Zahvaljujem.

Mi isto ovde tražimo preciziranje ovog 1. stava tačke 1, zato što smatramo da bezbednosnu smetnju za posedovanje oružja treba da predstavlja svaka osuda za navedena krivična dela, ne samo osuda na kaznu zatvora, kao i da to što se protiv lica vodi pretkrivični postupak, dakle, treba uključiti – ne samo krivični postupak.

Ne razumemo razlog iza činjenice da je odlaganje krivičnog gonjenja kao smetnja navedena samo za krivično delo nezakonit lov, a da ne važi za sva navedena krivična dela u ovom stavu i zato to isto ispravljamo, da važi za sva navedena krivična dela. Jer, ukoliko ostane ova formulacija, ovako kako je predložena, to bi značilo i moglo bi dovesti do toga da se učiniocima nasilja u porodici, kojima se u 70% slučajeva izriču uslovne kazne zatvora, ne bi činjenica osude smatrala bezbednosnom smetnjom.

Paradoksalno je da smetnju predstavlja činjenica da se vodi krivični postupak za neko od navedenih dela, a ne i da je osoba osuđena za vršenje nekog od navedenog krivičnih dela uslovnom osudom, tako da se nadamo da ćete prihvatiti ovaj amandman.

Zahvaljujem.

Dakle, mi predlažemo ovim amandmanom da se propiše obaveza pribavljanja mišljenja članova porodice sa kojima lice koje podnosi zahtev za držanje oružja živi u zajedničkom domaćinstvu.

Smatramo da to što članovi porodice žive u istom stanu sa licem koje podnosi zahtev ne podrazumeva automatsku saglasnost da vatreno oružje bude u kući, u stanu u kome žive. Dakle, ti stavovi neslaganja po pitanju držanja oružja mogu da se razlikuju kako između supružnika, tako između odrasle dece i njihovih roditelja, odnosno braće i sestara i njihovih supružnika kada svi žive u istom porodičnom domaćinstvu.

Podsetila bih ponovo na neke podatke, već sam ih govorila, da prema tim podacima koje imamo 6,2% žena, ali i, bogami, i 45.2% muškaraca smatra da ih oružje u domu čini manje bezbednim, što ovaj amandman dodatno potkrepljuje.

E sad, želela bih isto da skrenem pažnju i na to da prisustvo oružja u kući u slučajevima o kojima sam govorila, to je nasilje u porodici, kada je prisustvo oružja dostupno učiniocu nasilja to žrtve drži u strahu i sprečava ih i da se obrate nadležnim institucijama, ali to sprečava i moguće svedoke nasilja da prijave delo ili da pomognu žrtvi. Dakle, zato ova tema nije nimalo nevažna.

Još jedna stvar. Više puta sam govorila o tome koliko nemamo podatke ili imamo neka istraživanja, ovo koja ja citiram je iz 2019. godine, ima nekih i drugih, ali nemam skorašnjih. Ja sam pre tri godine, kao tada kao članica Odbora za ljudska i manjinska prava, predlagala javno slušanje o femicidu. Jedan od zahteva tog javnog slušanja, i tadašnji predsednik Odbora je pohvalno govorio o tome, da to treba, ali se nekako nikada se to nije našlo na dnevnom redu Odbora, dakle jedan od zahteva bio je da se priča o tom nacionalnom kontrolnom mehanizmu za praćenje i analizu femicida. I onda bismo tu prosto mogli da skupimo zvanične podatke o tome i da onda imamo, prosto, izvore na osnovu kojih bi mogli da pripremamo nekakva zakonska rešenja, uključujući i ovaj, dakle i ove amandmane koje Zeleno-levi front podnosi.

41/2 MT/MP

Dakle, to ne samo što je bio moj predlog, nisam ga ja izmislila, to je inicijativa specijalne izvestiteljke UN o nasilju prema ženama, koja je pozvala države da objavljuju ove podatke na godišnjem nivou, a ne da ženske organizacije skupljaju iz medija, dakle, i da to budu jedini podaci za praćenje femicida, a to je čak i bilo u nacionalnoj strategiji koja je istekla. Dakle i Srbija se sama, i bivša Vlada, obavezala na to i to nije uradila.

Dakle, zbog toga bi bilo dobro da te stvari konačno uradimo i onda bismo imali i podatke koji su svežiji od 2019. godine. Zahvaljujem.

Da, ovo je zapravo, ja mislim, na 21, ali svakako se tiče ponovo onog zahteva da se ne vrši odobrenje za nabavljanje oružja, neograničenog broja oružja, nego jednog komada.

Dakle, podsetiću, to je naš stav. To je bio i stav koji je zastupao Autonomni ženski centar koji mi ovde ponavljamo. Obrazloženje koje je tada u Javnoj raspravi, a videćemo da li ćemo uopšte dobiti neko obrazloženje na ovoj sednici, bilo da to nije u duhu zakona. Znači, izgleda da je u duhu zakona da ljudi mogu beskonačno oružje da pribavljaju sa jednom dozvolom.

Dakle, ako im je potrebno, prosto, zašto ne bi svaki put zahtevali? Čini mi se da za ličnu bezbednost jedan komad oružja je sasvim dovoljan.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dobro sam ja rekla kada je ovde formirana prva Vlada, u stvari verovatno i jedina Miloša Vučevića, da je tad bila reakciona i nije mu se to dopalo, sada i sami priznajete da ste takvi.

Sad ova sednica mogla bi da se opiše rečima šta je SNS i ekipa obećala EU, šta je obećala građanima i kako onda, čak kad je u tome imam nekih dobrih stvari, dobrih ideja, kako se to upropasti do neprepoznavanja, kako se zakoni ne sprovode to se jako dobro vidi i kako za to ne postoje nikakve sankcije koje su srazmerne ili odvraćajuće.

Počeću prvo za zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Zanimljivo, ovaj zakon je hitno ušao u proceduru u četvrtak. Dakle, potpuno novi zakon. I šta sam onda uradila? Otišla sam na sajt Ministarstva za životu sredinu da vidim spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole. Znači, to su objekti kompanije koje bi spadale pod ovu IPPC režim, odnosno da dobiju integrisanu dozvolu i tu piše da je poslednja revizija izvršena u septembru 2022. godine i onda kada otvorite vidite jedan vrlo mršav spisak postrojenja, ali onako samo zeleni imaju važeću dozvolu. Otprilike, svaka sedma, osma je zelena.

Dakle, iz toga možemo da vidimo ogromno zagađenje koje stvaraju ne samo, ali između ostalo i industrijska postrojenja Srbije od kojih većina očito radi bez integrisane dozvole uz prećutno odobravanje države. Vlasti ne postupaju u skladu sa važećim zakonima i propisima i nešto je samo u svemu tome čudno - ko je na vlasti 14 godine? Dakle, ko je to dozvolio?

Ko je dozvolio da inspekcijski organi, Ministarstvo zaštite životne sredine, kada, recimo, saznaju, jer im ljudi prijavljuju da postoje ove nezakonite prakse, obijaju opet nezakonito da pokrenu postupke recimo protiv kompanije „Ziđin“, koja je na onom spisku da treba da ima dozvolu, ali nije na onom spisku da je podnela zahtev za integrisanu dozvolu. Dakle, nema dozvolu.

Zašto tužilaštva i sudovi ne prepoznaju ozbiljnost kontinuiranog kršenja zakona i potrebu za izricanjem privremenih mera, recimo zabrane rada dok se ne pribavi integrisana dozvola.

Dakle, ovo je važno da bismo videli da je postojao neki zakon, nije se primenjivao, sada ćemo dobiti bolji, novi, lepši, svakako harmonizovaniji sa evropskim direktivama zakon, ali će da se zapravo išta promeniti u poštovanju? Ne čini se tako. Ne čini se posebno kad pogledamo ekstremno blagu kaznenu politiku. Dakle, imamo najveće industrijske zagađivače koji su istovremeno profitabilnije kompanije, a zakon, čak i ovaj, podiže samo one najniže kazne, ne podiže baš ove gornje granice i dalje je to vrlo, vrlo blago.

32/2 GD/MJ

Kad, recimo, kompanija „Serbia Zijin Copper“ konačno biva kažnjena zbog nezakonitog rada, što nema ovu integrisanu dozvolu, najvažniju dozvolu u oblasti živote sredine, da li znate sa kolikim iznosom je kažnjena? Jel možete da pogodite? Dvesta pedeset hiljada dinara. Vau. Dakle, zbog gotovo godinu dana nezakonitog rada, a odgovorno lice sa 30.000 dinara. Ja mislim da kolege ovde kada dobiju opomene dobijaju veće kazne da im se to skida od plate. Dakle, to je otprilike iznos koji nekako kada u vredite nekoga na „Tviteru“ može sud da vam dodeli. Ja tu ne omalovažavam uopšte povredu ugleda i časti, ali pojedinac i kompanija nikako ne mogu da budu isto, tako da prosto imamo situaciju da je sam „Zijin“ priznao da su postrojenja puštena u rad bez dozvola jer je tako zahtevano. Dakle, bili su svesni kršenja zakona, ali ne samo što su oni bili svesni, nego što je prethodna resorna ministarka u zvaničnim posetama Boru hvalila izgradnju postrojenja, dakle, svesno se krši zakon, a i ova sadašnja takođe nisam primetila na objavama da je ikada prekorila kampanju što krši zakon, što radi bez dozvole i što nije smela da počne da radi.

Dakle, ponovo će se doneti neki novi zakon. Idemo sve ispočetka. Da li će zeleniti, videćemo, ali puj-pike ne važi šta je bilo u prošlosti.

Dakle, naš predlog je da umesto da imamo ovakve neefikasne, nesrazmerne i kazne koje ne odvrću nikoga od kršenja zakona, pogotovo kada imamo režim koji to toleriše, dakle, da makar u zakonu, ako ništa drugo, imamo neku vrstu odvrćujaće kazne, te da bi za najteže prestupe trebalo da se plaća najmanje tri posto godišnjeg prometa kompanije. Dvesta pedeset hiljada dinara, pa čak i tri miliona dinara nije baš nešto mnogo za ovako velike kompanije. Dakle, morali bi da plate stotine hiljada ili miliona evra uz zabranu rada i nadoknadu štete, uključujući i zdravstvenu štetu građanima, krivične sankcije u nekim slučajevima da bi zapravo neko u ovoj zemlji naučio da ne može da radi ako nema integrisanu dozvolu.

Dakle, ako ćemo već da se usklađujemo sa EU standardima, ako ćete se hvaliti time, hajde da se uskladimo sa pooštravanjem kazni, jer tamo su kazne visoke.

Zašto je sada ovo važno? Dakle, za postrojenja koja zahtevaju integrisanu dozvolu mi ovde sada pričamo o tome, pričamo o Boru, uredbe predviđaju da se mogu propisati i strožije granične vrednosti emisija zagađujućih materija od propisanih, kao i strožiji uslovi za kontinualno merenje emisija. Pošto „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu, pošto država ništa ne radi povodom toga, hitno se sada usvaja zakon i, pazite sada, tu ima dobrih stvari, ali nam trebaju čak dve godine za podzakonska akta koja će u stvari sve ove stvari koje su dobre prolongirati. Znači, mi nećemo imati efekta nikakvih ako imamo ova podzakonska akta za ove dve godine. Dakle, imamo za sve to vreme povećanu incidencu karcinoma u Borskom okrugu. Godišnji izveštaj Instituta „Batut“ o malignim tumorima u Srbiji ukazuju na više stope malignih tumora. Posebno tu predvodi karcinom pluća u Borskom okrugu u odnosu na republički prosek. Broj novoobolelih od karcinoma pluća kod muškaraca veći je čak za 16,9% u odnosu na republički prosek.

Dakle, ako hitno usvajamo zakon, od četvrtka do ponedeljka, želimo da hitno usvojimo podzakonska akta, a ne da to traje sramno dugo, dok nas emisije iz industrijskih postrojenja prekomerno zagađuju, a ono što najhitnije od svega želimo je da granične vrednosti izloženosti karcinogenim, mutagenim i reproduktivno-toksičnim supstancama na radnom mestu, budu momentalno usklađene sa evropskim vrednostima, jer, pazite sada, doneli ste pravilnik koji kaže da granična vrednost za izloženost arsenu pri proizvodnji bakra, novim ovim pravilnikom koji ste usvojili prošle godine, jeste usklađena sa evropskim vrednostima, ali da li znate kada počinje primena? Kada Srbija uđe u EU.

32/3 GD/MJ

I sada zašto srpski radnik u kineskoj firmi, u kineskoj fabrici u Boru treba da bude najmanje pet puta, a verovatno i više, izložen genotoksičnoj supstanci dok čeka da uđemo u EU? Zašto, odgovorite na to pitanje.

Pošto tako hitno idete ka EU, a mi zapravo čekamo i čekamo i sve radite da se to ne dogodi, ajde da vidimo ovim drugim zakonima koje ste obećali kao neki lošiji đaci koji u stvari ne žele da završe školu, ali bi da završe razred da bi dobili neku besplatnu ekskurziju i sada rešavate nešto što ste godinama govorili da zapravo ne znate kako da rešite.

Kada je reč o finansiranju političkih aktivnosti, ja neću mnogo o tome. Podneli smo dosta amandmana, pričaćemo kasnije o tome, ali ovde je slična stvar kao sa ovim zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, zato što opet, iako se ispunjavaju različite preporuke ODIHR-a, zapravo sankcije ako se zakon krši uopšte nisu promenjene, one su male, nisu efikasne, nisu proporcionalne, ne odvraćaju očito nikoga od kršenja zakona i druga važna stvar koju ODIHR mišljenje takođe kaže – vi niste radili ništa povodom toga.

33/1 TĐ/MP 16.30 – 16.40

Dakle, Agencija za sprečavanje korupcije trebalo bi da proaktivno istražuje i sankcioniše kampanje finansirane od strane neovlašćenih subjekata. Dakle, to je neispunjena preporuka i ono što mi svi vidimo – Agencija beži, čak i od postojećih zakonskih ovlašćenja, dakle da ih primenjuje, posebno kada je reč o funkcionerskoj kampanji i zloupotrebi javnih resursa, to vi radite, jer ste vi zaposeli sve javne resurse, i finansiranju političkih stranaka. Dakle, ovo jeste stvar prakse, ali isto tako i neki snažni zakonski okvir bi praksu možda sa pravim ljudima nekada mogao da promeni.

Druga stvar jeste ovo. Imamo dva autentična tumačenja na dnevnom redu i ja hoću načelno da kažem stav Zeleno-levog fronta, dakle, prosto, neću uopšte da ulazim, mislim da je kolega sjajno objasnio probleme sadržaja, ali načelno Zeleno-levi front smatra da treba ukinuti uopšte anahranu praksu usvajanja autentičnih tumačenja od strane Narodne skupštine. Vi ste u poslednjim godinama čak 21 autentično tumačenje ovde donosili i zloupotrebljavali ovu praksu u cilju, pre svega, prikrivanja koruptivnih aktivnosti. Najdramatičniji slučaj je bio sa Generalštabom.

Ovde pokušavate da ispravite jedan loše vođen proces izbora za članove Saveta REM-a, gde cilj nikada nije ni bio da se dođe do nezavisne institucije. U tu svrhu želim da vas obavestim, ako niste znali, dakle još pre više meseci, mi smo predložili izmene Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Narodne skupštine, a upravo da se ukine ova praksa. Kada ne možete vi, onda – bez da nađete neko uporište – kada se donosio zakon, pričalo se o nekom tumačenju odredbe, nego naknadno sada vi ćete tumačiti šta su ljudi tada mislili. Dakle, to potpuno urušava ideju predstavljanja i uopšte autoriteta Narodne skupštine.

Zanimljivo, jedno autentično tumačenje koje ste doneli nije na dnevnom redu, a trebalo bi da bude, a to je vezano za pitanje ko je uopšte javni funkcioner. Eto tako ste pre nekoliko godina doneli autentično tumačenje da neke svoje ortake isključite iz koncepta javnog funkcionera, da ne moraju da polažu izveštaj agenciji. Mi smo već sa tim isto tako podneli Predlog zakona o sprečavanju korupcije, paralelno sa izmenama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. U međuvremenu i to je nešto što treba da uradite kao deo ispunjavanja preporuka ODIHR-a. Dakle, bilo bi dobro da je na ovoj sednici zajedno sa ovim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonu o sprečavanju korupcije, ali nije, tako da eto ne možemo sada da pričamo o svim zloupotrebama koje vi vršite. Ali prosto da kažem da je to jedan primer kako vi to radite. Prosto, promenite, kažete – mi ćemo ovako tumačiti ko je javni funkcioner i onda prosto ljude izbaciti iz toga i oni uopšte nisu važni, ali ćemo se baviti, ne znam, članovima školskog odbora u Požarevcu, pa ćete vi morati kolegi Miloševiću da dajete saglasnost za nešto tako.

Dakle, to su sve neke stvari koje su zaista tragikomične. Komične su zato što pokušavate da učinite nešto, da ubedite ljude u nešto u šta ne možete, a tragične su zato što odlučujete o našim životima i prosto nas pljačkate konstantno.

E sada, što se tiče stvari koje ste obećali građanima i kao sada ih ispunjavate, zapravo ne. Dakle, kada je reč o Zakonu o oružju i municiji i Krivičnom zakoniku, pre tri godine nakon „Ribnikara“ i Malog Orašja obećavali ste svašta, uradilo se malo toga. Sada neću, niti imam vremena da prolazim kroz sve. Podsetila bih samo da smo mi još tada kao „Ne davimo Beograd“ prosto stali iza stava da je problem u ovoj zemlji rasprostranjenost nelegalnog oružja i nepoštovanje i prethodnog zakona.

Dakle, mi smo podneli amandmane da i ovaj predlog treba da bude restriktivniji u nekim delovima. Ali ono na šta želim da skrenem pažnju, sada govorim o Zakonu o oružju, ali ono na šta želim da skrenem pažnju jeste ova izmena i

33/2 TĐ/MP

dopuna Krivičnog zakonika zato što se, između ostalog, obećavalo i da će novo krivično delo – obučavanja maloletnog lica za rukovanje vatrenim oružjem – da bude u ovom zakonu. I ono jeste bilo deo šire javne rasprave tokom 2024. i 2025. godine kada je reč o Krivičnom zakoniku i ZKP-u, ali sad ga prosto volšebno nema ovde. Dakle, nema tog krivičnog dela i mislim da nekako, ne znam da li je slučajno, možda je zapravo uvredljivo, ako je namerno, ali mi smo nedavno, u stvari, mogli da čujemo završne reči predsednika Sudskog veća u Višem sudu, Dragana Marinkovića, u slučaju protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, kada je sudija o Kosti Kecmanoviću rekao: „Sa jedanaest godina i osam meseci vođen je da uči da puca iz vatrenog oružja. Za sud nema značaj to što nije zabranjeno da deca uče da pucaju. Obučavanje deteta da puca iz puške jeste opšte opasna radnja“.

Možda za ovaj sud to što to nije zabranjeno nema značaj ili nije imalo značaj, ali ako je nešto opasna radnja, čini mi se da zaslužuje da pričamo o tome da li treba da bude kriminalizovano. I nekako, kažem, pošto taj predlog dolazi sada, nakon donete prvostepene presude, ali i nakon toga što smo imali maloletnike u prethodnih šest-sedam meseci u Beogradu koji su obučavani od očeva i podsticani da se obučavaju za korišćenje vatrenog oružja, a da su pokušavali da izvrše ubistva. Takođe, želim da ukažem i na to da se Autonomnom ženskom centru obraćao jedan broj žena, jer su očevi njihove dece vodili maloletnu decu sa sobom u lov, čak i kada su deca imala manje od sedam godina, što majke nisu mogle da spreče. Dakle, da – reći ćete – to je običaj u selu gde se svi poznaju itd., ali je vreme da se te stvari preispitaju, da se propišu zabrane da se maloletnim licima dozvoljava pristup vatrenom i lovačkom oružju. Dakle, da, to nije oblast Zakona o oružju i municiji, ali lako ste i to mogli da dodate na dnevni red da ste želeli.

Moram još da kažem – dobro je što su neki uslovi za nabavku i držanje oružja pooštreni, ali mi se i dalje ne slažemo sa time da se daje dozvola za nabavku oružja radi lične bezbednosti, dakle, na neodređeni broj komada. Smatramo da treba na jedan komad i da se onda prilikom bezbednosne provere, takođe, mora pribaviti mišljenje članova domaćinstva sa kojima lice živi o podnošenju zahteva za držanje oružja.

Sada tu moram da postavim pitanje ministru, on nije ovde, ali prosto ne mogu da mu ne postavim to pitanje u vezi sa ovim dozvolama. Dakle, da li, kada policajac u slobodno vreme obezbeđuje kriminalce, o čemu nas je obavestio Aleksandar Vučić, da je praksa 40 godina, on sada po ovom zakonu sme da koristi službeni pištolj ili bi trebalo da koristi pištolj koji je dobio, dozvolu, da koristi radi sopstvene bezbednosti? Taj mi deo nije jasan, jer razumljivo je da, kada obezbeđujete kriminalce, će vam biti ugrožena bezbednost, pa ne znam da li će se to koristiti kao nekakva okolnost koja je opravdana.

Najzad, moram da kažem nešto i o Predlogu zakona roditelj-negovatelj. Naravno da smo svih ovih godina podržavali napore kolega iz opozicije da ovu temu, pre svega SSP, stave na dnevni red i uvek smo glasali da to bude deo rasprave i sada kada vidimo vaš predlog, moramo da kažemo sledeće. Razumemo da je za mnoge roditelje, koji su sami, umorni, očajni, i ovo neko rešenje, ali takođe je naša dužnost da kažemo da ono dovodi dugoročno do ekonomske zavisnosti, društvene izolacije, profesionalne marginalizacije i roditelja-negovatelja i dece. Naša je prosto dužnost da iskoristimo priliku da to kažemo, jer će to imati posebne posledice po žene, jer su one najčešće te koje će biti u ulozi roditelja-negovatelja, da ih isključuje sa tržišta rada, smanjuje prihode, onemogućava šanse za zapošljavanje i povećava rizik od siromaštva. I zato nam je važno da vam kažemo da država ne sme roditelje da pretvori u jeftinu zamenu za ceo sistem podrške. Dakle, mora da se radi dalje.

33/3 TĐ/MP

Dakle, mora da se omogući da se pravo dobije prema stvarnoj nezi, a ne prema tome ko živi na kojoj adresi, koliko roditelj ima godina ili da li povremeno nešto radi. Morate dozvoliti ljudima da rade, jer sa 65.000 dinara, kada skaču cene hrane, kada skaču cene struje, kada skaču cene stanarina, možda neće moći da prežive. Isto tako im se mora pomoći, da dobiju zamenu kada su bolesni, iscrpljeni, moraju nešto da završe. Potreban im je predah, pomoć u kući, savetovanje i podrška. Najzad, mora se omogućiti osobama zbog kojih se ovo sve radi, dakle kojima je nega potrebna, da se pitaju, da kažu šta žele ako nešto nije u redu. dakle, moraju imati mogućnost da i one o nečemu odlučuju, a ne da budu samo predmet o kojima drugi odlučuju.

I za sam kraj moram da postavim još jedno pitanje za ministra pravde, koji je ovde ranije govorio o tome kako ima Srbija veliki ugled kao sportska nacija, jel', pa će onda možda neki međunarodni sportski savezi razmotriti da imaju ovde svoje sedište, da li ovom ugledu doprinosi to kada nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Slaviša Kokeza, blizak saradnik opet Aleksandra Vučića, radi na organizovanju praćenja, pretnji i prebijanja fudbalera i, između ostalog, kako piše KRIK, šalje, priprema se da šalje poruke Nemanji Vidiću da će, ako se još jednom oglasi, da ide na groblje? Dakle, je l' to ta reputacija kojom se vi ponosite kada MUP o tome ćuti? Je l' to isto doprinosi tome da neko razmotri Srbiju kao mesto za sedište svog međunarodnog sportskog saveza. Prosto samo da raščistimo – je l' to nešto čime se javno hvalite ili samo tajno? Zahvaljujem.

Mislim, kako da vam kažem, ja sam vrlo precizno rekla da smo uvek podržavali da se ovo nađe na dnevnom redu. Pa može da se proveri kako je ko glasao. Ne znam koliko puta je ovo podnošeno i tražena dopuna dnevnog reda i ja sam uvek bila tu i uvek sam glasala za. Ali, nisam htela s vama da sedim u radnoj grupi, s vama nešto da se dogovaram. Mislim da je tekst bio sasvim dobar i bez toga i da ga vi pokvarite kao sada, iako to prosto može da stavi tačku na pitanje, jel, od ranije.

Mislim, te priče o tome ko nas sponzoriše, ja vas uvek pozivam samo da kažete građanima Srbije gde ja živim, kako ja živim, kako ja izgledam i da proverimo to i da uporedimo sa time gde vi živite, kako vi živite, čime se vozite, gde letujete, koliko stanova imate i slične stvari. Pošto to, kao što reče moj kolega Dobrica Veselinović, nikada ne uspevate, onda, prosto, lažete i lažete i lažete.

Ja nisam rekla da ne treba da radi industrija. Ne, ja sam samo pitala – što srpski radnik mora da bude da se truje, što mora da radi pod uslovima da bude pet puta više izloženo genoteksičnoj supstanci dok ne uđemo u EU. Mislim, ne moramo ni da uđemo u EU, nego samo u pravilniku neka piše – stupa na snagu sada, pošto s vama nikada nećemo ući u EU, bez vas imamo šanse. Ali ako je to ovde sada pitanje, hajde da ga sklonimo sa strane, promenite pravilnik da to važi već sada, ne kada uđemo u Evropsku uniju. Nemoj da menjamo ovde teze. Priča je o uslovima na radu, uslovima naših ljudi, jel, građana Republike Srbije, pa i stranih radnika ako hoćete, svih ljudi. Nije ovde reč uopšte o tome da ne treba da se radi, nego kako se radi i zašto se ne radi bolje, zašto se ne brine o ljudima, zašto Srbija može da bude trovačnica, a imamo potencijala za više, zašto smo zapravo bogati, a vi nas pljačkate i činite siromašnim. E, to je ovde tema.

34/2 AL/CG

Zahvaljujem.

Dakle, meni je žao što koleginica koja je stručnija od mene nije danas u mogućnosti da obrazloži ovaj amandman. Ali, ja želim da pocrtam neke od stvari koje smo mi već isticali i u raspravi u načelu, a i o ovim amandmanima.

1/2 AL/JG

Dakle, jedna je stvar nejasnoća oko toga kako smo od odluke Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o presađivanju organa, koja nijednog trenutka ne kaže da pretpostavljena saglasnost nije u skladu sa Ustavom, nego da jedino što je trebalo ovde uraditi je precizirati pitanje odnosa za života izražene volje i potencijalnog davaoca organa i volje njegovih srodnika. Dakle, da prosto to bude preciznije i jasnije i predvidljivije, kako smo čekali, jel, pet, šest godina da do toga dođemo i da li je ovo rešenje zapravo jasnije.

I u ovom smislu ovo je jedan složen amandman u kome mi detaljnije preciziramo i ponašanje i ulogu koordinatora. U obrazloženju Vlade zašto se odbija naš amandman piše da će način postupanja koordinatora time biti propisani podzakonskim aktom. Dakle, ako već sada šest godina čekamo da se preciznije uredi ovo pitanje, dakle, mogli smo u ovom istom članu koji je i u Predlogu Vlade dosta dugačak da ovo rešimo i neke od predloga, koji se ovde iznose, jeste da se jasnije precizira da li je lice umrlo s obzirom na lična svojstva i okolnosti imalo pravo da odlučuje o darivanju svojih organa, što nije u predlogu koji imamo pred nama.

Takođe, komunikacija koordinatora sa članovima porodice u slučaju da takva izjava postoji. Dakle, način na koji će se komunicirati sa porodicom. Ali isto tako u ovom članu ostaje nejasno zašto se posebno ističu strani državljani kao neki čija se autonomija volje ne poštuje. Dakle, ispada da za njih postoje neka druga pravila. Dakle, da za njih isključivo odlučuje porodica i time opet dolazimo u sukob onoga što je navodno, jel, trebalo da se ovde omogući, da se omogući poštovanje autonomije volje i kako državljana Srbije, tako i svih drugih ako oni žele i ako, prosto, žele da budu upisani u registar Srbije zašto to ne bi bilo moguće i zašto je jedino rešenje za njih da o tome odlučuje njihova porodica. To bi bilo to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pa da me učiteljica ne bi opominjala, ja ću odmah da pročitam svoj amandman, a onda ću reći nešto više o tome.

Dakle, mi smo podneli amandman koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, izuzev odredaba koje se odnose na davanje izjave o darivanju i izjave o protivljenju javnom beležniku. To je bio naš predlog koji nije prihvaćen.

Ali je prihvaćen ovaj drugi deo amandmana – samostalno unošenje izjave o darivanju i izjave o protivljenju u sistem elektronske uprave, na portalu eUprava, koji stupa na snagu 1. januara 2027. godine. E sad, naravno, mi nismo fanovi toga da se odlaže stupanje na snagu ovog zakona jer, pobogu, čekamo pet i po godina da se konačno on donese. Toliko vam je bilo stalo od uspostavljanja društvenog konsenzusa da vam je pet i po godina trebalo da ovaj zakon uđe u proceduru i da o njemu pričamo.

Ali s obzirom da u toku javne rasprave kada se predlagalo da se uvede ovaj sistem eUprave, na primer, da se proširi mogućnost da se građani lakše izjasne o doniranju ili nedoniranju, dakle, tada je Ministarstvo to odbijalo, uz obrazloženje da za tako nešto nema ljudske ni materijalne resurse. Pa se nama čini da prosto nećete uspeti da ovo uradite u roku od osam dana i zato želimo da vam pružimo priliku da pripremite eUpravu, da se ne bi uskratila mogućnost ljudima da daju izjave ili da je opozivaju zato što sistem ne može da bude spreman za osam dana od usvajanja zakona. To je bila argumentacija Ministarstva zdravlja.

E sad, moram da prosto prokomentarišem stvari koje su se desile između prethodnog obrazlaganja amandmana Zeleno-levog fronta i ovog.

10/1 MT/CG 11.30 – 11.40

Slažem se da je potrebno uspostaviti društveni konsenzus ako želimo da imamo što više donora. Ja ću ponoviti, Ustavni sud nije rekao da je pretpostavljena saglasnost u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Očito da su ovde neki drugi razlozi otežavali da ovaj zakon do nas dođe pet, šest godina, ali nikako da čujemo stvarno i iskreno koji su to razlozi.

Da je vama stvarno stalo da građani ne budu zbunjeni nekim interpretacijama. Da li je neki poslanik pročitao Predlog zakona dobro ili nije. Trebalo bi vi više da se potrudite, trebalo bi da ovde sedi ministar zdravlja i da svakome vrlo pažljivo objašnjava, pre svega građanima i građankama koji ovo slušaju, da ih razuveri u bilo šta, da se stvari neće dogoditi na način na koji su ljudi zabrinuti ili su sumnjaju. To bi doprinelo uspostavljanju nekakvog društvenog konsenzusa.

Meni se čini da vi niste baš sigurni da to trebate da postignete i to prosto pokazuje tretman gde nema ministra zdravlja ovde i vrlo je oskudno i govorio na ovoj sednici po ovoj temi. Nije baš mnogo toga pojasnio kako se razrešava situacija i da li smo opet negirali, pretpostavljam da saglasnost time ukoliko nije neko upisan u jedan ili drugi registar, da li porodica opet sada tu dominantnija, ima veto moći u odnosu na volju pojedinca.

Takođe, ako se želi podsticanje, a ja mislim da treba, mislim da je to potpuno jasno iz onoga što smo mi govorili u Zeleno-levom frontu, da građani budu donori, da razumeju zašto je to važno za spašavanje života. Ne mislim da je smisleno, a da prekidate narodnu poslanicu koja govori o temi čak i ako ne govori direktno o amandmanu, koji je uzgred prihvaćen, pa je već doprinela poboljšanju zakona, zato što ona time govori o temi koja bi trebalo ljude da zainteresuje, da se pitaju što u nekoj zemlji to radi bolje, što ima više transplantacija nego u našoj.

Ako nam je svima bio cilj da pričao konstruktivno i da radimo na tome da ovaj zakon ima efekte koje je trebao da ima još pre pet, šest, sedam, osam godina, pa nije, nemojte sputavati diskusiju o tome, nego hajde stvarno da se slušamo i da stvarno svako doprinese, pre svega Ministarstvo zdravlja. Zahvaljujem.

Povredili ste Poslovnik član 107. dužni ste da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Vi ovde niste psihijatar, psiholog, procenitelj normalnog ponašanja. Od svih osoba najmanje vi. Zato što ste vi predsednica Narodne skupštine. Vi bi trebalo da vodite red o svima ovde podjednako. Možete upozoriti koleginicu kao i svoje kolege kada dobacuju.

Sa ove strane mnogo češće čujemo svašta uvredljivo pa nikada niste reagovali, ali nemojte da se usuđujete da vi procenjujete normalnost ponašanja u zemlji u kojoj je sve nenormalno i vi tome doprinosite svakodnevno.

Poštovane građanke i građani Srbije, postoji jedna konstanta tokom vladavine SNS i SPS, a to je sistematski napad na svaku osobu i na svaku institucija koja odbija da bude pružena i produžena ruka režima. Godinama gledamo ovaj isti obrazac. Kada univerzitet odbije politički pritisak, recimo npr. da kaže da ministar nije plagirao doktorat, onda postane meta. Šalju se finansijske inspekcije i razne druge stvari. Posle toga postane i ozbiljnije. Kada student insistira na nezavisnosti, postaje problem. Kada neki tužilac, ne dao Bog, počne da radi svoj posao, on je prepreka. Kada neki novinar postavi neko neprijatno pitanje, onda je neprijatelj, a kada se građani organizuju i protestuju, proglašavaju se rušiteljima države, stranim plaćenicima ili, naravno, teroristima. To je ključna reč.

To nisu izolovani incidenti i nije slučajnost i to je zapravo već ako dugo model vladanja, sada ga vidimo posebno dobro. To je mehanizam zarobljavanja države, zarobljavanja društva. To je mehanizam kojim se guši otpor, kojim se proizvodi strah, kojim se podstiče apatija građana. To su mehanizmi kojima se pod izgovorom zaštite ustavnog poretka, ustavni poredak zapravo suspenduje i zato ova sednica ima veze sa nečim što se dešava već izvesno vreme, a to su čistke i to je način na koji režim zapravo pokušava da spreči svoj odlazak sa scene, jer sve ono što se desilo i dešavalo se prethodnih meseci i što se dešava danas, nema nikakve veze sa zaštitom institucija koje ste vi razorili, zaposeli, ima veze sa jednom političkom ekonomskom elitom koja se grčevito bori da zadrži vlast, plaši se svakog profesionalca, svakog slobodno mislećeg čoveka, svake institucije koja nije u potpunoj kontroli. Ova sednica je posledica zakona koji nikada nisu smeli da budu usvojeni.

Podsećanja radi, pošto zbog proizvodnje afera i stvarnih i lažnih i vaše manipulacije i ispiranja mozga građana preko vaših medija, građani mogu da zaborave kako je sve počelo.

Dakle, pre usvajanja ovih šatorskih zakona, kako ih mi zovemo, javno je najavljivano od strane predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe da će se reorganizovati tužilaštvo i u suštini staviti Tužilaštvo za organizovani kriminal pod političku kontrolu. Nakon burne reakcije stručne javnosti o predlozima šatorskih zakona, takve odredbe nije bilo, ali onda, po oprobanom mehanizma sa usvajanjem leks spcijalisa o Generalštabu, amandman u poslednjem trenutku poslanika vlasti stiže, ubaci se odredba kojom ste iz samog Tužilaštva za organizovani kriminal upozorili da može ozbiljno da ugrozi njihov rad na predmetima organizovanog kriminala i sve to zapravo direktno služi da se zaštiti ministar Selaković. Imamo jednu sednicu o nepoverenju Vladi koja je počela, a nikad se nije završila i šta se sve radi, kako se nama troši vreme i naši životi da bi se štitila kriminalna klika na vlasti. To se sve javno govorilo i to je suština ovog slučaja.

Možete da pričate su to neki lapsusi, ali javno ste rekli u čemu se zapravo radilo. Znači, nikakva reforma, nikakvo unapređenje sistema, nikakvi evropski standardi, već puki pokušaji političke kontrole tužilaštva i obračun sa onima koji rade svoj posao. Da se poigram malo sa ovom referencom o koracima napred, možda neki korak napred, ali dva ili tri nazad. Zato se sve odvijalo na brzinu, zato mišljenje Venecijanske komisije nije traženo pre usvajanja zakona, nego tek kada je buka stigla, kada je bila snažna reakcija stručne javnosti, opozicije i građana, ali i Evropske komisije, koja sad odjedanput nije važno, važna je samo Venecijanska komisija. Šteta je, naravno, već načinjena i postavili su neki način da se ona spreči. Mi smo predlagali. Dakle, imali ste predlog koji je iniciralo 28 narodnih poslanika pred Ustavnim sudom da se oceni ustavnost ovih zakona. Ustavni sud je ćutao kao što ćuti generalno, a pogotovo sa Vladanom Petrovom na čelu.

15/3 GD/MO

Drugi je bio da vladajuća većina prihvati predloge zakona o njihovom stavljanju van snage, koji je podnelo 48 narodnih poslanika. Dakle, mogli ste i to da uradite brže, a ne da trošite vreme građana Srbije. Dakle, niste ni to prihvatili.

Sada mora da se postavi pitanje šta je lekcija iz svega ovoga. Za mene ona je vrlo jednostavno. Vi ste želeli da pošaljete poruku da možete da menjate sistemske zakone preko noći, da možete da dopisujete amandmane u poslednjem trenutku, da možete da testirate granice institucije kad god vam to politički odgovara i tako pokazujete zapravo građanima Srbije da nikakve pravne sigurnosti za njih nema. Niko onda ne zna da li zakon važi zbog javnog interesa ili zbog nečijeg privatnog, jer ovde se o tome radi. Sve vreme se radi o nekom privatnom profitu i ljudima koji moraju da se zaštite jer su to drugima omogućili, tako da najveća pretnja ustavnom poretku, pokazuje se, je upravo ovaj režim. On ga je najviše ugrozio i to vidimo na ovoj sednici.

Dok nas uveravate da je sve u redu, da ste sada opet pobedili u Veneciji, mi smo izgubili najmanje pet meseci našeg života. Istovremeno, vi govorite o evropskim integracijama, organizujete hitne sednice, pokušavate da popravite štetu koju ste sami napravili. Epilog je sledeći: već pet godina Srbija ne uspeva da otvori Klaster 3, od 34 obaveze iz reformske agende koje je trebalo ispuniti do kraja 2025. godine, ispunjeno je svega šest i za to su naravno krivi drugi, kriva je opozicija, krivi su studenti, kriv je univerzitet, krivo je tužilaštvo, krivaj je EU, samo nikad nije kriva vlast koja već 14 godina upravlja državom.

16/1 TĐ/JG 12.35 – 12.45

Ja moram da podsetim, u stvari predsednik Republike, ja moram da kažem, često kažem da mi više nemamo Republiku, nažalost da je to savamalska oligarhija, on je sam priznao krivicu, čak je rekao nedavno da pola narko-dilera ima policijsku zaštitu i da su pojedinci sistema bezbednosti povezani sa kriminalcima i da to tako traje već četrdeset godina u kojih ulazi ovih četrnaest za koje ste vi na vlasti i da niko ništa povodom toga nije uradio. Dakle, priznao je umešanost u stanje u kome mi živimo.

Istina je zapravo mnogo jednostavnija. Dakle, vi ste odabrali da vam je važnije da ostanete na vlasti ispred interesa građana Srbije i njihove evropske budućnosti i cena koju mi plaćamo je i politička, i društvena, i plaćaju je i građani Srbije, i institucije i plaća je naša budućnost vremenom koje gubimo i poboljšanjem života koji ne dolazi.

I sada kada pričamo o budućnosti, ja ne mogu da ne pričam o ratu koji vodite protiv obrazovanja, protiv kritičkog mišljenja već godinu i po dana. Bilo je toga i ranije, ali već godinu i po dana ovo je bukvalno rat protiv obrazovanja, napad na škole, na direktore, na nastavnike, na rektora, na dekane, na fakultete, profesore, neustavna, nezakonita „Uredba 535“ i dalje važi, napadnuta je finansijska autonomija univerziteta, profesori ostaju bez posla bez akademskih razloga, na fakultete se šalju inspekcije radi disciplinovanja.

Autonomija univerziteta se tretira kao problem, a ne kao ustavna vrednost i priča se zanimljivo o konkurenciji, o potrebi za konkurencijom kada je reč o obrazovanju od onih koji isto na ovoj sednici ukidaju mogućnosti konkurencije kada je, recimo, reč o infrastrukturnim projektima koji se rade bez tendera, a pogotovo što ne vole političku konkurenciju. Dakle, to se rešava ovako preko optužbi za terorizam i optužbi da je svaki protest napad na državu, da je svaki zahtev za odgovornošću pokušaj destabilizacije, da je svaka kritika vlasti ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Prvo su na udaru bili aktivisti Pokreta slobodnih građana, pa „Stav“ i „Sviće“, zatim neki drugi politički aktivisti, drugi studenti danas, čitav studentski pokret i onda svi građani. Pa ko će ostati? Samo vi ne urušavate poredak, a vi u stvari slavite i družite se sa kriminalcima i to javno priznajete. Evo, poslanik Đukanović je rekao da vaši poslanici to isto rade i tako to kreće – prvo politička presuda, pa medijska hajka, pa onda selektivno reaguju neke institucije koje su pod vašom kontrolom, pa hapšenja, pa optužnice.

I u SNS Srbiji kakvu ste stvorili granica između zaštite ustavnog poretka i političke represije ne određuje se Ustavom, ne određuje se zakonom. Određuje se isključivo vašim političkim interesom i od toga štetu imaju i građani i sam ustavni poredak.

I da vam kažem – da, to je strašno, ali kada počnete da se obračunavate sa univerzitetom, sa sudom, sa tužilaštvom, sa građanima, sa apsolutno svima, to baš nije znak snage, to nije baš znak da imate društveni legitimitet i da možete da sprovodite svoje odluke. To je znak straha, to je znak panike da i dalje postoje institucije koje ne kontrolišete, da i dalje postoje građani koji se ne plaše ili se plaše, ali uprkos toga, uprkos tome protestuju i bore se protiv vas. To je strah od konkurencije, mogućnosti da budete smenjeni. To je strah od odgovornosti. To je strah od slobodnih ljudi.

Dakle, ovo nije sukob vlasti i opozicije, to smo davno prevazišli, to nije ni zaštita ustavnog poretka. Čuli smo da vi taj poredak ugrožavate. Ovo je sukob dva koncepta države. Jedan koji nije zabeležen u Ustavu, ali vi ga na svaki mogući način branite – sukob države koju poseduju samo ljudi koji su zaposeli moć, vlast i imaju sve resurse, za druge ništa. Naša koncepcija države koja je zabeležena u Ustavu kaže da država pripada svim građanima i da vam kažem nešto – morate da pročitate i član 2.

16/2 TĐ/JG

Ustava Republike Srbije. Ja sam više puta ovde govorila – Srbija ne pripada SNS. Član 2. kaže: „Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“. Dakle, oni koji suspenduju ustavni poredak izjednačavaju državu i partiju, a partija i mafija ne mogu da brane ustavni poredak. Njega će braniti građani i građanke Republike Srbije do pobede.

Kad smo prošle nedelje ovde započinjali raspravu o izbornim zakonima, koji, doduše, uopšte neće popraviti izborne uslove, javnost je čekala nastavak sednice o nepoverenju Vladu, u Beogradu se dogodilo ubistvo u kriminalnom miljeu, u kojem je, prema navodima medija, prisustvovao i koje je pokušao da prikrije šef beogradske policije Veselin Milić.

Na takve scene mi smo, obični građani, a i mi narodni poslanici opozicije, navikli u filmovima, neko voli „Kuma“, neko voli sve sezone „Narkosa“, ali baš ovako da slušamo o tome, da u tome učestvuju naši šefovi beogradske policije, mislili smo da nije dotle došlo, neki od nas. Doduše, sad imamo i tabloidske rekonstrukcije uz pomoć veštačke inteligencije, dobrodošli u 21. vek, u Srbiju, u zemlju u kojoj režimski tabloidi objavljuju sve kada treba nekoga da diskredituju ili skrenu pažnju sa neke afere, bukvalno istog sekunda – lajv. Imali smo, pazite sad, tri dana muka, tišine, pokušaja zataškavanja slučaja koji dovodi visoke policijske funkcionere u vezu sa organizovanim kriminalom. A kada su ti ljudi deo samog vrha režima, kako da vam kažem, to nije pitanje pojedinca, to je baš pitanje vrha režima i sistema samog, odnosno odnosa države i kriminala.

4/1 JD/VZ 10.30 – 10.40

Najporaznije od svega je što možda ništa od ovoga mi ne bismo ni saznali da informacije nisu procurile iz kriminalnih krugova iz Crne Gore.

Zamislite apsurd i tu sramotu da kriminalci iz susedne države nateraju institucije Srbije da reaguju. Nakon toga, načelnik beogradske policije Veselin Milić je uhapšen zbog neprijavljivanja krivičnog dela i pomoći učiniocu.

Ali ovo nije izolovan slučaj. Veselin Milić je godinama jedan od najvažnijih ljudi srpske policije, on je simbol načina na koji režim gradi lojalne kadrove, bio je načelnik beogradske policije tokom rušenja u „Sava Mali“, događaja koji je postajao paradigma suspenzije pravne države Republici Srbiji. Tada policija nije reagovala na pozive građana, dok su maskirani ljudi nezakonito rušili objekte i lišavali ljude slobode. Za to niko nije ozbiljno odgovarao.

Umesto odgovornosti, Veselin Milić je nakon „Sava Male“ postao savetnik predsednika republike za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Potom se vratio na čelo beogradske policije.

Građani danas imaju prava da pitaju kako neko sa platom državnog funkcionera dolazi do luksuzne imovine vredne više od milion evra, i kako uprkos brojnim aferama nastavlja da napreduje?

Javnost ga pamti i po konferenciji nakon tragedije u Ribnikaru, kada je pokazivao spisak dece koji je navodno napravio maloletni počinilac i to je bilo pred televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Roditelji dece su podneli krivičnu prijavu ali ni tada čovek nije odgovarao. Naprotiv, kasnije je odlikovan najvišim policijskim priznanjem.

Sve to ponovo pokazuje da problem nije jedan čovek i ako sada pokušavate to tako da predstavite, problem je sistem u kojem se lojalnost režimu nagrađuje više od profesionalizma i zakona i kao što je ODIHR u svojim preporukama o izbornim uslovima upozoravao, dok su Srbiji zamagljene granice između države i stranke, jedne stranke, tako danas možemo da kažemo da su zamagljene granice između institucije i mafije.

Zato gospodo, kozmetičke promene poput novog kodeksa policijske etike, neće rešiti problem, jer godinama se ne sprečavaju politički uticaji u policiji, ne sprovodi se ozbiljna borba protiv korupcije u policiji, ignorišu se preporuke međunarodnih tela, poput GREK-a o proveri integriteta funkcionera i njihovih savetnika, ali i ministara.

Predsednik republike Aleksandar Vučić izjavio je da pola narko-dilera ima policijsku zaštitu i da su pojedinci sistema bezbednosti povezani sa kriminalcima i da to tako traje 40 godina i niko nije ništa radio 40 godina, pa ni on, a ni direktor policije, koji je sedeo pored njega i to je potvrdio.

Dakle, da ponovim. Predsednik države devet godina, isto tako taj isti čovek koordinator svih službi bezbednosti 12 godina, kaže da tek sada ima volje da se pozabavi ovim problemom koji nekako, zamislite nema nikakve veze sa njim.

Zato postavljam dva pitanja, Višem javnom tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li ćete pozvati predsednika republike Aleksandra Vučića da da izjavu povodom tvrdnji da polovina narko-dilera ima policijsku zaštitu?

Pitanje broj dva, za iste institucije – da li ćete pozvati narodnog poslanika Vladimira Đukanovića, da objasni svoje tvrdnje da određeni funkcioneri SNS imaju veze i kombinacije sličnim ovima koje ima Veselin Milić?

Pitanje za premijera Đura Macuta, u danima kada volonterski obavlja posao premijera – da li ćete razrešiti ministra policije Ivicu Dačića, ako predsednik države tvrdi da deo policije štiti kriminalce umesto da ih hapsi?

4/2 JD/VZ 10.30 – 10.40

Na kraju pitanje, gospođo Brnabić, za vas, kada će biti nastavljena sednica o nepoverenju Vladi, jer što duže čekate, otkrićemo još nova krivična dela ministara i visokih funkcionera? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predlažemo da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, i da bih objasnila građanima i građankama Srbije zašto je to važno, ilustrovaću jednim tekstom koji smo mogli da pročitamo nekoliko dana nakon što smo mi ovaj predlog već podneli a izašao je na portalu Nova, gde je redakcija portala Nova postavila pitanje Agenciji za sprečavanje korupcije – da li je ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali prijavio Agenciji informaciju da je njegov brat Predrag Mali zaposlen u kompaniji KBV "Datakom"?

U pomenutoj firmi KBV "Datakom" većinski udeo imaju Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, vlasnici firme "Milenijum tim" koja godinama dobija milionske poslove sa državom. Ako je Mali prijavio da je njegov brat zaposlen u pomenutoj KBV "Datakom", da li je Agencija odlučivala o sukobu interesa?

Odgovor Agencije citiram: "Proverom registara i baza podataka koje vodi Agencija, Siniša Mali, ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, nije dostavljao informaciju Agenciji da je njegov brat Predrag Mali zaposlen u kompaniji odnosno privrednom društvu KBV "Datakom". Takođe vas obaveštavamo i o tome da javni funkcioneri, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, imaju obavezu da prijave svoju imovinu i prihode, imovinu i prihode supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, iz čega proizilazi da javni funkcioneri nemaju obavezu da prijavljuju imovinu i prihode drugih lica."

E, sad, tu dolazimo do suštine. Postoji u zakonu izraz – povezana lica, već i u sadašnjem zakonu, a u ovom Predlogu zakona mi tražimo da obaveze izveštavanja o prihodima i imovini se proširi na sva povezana lica, tako da povezana lica koji su članovi porodice, krvni srodnici u pravoj liniji i pobočnoj liniji, lice interesno povezano, imaju obavezu da podnesu ove izveštaje i da se tako unapredi određivanje početnog stanja imovine funkcionera, zato što javni funkcioneri vrlo često prikrivaju imovinu stečenu korupcijom tako što se oslanjaju na sebi bliske osobe koje se onda formalno pojavljuju kao vlasnici imovine a za sada nisu imali obavezu izveštavanja Agenciji za sprečavanje korupcije.

Ovo bi pomoglo nekoj budućoj agenciji koja se neće praviti slepa i gluva na sve ono što mi svi vidimo da zaista može da kontroliše imovinu stečenu korupcijom kod javnih funkcionera.

Takođe, u našem predlogu se i proširuje krug lica koji se smatraju javnim funkcionerima tako da se ispravlja greška koja nije nimalo slučajna, koju ste vi načinili autentičnim tumačenjem iz 2021. godine, kojom ste smanjili broj lica koja se smatraju javnim funkcionerima a koji su zapravo u velikom riziku od korupcije i ta lica su, recimo, predstavnici države Srbije u skupštini akcionara, predsednici i članovi nadzornih odbora, direktori, vršioci dužnosti direktora privrednih društava koja su u vlasništvu Republike Srbije a koji se po ovom autentičnom tumačenju više sada ne smatraju javnim funkcionerima a oni raspolažu imovinom i sredstvima stotinama puta veće vrednosti od funkcionera javnih preduzeća i javnih ustanova u opštinama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

U Srbiji danas mnoge žene koje vode sopstveni biznis, sopstveni posao, dolaze u situaciju da moraju da biraju između toga da postanu majke i da održe taj svoj biznis, da li mogu uopšte sebi da priušte roditeljstvo i koliko bi to njih koštalo? Dakle, moraju da biraju između jednog ili drugog. Isto tako, postoje i žene koje su prekarne radnice, koje su na fleksibilnim ugovorima, ne o radu, dakle, zaposlene su po ugovorima van radnog odnosa, koje isto tako uopšte nisu u jednakom položaju sa ženama koje su zaposlene po osnovu ugovora o radu i nemaju ista prava kada je reč o trudničkom, porodiljskom odsustvu sa rada radi nege deteta.

18/3 AL/LjL

Roditeljstvo i rad ne bi smelo da bude nešto između čega žene moraju da biraju, pogotovo, je li, ako promovišemo roditeljstvo i ako želimo da postoji sloboda i uslovi u ovoj zemlji da imamo više dece. Nažalost, mnoge od ovih žena vrlo često govore, pišu, kada pišu o svojim situacijama, o tome kako ih država Srbija zapravo tretira neprijateljski, pogotovo kada je reč o majkama preduzetnicama.

Prema podacima Indeksa rodne ravnopravnosti Srbija beleži niže vrednosti u oblastima rada i novca u odnosu na prosek Evropske unije, a posebno to važi za samohrane roditelje i porodice sa više dece, koji su izloženi većem riziku od siromaštva. Tako da, kada pričamo o potrebi da se poveća zapošljivost žena, podrška njihovom samozapošljavanju, naročito žena u neformalnoj ekonomiji i samohranih majki, to nikako ne sme da ostane samo jedan deklarativni cilj i neki projekat gde će se neko od ministara ili ministarki slikati, već mora da se zapravo zadovoljni osnovno pravo koje je ovim ženama uskraćeno i one su diskriminisane i potpuno drugačije tretirane od drugih žena koje imaju ugovore o radu.

Naravno, možemo da pričamo o tome i zašto je sam razvoj preduzetništva važan, ali, ponavljam, ovde je reč o prekarnim radnicama takođe. Zbog toga Zeleno-levi front najpre u oči Osmog marta je predložio ove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Predao je još dva, odnosno još tri zakona u tom nekom paketu zakona zaštite žena u ovom položaju. Trenutno tražimo dopunu dnevnog reda za ovaj zakon – dakle, da se izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom učine tako da se garantuje naknada u visini minimalne zarade za vreme porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta, kako za majke preduzetnice, tako i za majke prekarne radnice.

19/1 MV/JG 13.00 – 13.10

Tražimo da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu. Između ostalog, podsećam da ćemo za nekoliko dana imati i Međunarodni dan porodice. Pa, eto, ima li bolje prilike od toga da u ovom domu raspravljamo o jednoj tako važnoj stvari za mnoge majke i mnoge porodice u ovoj zemlji?

Najzad, postoje neke evropske direktive o primeni načela jednakog tretmana muškaraca i žena koji se bave određenom aktivnošću u svojstvu samozaposlenih lica, na koje bi isto tako mogli da se pozovemo. Prošlu sednicu smo imali, takozvanu, o evropskim zakonima, ali ja mislim da to nije potrebno, dovoljno je samo da tretiramo ljude jednako. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Vidim da ste me spominjali, možda sam vam nedostajala. Evo, tu sam.

Čisto da vam kažem, naravno, razumljivo je što ste ovako nervozni. Godinu dana ne smete da raspišete izbore. Mi vam tu ništa nismo krivi. Ako vam je toliko hitno pošto ste pričali da je ova sednica hitna, jer nema vremena za raspravu o nepoverenju Vladi, a zaboga, zbog toga ne mogu da se raspišu izbori.

Što od jutra vežbate svi govore. Svako od vas je ustao da govori, toliko vam je bilo stalo da detaljno sada razmatrate o tome koliko ste vi na evropskom putu, a zapravo nas vraćate u devedesete. Vraćate nas u devedesete i po ponašanju policije, po napadu na građane, po napadu na institucije, razrušavate sve, izolujete nas od sveta, a pričate, koristite izgovore da je sve ovo zarad bržeg puta u Evropu. Uplašili ste se ali građani više nisu uplašeni i boriće se za sebe.

Još nešto da vam kažem. Ako sam vam ja problem, samo da vam kažem, nešto ste opterećeni mnome, ni jedan pas nije stradao u video koji je snimljen ispred Narodne skupštine, ali vi ste testirali zvučni top nad psima, a onda ste to pustili na građane 15. marta. Nemojte vi nama da pričate ni o brizi o životinjama, ni o brizi o ljudima, ni o brizi građanima Srbije.

12/3 JD/CG

(Milenko Jovanov: Sram te bilo! Ozbiljno te sram bilo.)

Mene nema čega da bude sramota. Ja mirno spavam. Ne znam kako vi možete da spavate mirno, da rušite najvažnije institucije u ovoj zemlji, da napadate državne univerzitete starije od svih nas ovde. Ne možete biti državotvorni sa takvim ponašanjem. Ta priča više nikoga ne može da ubedi. Jel ste ispisali svoju decu iz univerziteta da ih ne vrate u kovčegu kao što ste pričali? Jeste li? Sram vas bilo.

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, ne mogu a da ne počnem sa onim što bi bilo logično da se sada dešava jer juče smo imali situaciju u kojoj u 10.00 sati nije bilo kvoruma, a u 12.00 je bilo. Dakle, kada je zakazana ova druga sednica, dok prva o nepoverenju Vladi nije ni počela i za nju nije bilo kvoruma, tada kao obrazloženje zašto neće biti kvoruma za jednu, a biće kvoruma za drugu rečeno je da je to hitno jer su na dnevnom redu neki zakoni koji su hitni. A na pitanje šta je to toliko hitno, rečeno je – hitno je zato što je hitno.

I sad da vidimo šta je to hitno. Četrdeset pet dana nije bilo hitno da se desi nešto u redovnom zasedanju. O vanrednom u februaru i da ne govorimo. Tada očito nije bilo hitno, a sada je hitno. Toliko je hitno da Vlada koja, kako kažu naprednjaci, očito ima poverenje, nije htela da sačeka da prođe sednica o njenom poverenju pa da hitno onda rešava sve ove druge stvari. Hitno je kupiti vreme, produžiti krizu koja bi u svim uređenim društvima trebalo da se rešava na izborima. Hitno je produžiti agoniju procesa evropskih integracija, jer ovaj proces, nažalost, sa vama na čelu to jeste – agonija. Mi smo čak mislili jedno vreme da samo stojimo u mestu. Sada je vrlo očito da mi nazadujemo.

I kad to kažemo, a govorimo to jako dugo već glasno, ne krijemo se, nije to izrečeno samo na Kolegijumu pa da iscuri neki moj polucitat nedovršeni u „Informer“ o tome da sa vama nema procesa evropskih integracija, da kada vi usvajate evropske zakone, to nas nikako ne približava članstvu u Evropskoj uniji, dakle, da čak i kada usvojite nešto dobro to ne sprovodite i da onda u tom smislu to fingiranje, hitnim usvajanjem tzv. evropskih zakona, jer ovo je odjedanput sednica o hitnom usvajanju evropskih zakona, dakle, ne možete time da nadomestite činjenicu da na izborima koji se u ovoj zemlji dešavaju imamo batinaše koje čuva policija, da nemamo REM, da se ukidaju nezavisni mediji, da se napada pravosuđe i da jedine šanse u stvari da mi sredimo ovo društvo jeste da imamo neke izbore i da neka sledeća vlast ima makar šansu da uskoči u poslednji voz u ovoj trenutnoj fazi proširenja u Evropskoj uniji i da onda imamo šanse da uradimo neke stvari za koje je meni, nažalost, bilo jasno i pre 14 godina da sa vama nisu bile moguće. Meni nije bilo potrebno 14 godina da to shvatim, nekim ljudima jeste, ali sad su svi to shvatili. Hvala bogu, do toga smo konačno došli.

3/3 MZ/MT

Molim vas, nemojte tako da nas uvodite u Evropsku uniju, tako što postajemo umerena autokratija, najkorumpiranija zemlja u regionu, pa gotovo i u čitavoj Evropi, tako što nemamo slobodne i poštene izbore, tako što nam se gase institucije, sve suprotno tim evropskim standardima zbog kojih je hitno ova sednica sazvana i ima kvoruma za hitne evropske zakone, tako što nam policija upada u rektorate, najpre Novosadskog univerziteta, pa Novopazarskog univerziteta, pa Beogradskog univerziteta, sinoć upada i lomi staklo na Dekanatu Medicinskog fakulteta.

Zanimljivo, juče je moj kolega prof. Đorđe Pavićević tražio da se dopuni dnevni red jednim zakonom o studentskom organizovanju, izmenama i dopunama tog strašno lošeg zakona o studentskom organizovanju iz 2021. godine.

4/1 JJ/LjL 10.30 – 10.40

U stvari, ono što se sinoć dogodilo na Medicinskom fakultetu i te kako govori o tom zakonu, o tome kako ste vi mnogo pre ovih blokada za koje optužujete sve nas koji na univerzitetu radimo da mi zloupotrebljavamo univerzitet, zapravo vi to radili, upravo ovim zakonom. Sada kada gubite te izbore, pokušavate da zloupotrebljavate policiju, a to ste radili i mnogo pre 2024. godine. Vi ste uvodili politiku na fakultete, vi ste pokušavali da svojim studentskim organizacijama kontrolišete studentsko telo, ali onda i uprave i izbore na fakultetima i institutima.

Znate šta je poseban teatar apsurda? To da se posebno zločesta uprava napadaju oblasti obrazovanja, nauke, kulture, jedine oblasti za koje mi imamo zatvorena poglavlja. Ljudi, zatvorena poglavlja u procesu pristupanja evropskim integracijama, poglavlje 25 i 26. Jedina privremeno zatvorena poglavlja smo već bili harmonizovali i sada su vašim postupcima ona ugrožena. Dakle, kad narušite univerzitetsku autonomiju, kad ograničavate naučni rad, kada otežavate međunarodnu saradnju, kada pritiskate akademsku zajednicu, vi ugrožavate jedina poglavlja koja su privremeno zatvorena.

I posle svega toga što ste vi uradili, vi kukate kako je opozicija kriva zato što je zapravo uspela da natera neke evropske institucije i zemlje članice da čuju i vide šta se u ovoj zemlji dešava. I da, mi to radimo, toga se ne stidimo, to radimo i ovde, to radimo i kada otputujemo u druge evropske zemlje, u zemlje za koje smatramo da treba da budu naši partneri, a trebalo bi da smatrate i vi, ako zaista želite Srbiju u EU. Ali, vi to ne želite.

Danas kada komisija razmatra zamrzavanje paketa finansijske pomoći Srbiji, vi za to krivite one koji govore o tome da vi nanosite štetu ovoj zemlji a ne krivite sami sebe jer ste tu štetu naneli. Tako da to ubrzavanje evropskog puta sada, ovako na brzinu, hitno, po principu švedskog stola, to baš neće moći da prođe.

Konkretno oko današnjeg dnevnog reda, moram da kažem da on meni liči da je sastavljen tako kao da ste rekli – dajte nam neke zakone da kažemo da moraju hitno da se usvoje, ali ako to mogu biti zakoni kojima se harmonizujemo pa da kažemo da smo na evropskoj agendi ili evropskom putu i da to sad hitno radimo, a idealno bi bilo ako se prosto desi da su to neki zakoni gde su se javne rasprave desile nekad ranije, pa je neko civilno društvo na njima čak i učestvovalo u vreme dok je još kao bilo nekog dijaloga, da bi mi rekli da smo mi šampioni dijaloga, pošto ovo sad sa dijalogom nije baš uspelo. Naravno, ne može ni da uspe kad imate nasilje svuda koje sprovodite.

Evo, dajte nam te trgovinske zakone, ne mora ministarka ni sve da obrazloži, može jedan. Predsednica parlamenta je rekla da nema potrebe da se gubi vreme da se obrazlažu ostali, to smo slušali juče. A gde je trgovina, može i trgovina robljem, jer je tako rekao Aleksandar Vučić na dnevniku RTS-a, jer je rekao da ćemo usvojiti zakon o trgovini robljem.

Juče smo isto tako čuli od Ivice Dačića da je taj zakon, ne o trgovini robljem, na svu sreću, to je međunarodnim konvencijama zabranjeno 1926. godine, predsednik to ne zna, ali taj zakon, juče nas je obavestio Ivica Dačić, o sprečavanju trgovine ljudima, je dugo spreman, pazite, kaže – dugo je spreman, iako je u parlament hitno ušao pre tri dana. Ako je dugo spreman i dugo čeka da bi dobio zeleno svetlo, zašto ga nismo imali ranije ovde? Izgleda da nije bilo hitno.

Isto tako, kako je sad Predlog zakona o uspostavljanju funkcionisanja sistema za upravljanje kohezionim fondovima postao hitan nakon što je dugo stajao u fijoci Tanji Miščević, da citiram kolegu Roberta Kozmu?

4/2 JJ/LjL

Inače, da građani razumeju, ovo je jako važan zakon, taj zakon nama treba, ali je zanimljivo da nam treba zato što će se sprovoditi odmah kada uđemo u EU. Ali, očigledno da je danas, 17. aprila, hitno da mi o njemu raspravljamo, da se on što pre usvoji, jer ako građani Srbije nisu znali, mi uskoro ulazimo u EU i hitno je da što pre o tome raspravimo, pre rasprave o poverenju ovoj vladi, samo da porušimo još neka stakla na fakultetima beogradskih univerziteta i gotovo, ulazimo u EU. Očito da SNS misli da je to ta trgovina koja se ovde dešava.

U okviru mera koje je predložio režim prošlog leta za problem visokih cena hrane, istaklo se ograničenje trgovačkih marži. Mi smo tada odmah rekli da to neće raditi, već imate iskustva nekih zemalja koje su to probale, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, na koje ste se ugledali i pokazalo se da smo bili u pravu, jer se to prosto pokazalo i u tim zemljama, da takve intervencije mogu samo kratkoročno da dovode do opadanja cena hrane, ali da se posle toga cene vraćaju na staro, da postoje rizici od nestašica, manje zaposlenosti, nižih zarada radnika u trgovini.

Sada se to dogodilo i zato sada treba hitno da se usvoje zakoni koji deluju više kao izlazna strategija nakon neuspeha sa maržama, jer, nažalost, nije sve u zakonodavnom okviru. Vi tako hoćete da predložite zapravo svoju nesposobnost da se borite sa životnim standardom koji treba da unapredite za građane Srbije, sa inflacijom i cenama hrane koje nisu samo rezultat loših propisa. Da, imamo i loše propise, ali su dosta i rezultat politike ove Vlade o čijem poverenju ne želite da raspravljate, kao i prethodnih vlada o čijem poverenju takođe niste želeli da raspravljate.

Ovi zakoni konkretno su u redu, evo, dobro je što se novim zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama uvode neka evropska zakonska rešenja, ali evo sada jedan konkretan primer zašto to neće samo po sebi nadomestiti lošu politiku Vlade, smanjiti cenu hrane i koliko će on biti sproveden u praksi, pogotovo ako uzmemo u obzir da bi njegovu primenu trebalo da nadgleda Komisija za zaštitu konkurencije. Bilo bi zanimljivo da na ovom dnevnom redu imamo novi izveštaj komisije, ali verovatno ćete čekati da prođu još tri godine, ali, verovatno nećete moći vi da sačekate to, pa da ponovo grupno razmatramo te izveštaje. Ta komisija se do sada pokazala nedovoljno efikasnom u suzbijanju monopola u oblasti trgovine, a vi joj sad dodajete još dodatne nadležnosti, još nešto da nadgleda, a i to će raditi neefikasno.

Recimo, jedna od naših srednjoročnih mera bila je izmena Zakona o ograničenju trajne sektorske analize koju radi Komisija za zaštitu konkurencije na 12 meseci, po ugledu Nemačku, jer ako Komisija bude, kao što je do sad bila, pasivna, netransparentna, radi neefikasno, mi ne možemo da imamo preventivne i pravovremene efekte mera, ni u široj, mnogo značajnijoj oblasti zaštite konkurencije, pa onda ni u ovim drugim nadležnostima koje ovoj neefikasnoj Komisiji dodajete. Možda ona nema dovoljno kapaciteta, ali hajde da radimo na tome.

Konkretno ovde, baš u ovoj oblasti, dakle, sektorska analiza, koliko sam ja gledala izveštaje, trajala je od 2022. godine. U međuvremenu je krenulo ispitivanje uslova konkurencije prehrambenih proizvoda, maloprodaje, pa je pokrenut postupak protiv četiri trgovinska lanca koji ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, "Delez", "Merkator", "Univereksport" i DIS, zbog pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije zaključivanjem restriktivnog sporazuma i ništa od svega toga nije urađeno. Sada je 2026. godina i ništa od svega toga nije urađeno. Dakle, mi ne znamo ništa o ovom postupku, deluje da nije završen, nema nijednu meru, a onda sada dodamo još nadležnosti za Komisiju da nam ovde hitno reši i nepoštene trgovačke prakse.

4/3 JJ/LjL

Idemo dalje, dakle, kao što smo rekli, gde je trgovina tu je i trgovina robljem, kako kaže Aleksandar Vučić ili tačnije, da se sada uozbiljim, pošto ovo zaista jeste ozbiljna tema, Zakon o sprečavanju suzbijanja trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Ljudi koji se godinama bave ovom temom kažu da ima mnogo drugih problema i da donošenje jednog zakona nije baš nešto što su oni tražili, nije im to bilo baš hitno, ali on se kao i mnogi druge stvari našao u reformskoj agendi, neke stvari u toj Reformskoj agendi su zaista dobre i treba da budu tu, ali one su isto zbrzane, jer niste konsultovali civilno društvo kada ste pravili, verovatno ste zgodno namestili neke stvari koje možete brzo da rešite i da kažete – evo, sada smo ovo hitno usvojili. Konkretno ovaj zakon je mera u podoblasti – borba protiv organizovanog kriminala. To smo juče isto čuli od ministra, zajedno sa Zakonom o unutrašnjim poslovima, Krivičnim zakonikom i tako dalje. Naravno, za to vreme dok je hitno da se bavim borbom protiv organizovanog kriminala, mi napadamo Tužilaštvo za organizovani kriminal, sklanjamo tužioce koji rade na slučajevima trgovine drogom, pošto valjda može da se trguje drogom, može da se trguje robljem, a može i da se izvozi oružje za ubijanje dece u Palestini. Dakle, sve to može, ali je hitno odjedanput da rešimo neke stvari, ubrzamo naš evropski put.

Dakle, pošto je ovde tvrdnja da je borba protiv trgovine ljudima jako hitno i bitno pitanje za režim, mogli bi da nam odgovore na neka pitanja – koliko ste organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima otkrili prošle godine? Jednu. Zašto se podneli krivične prijave tek protiv 25 lica, identifikovanih žrtava je tri puta više u 2025. godini? Koliko je sumnji na trgovinu Centru za zaštitu uputio zdravstveni sistem, prosveta, Inspektorat za rad? Dakle, svi ovi sistemi prošli su silne obuke, međutim, ovi brojevi su nula-jedan-nula-jedan.

5/1 VS/JG 10.40 – 10.50

Samo prošle godine 35% od ukupnog broja identifikovanih žrtava bilo je radno eksploatisano, a radna inspekcija poslala je samo jednu prijavu sve ostale uglavnom organizacije civilnog društva. Kako planirate da se borite protiv radne eksploatacije stranih radnika? Što je narastajući problem, a zakon uopšte ne tretira ovo pitanje dovoljno. Šta je sa sigurnim smeštajem za muškarce žrtve? Još 2024. godine rekli ste da je obezbeđen prostor nikako da se obezbedi licenca.

Koliko je ovo pitanje važno govori to da je nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima Zaštitnik građana i u ovim drugim zemljama, verovatno gde su na tim pozicijama primereni Zaštitnici građana, to ima smisla u Srbiji, nažalost to nikako nema smisla. Pogotovo i zato što se Zaštitnik građana pokazao u ovoj oblasti onako da nije video prinudni rad, a u drugim oblastima uglavnom se ističe posebno negativno.

Tako je on vodio postupak ocene zakonitosti, ispravnosti rada više organa uprave povodom navoda radne eksploatacije u Fabrici „Linglong“ u Zrenjaninu i ovo je jedan od retkih postupaka koje Zaštitnik građana zapravo vodio i nalaze objavio. Kako izgleda taj Izveštaj koji je on objavio.

Dakle, on ima 29 strana prepisanih izveštaja koji su mu dostavljani, a onda ima zaključak da nisu utvrđeni nikakvi propusti. Dve godine kasnije odlukom američke službe za carinu i zaštitu granica uvedene su sankcije Kineskoj fabrici „Linglong“ u Srbiji zbog sumnje na prinudni rad. Pošiljke iz Srbije zadržane su zbog dokaza koji ukazuju na postojanje devet indikatora prinudnog rada u proizvodnji. Zamislite, Zaštitnik građana ništa nije video, ništa nije mogao da pronađe iako je bio na terenu. Ništa mu nije bilo sumnjivo. Hitno je, baš je hitno da se borimo protiv organizovanog kriminala.

Da, se vratim ponovo za kraj na ovaj ozbiljan i važan zakon, on zaista ima dobra rešenja, tu je i juče Ivica Dačić pomenuo načela socijalnog puta, to je dobro, dobro je što se navodi da će i organizacija civilnog društva koja pruža i zaštitu u ovoj oblasti konačno dobiti sredstva za svoje licencirane usluge iz budžeta, da će biti obezbeđena sredstva za kompenzaciju žrtava.

Mi smo podneli amandmane uvažavajući predloge onih organizacija koje se ovom temom godinama bave i čije vi predloge niste uvažili. Jedan takav predlog želim da istaknem za kraj, tiče se oblika eksploatacije i zahteva da se i tu uvrsti i komercijalno surogatstvo. Predložena dopuna se zasniva na razvoju zakonodavnog okvira EU i u skladu je sa najnovijom antitrafiking direktivom iz 2024. godine.

Dakle, ona prepoznaje zloupotrebu surogatsva kao oblika eksploatacije žena i s obzirom na prekogranične prakse koje pogađaju žene iz siromašnijih sredina, Srbija bi trebalo da u ovu praksu eksplicitno uključi ove zakone i na taj način uskladi svoje zakonodavstvo sa standardima EU. Kada već hoćete da fingirate, da se harmonizujemo sa evropskim direktivama, hoćete da fingirate da vam je stalo, hajde bar to da uradimo kako treba vi ovo primenjivati nećete, ali ima ko hoće. Hvala.

Zahvaljujem.

Zeleno-levi front je u ovom sklopu antikoruptivnog paketa zakona ili antipljačkaškog paketa zakona predložio i da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Ako je nešto hitno, mislim da je to hitno za ovu sednicu koja je tako hitna sa mnogo zakona.

Koliko se sećam, nešto se o tome pričalo 2023. godine, pa nikad ovaj zakon nije došao na dnevni red. U međuvremenu stvar je postala još hitnija, jer svake godine od devet poslednjih godina zaredom Srbija pada na indeksu percepcije korupcije, odnosno zauzima sve goru i goru poziciju, što znači da SNS kida sa tom korupcijom. Sa borbom ne, ali sa korupcijom odlično, svaka čast.

E sad, naš predlog konkretno unapređuje određivanje početnog stanja imovine javnih funkcionera, jer na osnovu toga utvrđujemo kad predate izveštaje i mi kada svi predajemo izveštaje Agenciji za sprečavanje korupcije da li ste dok ste obavljali funkciju stekli neku imovinu i da li je ona stečena korupcijom.

11/3 MV/MT

Znate, zanimljivo je i to svi primećujemo, životni stil vas nosioca visokih funkcija uopšte ne odgovara platama koje primate, koje su najniže u regionu. Te luksuzna kola, te luksuzne nekretnine koje plaćaju tetke iz Kanade, videli ste da imamo i rešenje u drugom zakonu za to, školarine u inostranstvu koje plaćaju prijatelji jer su tako dobri prijatelji. Dakle, one se ne poklapaju i ne mogu da se plate onim prihodima i imovinom koja je prijavljena Agenciji za sprečavanje korupcije. Obično se onda koriste neka povezana lica koja ispadaju formalni vlasnici, a u stvari vlasnici te imovine stečene korupcijom su javni funkcioneri.

Zato je cilj ovog predloga da se obaveza izveštavanja o prihodima i imovini proširi na sva sa njima povezana lica. Taj termin inače već postoji u zakonu, ali sada bi postojala obaveza da svi oni podnose izveštaje. Tako bi Agencija za sprečavanje korupcije, ne ova sadašnja koja ne radi ništa, nego neka sledeća, i Poreska uprava u svakom trenutku mogla da ima podatke i da prati promene u imovini najužeg kruga javnog funkcionera i ranije uoči nedoslednosti.

12/1 MZ/LjL 13.55 - 14.00

Takođe, ovim predlogom rešavamo i ovaj problem autentičnog tumačenja 2021. godine, čiji je jedini cilj bio da smanji broj funkcionera koji će prijavljivati imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije. Mi to sada vraćamo na ono što je ranije bilo, na krug funkcionera koji je ranije bio, jer to je posebno skandalozno, uticaj tog autentičnog tumačenja kada je usvojen Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, jer onda predstavnici države Srbije u skupštini akcionara, predsednici, članovi nadzornih odbora, direktori, vršioci dužnosti direktora, se sada ne smatraju javnim funkcionerima u smislu Zakona o sprečavanju korupcije, iako raspolažu imovinom i sredstvima koja su stotinama puta veće vrednosti od funkcionera javnih preduzeća i javnih ustanova, recimo, u opštinama.

Najzad, definicija javnog funkcionera menja se radi ispunjavanja preporuka GREKO-a u vezi sa uključivanjem šefova kabineta i savetnika drugih dosadašnjih javnih funkcionera, a to je obaveza koju treba da ispunite već nekoliko godina. Zahvaljujem.