatrate da građani treba da znaju, a istina će ostati tamo negde daleko.

Ovakav zakon nije trebao da se usvaja na brzinu i ovakav zakon će služiti, kao što sam i juče rekla, upravo i jedino i samo za to u svrhu predizborne kampanje. Vi vrlo dobro znate da je to istina.

Članom 7, kao što znate i sami, ovog predloga zakona, predviđeno je radi formiranja sopstvenog mišljenja o verodostojnosti i pouzdanosti informacija, ideja i mišljenja objavljenih u medijima radi sagledavanja mogućeg uticaja medija na javno mnjenje, kao i radi zaštite medijskog pluralizma, omogućava se javnost podataka o medijima. Da, zaista, ovo jeste lepo ukoliko bi zaista bilo istina.

Kao što sam i malopre rekla, jedini i isključivi cilj je predizborna kampanja. Vi ovde praktično želite da stvorite iluziju u javnosti ovom napaćenom i jadnom narodu, da ćete ispoštovati sve ono što je Ustavom Republike Srbije zagarantovano, a to je, pre svega, sloboda govora, sloboda pravilnog i objektivnog informisanja. Većina stanovništva Republike Srbije je onemogućena u praćenju nezavisnih medija. Većina stanovništva Republike Srbije prati isključivo ono što se servira na tabloidnim režimskim medijima, kao što su „Pink“, RTS, „Hepi“ i pisani mediji „Kurir“ itd.

Vi vrlo dobro znate da to što vi servirate građanima Republike Srbije ne može i ne sme da se nazove pravilnim i objektivnim informisanjem. Samim tim ste prekršili Ustav.

Ovaj zakon, ukoliko ostane, će biti u potpunom neskladu sa činjeničnim stanjem i sa onim što radite ovom narodu. Narod je zaslužio istinu. Narod mora da zna istinu. Jedini način da je čuje je ovo što mi sad pričamo ovde i onih par nezavisnih medija koji postoje, koliko god ih vi pljuvali, i ta Nova i N1, kao i neki slobodni, mogu da kažem, i štampani mediji koji pokušavaju da prenesu građanima Republike Srbije količinu krađe koja se dešava u državi. Vi takve medije nazivate tajkunskim. Samo se zapitajte šta ste uradili sa RTS-om.

Ja bih se samo osvrnula na malopređašnje izrečeno. Zaista nisam sklona tome da govorim neistine, ali evo ceo dan imamo tu priliku i mogućnost da slušamo da se i Nezavisno udruženje novinara, a i određene druge organizacije protive uvođenju ovog zakona iz prostog razloga što se praktično legalizuje povratak državnog vlasništva u medije, što je u potpunoj suprotnosti sa ciljevima i merama medijske strategije koju je ova Vlada usvojila.

Vi malopre kažete da nije u skladu sa Ustavom, a da li je onda u skladu sa ovom Medijskom strategijom. Vi vrlo dobro znate šta je premijerka izjavila, jer ukoliko imate monopol na tržištu medija, kako onda mislite da će bilo koja konkurentska medijska kuća moći normalno i slobodno da radi? Vi vrlo dobro znate kako ovde stvari funkcionišu.

Ustavna načela jesu fino proklamovana i zaista bi bilo fenomenalno, ovo bi bila divna država kada bi se ta ustavna načela i poštovala. Jedno od osnovnih ustavnih načela je sloboda govora, sloboda mišljenja. To je ovde prosto nemoguće. Vi ste svesni činjenice da onog trenutka kada bilo koji nezavisni medij kaže bilo šta što je u suprotnosti sa izrečenim od strane Aleksandra Vučića i SNS tog istog trenutka taj nezavisni, slobodni medij bude izložen šikaniranju, omalovažavanju, nazivanjem tajkunskim ili spominjanjem nekakvih milijardi.

Mi ovde slušamo već danima o tim milijardama, milionima. Prosečan građanin Republike Srbije ne može da pojmi te cifre o kojima vi pričate. Toliko se loše živi da vama građanin Republike Srbije ne razume šta će ovaj medijski zakon doneti. Ovaj medijski zakon, ponoviću, ukoliko bude usvojen, donosi mrak i vi ste toga vrlo dobro svesni, omogućiće se državnim operaterima enormno zarađivanje i onima koji sarađuju sa „Telekomom“ i toga ste svesni. Vi morate da dozvolite, naravno, pošto znam da će blizu izbori, naravno, neću vas moliti ništa, ali onog trenutka kada se promeni ovaj režim, tada ćete videti kako izgleda sloboda medija.

Na član 9. predloženog zakona, koji nosi naziv ili naslov obavezan novinarske pažnje, mi smo predložili amandmanom brisanje ovog člana, a sada ću zamoliti i građane za pažnju, kao što vi vrlo dobro znate, „Telekom Srbije“, gde je većinski vlasnik država, je ujedno i kompanija u okviru koje posluju sledeće kompanije – Super Nova, Arena i Euronjuz.

Da li vi mislite, a malopre smo čuli informaciju od ministra Jovanovića da će postojati savet za štampu i komisija koja će kontrolisati državnu pomoć ovakvim medijima, koji će biti osnovani ili koji će biti finansirani od strane „Telekoma“.

Da li je vama potpuno to jasno, ja pretpostavljam da jeste, ali bih volela da i građanima bude jasno, da vrana vrani oči ne vadi, i da komisija koja će biti sastavljena od državnih činovnika koji su politički podobni, kao i savet za štampu koji će biti politički podoban će kontrolisati finansiranje medija i vama je to potpuno normalno, a onda će Ministarstvo za informisanje to odobravati, pa znate kako?

Pa znate kako, da smo malo naivniji, možda bi poverovali da vi želite da ispunite ovakve evropske standarde i Ustavom proklamovana načela. Niko, ali apsolutno niko nema pravo na monopol nad medijskim prostorom, ovim zakonom vi pokušavate da uvedete monopol i takvo nešto ne sme da prođe, takvo nešto, ponavljam će biti kršenje osnovnih ustavnih proklamovanih načela.

Molim vas da povučete ovaj zakon iz procedure, a to će vas, neće vas moliti, Evropska komisija vam je već jednom napomenula 2022. godine da se protiv „Telekoma“ vodi par sudskih sporova, gde je uključena i pored ostalih kompanija i „Telekom Srbija“, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji i vi to vrlo dobro znate. Završavam.

Naša poslanička grupa je zapravo podnela amandman na sam Predlog budžeta, a vezan je zapravo za subvencije u oblasti zaštite životne sredine, a gde smo, praktično, predložili povećanje samog budžeta, s obzirom da smo svesni toga koliko je životna sredina zapravo od izuzetnog značaja za naše društvo i osnov za očuvanje ljudske egzistencije, održivog razvoja i boljeg kvaliteta života.

Ono što smo imali priliku da čujemo od ministra Siniše Malog je, zapravo, da se ovde radi o vrlo odgovornom budžetu koji njega podseća na nekakvu slagalicu i, zaista, i mene ovo podseća na slagalicu, s obzirom da smo 60. tačaka dnevnog reda vrlo ozbiljnih zakona posložili kao u nekakvoj slagalici koja je pogrešno sastavljena.

Naime, sve ovo što se ovde govori i sve ovo što se ovde radi je pogrešno na više načina, a to vrlo dobro znate i vi. Ovaj budžet je zapravo sve samo ne ono o čemu govori ministar Siniša Mali, a to je da se ovde radi o velikoj odgovornosti i da je ova Vlada na vrlo odgovoran način sastavila ovakav Predlog budžeta.

Naime, ovaj Predlog budžeta zapravo i podseća na slagalicu i to na jednu igru koja se zove „Asocijacije“, gde vi nakon ovih kolona, tako što ćete povećati penzije, plate u javnom sektoru i samohranim majkama dati određeni novac, dobijate konačno rešenje, a to je kupovina glasova.

Ovo su lažna obećanja. Ovo je zapravo budžet koji je izgrađen isključivo i jedino u svrhu predizborne kampanje Aleksandra Vučića. Nažalost je tako i tako da u tom smislu bih samo poručila, što se tiče ovde polemike vezano za doktorat Siniše Malog, zapravo, Upravni sud u Beogradu je poništio ovu odluku, ali to ne znači da je za sva vremena završena priča o plagijatu. Univerzitet, naime, može ponovo doneti odluku, s obzirom da je iz procesnih razloga vraćena na ponovno odlučivanje.

Ministar Martinović takođe zna šta to znači. Dakle, ne radi se o konačnoj odluci. Univerzitet kada, a nadam se vrlo uskoro, bude nezavistan i samostalan moći da donese ponovo ovakvu odluku, gde će Upravni sud zapravo potvrditi takvu odluku.

Hvala.

Ako mi dozvolite, ja bih samo vrlo kratko odgovorila. Mislim da je zaista neprimereno, gospodine Jovanov, da me vređate i da mi se obraćate na taj način. Smatram da sam vrlo korektno iznela amandman.

U samom amandmanu piše šta sam predložila i zašto bi trebalo da se izvrši prebacivanje novca sa određene tačke na deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Smatram to jako bitnim. Zaista nisam neko kome vi trebate da držite predavanje.

Što se tiče malopređašnjeg odgovora gospodina Siniše Malog, meni je jasno da univerzitet poštuje određenu proceduru i određena pravila. Međutim, ta ista pravila ne znači da su nepromenjiva. U tom smislu, ukoliko se pravilnik bude primenio ili promenio, odluka svakako može biti drugačija. Niti sam uticala na to kakvu će odluku doneti univerzitet, niti kakvu će odluku doneti upravni sud, samo sam htela da kažem da ta odluka nije konačna. Hvala.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici i poslanice, naime mi smo podneli amandman na član 22. Predloga zakona o planiranju i izgradnji i jako mi je žao što imamo samo dva minuta vremena za ovaj amandman. Mada na javnom slušanju sam i predočila ministru Vesiću te primedbe vezane upravo za nedostatak i nemogućnost vođenja upravnog postupka, odnosno prava na žalbu kao jednog od osnovnih ustavnih prava građana i dvostepenost postupka. Odgovoreno mi je da se radi tada o nekakvog geometriji, odnosno da se radi o deobi fizičkog parcela. Naime, bez obzira na to koji postupak je u pitanju, jako je bitno, i ovde smo isto čuli da mi samo kritikujemo zakon, da ne dozvoljavamo da se iznose neke dobre ideje, ja nisam rekla da je ceo zakon loš, ali ukoliko imate gomilu odredbi koje su u neskladu sa Ustavom, onda se zaista mora preispitati da li je ovaj zakon u skladu sa ustavnim odredbama kojima se krše zapravo osnovna ljudska prava.

Naime, vi imate u ovoj situaciji deobe fizičkih parcela situaciju do koje može doći, eventualno, u praksi da se recimo izmene planska dokumenta i projekat tako što se smanji recimo površina određene parcele za linijsku infrastrukturu. Ponovo, recimo, kada se usvoji novi planski dokument, odnosno novi projekat postavlja se pitanje recimo ukoliko dođe do izmene tada površine i vraćanja u prvobitno stanje – ko će snositi troškove takve situacije ukoliko se desi da je tehnička greška prilikom pretprojektovanja kod izrade infrastrukturnih projekata i prosto se ponavljaju situacije. Ne sporim da država ima interes da omogući i obezbedi uslove za brži ekonomski razvoj, a koji se postižu delom izgradnje infrastrukturnih objekata. Međutim, hitnost u postupanju i izdvajanje ili deoba zemljišta radi regulacije javnih površina se može i mora postići pre svega efikasnijim radom Katastra. Pričale su malopre kolege o tome.

Naime, i vi ste napomenuli da će Sekretarijat ponovo imati tu ulogu izdavanja lokacijskih uslova, kao što je imao i do sada, ali da će biti data mogućnost i notarima i agencijama.

Znate kako, u okviru svog posla imam mogućnosti da sarađujem sa Sekretarijatom i više je nego očigledno da su spori u svom radu, da jako teško donose odluke, problem je ljudstvo. Ne radi se o tome da treba da dajemo nekom drugom van državnih organa i gradskih organa vlasti mogućnosti kao što su recimo javni beležnici jer tada opet kršite ustavnu odredbu da su svi građani jednaki. Javni beležnici imaju jednu tarifu za naplaćivanje svojih usluga, dok Sekretarijat za legalizaciju ima drugu tarifu. I vi to vrlo dobro znate.

Znači, takve odredbe bi bile protivustavne. Hvala.

Poštovani građani Srbije, naime, meni je žao što ovaj amandman nije uzet ozbiljno u razmatranje, kao i skoro svi amandmani koji dolaze sa ove strane, kako se kaže, sa one druge strane, jel?

Naime, ova odredba ukoliko ostane, a po svoj prilici da će ostati ovako kao što je u predloženim izmenama i dopunama zakona, štiti državu i nezakonito postupanje države na račun ogromnog broja građana i njihove imovine.

Naime, dovoljno je pogledati na portalu, recimo, „Geosrbije“ lokacije u Beogradu, pa izvesti zaključak da se radi o hiljadama i hiljadama parcela koje se vode kao vlasništvo fizičkih lica, a koje u prirodi predstavljaju javne površine, najčešće saobraćajnice, a takva imovina, iako u prirodi predstavlja javnu površinu, nikada neće u smislu ovog zakona to biti.

Naime, gde je problem? Kao prvo, ogroman broj parcela su faktički privedene planskoj namerni. Uglavnom su to saobraćajnice, zelene površine, skverovi, zaštitno zelenilo i slično. Sve ove parcele se vode na fizička lica, kao titulara prava svojine. Međutim, u prirodi predstavljaju javne površine samo iz razloga što jedinica lokalne samouprave nije postupala u skladu sa zakonom i sprovela upravni postupak eksproprijacije.

Kao drugo, određene javne površine i objekti javne namene se ne upisuju u katastar. Meni u mišljenju Vlade stoji da se upisuju kao kanali, recimo, ili deponije, što apsolutno nije tačno, pa po ovoj definiciji takvi objekti nikada neće biti privedeni urbanističkoj nameri. Na primer, proširila se deponija na susednu privatnu parcelu, nije eksproprisano, privatno lice tuži grad ili Republiku, a mi kažemo da nije to privedeno urbanističkoj nameni zato što nije upisano u katastar.

Ovakvom predloženom definicijom prednost daje formi, a ne suštini, a pretvaranje ili preterani formalizam uvek vodi u nepravično postupanje. U konkretnom slučaju nepravično postupanje bi se ogledalo u činjenici da je veliki broj privatnih parcela priveden planskoj nameni i koristi se kao javna površina, u opštoj je upotrebi. Na primer, saobraćajnice u Beogradu u naseljima: Kaluđerica, Grocka, Borča, Ovča, Novi Beograd, Surčin, Batajnica, Ugrinovci ili u Novom Sadu, naselje Klisa, Sremska Kamenica, Veternik Telep itd.

Takve parcele formalno nikada neće biti, u smislu zakona, privedene nameni, jer nedostaje aktivnost javne vlasti na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa koji decenijama unazad nisu rešeni i upisa javne svojine u evidenciju katastra nepokretnosti. Građani neće imati mogućnost da u drugom odgovarajućeg sudskom postupku ostvare zaštitu svojih prava, ova imovina će i dalje biti u njihovom vlasništvu, razređivaće se porez na istu i praktično je ne mogu koristiti shodno svojim potrebama, odnosno faktički su lišeni te svojine. Zato mi je žao što ovaj amandman nije uzet ozbiljnije u razmatranje. Hvala.