Dakle, gospodine Todoroviću, zbog vaše diskusije sam se javio za reč. Veoma sam ponosan što imam nešto škole, onoliko koliko su moji roditelji mogli u vreme krize da mi priušte, potrudio sam se i da završim.
Završio sam osnovnu školu "Jovan Popović" u Kruševcu, pa onda kruševačku Gimnaziju, koju su uz moju malu malenkost završili i pokojni Čkalja, i Taško Načić i mnogi drugi ugledni Kruševljani.
A gle čuda, onda sam se iz kruševačke Gimnazije, koja je treća najstarija gimnazija u Srbiji, upisao na Poljoprivredni fakultet, smer - stočarstvo, pa sam, hvala gospodu Bogu, i tamo nešto naučio, a i diplomirao, tako da mogu ravnopravno da se nosim sa vama, jer imam neke škole i neke struke, koju mi je fakultet, zahvaljujući roditeljima, omogućio.
I nisam, na žalost, mogao da odem na specijalizaciju u Ameriku, nisam mogao ni da magistriram, ni da doktoriram, jer ste nekako vi došli tada na vlast, a baš ni u Segedin nisam mogao da odem, jer ste mi uzeli pasoš 98. godine, uplašeni da ću možda negde da otputujem, i eto bili ste zabrinuti, kada odem tamo, šta ću tamo da uradim.
Mogu da uradim samo sledeće, gospodine Todoroviću: za vreme vlasti DS, nijedan komad zemlje Srbije nije rasprodat, nigde nije pobodena NATO zastava, nijedno dete nije proterano sa svog ognjišta, nigde nije krenula kolona izbeglica.
Pa kada krene kolona izbeglica negde juna 99. godine s Kosova, niko ih nije zaustavio kod Novog Pazara i kazao - gde ćete, stoko, pa da ih smesti u kamp u Raški. Mogu da vam pročitam šta kažu ti ljudi kada su krenuli 99. godine, kada ste vi bili na vlasti, šta su doživeli. Ali, nije tema, sačuvaću za onu raspravu o Kosovu i Metohiji.
Voleo bih, zaista, kada bih dobio tu knjigu "1000 zašto 1000 zato", evo, molim vas da mi u njoj napišete koje su bile granice Srbije kada ste došli na vlast, gde se sve viorila srpska zastava, gde su se čula srpska zvona pravoslavnih hramova, gde se sve nedeljom služila liturgija, voleo bih da vidim gde su se Srbi okupljali, gde su se igrala kola, prela. gde je bilo žetve i da vidim danas čije tamo ovce pasu posle vaše vlasti.
Ako me pitate da li sam kriv, pa kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam neko, a ne niko i ništa. I kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam za vreme vaše vlasti, opšteg srbobrsta, bio pravoslavni hrišćanin, i išao u pravoslavnu crkvu i krstio se sa tri prsta, i verovao u ovaj grb sa krunom, a ne u grb sa petokrakom, koji ste vi tako zdušno podržavali za vreme vaše vlasti.
I kriv sam, gospodine Todoroviću, što jesam, po vama treba da nisam. I kriv sam što sam pred vama, zajedno sa ljudima iz "Otpora" stao uspravno i gledao u nebo, a ne u travu, i što sam verovao u to zvezdano nebo i moralni zakon u sebi. Kriv sam što sam ustao protiv krivde i evo, kriv sam i grešan što sada stojim pred vama i kažem da postojim, a treba, po vama, da ne postojim.
I kriv sam što živim u zemlji Srbiji i verujem, imam onu hrišćansku veru, nepokolebljivu veru, da svakoj sili i nepravdi dođe kraj, i zahvaljujući "Otporu", verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.
Znate, verujem 914. i 918. godine, kada su Srbi krenuli, 915. godine, da se prebace preko Albanije, moj je deda tamo dobio francusku pušku, i francusku čuturu, i francuski orden, ali bio je srpski patriota a ne francuski plaćenik, jer je to dobio da se bori protiv onih koji ne vole ovu zemlju Srbiju, poput vas.
Ako me pitate da li treba da priznam zbog vas da ne postojim, evo, priznaću - mi, "Otpor", više ne postojimo, deo smo DS. Ako želite zaista da ne postojim, pristajem da budem vazduh, voda, svetlost, tri elementa koja su vama neophodna i potrebna. Ali, ovo što vi vidite ispred vas, to nisam ja, to je moja ozverena slika koju ste vi stvorili. To ste vi iznutra, a ja spolja.
Onog trenutka kada budem bio ogledalo, pa u ogledalu video sebe tako iskeženog, nakostrešenog, oblivenog mržnjom, onda ću napustiti politiku, gospodine Todoroviću, ali ću pre toga vama videti leđa, jer mislim da je vreme takvih političara, poput vas, u Srbiji prošlo, da je takvih saradnika SDB davno prošlo.
Razumem zašto se plašite lustracije. Imao sam prilike da vidim vaš lik i delo u dosijeu SDB, da, gospodine Todoroviću, kako ste formirani, zašto ste formirani, čitao sam, možete i vi da pročitate, daću vam i knjigu, napisana je o vama i vašim ideološkim tvorcima. Gospodine Todoroviću, izgleda da je mnogo vrućina napolju, žao mi je, klima ovde dobro radi, nemojte napolje da izlazite, mnogo je vruće.

Zaista želim da ovaj parlament bude oličenje svih građana ove zemlje. Odustajem od bilo kakvih replika. Hvala vam na divnim uvredama koje ste izrekli na moje ime, one me samo dalje ojačavaju da istrajem u poslu koji radim. Hvala svim poslanicima DS i molim vas da u ovome više ne učestvujemo, osim ako naše kolege radikali to ne nastave. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, građani Srbije, Demokratska stranka je veoma ponosna što su i građani hrvatske nacionalnosti našli svoje mesto na listi Demokratske stranke. Mi smo listu Demokratske stranke otvorili za Mađare, za Rome i za sve ljude koji vole ovu zemlju, pa i za građane Srbije i Srbe.
Kada kažete - vaš predsednik Tadić, tačno je da je gospodin Boris Tadić predsednik Srbije i da je naš i vaš predsednik, ali kada stalno apostrofirate "vaš predsednik", recite, molim vas... Član 104. Da li ste zadovoljni? Mada mogu da reklamiram sve članove Poslovnika. Dakle, kada kažete "vaš predsednik", molim vas kažite građanima Srbije ko je predsednik Srbije za SRS.
Da li Bil Klinton, kome ste poklonili Kosovo, da li Toni Bler, da li Ram Manaj, da li Agim Čeku, kažite jednom za svagda da građani Srbije znaju ko je vaš predsednik Srbije kada ne priznajete gospodina Borisa Tadića za predsednika Srbije.
Zaista nemojte nikada da zloupotrebljavate ovu govornicu da bilo kome pretite sa govornice, jer DS zna da Srbijom neće upravljati onaj ko ima poganiji jezik, jače mišiće ili bolji snajper, već onaj koga biraju građani Srbije na izborima, a to su ljudi iz Demokratske stranke koji ovog trenutka vrše vlast. To vam ne kažem ja, to vam kažu građani Srbije, to vam je kazao i specijalni sud. Srbijom neće upravljati onaj ko ima bolji snajper i jače mišiće, već onaj ko ume jezik argumenata da suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma, a to DS najbolje radi.
Znam da se niste oporavili od poraza na predsedničkim izborima, idu novi predsednički izbori, treba se pripremiti sa vaše strane za nov poraz. Meni je jako drago što ćete još dugo biti u opoziciji zbog ovakvog ponašanja.
Ovo je ovde danas rasprava o budžetu Republike Srbije. Znam da vama nije drago da raspravljate o budžetu, nego želite da koristite povredu Poslovnika i da zloupotrebljavate govornicu za razne druge teme. Znam da želite da raspravljate o svemu drugome i optužujete gospodina Vujadinovića da nije dovoljno veliki demokrata, ali kažite mi, molim vas, ko je po vašim merilima dovoljno dobar demokrata.
Nemojte da se pozivate na stradanje srpskog naroda. Najveće stradanje u istoriji srpskog naroda zabeleženo je za vreme vlasti Srpske radikalne stranke. Ja sam Kruševljanin, kod nas postoji pesma - jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci. U vreme kada ste vi bili na vlasti crnina je bila narodna nošnja u Kruševcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja bih da vratimo raspravu u današnje okvire dnevnog reda. Akcizama se puni budžet Republike Srbije, ja znam da vi to ne znate, naučićete, doći će vreme. Dakle, zaista želim da pozovem sve poslanike DS-a da se držimo teme dnevnog reda i da vrlo efikasno privedemo kraju današnje zasedanje uz raspravu o onome što je tema dnevnog reda.
Istovremeno imam obavezu i da odgovorim gospodinu Aleksandru Vučiću, jer ovde ste izašli i, koliko sam razumeo, mene ste oslovili imenom "primerak". Pokazali ste jasno rukom na mene i citirali ste moje izlaganje. Gospodine Vučiću, postoji nekoliko lepih stihova koji kažu: "Putniče namerniče, ti što hodaš po zemlji Srbiji, ma ko da si i ma šta da si, kada dođeš na polje ovo koje se zove Kosovo u svemu ćeš videti puno kostiju mrtvih i deo kamene prirode, mene krstoznačnog gde kao steg uspravno stojim". Tako je opevana kula na Gazimestanu. Na toj gazimestanskoj kuli pročitaćete puno srpskih imena; tu stoji ime i Srđan, i Bogdan, i Strahinja, i Ivan, i Milan Toplica i Miloš Obilić.
Jednom, kada za vas Gazimestan ne bude mesto na koje treba parkirati NATO tenkove, jednom kada budete poznavali Srbiju i srpska imena, tada ćete naučiti da se ja zovem Srđan Milivojević, a ne "primerak".
Gospodine Vučiću, ja znam da biste mnogo lakše naučili da se zovem Toni Bler, Bil Klinton, Agim Čeku ili bilo ko od onih čije su tenkove tamo parkirali, ali zaista vam kažem da je vrlo neprimereno što niste u stanju da naučite jedno lepo srpsko ime i prezime - Srđan Milivojević, nego ovde mene oslovljavate, i neke ljude iz DS-a, nazivom "primerak".
Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo. Možda to "primerak" ima neke veze sa evolucijom, kako ste prošli put kazali, možda vam smeta neko od mojih predaka. Ja sam potomak Steve Dimitrijevića, prvog rektora Prizrenske bogoslovije i dekana beogradskog Bogoslovskog fakulteta, ali sam takođe i potomak onih koji su na tom Kosovu stavili zastavu, na osvećeno Kosovo, i dobili ordenje zato što su to Kosovo vratili u okrilje srpske države.
Jednom, gospodine Vučiću, kada izađete pred njih, a vi im kažite šta ste za vreme vaše vlasti uradili sa tim Kosovom, kažite šta ste uradili sa pripadnicima srpskog naroda koji tamo žive za vreme vaše vlasti, a ne moje vlasti.
Možda to "primerak", s obzirom da sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, ima neko drugačije značenje. Jednom je za vreme vaše vlasti i Slavko Ćuruvija bio "primerak". Ako to znači... Ja vam opet kažem, neće Srbijom upravljati onaj ko ima bolji snajper, nego onaj koga građani Srbije biraju na izborima, a to su ljudi iz DS-a. Meni ste malopre kazali – za pet, šest godina, kada prestanem da se bavim ovim poslom, slatko ću kičmu da ti polomim. To ste kazali s mesta, ne lažem, gospodine Pinokio, to ste kazali tu s mesta, pred svim poslanicima DS-a.
Gospodine Vučiću, da je sreće, trebalo je da vi davno prestanete da se bavite ovim poslom, a makar da održite izborno obećanje kada je Toma Nikolić izgubio kao kandidat za predsednika Srbije, kade ste rekli - napustiću politiku ako izgubi. Pa napustite politiku, olakšajte i nama i sebi, gospodine Vučiću, pa izađite napolje ako treba da me istučete. Ako je to cena koju treba Srbija da plati da vas nema, ja sam spreman da je platim. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, poslanici, uvaženi predstavnici sredstava javnog informisanja, građani Srbije, javio sam se po Poslovniku, članu 103, koji kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad sam se već javio, i ja sam dobio neko pismo iz Kraljeva, u kome me pitaju hiljade građana Kraljeva kako ste vi ono glasali na javnoj prozivci, gospodine Joviću, kako ste glasali za izbor predsednika Skupštine i niste li vi onaj Jović koji je glasovima Srpske radikalne stranke smenjen sa mesta predsednika opštine Kraljevo?

Nema potrebe, jako je dugo i ima mnogo strana.  Vama ću da ga dam, gospodine Nikoliću, ako vas zanima, a daću vam i izveštaj policije o tome kako su radikali falsifikovali potpis.

Pitali ste vi mene, pa vama odgovaram. Nije me pitala Skupština.
Dakle, vas pitam, gospodine Joviću, niste li vi osmeh pretvarali u podsmeh, niste li vi prodali veru za večeru, niste li vi izneverili nadu, možda je samo ljubav još ostala, ali sledeći put mislite o tome kako ste glasali kada čitate ovakva pisma.
Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, druže Bajatoviću, ima li još drugova i drugarica? Ako nema, možda je neko iz Demokratske stranke... Izvinjavam se, drugarice i drugovi poslanici.
Dakle, mi imamo ozbiljnu stvar na dnevnom redu.
Nisam se predstavio, možda treba, ja sam Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke iz Kruševca.
Dame i gospodo, pre svega, građani Srbije, moram da vam objasnim zašto Demokratska stranka ne može da da svoj predlog za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram, takođe, da vam objasnim šta se danas dešava u Srbiji i zašto Demokratska stranka ovoga trenutka to radi.
Kao što vam je poznato, ovoga trenutka je na političkoj sceni Srbije napravljena jedna programska, ideološka koalicija između Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke.
Znam da u sali nema predstavnika Demokratske stranke Srbije, nije mi jasno, izvinjavam se vama damama, verovatno su otišli Šormazu, a ostali su verovatno otišli po majice ili bedževe.
Demokratska stranka i poslanici Demokratske stranke su vrlo pažljivo pratili šta se dešavalo tokom jučerašnjeg dana, tokom rasprave o izboru potpredsednika Narodne skupštine. Naravno, zbog svega onoga o čemu je bilo reči, zbog temeljnih principa Demokratske stranke i zbog želje da odbranimo jedan sistem vrednosti. Mi zaista ne možemo da učestvujemo u ovome što se danas dešava u Republičkoj skupštini.
Ako ikada odete u Topolu, videćete tamo, u Karađorđevom konaku, da i dan-danas stoji jedan top, a zove se top aberdar, izvedeno od reči aber ili glasnik. Taj top je služio da objavi važne vesti građanima Srbije u to vreme. Već vidim da gospodin Jočić i gospodin Koštunica, zajedno sa predstavnicima Srpske radikalne stranke, pune top, da jave Srbiji da je formirana jedna programska koalicija koja će dati novu vladu.
Imao sam prilike da juče slušam mnoga izlaganja članova Srpske radikalne stranke. Mogao sam da vidim vašu fascinaciju mestom predsednika Republike Srbije. Razumem vašu opsesiju predsednikom Republike Srbije; mnogo puta ste trčali tu trku i gledali u leđa Demokratskoj stranci, i onda - grožđe kiselo, pa ga treba oblatiti.
Vi ste juče nekulturno vređali predsednika Republike, koji ispunjava svoja ustavna ovlašćenja.
Po Ustavu, zašto pitate po kom ustavu? Pa, po Ustavu Republike Srbije. Znam da vam je bliži ustav Rusije, ali dajte da malo zastupamo Ustav Srbije u ovom parlamentu, ipak je ovo Parlament Srbije, a ne Rusije.
Juče sam čuo, a pogotovo danas, nekoliko zabrinjavajućih rečenica zbog kojih Demokratska stranka ne može da da potpredsednika Republičke skupštine. Juče je predsednik Republičke skupštine, gospodin Tomislav Nikolić, kazao da mu je žao što Srbija nije ruska kolonija. To je potvrdio predstavnik njegove poslaničke grupe. Danas čujem da se ne odustaje od ideje velike Srbije, mada nisu tačno utvrđene granice. Koliko vidim, postoje određena neslaganja u Srpskoj radikalnoj stranci, da li je to Karlovac, ili, čak, možda zapadnije.
Molim vas da mi kažete kojim ćete to sredstvima da uradite. Da neće možda Tomislav Nikolić da raspiše referendum u Hrvatskoj, da se oni isele do te granice, ili ćete možda opet u Kruševac, Kraljevo, Leskovac, sa jedno 40.000 vojnih poziva. Kažite mi koliko će to da košta građane Srbije, izraženo u novcu, pre svega, u ljudskim životima.
Ono što mi nije jasno to je da li Demokratska stranka Srbije u tome učestvuje i daje podršku za projekat velike Srbije.
Molim poslanike Demokratske stranke Srbije da mi kažu da li je to neki novi politički program ili neki zaokret u vašoj politici i da li vam je sada jasno zbog čega Demokratska stranka ovoga trenutka, u ovoj konstelaciji političkih snaga, ne može da da potpredsednika Skupštine i da učestvuje u tome.
Moram da postavim nekoliko pitanja građanima Srbije. Da li ste vi, građani Srbije, za ovu ideju, da li ste za ovo glasali kada ste glasali za Demokratsku stranku Srbije? Siguran sam da niste. To su dileme koje za političku stranku donosi vreme u kojem živimo. Nekada, između onoga što je ponuđeno kao politički program i onoga što se sprovodi u praksi postoji velika razlika. Vi iz Demokratske stranke Srbije, izgleda, imate dva morala - jedan moral koji propovedate, ali ga se ne pridržavate, a onog kojeg se pridržavate, verovatno, ne propovedate.
Mislim da danas, na 9. maj, mogu građanima Srbije da čestitam Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, ali pitam se da li to ima smisla u ovom trenutku.
Razumem vaše dobacivanje, to ste radili i kada sam izlazio i vrlo ste nepristojno spomenuli moju majku. To je vrlo nepristojno s vaše strane. Vidim da ste širok repertoar reči pobrali u biblioteci, gde ste vrlo mnogo vremena provodili dok ste bili mali. Tako to onda, prosto, izbija.
Moram da napomenem da sam juče odslušao nekoliko vrlo teških uvreda na račun predsednika Republike Borisa Tadića. Razumem da se još uvek niste oporavili od poraza na predsedničkim izborima i to je razlog zbog kojeg vređate gospodina Borisa Tadića. To je glavni razlog zbog čega vređaju gospodina Borisa Tadića.
Pokažite mi jedan santimetar srpske teritorije koji je za vreme vlasti Borisa Tadića predat u tuđinske ruke.
Nema ga, s tim će se složiti svi u ovoj sali. Za vreme vaše vlasti, ne znam da li je tako bilo, preispitajte svoju savest.
Vama, dame i gospodo, drugarice i drugovi iz Demokratske stranke Srbije, moram da poručim, mi nećemo dati potpredsednika Skupštine, a vi, u kakvo ste se kolo uhvatili, tako igrajte do kraja, ali mislim da vam je kolo loše.
Hvala.

Gospodine predsedniče, nisam u najboljim godinama, mislim da su najbolje godine tek preda mnom, ali oko dva sata sam se javio za povredu Poslovnika i tada je, po Poslovniku, po članu 100, trebalo da mi date reč. Reč nisam dobio, sad je 15 časova i 15 minuta, ali još uvek pamtim zbog čega sam se javio po Poslovniku.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Posebno se naglašava da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ja sam malopre prećutao, mada sam napomenuo kada ste vređali mene i moju majku sa ove govornice, ali sam jako dobro čuo šta ste kazali gospođi Nadi Dulić, majci Olivera Dulića, dok je on govorio, i to je vrlo ružno za poslanike koji pripadaju političkoj stranci koja je to uradila.
Neke majke imaju mučninu dok su trudne, nekima je muka kad vide šta su rodile, ali, nemojte, molim vas, neka ovo, ipak, bude hram i parlament u kome se uvažavamo, neka ovo bude oltar, oltar kulture u Srbiji, a ne pljuvaonica, gde se ljudi javljaju za reč kad im prorade pljuvačne žlezde.
Molim vas da se barem poslanicima Demokratske stranke obraćate s dužnim uvažavanjem i poštovanjem, da im ne spominjete porodicu. Mi vama to ne radimo i insistiram da se Oliveru Duliću izvini onaj poslanik koji ga je uvredio.
Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, uvaženi predstavnici sredstava javnog informisanja, poštovani građani Srbije, ovde imam knjigu koju je pokazao danas gospodin Dušan Petrović, koja nosi naziv, izvinjavam se građanima Srbije što ću morati da citiram naziv ove knjige, gde kaže: ''Politički ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice'', autor dr Vojislav Šešelj.
Naravno, sada ću da vam pročitam za šta ćete vi gospodo iz Demokratske stranke Srbije danas dići ruku. Kaže: „Možda bi prevare Vojislava Koštunice prošle nezapaženo da ne postoje knjige prof. dr Vojislava Šešelja. U njima je sve zapisano, sve, i javni i tajni ortakluci, i javne i tajne izdaje Srbije“. To je potpisala ova gospođa, Vjerica Radeta. Za njenog ćete predstavnika sada glasati, koji ima tako lepo mišljenje o vama iz Demokratske stranke Srbije.
Zašto ste nervozni? Pogledajte na šta vam liči Toma Nikolić, on je osedeo od muke, strah ga je da sada ne kaže Vojislav Koštunica, predomislio sam se, nemojte da glasate za njega. I vuče vas i rukama i nogama da se ne javljate za replike, a vi uporno dobacujete. Nemojte da mekećete, budite mirni, sačekajte samo malo i sve ćete čuti.
Dali ste nam ovde biografiju gospodina Tomislava Nikolića. Čitam i neke druge knjige. Postoji knjiga umetničko delo Aleksandra Popovića, ne ovog vašeg Aleksandra Popovića, jedan drugi Aleksandar Popović napisao je ''Razvojni put Bore Šnajdera''. Sada me pitate kakva je sličnost između Bore Šnajdera i Tome Nikolića.
I jedan i drugi su uzimali meru ljudima, samo Bora Šnajder živima, a Toma Nikolić mrtvima.
Sada razvojni put Tome Nikolića. Toma Nikolić, kaže, rođen na Sretenje 52. u Kragujevcu, to je u redu, student, ne piše to ovde, prvih 20 godina mu teško išlo, sad mu krenulo, kad postane predsednik Skupštine, ići će mu još bolje. Od 23. januara 91. godine član je SRS (molim vas, pozovite obezbeđenje da ukloni ogledalo iz ovog ovde dela, nešto viču majmune, neko ogledalo tu stoji), ne kaže da je pre toga sa američkom zastavom mahao ispred američke ambasade i pružao podršku američkom narodu u pravednoj borbi protiv Iraka. To su zaboravili da napišu.
Kaže ovde da je Toma Nikolić primeran radikal. Svi ga uzimaju za primer, niko za ozbiljno. Zaslužan je građanin ove zemlje, zaslužan je za sankcije, izolaciju, siromaštvo, ratna razaranja.
Još kao mali sanjao je da postane predsednik i čuva Srbiju, iako ni tri nacrtane ovce ne zna da sačuva. Ponekad sanja i Lazara, pa ga Lazar pita, ima li Bela Crkva samodrežu gde sam pričestio vojsku? Sanja i Milutina, on ga pita gde je crkva Gračanica, gde je manastir Pećka patrijaršija. Dođe mu u san i sveti Jovan, i sveti car Dečanski i pita ga gde su manastiri Dečani.
A vi, gospodo iz Demokratske stranke Srbije, koji se bavite politikom po principu „i ja sit i ovce na broju“, reče vuk jedući čobanina, sada ćete glasati za njega. Naravno, ima ovde još puno detalja u njegovoj biografiji. Jer, kad se javio za reč danas Tomislav Nikolić, on kaže, pa nemojte da dirate SRS, dirajte mene. Čekajte, gospodine Nikoliću, jeste li vi kandidat grupe građana, udruženja lovaca sa Kube ili ste kandidat SRS.
One SRS koja je odgovorna za bombardovanje. One SRS, za vreme čije vlasti je ubijen Slavko Ćuruvija. One SRS za vreme čije vlasti je ubijen Ivan Stambolić. One SRS koja je bombardovanje proslavila pevanjem i igranjem na mostovima. One SRS koja se danas poziva na bombardovanje mosta u Varvarinu.
Znate li kako je proslavljen ulazak NATO trupa na Kosovo s vaše strane? Vatromet ste u Kruševcu organizovali, dok mi nismo znali gde je 15.000 naših Kruševljana, sram vas bilo.
Danas čujem ovde od SRS, od njihovih predstavnika, kažu – bitange za nas , kažu – ološ za nas. Vi ste zlikovci, to je naziv za vas. Kažu danas žutica to je bolest prljavih ruku, a znate šta se dobija od zarđale kašike? Sepsa, trovanje krvi i to se ne leči, od toga se umire. Žutica se leči.
Danas vi ne morate više da brekćete, niste vi tema, tema su gospoda iz Dremamo spavamo sanjamo stranke, iz Demokratske stranke Srbije. Vi danas glasate za njih.
Vi danas treba da se vratite u Čačak, u Kruševac, u Smederevo i da kažete svojim sugrađanima kako ste mogli da dignete ruku za njih. Pozivam vas, mnogo je lakše dići glavu nego ruku. Mnogo je lakše razmisliti za koga glasate, koje mišljenje imaju o vama.
Šta ćete vi u Čačku kazati kad dođete tamo onim ljudima koje ste 5. oktobra vodili protiv ove politike?
Vi danas pravite koaliciju ne s ljudima, sa vrednosnim sistemom, sa politikom. To su tačke spajanja između Demokratske stranke Srbije i SRS. To je ono što nas spaja.
Ne želja da menjate Srbiju. Kažete, obnovićete Srbiju. Kako ćete vi sa SRS obnoviti Srbiju?
Već vidim, obnavljaju se stari zaboravljeni zanati: abadžijski, bravarski, šusterski, šloserski, obnavlja se sećanje na stari dobri „smederevac“, obnavljaju se redovi za šećer, zejtin, benzin, obnavlja se podela sveta, ponovo se pravi veliki blok dve supersile – Srbije, Iraka, Belorusije, Kube – koji će prevaspitati posrnulu planetu.
Danas sam ovde imao priliku da vidim da predstavnici SRS kažu – vaš predsednik Tadić. Vi imate nekog drugog predsednika, to razumem. Vaš predsednik je Bil Klinton, njemu ste poklonili Kosovo. Vaš predsednik je možda i neko drugi sa zapada.
Vaš predsednik sigurno nije Boris Tadić. Jer zemlja Srbija očigledno nije vaša zemlja, imate rezervnu zemlju. Ne razumem kako to možete da se pozivate na patriotizam i da ne priznajete gospodina Borisa Tadića, i da ga nazivate kaplarom Havijera Solane. I to kaže NATO konjička jedinica, u kojoj se ne zna ko je konj, a ko jahač.
(Iz sale: Ti si konj.)
Naravno, vidim ovde mudrost Dalaj Lame iz vas. Zaboravili ste da ste do pre sedam godina bili na vlasti i sada kažete – evo, to rade strani plaćenici i špijuni. Razumem, to je vaš vokabular, ali ne razumem vas iz Demokratske stranke Srbije.
Gospodin Miloš Aligrudić, opet nije u sali, verovatno hvata zalet od Slavije, malopre je hvatao zalet iz prvog reda da se javi Dušanu Petroviću, sada verovatno od Slavije hvata zalet, kaže – znate, vi ste strani špijuni i strani plaćenici, i dobijate naloge sa Zapada. Jedini ko dobija naloge sa zapada je SRS, a njihov šef se nalazi u najzapadnijem gradu, u Hagu, i to su nalozi sa Zapada.
Nemojte taj vokabular, to je već prevaziđen vokabular. To ne priliči DSS–u, to je već uslovni refleks koji ste razvili druženjem sa SPS–om, i sada sa SRS.
Međutim, uslovni refleksi dolaze iz malog mozga. Morate da koristite veliki mozak, politički da promišljate i da vidite s kim ulazite u koaliciju i s kim delite sistem vrednosti.
Jer, danas se pravi koalicija oko vrednosnog sistema, oko buduće vlade i vi gospodo iz DSS–a, vama se obraćam, i vi iz Nove Srbije, vama se obraćam, koji ćete glasati za ovu koaliciju, vi iz SPS–a niste potrebni, zaista, vama ne treba da se obraćam, vas će otkačiti kada im ne budete trebali, ali vama se obraćam, još jedanput razmislite oko kog vrednosnog sistema vi pravite koaliciju, oko kojih političkih ciljeva.
Ne pravdajte se da je ovo tehnička koalicija i da ovo radite zarad viših državnih interesa. Ovo radite zato što vlast doživljavate kao skup privilegija i to želite da zadržite. Pozivam vas, jer mnogo je lakše dići glavu nego ruku i nemojte glasati za ovo, već za Milenu Milošević. Hvala. (Aplauz.)

Razumem nervozu, možda se Vojislav Koštunica predomisli i kaže – nećemo da glasamo za vas. Ako kamere bolje snime Tomislava Nikolića, primetićete kako je osedeo od jutros do noćas od straha da se ne predomisli DSS. Kažite mu da li ćete se predomisliti ili ćete ipak glasati za njega.
Vreme je da to kažete ne zbog njega, već zbog Srbije. Srbija vas je to pitala tokom decembarske i januarske kampanje. Pitali smo vas da li ćete podržati SRS, vi ste ćutali i niste hteli da odgovorite. Sakrili ste se i niste hteli da pogledate u oči ni demokratsku javnost, ni građane Srbije, ni vaše birače.
Moraćete, posle ovog glasanja u Skupštini, posle ovih biranih reči kojima se obraća meni SRS, gde su me ispsovali, izvređali, ali to govori o njima, a ne o meni, da kažete vašim biračima – da li je to sistem vrednosti za koji se zalažete, koji propagirate i da li je to politika u Srbiji koju ćete vi sprovoditi?

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, želim da postavim nekoliko pitanja i gospodinu Božidaru Đeliću i gospodinu ministru Draganu Šutanovcu.
Pre svega, da vam izrazim zadovoljstvo koje upućuju svi pripadnici Vojske Jugoslavije, jer otkad ste vi došli na mesto ministra odbrane, zaista je došlo do vidne popravke stanja u Vojsci. Da se zahvalim, u ime građana Kruševca, što ste više puta kao ministar odbrane posetili grad Kruševac. Da vam kažem da nam je jako žao što vas nisu sačekali i čelnici opštine iz SRS-a. Oni su čekali Kamerona Mantera, američkog ambasadora. Oni se njega stide kada su za skupštinskom govornicom, ali kada su u Kruševcu, svi se postroje da ga sačekaju i on, kada god dolazi u Kruševac, poseti sve predstavnike SRS-a iako smo mi ovde američki plaćenici. I znate, to je dobro za grad Kruševac i za SRS, da taj nivo saradnje uspostave u Kruševcu.
Moram da postavim pitanje gospodinu Božidaru Đeliću. Gospodine Đeliću, pošto je jedan od temeljnih principa za priključenje Srbije EU borba protiv korupcije, molim vas da me izvestite, kao potpredsednik Vlade, ne morate odmah, ali za sledeći utorak da mi pripremite jednu informaciju – šta je budžetska inspekcija u gradu Kruševcu utvrdila, jer tamo su čelnici SRS-a jedni druge optužili za teške zloupotrebe i teške korupcionaške afere?
To je vrlo važno da znam i ja kao narodni poslanik, to je vrlo važno da znaju i građani Zemuna i Voždovca, jer se tamo takođe održavaju izbori, pa vas molim da me informišete o tome.
Imam pitanje za gospodina Dragana Šutanovca, ministra odbrane. Pošto smo mi kao država potpisali jedan sporazum o pristupanju Partnerstvu za mir, a Partnerstvo za mir podrazumeva mogućnost za pokretanje ne samo vojnih, već naučnih, zdravstvenih i drugih operacija, to je potpisao i ministar Aleksandar Popović u ime DSS-a, koji se takođe sada stidi Partnerstva za mir, molim vas da mi kažete – da li mi sada koristimo te resurse, da li imamo ta sredstva, da li koristimo tu saradnju i šta činimo da tu saradnju unapredimo? Zahvaljujem.

Želim da zahvalim na odgovoru uvaženom potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću i gospodinu ministru Draganu Šutanovcu i da vam prenesem nesumnjive simpatije građana Srbije i da vam pošaljem još jednu poruku.
Siguran sam da će Vojska Republike Srbije, kada se bude donela takva odluka, učestvovati tamo gde parlament odredi. Ali sam siguran da, dok ste vi ministar, Vojska Republike Srbije će možda ići u inostranstvo, možda neće, ali Srbiju neće napustiti nikada, kao što se desilo dok su bili ovi ovde pored mene koji dobacuju. Hvala.