Hvala, gospođo Brnabić.

Ja ni jednom rečju nisam pomenuo Svetozara Vujačića, vaše legitimno pravo je da ga prepoznate.

Žao mi je što je Svetozar Vujačić preminuo 16. marta 2024. godine, a izbori su održani decembra meseca 2023. godine. I, žao mi je što nije bio na listi, žao mi je. Žao mi je što ste ga skinuli. Vi znate zašto ste ga skinuli sa liste, možda se čovek toliko nasekirao.

Naravno da želim reč, zadovoljstvo je rasturati vas naprednjake u Skupštini i gledati kako se nervirate i opomenama pokušavate da utišate opoziciju.

Dakle, mi ovde imamo amandman kojim ja tražim da se sredstva za preko graničnu saradnju između Srbije i Rumunije smanje iz Zipa fondova, jer mi smo imali jedan nemio događaj na granici Rumunije i Srbije kada je potonuo gliser sa dve tone, pazite građani Srbije dve tone, dva miliona grama kokaina.

Da li znate gospodine Vulin koliko je to? Dva miliona grama kokaina je završilo u Dunavu i onda su to našli dunavski policajci ne Srpska policija, ne Srpske granične službe, on je prošao kroz Beograd kao kroz dobar dan podelio šta je imao i sa dve tone stigao do rumunskih teritorijalnih voda Dunava i tu se prevrnuo.

I, zato smatram šta će nam te pare kada Rumuni to bolje čuvaju od nas, pustite ljude da brinu o toj granici nemojte vi da se hvalite kako vodite računa o bezbednosti Srbije.

A, sada da se vratim na jednu vrlo neprijatnu stvar koja se malopre desila, ja ničije ime nisam pomenuo u Narodnoj skupštini savest mi je mirna, ja sam jedan vaspitan čovek, poštujem svakog čoveka, ali smo čuli jednu neverovatnu stvar, pročitajte kaže imena pacijenata obolelih od karcinoma, Krstovdan je danas pazite taj bezobrazluk, tu bestijalnost, tu bezdušnost te pazite čitajte, to su brojevi, to su ljudi čije glasove treba kupiti, šta je sa vama ljudi?

Odakle vam ideja da čitate imena i prezimena pacijenata u zemlji? Odakle vam ta ideja?

Kažem vam imamo ta imena imamo njihove izjave na osnovu tih izjava napravljeni su izveštaji ići ćete u zatvor zbog toga ne brinite dobićete od specijalnog tužioca za organizovani kriminal, tebi da dam, kako te nije sramota vi trgujete mrtvim ljudima.

Poštovani građani Srbije, ova predobra i pametna Vlada, koja toliko radi u interesu građana Srbije, želi da za potrebe avio službe Vlade, odvoji 980 miliona 171 hiljadu dinara, dok za ustanove kulture ne treba skoro ništa, jer dovoljan je „ Žeksov hram“ i tu imate sva kulturna zbivanja, tu se sve dešava što treba da se dešava.

Zato sam ja predložio amandman koji ova Rio Tinto koalicija čije dno ima i podrum, traži da se od avio službe Vlade, oduzme novac, jer nema potrebe da vi negde letite, jer vi propadate u vaš moralni bezdan koji ste malopre iskopali, sami pročitali ime i prezime čoveka, koliko se sećam sedeo je neki koga ste pomenuli imenom i prezimenom u prvom redu, ne u drugom redu, a skakao tu na mene iz prvog reda, tu gde vi sedite, sedio je Cvijan, ako ćemo tako. Ali nema veze, to je već vaše pravo.

Vraćam se na ono što je meni važno u vezi ovog amandmana i smatram da ne treba avio služba Vladi , zato što Vlada zna da uzme pismo i da odnese pismo da odustaje od naših zahteva za, nemojte da kažete pismo, odneo onaj golub Sredoje, da odustane od naših zahteva kada je reč o KiM, i smatram da avio služba Vladi nije potrebna.

Za kraj ovog dela izlaganja, malopre i pre dva, tri sata, non - stop tvrdite kako imate vi patriotski zanos, a nas optužujete da NATO bombardovanje, NATO agresiju zovemo NATO bombardovanjem.

Evo ga kod mene dokument Vlade Republike Srbije, gde pravite radnu grupu za borce i gde kažete – tokom NATO bombardovanja, potpisala gospođa Ana Brnabić.

Hvala, portparolko Rio Tinto.

Zahvaljujem portparolki Rio kinto koalicije.

Imam ja nešto da vam pročitam, mnogo interesantnije…

Ne, vi ste Rio kinto, oni su Rio Tinto. Ne, ne oni koji uzimaju proviziju su Rio kinto, a ovi koji ostaju bez provizije, koji glasaju na zvonce su Rio Tinto.

Dakle, građani Srbije, 1998. godine u zgradi Vlade Republike Srbije, kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, održan je sastanak firme „Boraks“ koja je deo Rio Tinto konzorcijuma. Oni su posetili Vladu Republike Srbije, organizovali sastanak i dogovorili početak istražnih radova bez dozvola, za početak da vide šta tu sve ima, bez dozvola, podvlačim, bez dozvola je dobila firma „Boraks“, ćerka firme Rio Tinto na sastanku Vlade Republike Srbije, gde je ministar informisanja Aleksandar Vučić i počinju ilegalne istražne radove. I za to glasa Vlada Republike Srbije, glasao, kaže, Aleksandar Vučić, ministar informisanja.

Pazite, šta nije tačno? Godine 1998. zapisano. Pazite sad dalje, ima još, to nije sve. Do NATO, kako ste rekli malopre, bombardovanja, agresije, jeste li se dogovorili oko naziva?

Znači, pristajete na naš naziv NATO agresija, ne NATO bombardovanje, NATO agresija? Hvala.

Do NATO agresije firma „Boraks“ je sprovela nekoliko ilegalnih bušotina na teritoriji Jadra i Rađevine, uz saglasnost Vlade Republike Srbije u kojoj je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću i par minuta ovlašćenog predlagača na ovih dva minuta kojih imam.

Na početku svog izlaganja dužan sam zbog građana Srbije da dam jedno objašnjenje. Optuženi smo od predsednice Narodne skupštine gospođe Ane Brnabić da mi, poslanici opozicije, želimo da pravimo opstrukciju rada sednice Narodne skupštine brojem amandmana koje smo predali. To je vrlo nekorektno.

Legitimno pravo je da vi kažete - uplašili smo se sednice o litijumu, trese nas paničan strah da izađemo pred građane i da dozvolimo tu sednicu.

Mi smo zahtev za sednicu za razmatranje Zakona o zabrani rudarenja litijuma predali 10. septembra. Imali ste 12 dana da se sredite, smirite, popijete bromazepame i dođete ovde na sednicu i da branite vašu litijumsku proviziju, ali ne, vi nas optužujete da mi pravimo opstrukciju sednice.

Evo su u mojoj ruci zapisnici sa jučerašnjih sednica. Devet desetina ovih zapisnika i ovih stranica su isprazni govori ministara, koji nemaju nikakve veze sa rebalansom budžeta. O svemu i svačemu, sem o rebalansu. Znači, jasna je namera vas ministara da pravite opstrukciju ove sednice.

Ja sam ovaj amandman podneo ne očekujući… Legitimno je pravo Ane Brnabić da mene smatra maloumnim, ali nemojte građane Srbije smatrati ludim i maloumnim. Građani Srbije imaju oči, čuju, vide.

Gospođa Ana Brnabić je tek danas, četvrtog dana došla na sednicu Skupštine o rebalansu budžeta. Nije našla za shodno ni da obavesti Skupštinu da neće učestvovati u raspravi tri dana. Nije imala pojma kako je tekla rasprava, ali je otišla danas na partijsku televiziju da tumači zašto neće biti sednica o litijumu. Kažite – plašimo se.

Sada malo o amandmanu.

Ja sam kroz ovaj amandman predložio da se u prvi član ovog zakona doda – i finansiranje javnih politika.

Sada bih malo o tim javnim politikama. Dakle, mi se zadužujemo toliko da ne možemo da vratimo dugove. Vaša namera je jasna. Kada ne budemo mogli da vratimo dugove, vi ćete kazati – u redu je, moramo sada Jadar i Rađevinu da damo za iskopavanje litijuma. To je vaša strategija. Moramo „Srbijašume“ da damo jer nismo u stanju da vratimo dugove, jer se zadužujemo 140 evra u sekundi.

Mnogo ste lako od politike 100 muslimana za jednog Srbina došli do politike 100 Srba za jednu tonu litijuma, a i jedna i druga politika su jednako opasne i pogrešne.

Govorite o izgradnji auto-puteva. To je isto javna politika. Dve milijarde i 900 miliona evra košta auto-put od Pojata do Preljine, a u vreme našeg mandata ugovaran je po ceni od 285 miliona evra. Zašto je to tako? Pa, samo ste na Grdelici ukrali 110 miliona evra.

Evo šta kaže vaša ministarka Zorana Mihajlović. Umesto ugovorenih 240 miliona evra auto-puta kroz Grdelicu, taj put nas je koštao 350 miliona evra. Objasniću vam posle zbog čega je to tako. Onda još kažete – vi niste nijedan put napravili. Evo šta kaže vaš Republički zavod za statistiku, ne ja. Molim vas, pogledajte slobodno. Ne ujeda ovaj papir. Jeste da ujeda u srce istina, ali papir ne ujeda. Pogledajte slobodno.

Kaže ovako, od 2001. do 2012. godine napravljeno je 476 kilometara auto-puteva. Od 2013. do 2022. godine napravljeno je 523. Što se tiče ostalih puteva, za mandata, koji vi kažete, Demokratske stranke 1.787 kilometara, a vi samo 549.

Cena kod nas dva miliona evra, a kod vas tri miliona evra. Cena auto-puta Pojate – Preljina fantastičnih 2.900.000.000 evra kilometar. Da li znate kakve su serpentine od Počekovine do Kruševca. Kada pođe Miki sa Lukom sinom kod mene, dete nema gde da povraća od serpentina, tunela i mostova. Kako vas, bre, nije sramota?

Pri tome, mi smo vama ostavili ovakve puteve, ovakve bulevare. Ovakav most vam je ostavio Dragan Đilas koga prozivate. Tako je izgledao. Vi ste nama ostavili ovakve puteve i mostove. Ovo je slika koju smo zatekli posle vaše vlasti.

Zašto su putevi ovako skupi? Pa, sada ću da vam pročitam. Odgovor leži u pismu Papića Aleksandru Vučiću, gde on kaže: „Sa Azvirotom sam imao kontakt kao posrednik i taj put je koštao 50 miliona evra. To su tržišne cene. Onda sam ja tražio, odnosno vi da se uveća na 75 miliona evra, 10 miliona za SNS, 15 miliona za mene i Zvonka za podizvođače“. To je izjavio vaš saradnik, vaš član stranke u pismu.

Ovde je pominjao i Sinišu Malog u tom pismu. Kaže na spikerfon mu je pustio razgovor i rekao da je on to odobrio i Vučić i onda, naravno, da taj put košta toliko koliko košta.

Što ste nam ovako ostavili puteve? Pogledajte, slobodno, to ste ostavili, to su putevi koje ste nam vi ostavili. I onda se pitate zašto Zvonko i Andrej slave milijardu? I zašto tužite novine Nova S, što prenose ono što se govori na Skaj aplikaciji? Što ne tužite mene? Što ne tužite podgoričke Vijesti? Evo ja se odričem poslaničkog imuniteta, da proverimo da li je to tačno ili nije. Evo pred kamerama kažem ne pozivam se na poslanički imunitet da proverimo da li tu tačni ovi navodi. Da li je to tačno ili nije?

Da vam dalje kažem još jednu stvar u vezi tih vaših puteva. Ove puteve ste ostavili ovako posle NATO agresije i da, krivi ste za NATO agresiju, vi kao režim, a ne Republika Srbija, a ne građani Srbije. Sramotno je da se krijete iz građana Srbije, da se zaogrnete građanima Srbije i kažete – evo, vas opozicija optužuje. Pa, mi smo stradali od te NATO agresije, koju ste vi prozvali, vi prizvali, vi proslavljali. Vama je poslužila za materijalno bogaćenje. Vama je poslužila kao alibi za izdaju Kosova i Metohije. Kako vas nije sramota da uopšte govorite o NATO agresiji i vašoj izdaji Kosova i Metohije?

Da, menjali ste Pećku patrijaršiju za Vučićev stan od dva ara, to ste uradili. Proslavili ste vatrometom ulazak NATO trupa na Kosovu i Metohiji i Kruševcu 9. juna.

Čitali ste nam neka imena, gospodine Mali. Ječ znate ko je Stojanović Gordan iz Jasike? Pa, ne znate, naravno, ne interesuje vas. To je čovek kome ste prvo satrli firmu „Metal promet“ 1999. godine, a onda ste ga poslali u rat na Kosovo. Niste ga vi poslali, Srbija ga je poslala. Odazvao se pozivu. Zaboravljen na Kosovu i Metohiji, stopostotni invalid, 20 hiljada dinara je primao ivalidninu. Pokrali ste mu ratne dnevnice.

Znate li ko je Milivojević Slobodan? Moj rođeni brat. Znate li šta ste mu uradili? Poslali ste ga u jedinicu da meri radioaktivnost i sklanja kasetne bombe. Niste ni obavestili njegovu jedinicu da ste potpisali kumanovsku kapitulaciju. Zaboravili ste čitavu jedinicu na Prištinskom aerodromu, jedva su žive glave izvukli 15.juna.

E, moje patriote, sram vas bilo. Ne smete sednicu o litijumu. Ne smete sednicu o Kosovu. Ne smete da čujete ovu istinu. I onda nam izričete opomene kada vam o ovome govorimo.

Imam još da vam govorim o amandmanima. Ovo je za početak. Hvala.

Gospođo Raguš, ja sam se na vreme javio, odmah po izlaganju gospodina Jovanova, a vi niste zabeležili i evidentirali. Nakon toga ste posle izlaganja gospodina Jovanovića obrisali sistem i moj zahtev za repliku takođe, a onda ste ponovo dali reč gospodinu Jovanovu. Ne zameram vas. Ne smatram da je loša namera.

Ali, moram da kažem da sam zadovoljan što nekih hvataju beleške dok ja govorim. Sad, za lošije đake ću morati da ponovim. Po Zavodu za statistiku u vremenu od 2001. do 2012. godine napravljeno je za našeg mandata 476 kilometara autoputeva. Jeste li zapisali – 476? Ostali putevi za saobraćaj motornih vozila 1.787. Dakle, ne 1.400, nego 1.787. Pa hvatajte beleške. Nemojte sada da dobacujete. Ja ne mogu sa ovim lošim đacima zaista. Evo, neće da sluša.

Ja sam probao. Ne vredi. Hvala.

Poštovani građani Srbije, malopre smo u izlaganju ministra Siniše Malog da su oni eto smanjili inflaciju i pitaju se kolika je bila inflacija kad ste vi došli na vlast.

Znate li, građani Srbije, da pročitate ovaj broj? Pet hiljada petsto sedamdeset osam triliona je bila inflacija koju je ostavila politika koju danas zastupa Siniša Mali, pet hiljada petsto sedamdeset osam triliona. Kaže – nismo štampali pare. Jel se sećate, građani Srbije, ove novčanice od 500 hiljada milijardi? Sećate li se tih novčanica? To je politika Siniše Malog, to je politika koju on danas zastupa. To je ono što on kaže – evo to vam nudimo danas ponovo.

Morao je neko ovo da sanira. Sećate li se, građani Srbije, kupona za ulje, šećer, deterdžent i so. Hej, bonove za so je uveo Siniša Mali, odnosno politika Siniše Malog, bonove za so. To smo imali. Znam, smeta vam, boli vas, ali gledajte, i treba da vas boli, ne da gledate u patos. Sećate li se, građani Srbije, bonova za benzin? To su nam ostavili. Opljačkali su 36 poljoprivrednih penzija. To je neko morao da vrati. Ukrali su 24 dečija dodatka. To je neko morao da vrati. Deset milijardi evra devizne štednje, koje i dan danas vraćamo. Da ne pominjem Dafinu i Jezdu.

Vi ste, bre, opljačkali sve što ste videli, sve čega ste se dotakli. Sad nam nudite boljitak i kažete – mi ćemo sad da damo porodiljama, vi koji ste uzeli 24 dečija dodatka, socijalna davanja. Dve godine ste krali dečiji dodatak.

Od ratnih veterana ste krali ratne dnevnice. Hej, ratne dnevnice ukrali, bre, od heroja koji su branili zemlju. Jeste li vi ljudi normalni? I sad ćete vi da budete spasioci ove zemlje.

Treba da gledate u patos. Boli, znam. Onda kažete – ne plašimo se sednice o litijumu. Pa, znate šta ćemo tu da vam uradimo kad vas ovako ovde razvaljujemo? Znam, onda će da dođe sednica o litijumu i da kaže – e, hajde da ne raspravljamo, ajmo tri šibice, batali litijum, ajmo o Kosovu. Pa, nemojte to tri šibice na autobuskoj stanici mogu da prođu, kod nas ne. Batalite tu politiku šibicarenja. Ovde da odgovarate za krađu budžeta, ovde da odgovarate za litijum, ako imate hrabrosti, ovde o Kosovu i Metohiji, ako imate hrabrosti.

Živela slobodna Srbija! Dole tiranin!

Hvala, gospođo Brnabić.

Drago mi je da ste ovde.

Član 27. - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.

Izvinite, Siniša Mali je pričao o onome što se dešavalo pre 24 godine. Kakva je razlika između 24 i 30 godina? Nikakva. Što vas boli prošlost? Pre 30 godina je Aleksandar Vučić bio ministar. Bio ministar u Vladi, bio ministar informisanja. Što vam to smeta? Zašto vas to boli? Koalicija koju ste danas okupili tada je bila na vlasti. Niste vi visili u goblenima tada u to vreme, nego ste bili aktivno u vlasti, učestvovali u razaranju ove zemlje svojom politikom. To je politika. Izvinite, molim vas, ali moram da vam ukažem to po Poslovniku. Hvala.

Poštovani građani Srbije i gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 27.

Ako ste već videli da gospodin Bulatović koristi Poslovnik zloupotrebljavajući ga za repliku, nema potrebe da ga pustite da govori dva minuta, prekinite ga u desetoj sekundi, kažite – izvinite, ovo nije povreda Poslovnika, ovo je neka druga diskusija, nema potrebe da čujemo.

Ako mogu da vas zamolim, pošto ste vi i starate o primeni ovog Poslovnika i o redu u sali, ne čujemo najbolje, ako može da ga malo pojačate, ne čujemo najbolje kada govori gospodin Bulatović? Možete li malo da pojačate njegov, samo njegov, pošto slabije čujemo, molim vas? Hvala.

Poštovani građani Srbije, ovde smo čuli jednu veliku istinu, da su nekada ovi ljudi koji danas sede u vlasti morali da se pripremaju za sednice Narodne skupštine, kada su hteli da se nose sa ljudima iz DS, kaže – nekada smo morali da se pripremamo. Zaista, trebalo je da se priprema.

Međutim, mi iz DS nikada nismo morali da se pripremamo kada smo imali duele sa ovim ljudima. Dovoljno je da pročitamo. Citiraću Zorana Đinđića: „Ono što Srbiji žele naši neprijatelji, to su izgovarali srpski radikali. Ono što Srbiji žele ljudi koji najveće zlo žele Srbiji, to su govorili radikali“. Evo šta je kazao Zoran Đinđić o SRS i načinu na koji se priprema za sednice Skupštine.

Kaže: „Oni nivo javnog i političkog života spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz te politike beže. Onda imate politiku na najnižem mogućem civilizacijskom nivou, gde se razlika i granica između časti i beščašća briše, briše se razlika između istine i laži, između činjenice i kleveta, između onoga što je sramotno i onoga što je pristojno, to se potpuno briše. Onda vas oni zovu na njihov teren u blato do grla“. Srpsku radikalnu stranku Zoran Đinđić opisao je kao virus, rekavši da dok god postoje SRS, a to znači naprednjaci, naši neprijatelji mogu mirno da spavaju.

Ono što moram da vam kažem za kraj, dok je DS bila na vlasti ukinuli smo one pse ovde koji kontrolišu ko ulazi, da ne laju mnogo kada neko uđe, jer ja razumem kada ovde ima ministra, vi ste ministar bez portfelja, beše, to bi se narodnim jezikom kazalo – ministar na odvikavanju od funkcije. Nije dostojno da raspravljamo na takav način sa vama. Hvala.

Kao i uvek gospođo Raguš.

Poštovani građani Srbije reklamiram povredu Poslovnika član 27. gde kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. Mislim da ste pre u slučaju Marjana Rističevića grubo pogrešili. Ono nije bila povreda Poslovnika, ono je bila replika, mislim da je trebalo da primenite mere koje ste celog dana primenjivali i zaista nije izgledalo kao povreda Poslovnika. Složićete se sa mnom sigurno. Hvala.

Poštovani građani Srbije, danas kroz ovaj rebalans budžeta još jednom svedočimo ekonomskom slomu naše države u režiji Aleksandra Vučića, vođe Rio Tinto koalicije i napredne mafije koja više i ne krije da je krajnji cilj i namera uništenje i nestanak Srbije.

Oni hoće na kraju svog mandata, kao njihov uzor Stipe Mesić da izjave onu sramotnu rečenicu – naš posao je završen, Jugoslavije više nema, samo će se ovde kazati Srbije više nema.

Režim planira povećanje fiskalnog deficita na 2,2 milijarde. Šta znači to prevedeno na narodni jezik razumljiv svakom čoveku? To znači da su zagorele one palačinke iz Loznice gde se miris otužnih palačinki ne može prikriti i prekriti mirisom paštete od 37 dinara i sa dva jaja. Jel vidi neko paštetu od 37 dinara i dva jaja na gozbi SNS na ovoj slici? Naravno da ne. To je namenjeno za vas. Za njih je ananas, kavijar, škampi i ručkovi i vino od 16.000 evra. Uostalom Zorana Mihajlović je izjavila da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz redova SNS. To kaže Zorana Mihajlović.

Koji se žetoni ubacuju danas u taj džuboks? Pa žetoni koji će nas mnogo koštati, a to su „Rio Tinto“, Projekat „Jadar“, to su nacionalni stadion od milijardu evra koji će nas koštati, to je EKSPO koji će nas koštati 17 milijardi evra, ali to su, kao što sam kazao, i Jadar i Rađevina i Valjevo i Lukavac, koji će vas koštati vlasti.

Moram da vam kažem, nije uspeo ni Oskar Poćorek pre 108 godina da Cer i Kolubaru stavi u austrougarski džuboks, neće moći to ni njegov imenjak Oskar sa Skaj aplikacije posle 108 godina, jer Dobrivoje Gavrić kaže – ne dam. Onaj Dobrivoje Gavrić u čijoj ste kasarni spavali i trenirali boravak u ograđenom prostoru koji čuvaju stražari. „Ne dam“, kaže Dobrosav Gavrić. I vojvoda Vuk kaže – ne dam.

Nema para za besplatne udžbenike, niti je besplatno bilo Kosovo i Metohija, ali ima para za povišicu Jorgovanki Tabaković, nema za prosvetne radnike. Jorgovanki ima povišica od 103.000 dinara, jer žena ima trošak. Zaposlila ćerku, mora da časti. Nije to mala stvar.

A kakve nam kapitalne projekte nudite? Posle realizacije projekta letećeg taksija, sada je realizovan projekat Beograd, onaj kanal, Beograd-Stalać-Dragobudže-Solun i sada tim kanalom jata delfina dolaze u Beograd i treba nam delfinarijum. Mora delfinarijum, jer eto ti delfini dođu do Beograda i kažu – šta, ti se kupaš u Crnom moru? Praćne se delfin u Crnom moru, šta vidi? Dvadeset četiri apartmana Siniše Malog. Bez veze je. Mora da dođe Egejskim morem do Beograda na vodi, da vidite kako Ana Nemanjić ima blindirana vrata na ve-ceu u apartmanu od dva ara u Beogradu na vodi.

Znam da su građani Vojvodine, koji na pragu 21. veka nemaju pijaću vodu, presrećni što vi pravite delfinarijum, kao i ovi ovde ljudi što čekaju na operacije, njih čitavih 70 hiljada čeka operacije u Srbiji ovoga trenutka. Još kada delfinarijum napunimo zlatnim ribicama, pa krenete da skačete u delfinarijum i da trljate ribice ispunjavate želje Šojiću, pa šojićijada ima da bude u punom kapacitetu u ovoj zemlji. A do tada će valjda neko i da popravi bravu na klinici Laza Lazarević, kako bi konačno država o budžetu vodila računa o pacijentima, a ne pacijenti da vode račun o budžetu.

I za kraj, brava na Zabeli mnogo dobro radi, kada god se okrene kaže i čuje se – ne-će-te ko-pa-ti.

Član 27, gospođo Raguš. Vi ste odgovorni da se starate o primeni ovog Poslovnika i bilo mi je jasno da ovde imamo priliku da slušamo repliku, a ne odgovor na moje izlaganje.

Da završim samo još jednu rečenicu i neću više i neću tražiti da se izjašnjava Skupština o povredi Poslovnika. Ja dok sam bio poslanik u tri mandata ovakvi nisu mogli da priđu Narodnoj skupštini.