Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po povredi Poslovnika, član 103. i 104.
Gospođo Radeta, nisam spomenuo u svom izlaganju Vojislava Šešelja. Razumem da imate problem da razgovarate s njim na mobilnom telefonu i da slušate mene, ali zaista ne mogu da dozvolim da u ovoj sali neko vređa gospodina Zorana Đinđića, nažalost pokojnog premijera Zorana Đinđića. Postoje u istoriji čitavog sveta i ljudske civilizacije uvek mali ljudi spremni vazda da velike ljude gurnu na žrtvenik i oltar. Postoje vazda ljudi koji su nespremni na žrtvovanje, ali vazda spremni da žrtvuju druge. I ti mali ljudi koji gamižu po prašini, ma koliko mali bili, nikada se ne libe da iz te prašine dograbe najveći kamen i bace na one koji su zadužili pokolenja. Ali, niko ne primećuje danas male ljude.
Demokratska stranka može biti ponosna na Zorana Đinđića, Ružica Đinđić može biti ponosna na svog supruga, Luka i Jovana mogu biti ponosni na svog oca. Mi demokrate možemo biti ponosni na prvog demokratskog premijera, jer taj čovek nikada ništa ružno nije kazao ni o kome, a pogotovo o nekome ko je preminuo i ko je svoj život položio za ovu zemlju.
Kada govorimo o Zoranu Đinđiću, mi moramo da kažemo da se u ovoj skupštini vrlo često vređa taj čovek čije je delo besmrtno. Vrlo često zaboravljamo, ali ne mi demokrate, nego ovi koji sede sa moje desne strane, da je taj čovek svojim delom popločao taj evropski put kojim danas idemo, da je on zaslužan za te evropske zakone i da njegovo ime i njegovo delo kao svetionik stoji na tom evropskom putu.
Kada zakoračimo na taj evropski put, kada sutra-prekosutra usvojimo set evropskih zakona koji će doprinositi ukidanju šengenskih viza, znajte da nas on kao zvezda i svetionik opet čeka na kraju tog evropskog puta. Većina nas će taj put sagledati još danas iz ove sale, a neki nikada taj put neće sagledati.
Znate, puno je zvezda na nebu Srbije i kada izađete napolje pa krenete da pljujete na te zvezde, pljuvačka pada na vas same i govori više o vama koji pljujete zvezde nego o zvezdama. Kad stanete pod jedan stoletni hrast, kad stanete pod hrast zapis u Srbiji, pa vidi li iko sitan korov koji raste u podnožju tog hrasta, ma koliko bujan bio taj korov? Ne, svi sagledaju taj hrast, a taj hrast svojom hladovinom čuva i taj korov, on ga štiti od olujnih vetrova.
Ako ne uspete da sagledate delo Zorana Đinđića i ne shvatite njegovo delo, to je vaš problem, ali mi ćemo ostati ponosni na Zorana Đinđića, na njegovo delo i ono što je uradio za Srbiju. Zbog toga, zbog njega, zbog nas i zbog Srbije izglasaćemo sve evropske zakone i ovu zemlju urediti kao uređenu zemlju. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 103. i 104. Malopre sam govorio o korovu, i svuda u svetu korov, svestan da neće nadvisiti stoletne hrastove, teži da prekrije te hrastove na jedan čudan način, da ih uguši, da ih zaguši, ali hrastovi niču mnogo više nego korov.
Međutim, malopre je gospodin Martinović pitao zašto nas neće Evropa i svet. Pa znate, svuda u svetu uspeva korov, ali samo se u Srbiji korov zalivao. Nažalost, u Srbiji se korov zalivao krvlju i suzama. Dvojica baštovana, koji su taj korov zalivala krvlju i suzama, još uvek nisu uhapšeni. Kada oni budu privedeni pravdi, onda će Srbija biti bašta rascvetanih ruža, čije svako ruke prihvata i ona će tom svetu pružati svoje ruke, koje neće biti umazane nevinom krvlju.
Kada ste, gospođice Jovanović, pardon, niste u sali, malopre napomenuli da sam pisao gospodinu Vojislavu Šešelju, tačno je, u ime DS i u svoje lično ime, u ime Otpora, dva puta sam pisao utamničenom Vojislavu Šešelju, jer znam da mu je tamo teško. Teško mu je da se prema tužiocima odnosi, a ovde su mu advokati gori nego tužioci. Molio sam Vojislava Šešelja da tamo brani sebe. Želim mu svo zdravlje ovoga sveta, svu sreću. Nikada neću njemu kazati ono što vi govorite o Zoranu Đinđiću.
Molim Vojislava Šešelja, u svoje ime, u ime svoje majke, svoje porodice, Kruševljana, u ime poslanika DS, da tamo brani samo sebe, a ne Srbiju. Jer tamo gde je Šešelj branio Srbiju, Srba više nema.
Želim Vojislavu Šešelju da se vrati i da prođe kroz ova vrata i uđe u ovu salu, ali pitam vas, šta ćete ako se Vojislav Šešelj učlani kod Tomislava Nikolića, a neće sa vama takvima kakvi ste. Da li ćemo onda i o njemu slušati ovo što sada slušamo o Tomislavu Nikoliću? Šta ćemo onda ako ostanete takvi crni, kukavni, tu sami gde ste, bez Vojislava Šešelja?
Prema tome, nemojte nas napadati, nemojte prozivati Zorana Đinđića. Želim vam svako dobro, zdravlje, sreću, uspeh u radu, ali pre svega uspeh i sreću želim Srbiji i zato vas molim da se vratimo na dnevni red. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo  poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega, vama se obraćam, na današnjem dnevnom redu sednice Skupštine Srbije je Predlog odluke o prestanku funkcije i izboru članova saveta NBS.
Razumem da smo morali da dođemo tek do ove tačke dnevnog reda, pa da saznamo da ste vi iz SRS-a kandidovali najgore ljude na poslaničkoj listi, da ste za predsednika Srbije kandidovali izdajnika i slugu tajkuna, ali mi nećemo učestvovati u vašoj brakorazvodnoj parnici.
Meni je žao što se radikalski ''Titanik'' nasukao i što vi sada sedite u čamcima za spasavanje, vrebajući svoju ledenu santu, ali, gospodine Todoroviću, molim vas da se upristojite, sedite u Skupštini Srbije. Ako ne poštujete mene, poštujte ovaj grb Srbije. Zbog tog grba su ljudi ginuli.
Dakle, građani Srbije, DS i koalicija Za evropsku Srbiju će smoći snage da ovu tačku dnevnog reda privede kraju. Nas očekuje nova sednica, na kojoj ćemo raspravljati o zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, o zakonu o zaštiti državne granice. Znam da nekima nije sveta državna granica i zato ovo rade. Raspravljaćemo o zakonu o strancima, o zakonu o odgovornosti, i to sve iz razloga što mi nećemo na ''Titanik'', mi hoćemo na evropski brod. Hoćemo da razvijemo evropska jedra, da ugledamo evropski svetionik i da, zaista, vas koji ste jako namučeni, građane Srbije, povedemo putem sigurnosti i stabilnosti.
Mi nećemo ovde braniti ni Tomislava Nikolića, niti vas iz SRS-a, to je unutrašnje pitanje SRS-a i vi imate pravo da učestvujete u tome. Samo ću vas podsetiti da se sve vaše liste na lokalnim izborima zovu SRS-Tomislav Nikolić i dan-danas, do današnjih dana.
Dajem vam reč, mi ćemo naći snage da ove tačke dnevnog reda usvojimo, da upristojimo rad ovog parlamenta i da se ne bavimo unutarstranačkim stvarima radikalskog ''Titanika'', već da se bavimo evropskim zakonima i boljim životom građana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 103. stav 1.
Zaista izražavam žaljenje što nije došlo do objedinjavanja rasprave, ali, evo, sada pažljivo merite vreme, pa ćete videti koliko nam treba vremena da obrazložimo prvu tačku dnevnog reda.
Dakle, danas na dnevnom redu, ponoviću, imamo Predlog odluke o prestanku funkcije i izboru članova Saveta Narodne banke Srbije. Kao što znate, prof.dr Borko Krstić dostavio je Odboru za finansije Narodne skupštine dopis broj 118, kojim obaveštava Odbor o svojoj ostavci na mesto člana Saveta Narodne banke.
Predložena su dva kandidata za upražnjena radna mesta za članove Saveta Narodne banke Srbije. To je gospodin Milojko Arsić, doktor ekonomskih nauka, koji je doktorirao 2006. godine, magistrirao 1996. godine, a završio Ekonomski fakultet u Beogradu, od 1984. do 1989. godine. Inače je rođen 19. avgusta 1964. godine.
Predložena je i Zorica Mladenović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođena 1965. godine. Diplomirala je 1987. godine, magistrirala sa prosečnom ocenom 9,94, a doktorirala 1994. godine.
Dakle, toliko treba vremena, jedan minut i trideset sekundi, da se obrazloži prva tačka dnevnog reda.
Mi čitavog dana ovde pratimo brakorazvodnu parnicu, čitavog dana smo zatočenici jedne promašene politike. Molim vas, neka se o našoj i vašoj politici građani izjašnjavaju na izborima. Na izborima ste videli kako ste prošli, na predsedničkim, parlamentarnim. Mislim da svako kome je dosadilo da se bavi politikom i želi da se bavi samim sobom može da organizuje stranačke izbore, partijske kružoke, sednice opštinskih odbora, centralnu otadžbinsku upravu, ali pustite one koji hoće da rade svoj posao, za koji su dobili mandat i poverenje, da taj posao rade na onaj način na koji su im građani ukazali poverenje.
Kada ne budem hteo da se bavim ovim poslom, možda ću, zaista, formirati ''žuto preduzeće'', ali za sada nisam član ''žutog preduzeća'', za sada sam član Poslaničkog kluba Demokratske stranke. Moram da kažem vama iz ''crnog preduzeća'', kod vas je određen stečaj, da zamolite Vojislava Šešelja da mene odredi za stečajnog upravnika, da ne bismo bili taoci ove politike kakvu vi vodite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, obećavam vam u ime Demokratske stranke, u ime koalicije Za Evropsku Srbiju, u ime parlamentarne većine da će ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti donet u ovom domu, uprkos nastojanju opozicije da to spreči.
Reklamiram povredu Poslovnika Narodne skupštine, članovi 101. i 103, jer smo se ovde zaista okupili da raspravljamo o ovom sporazumu. Ovaj sporazum je bio jedno od temeljnijih obećanja Demokratske stranke tokom čitave svoje političke borbe, tokom čitavog svog političkog angažmana. Evropsko opredeljenje je zaista opredeljenje i Demokratske stranke, i koalicije Za Evropsku Srbiju i parlamentarne većine.
Reklamiram povredu Poslovnika Narodne skupštine, član 101, jer u ovom parlamentu se vrlo prostačkim rečnikom, vrlo bahatim i osionim rečnikom oslovljavaju tragično nastradali predsednici Demokratske stranke, reč je konkretno o predsedniku Vlade dr Zoranu Đinđiću.
Zaista želim da ovaj parlament uzdignemo na jedan viši nivo. Sad pitam konkretno vas, kolege radikale, na šta bi ličilo to kada bih izašao i kazao da ste vi crno zločinačko udruženje i crno zločinačko preduzeće. Na šta bi ličilo to kada bih rekao da je vaš potpredsednik Vlade zločinac Vojislav Šešelj i vaš zločinački šef stranke Vojislav Šešelj? Neću to da kažem.
Lično kao Srbin, kao građanin Srbije navijam da se Vojislav Šešelj vrati iz Haga. Vas ću da podsetim, gospođo Radeta, kako ste se radovali kada ste ga ispratili u Hag i licitirali ko će sada da nasledi stranku, i terali ga da izdrži štrajk glađu, ne bi li ga što pre ubili tamo u Hagu, vi lično.
Sada vi ovde njega branite. Nemojte tako da ga branite, molim vas. Nemojte da branite ni Srbiju na takav način, jer zaista to je neprimereno da tako komuniciramo u ovom parlamentu. Zaista ću s poštovanjem da govorim o vama i o vašem predsedniku. Želim da se on ovde vrati, gospodine Tomislave Nikoliću, dosadilo nam je vas da pobeđujemo. Hoćemo njega da pobedimo, jer imamo snage za to. Žao nam je, vi ste harizmatični gubitnik koji nema šta da traži u trci s nama.
Ali, građani Srbije, zaista vam obećavam da parlamentarna većina ima snage da se jezikom argumenata i činjenica suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma.
Kad dođe vaš red čuću, gospodine Todoroviću, javio sam se pre vas. Mogu vaši, ako hoće, da odustanu.
Dakle, građani Srbije, jezikom argumenata i činjenica suprotstavićemo se jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma. Srbijom neće upravljati onaj ko ima poganiji jezik, jače mišiće i bolji snajper, već onaj ko ima kvalitetniji program, onaj ko ovakve korake ka Evropi usmerava ka vama i onaj ko savladava sve prepreke ka Evropi. To je koalicija Za evropsku Srbiju.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Todoroviću, možda je moguće da se iz gledališta odbrani penal, ali je nemoguće da se kod kuće, ispred televizora, penal puca. Znači, to nije poznato. Vi sada hoćete da pucate penal tako što šutirate televizor. To možete da probate − razbićete televizor, a gol dati nećete.
Dakle, šta imamo kao činjenicu? Građani Srbije su 2004. godine izabrali gospodina Borisa Tadića za predsednika Republike Srbije. Da je neki drugi kandidat pobedio, možda bi Srbija dobila imperatora koji bi mogao da tumači Ustav kako god hoće. Ali, u Srbiji je na snazi predsednički sistem i mi ovde imamo jasno definisana pravila igre. Imamo predsednika Srbije. Nemamo kralja, nemamo imperatora, nemamo ...
(Predsedavajući: Podela vlasti, gospodine Milivojeviću, u Srbiji, postoji na - zakonodavnu, izvršnu i sudsku.)
Da, postoji podela vlasti. Sve to lepo piše u Ustavu. Ali, šta hoću da vam kažem?
U Srbiji imamo predsednika Republike koji je ispunio svoju ustavnu obavezu. U subotu smo imali ovde, koliko se sećam, to su građani Srbije videli, izbor sudija Ustavnog suda.
S druge strane, vi nam, gospodine Todoroviću, spočitavate nešto što sami znate da nije tačno. To što ste rekli, sami to tvrdite, a znate, u suštini, da to nije tačno.
Gospođa Nada Kolundžija vam je kazala ...
(Dobacivanje iz sale)
Hvala, gospodine Todoroviću, hvala, gospodine Nikoliću, vi ste vrlo načitani.
Dakle, imamo sledeću situaciju: imamo zakon o predsedniku, zakon o izboru predsednika, SRS hoće građanima Srbije da objasni nešto što je nemoguće – da je Boris Tadić došao na mesto predsednika Srbije da bi kršio Ustav.
Boris Tadić je predsednik Srbije koji poštuje zakon, poštuje Ustav i poštuje Republiku Srbiju. Kao takav, on je pobedio i dobio mandat da obavlja svoj posao do izbora novog predsednika Republike, a to će ponovo biti on.
I tu je problem u ovakvoj diskusiji. Da je sada neko drugo vreme i da u Srbiji nije predsednička kampanja, ubeđen sam da bi naši politički protivnici drugačije diskutovali. Zamolio bih vas da prekinemo ovu raspravu jer vi nas ne možete ubediti u to što i sami znate da nije tačno. Niti možete ubediti građane Srbije, niti možete ikoga u ovoj zemlji ubediti u to da ste vi u pravu.
DS nije učestvovala u radu Parlamenta. Vi ste imali poslaničku grupu koja je bila najveća poslanička grupa u prošlom sazivu. Da li ste uputili inicijativu tadašnjem predsedniku Skupštine Peđi Markoviću da se uradi jedan takav posao? Da li ste vi, kao poslanici koji sede u ovom parlamentu, uputili tu inicijativu?
Meni bi bilo drago da vam ponovo pročitam član 178. Poslovnika, ali mislim da nema potrebe jer ste ga već nekoliko puta čitali.
Ovde je činjenica vrlo jasna. Boris Tadić nije čovek koji je prekršio Ustav. Boris Tadić poštuje Ustav i Republiku Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javljam se kao član Odbora za Kosovo i Metohiju. Nužno je da se ovakav gnusan i teroristički, vandalski čin nasrtaja na našu koleginicu, narodnu poslanicu, gospođu Petković osudi, samo moram da podsetim da je gospođa Petković u Odboru za Kosovo i Metohiju vrlo hrabro diskutovala.
Ima nas ovde, u sali, koji smo bili na toj sednici, kad je ukazala na brojne nepravilnosti, na brojna kriminogena ponašanja, na korupciju, kriminal koji je u porastu na teritoriji Kosova i Metohije. Zaista je vrlo odlučno i hrabro govorila i kritikovala sve te negativne pojave.
Ne želim da nagađam ko stoji iza ovog napada, ali činjenica je da se napad desio na teritoriji Kosova na kojoj žive isključivo Srbi, u srpskom okruženju, među srpskim kućama, i to dodatno onespokojava i obeshrabruje, unosi nemir, jer kad se to dešava narodnoj poslanici u Skupštini Srbije, šta tek mogu da očekuju drugi građani koji ukažu na zloupotrebe, na kriminal i korupciju.
Mislim da bi bilo dobro da se danas održi sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, tu je gospodin predsednik, i mislim da bi bilo dobro da i sa tog odbora iznesemo određene stavove i uputimo određene poruke, jer je potrebno da se počinioci ovog čina što pre otkriju, da se kazne i da država Srbija pokaže da ima institucije kojima štiti svoje građane i svoje poslanike, da pokažemo da niko ne može nekažnjeno nasrtati na državu Srbiju.
Ja vam zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, samo jedna ispravka zaključka Odbora za Kosovo i Metohiju.
Zaključak je bio da se uputi poziv svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji da ne izađu na izbore. To je bio zaključak, znači, ne samo Srbima, nego svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Demokratska stranka će svakako glasati za ove predloge, ali ovde se otvara umesto jedne stručne rasprave jedna politička rasprava.
Nije bilo dana, nije bilo sata, nije bilo meseca u ovoj skupštini, u ovom zdanju da nismo čuli jadikovanje, plakanje, kukanje, kmečanje zašto Srbije nema Ustavni sud. Evo sada, u trenutku kada Srbija dobija toliko potreban i neophodan Ustavni sud, mi sada imamo jednu političku raspravu da li je taj sud potreban ili nije, imamo jednu raspravu o tome da li taj sud pripada ovoj ili onoj grani vlasti, imamo čak i jedno neprecizno tumačenje Ustava Republike Srbije, koji je vrlo precizno i jasno napisan.
Neki se čak žale i na format Ustava. Znate, mogu da napravim i ustav u formatu skupštinskih vrata, za one koji ne mogu da ga pročitaju. Kod mene u Kruševcu kažu - ko se u manjoj bari udavi, veće mu more ne treba.
Uređenje vlasti, peti deo Ustava, jasno se definišu svi sistemi vlasti, sve poluge vlasti, ali u članu 179. istog ovog ustava, u istom tom malom formatu koji nekima smeta, jasno se kaže da Ustavni sud čini 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda. Čitam zbog onih koji nisu razumeli.
Onda kaže da Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike. Ovde ću zastati, jer ovde je nastao prvi problem. Jedan od prethodnih govornika je kazao - eto, Boris Tadić je predložio 10 kandidata, a DS ne stoji iza toga.
Znate, u članu 172. Ustava ne kaže da predsednici političih stranaka predlažu sudije Ustavnog suda, jer da to pravo pripada predsednicima političkih stranaka, očekivao bih i da SRS s pravom ima svojih 10 kandidata, da DSS i njihov predsednik da te kandidate, ali Boris Tadić nije predsednik samo DS, on je legitimno izabrani predsednik Srbije, koji je za to dobio poverenje na izborima i njegovo legitimno pravo je da, kao predsednik Srbije, a ne DS, predloži 10 kandidata, od kojih će pet naravno izabrati Skupština Srbije.
U opoziciji je najteže prvih 40 godina, posle ćete se navići, nije to tako teško, ali je dobro opoziciono delovanje, jer onda u opoziciji dobijate jednu naknadnu pamet koju niste imali kada ste bili na vlasti i onda vrlo lako, kada ste u opoziciji, prihvatate jedno teško breme osude drugih, a olako odbacujete jedno lako breme samoosude.
Neću ovde da navodim biografije onih sudija Ustavnog suda koji su bili na vlasti, odnosno vršili funkciju i dužnost sudija Ustavnog suda u vreme kada ste bili na vlasti, niti ću navoditi biografije ministara i šta su radili pre nego što su seli u ministarsku fotelju, ali hoću da prokomentarišem nekoliko stvari vezanih za pisanje tabloida, partijskih glasila, pa i nekih ozbiljnijih dnevnih novina.
Naravno da su neki uplašeni formiranjem Ustavnog suda i izborom sudija Ustavnog suda, i naravno da je krenula jedna negativna kampanja protiv onih ljudi koji će uzeti to mesto, dobiti ga zasluženo u Skupštini Srbije posle glasanja i naravno da nekima ne odgovara da se u Srbiji formira Ustavni sud, jer stanje haosa, stanje opšteg kolapsa svih sistema vlasti nekima odgovara.
Ne želim da ulazim u stručnu raspravu, gospodin Boško Ristić i moji prethodnici iz DS i prethodnih dana su imali vrlo dobru stručnu diskusiju na temu Ustavnog suda, ali ovde smo bili svedoci jedne rasprave o nacionalnom sastavu tog Ustavnog suda, i ko čini i zbog čega čini i da li tu sede predstavnici nacionalnih manjina ili ne. DS smatra da su predstavnici nacionalnih manjina Borisa Tadića podržali ne zbog toga što očekuju nešto da dobiju, a dobili su od DS, pogledajte samo sastav poslaničkog kluba DS – tu su predstavnici svih nacionalnih manjina.
Pogledajte Vladu Republike Srbije. Nije li Rasim Ljajić čovek koga je predložila DS, koliko je meni poznato on je Bošnjak i mi nacionalne manjine ne tretiramo kao trgovačko biračko telo s kojim treba trgovati. Mi nacionalnim manjinama nudimo ruku saradnje koja ih vodi put Evropske unije. Mi im nudimo sigurnost, bezbednost, mi im nudimo ono što nacionalne manjine žele i zbog čega glasaju za nas.
Kada budemo trgovali i želeli da trgujemo, onda ćemo formirati trgovačke kompanije, pa ćemo se baviti robnom razmenom. Naravno, i te kako ćemo voditi računa o našem odnosu prema nacionalnim manjinama, uvažavati ih, imaće nacionalne manjine kao što imaju u svom poslaničkom klubu DS svoje mesto, i odmah da kažem da imaju i druge poslaničke grupe predstavnike nacionalnih manjina, ali neprimerena je rasprava ovog trenutka i svoditi raspravu na tu temu.
Veoma sam zahvalan predstavnicima svih nacionalnih manjina koji glasaju za gospodina Borisa Tadića. Veoma ih uvažavam, veoma mi je drago da glasaju za gospodina Borisa Tadića. Razumem njihovu borbu da se pozicioniraju u svom biračkom telu.
Mislim da će kroz predlog Skupštine nacionalne manjine takođe biti sadržane u predlogu za sudije Ustavnog suda i mislim da je jako dobro da ovu temu i ovu raspravu okrenemo u stručnom, a ne političkom pravcu. Jer postojanje Ustavnog suda, odnosno njegovo nepostojanje do sada jeste možda bila politička tema, ali da sada ipak to okrenemo u jednom stručnom pravcu i da se ne svodi rasprava na to ko ima pravosudni ispit ili nema. Mene ne bi čudilo da se neki, koji nam ovde prosipaju pamet da sudije Ustavnog suda kao profesori pravnog fakulteta treba da imaju pravosudni ispit, ne zapitaju kako je Slobodan Jovanović došao na novčanicu od 5.000 dinara, a nije imao pravosudni ispit.
Razne druge teorije i teme možemo ovde čuti, ali mislim da je tema ovde sasvim drugačija, da je tema ovde Ustavni sud, da je ovde tema pre svega da li je gospodin Boris Tadić imao pravo da predloži ili nije. Jeste, to pravo mu je dao Ustav i mislim da tu više ništa nije nejasno. Evo i gospodin Moma Marković se slaže sa mojim mišljenjem, zahvaljujem.
Dakle, meni je drago da praktično ovde imamo jednu jasno definisanu poziciju da je gospodin Boris Tadić, po svojim ustavnim ovlašćenjima, predložio stručne ljude za sudije Ustavnog suda. Naravno, imamo strah onih koji se plaše od funkcionisanja Ustavnog suda, koji će pokušati da ovu instituciju, pre nego što se ona i ustoliči, već na ovaj način i ovakvim raspravama diskredituju.
Pozivam poslanike da glasaju za ovo i uveravam građane Srbije da je veoma bitno i veoma važno da Ustavni sud profunkcioniše, jer on je jedan od temelja na kojima počivaju sve demokratski uređene države.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime poslaničkog kluba DS predložio bih, ako ste saglasni, da danas malo radimo po tačkama dnevnog reda, a da poslanička pitanja i prisustvo ministra ostavimo za onu tačku Poslovnika koja definiše poslanička pitanja.
Javio sam se po povredi Poslovnika, člana 104, da ne bude da me neki podsećaju da ne znam zbog čega sam se javio. Zaista bih voleo da iskoristimo prisustvo ministra i volju i nameru da pokažemo građanima Srbije da smo spremni da radimo i da raspravljamo samo o tri amandmana na postojeći zakon, jer su poslanici SRS predložili određene amandmane, i da pokažemo dobru volju da stvari u Srbiji pomeramo napred.
Onda da iskoristimo prisustvo ministra i da drugi deo sednice iskoristite za pitanja koja želite da postavite ministru, jer DS nikada nije izbegavala da odgovara na pitanja opozicije. Nemojte da mi dobacujete da je to moj ministar. Dušan Petrović je ministar svih građana ove zemlje, a ne ministar DS ili moj.
Za kraj ovog svog javljanja po Poslovniku, koristim priliku da svim građanima Srbije, koji danas slave svetog Apostola i Jevanđelistu Luku, čestitam krsnu slavu. Naročito ovo pravo koristim da čestitam krsnu slavu onim svojim prijateljima, rođacima, familiji, kumovima sa Kosova i Metohije, koji su proterani 1999. godine kada je DS bila u opoziciji i ne snosi odgovornost za njihovo proterivanje sa Kosova i Metohije.
Čestitam krsnu slavu i porodici Petković, čiji je sin 1999. godine poginuo na Kosovu i Metohiji, pa će njemu na zadušnice odneti slavski kolač na grob i pomoliti se za upokojenje njegove duše. Ali, pomolićemo se mi i za duše onih koji su odgovorni za njegovu smrt. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, očigledno su neki pomešali skupštinsku salu sa salom sednice skupštine opštine i ponašaju se kao da se nalaze u lokalnom parlamentu. Ovde imamo čak i deljenje moralnih lekcija od stranke koja je izmislila i implementirala izbornu krađu na izborima tokom devedesetih godina. Samo ću podsetiti građane Srbije, ne šta se dešava u lokalnim parlamentima, a svako od nas zna šta se dešava u lokalnim parlamentima... Dolazim, na sreću, iz grada gde SRS doskoro nije ni imala odbornika, pa i sada participira u najmanjem mogućem broju u tom parlamentu. Želim da govorim o nečem drugom.
Dobro je kada neko bude u opoziciji, jer opoziciono delovanje vrlo često budi mudrost Dalaj Lame kod mnogih poslanika u ovoj sali. Imamo pokušaj da nam ljudi koji su implementirali, izmislili i patentirali izbornu krađu sada drže moralne lekcije o poštenju, o moralu, o etici. To nam govore ljudi zbog čijeg političkog delovanja je milion ljudi stajalo pred Saveznom skupštinom 5. oktobra 2000. godine, zato što su izbori bili pokradeni. Ovde sedi predstavnik CESID-a vrlo često, gospodin Miloš Todorović, a jako mi je drago što je ovde, jer morala je da se formira čitava jedna organizacija koja će pratiti tok i rezultate izbora kako bi građani konačno znali ko je u Srbiji odneo pobedu na izborima.
Moram da napomenem da DS ne želi da učestvuje u ovoj raspravi, niti inicira ovu raspravu. Mi želimo da raspravljamo o onim tačkama koje su na dnevnom redu. Nažalost, nekima to nije u interesu, neki se plaše predsedničkih izbora, jer im kandidat još uvek nije završio Pravni fakultet, a trudi se da se dogovori i sa našom Majom i da vide ko će da bude kandidat i ko će bolje da izgubi od Borisa Tadića. Naravno, razumem strah od predsedničkih izbora, strah je dobar ko ga poznaje. Još uvek se nisu oporavili ni od prethodnog debakla na izborima.
Sada žele po svaku cenu da spreče da se život pomera napred i nabolje, žele da Srbija stoji u mestu i da se bave njihovim lokalnim problemima, njihovim unutarstranačkim problemima. To je legitimno pravo opozicije.
Međutim, voleo bih da se bavimo onim suštinskim problemima zbog kojih mi ovde sedimo, da raspravljamo o tačkama koje su na dnevnom redu. Nikako nećemo izbeći ni ovu raspravu. Nema nikakvih problema da i u ovoj raspravi učestvujemo sa vama, naravno, ne na vaš način, isključivo jezikom argumenata i činjenica, a ne jezikom nagomilane bahatosti, primitivizma, obmane ili laži. Želim da napomenem, DS ne želi da inicira ovu raspravu, ali ne želi ni da ćuti kada se iznose ovako teške neistine i optužbe na račun Demokratske stranke.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, jako mi je drago što laži SRS nikada ne mogu da proizvedu efekat koji može da proizvede moja istina na njih.
Dakle, danas, u 21. veku, lako je naučiti prostaka, lako je naučiti i divljaka, ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede, lako je naučiti životinju, ali jako je teško naučiti onoga koji, sam neuk, želi da deli lekcije drugima i da se pokazuje kao učitelj sa ove govornice. To je, maltene, nemoguća misija.
Istovremeno, treba prokomentarisati i određene izjave. Evo, gospodin Avramović se javio za reč, jako mi je drago da se javio za reč, i kaže da je u njihovo vreme život imao jednu određenu cenu i vrednost, mislim da je 100.000 bilo isplaćeno za ubistvo Ivana Stambolića na Fruškoj gori u njihovo vreme, dakle 100.000 je vredeo život predsednika Republike. I, treba podsetiti građane Srbije da je u vreme kada je SRS bila na vlasti na Fruškoj gori, nedaleko od Rume, zakopan Ivan Stambolić.
Istovremeno, gospođa Vjerica Radeta je izašla za ovu govornicu i kazala da ja imam restoran u kome služim pseće meso. Moja obaveza kao građanina Kruševca je da zaštitim interes grada iz kog potičem. Gospođo Radeta, u Kruševcu ne žive prostaci koji jedu pseće meso. U Kruševcu žive ozbiljni i odgovorni ljudi koji znaju šta je dobro za ishranu a šta ne, a još više znaju, gospođo Radeta, šta je dobro kad treba da glasaju, a šta nije dobro, pa zato glasaju za DS a ne glasaju za vas.
Istovremeno, čudi me da vam sada smeta moj restoran, za vas nisam želeo da iznesem, nije bilo tribine u Kruševcu SRS a da ne dođe gospođa Vjerica Radeta i pojede barem deset pljeskavica; poslednji put je 35 pojela. Evo, imam fiskalni račun. I gajbu piva je pila. Morao je predsednik Odbora, koji je vulkanizer i bavi se uvođenjem grejanja, da razvaljuje aparatom vrata od "juga", da je ubaci. Sad vam ne valjaju moje pljeskavice, a tad su vam bile dobre. I Momiru Markoviću ne valjaju moje pljeskavice, nismo mogli da ga iznesemo iz mog restorana. Dakle, ovo zaista nisam želeo da kažem, ali činjenica je da moram da odgovorim na ovakav način.
Kažem još jedanput, u Kruševcu žive fini, kulturni i vaspitani ljudi. Mi znamo šta je za jelo, a šta nije za jelo i zna se šta je za glasanje, a šta nije za glasanje. Molim vas da o mom gradu pričate sa dužnim poštovanjem, jer grad Kruševac vas je više puta ugostio onako kako treba. Nemojte vređati građane Kruševca izjavama da su to neki primitivci i divljaci koji jedu pseće meso. Kruševljani su ponosni, čestiti ljudu koji znaju šta je dobro a šta ne i znaju da razlikuju dobro od zla. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javio sam se zbog vas, građani Srbije, u ime 445 članova Glavnog odbora DS-a, da vas obavestim da trenutno nije u toku nikakva sednica Glavnog odbora DS-a, jer kada se dešava sednica Glavnog odbora DS-a, onda je to događaj od vrlo velikog značaja za ovu zemlju i za njene građane i to prenose svi mediji. Na tim sastancima i sednicama Glavnog odbora donose se vrlo konkretne odluke, koje imaju i te kako dobre rezultate kod građana i po građane ove zemlje.
Javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika, člana 106. Predsedavajući je dužan da poslanicima koji uvredljivo govore o drugim poslanicima izrekne opomenu i kaže da se opomena izriče ako se upotrebljavaju uvredljivi izrazi, ako se iznose činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Molim vas da izreknete opomenu gospodinu Momiru Markoviću i gospodinu Topaloviću, jer ja sam član Glavnog odbora, a nisam član lopovske organizacije. Ja sam član Glavnog odbora DS-a i veoma sam ponosan što sam član Glavnog odbora DS-a, a kada budem želeo da budem član nekog preduzeća, onda ću osnovati sopstveno preduzeće. U Glavnom odboru DS-a sede časni, čestiti i pošteni ljudi. I Zoran Đinđić je bio član Glavnog odbora DS-a, i Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, član je Glavnog odbora DS-a.
Takođe, moram da reagujem na vrlo neprimerenu izjavu gospodina Topalovića.
Jedina tuča koja se desila u Pančevu, gospodine Topaloviću, bila je tuča između policije i građana Srbije 1999. i 2000. godine, kada ste vi bili na vlasti i kada ste policiju poslali da osakati i obogalji građane Pančeva, zbog toga što su iznosili političke stavove koji se vama nisu sviđali.
To je jedina i poslednja tuča u kojoj su demokrate u Pančevu učestvovale i veoma sam ponosan što sam tada bio u Pančevu, gospodine Topaloviću.
Gospodin Miković Srđan jeste miljenik gospodina Borisa Tadića, ali je i miljenik građana Pančeva, pa su za njega glasali i do nogu potukli SRS.
Kad već zloupotrebljavate ovu govornicu i postavljate pitanja, da vam kažem da smo morali volontere da zaposlimo gore, koliko stiže poziva u Poslanički klub DS-a, non-stop zvone telefoni. Pitaju da li je tačno da nije održana sednica SO Ruma? Rekli ste da nemate po 50 hiljada evra da delite poslanicima.
Pitaju me - da li je istina da su uvedene privremene mere u Svilajncu, zato što je u Svilajncu juče blokiran budžet? Kaže - nisu uvedene privremene mere, ali je istina da je SRS podržala gradonačelnika u Svilajncu, odnosno predsednika opštine, i pobedila nas je, je li tako, gospođice Jovanović?
Hoćete li vi sada, od vaše poslaničke plate, da date tamo građanima za grejanje, pošto ste juče blokirali budžet za 200 miliona dinara zbog zloupotreba?
Da li ćete, gospodine Topaloviću, da kažete građanima gde se sve dešava tuča u poslaničkim klubovima SRS-a ili hoćete ja da vas o tome informišem? Sigurno neću sa ove govornice.
Verujte mi na reč, ne postoji opštinski odbor SRS-a gde pred sednicu opštinskog odbora ne sevaju pesnice i ne pucaju šamari, zbog toga što ne možete da se dogovorite kako ćete da podelite ono što ste ukrali. Neću da zloupotrebljavam govornicu...

... jer sam pristojniji od vas, jer sam vaspitaniji od vas i pripadam drugačijem sistemu vrednosti. Mislim da sa ove govornice treba govoriti o zakonima i o amandmanima.
Dakle, nema nikakve sednice Glavnog odbora DS-a ovog trenutka.
Ja se izvinjavam što sam prekoračio vreme i što sam morao da se javim po Poslovniku, da na ovakav način odgovorim na laži i neistine izrečene na račun DS-a.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po članu Poslovnika i reklamiram povredu Poslovnika, članovi 104, 105. i 106.
Dakle, u prepodnevnom delu zasedanja Parlamenta, nekoliko poslanika SRS-a je iznelo grube neistine i uvrede na račun DS-a, pre svega, na pokojnog predsednika Vlade Zorana Đinđića. Gospođa Vjerica Radeta je kazala da je to mafijaški predsednik Vlade.
Gospođo Radeta, mafijaški predsednik Vlade se prepoznaje po tome da li nosi hekler ili pištolj i da li tim pištoljem vitla ispred Parlamenta ili ne.
Mafijaški predsednik Vlade se prepoznaje po tome da li iza njegovog rada ostaju prazni novčanici građana Srbije, a puna groblja i kapele. U tome ne prepoznajem Zorana Đinđića, niti prepoznajem Zorana Đinđića kao predsednika takve vlade.
Jednog drugog čoveka prepoznajem kao čoveka koji je mahao pištoljem ispred Skupštine Srbije i potezao hekler na studente, a u desnom džepu nosio koru od banane, ne bi li se neko okliznuo i sapleo na tu koru banane.
Ne želim da raspravu otvaram u ovom pravcu. Mislim da je vaš ton, pogotovo juče, bio neprimeren, kada ste kazali da je Demokratska stranka ubila Zorana Đinđića.
Da li vi to, gospođo Radeta, možda, imate neke nove okolnosti i saznanja u vezi s ovim tragičnim događajem? Zašto ih ne kažete specijalnom tužiocu, nego iznosite Parlamentu i građanima? To su neistine i dezinformacije.
Ne želim da upoređujem rad vašeg predsednika i predsednika Zorana Đinđića. Mislim da to nije ni primereno, ni potrebno. S druge strane, stigao je gospodin ministar, Milan Marković. Mislim da ste celo prepodne žalili, kukali i jadikovali što njega nema. Više se neću javljati po Poslovniku, da pokažem da smo spremni da radimo.
Takođe, želim da odgovorim gospodinu Topaloviću. Pametnom čoveku treba ponoviti jedanput, međutim, ponavljanje je majka uspeha za one koji nisu uspeli u životu. Probaću da vam ponovim nekoliko puta.
Nikakve tuče u Pančevu, na sednici Opštinskog odbora DS-a, nije bilo. Gospodin Miković je miljenik svih građana Pančeva, koji su za njega glasali i on je, zahvaljujući tim glasovima, pobedio sve vas na izborima u Pančevu. Zbog toga je predsednik opštine Pančevo.
Demokratska stranka nema nikakvih problema u svom funkcionisanju.
Mi jako dobro znamo ko će biti kandidat za predsednika Srbije i nemamo problem da neposlušne članove u Novom Sadu umirujemo i licitiramo da li će se kandidovati ili neće, niti imamo problem da predsednik stranke mora da završava pravni fakultet, pa bi se onda kandidovao. On je sve svoje obaveze na vreme uradio, spreman za pobedničku trku, spreman da ponovo preuzme funkciju predsednika države, kada pobedi na predsedničkim izborima.
Dakle, izvinjavam se još jedanput što sam morao da se javljam povodom povrede Poslovnika.
Gospođo Radeta, mislim da je nepotrebno da se javljam povodom povrede Poslovnika, kao što to rade članovi SRS-a. Javljam se, ne kada uvredite mene, na to sam navikao, ali se javljam kada uvredite čoveka koji mrtav, koji je svoj život položio da bismo mi svi živeli kao sav normalan svet.
Zahvaljujem i vama i građanima Srbije.