Zahvaljujem.
Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe.
Ja bih podržala ovaj amandman, ali takođe bih dodala da bi bilo dobro povećati i sredstva i za Savet za borbu protiv korupcije kojim je predsedavala Verica Barać.
Dakle, ona je vama dosta značila pre deset godina. Te izveštaje ste čitali, a niste se okoristili i tako ste došli na vlast. Kako ste se borili protiv korupcije vidimo gde vam je sada taj Savet a borbu protiv korupcije čije izveštaje baš i ne čitate. Dakle, taj Savet je jako važan za formulisanje politika za borbu protiv korupcije, a njima se ne bavi Agencija za sprečavanje korupcije.
Dakle, mi imamo dva dela i važno je da na to podsetimo, tako da efikasnije delovanje Saveta i povećani obim delovanja može pomoći Srbiji u svim problemima sa kojima se ona suočava, pogotovo u delovanju izvršne vlasti, a to potvrđuje izveštaj međunarodnih organizacija koji se bave korupcijom i ti relevantni izveštaji tela koja prate stepen korupcije i procedure za sprečavanje korupcije u pojedinačnim državama pokazuju da Srbija ne napreduje dovoljno u ovom segmentu, a da u nekim aspektima nazaduje.
U izveštaju GREKO-a iz jula 2020. godine, traži se da Srbija donese obuhvatni javni dokument o Strategiji borbe protiv korupcije koji bi eksplicitno obuhvatio i najviše državne funkcionere, ali i dokumente za posebne službe poput policije.
Srbija je dobila rok do septembra 2023. godine da napravi pomake u ovom pogledu. Dakle, podrška Savetu i Agenciji za borbu protiv korupcije bi bila veoma značajna da tih pomaka dođe. Potrebno je Savet za borbu protiv korupcije, ovde posebno naglašavam savet, materijalno i kadrovski ojačati kako bi mogao da prati veći broj slučajeva i uradi analize za koje bi omogućile uspešno sprečavanje korupcije u koje su upleteni funkcioneri izvršne vlasti.
Izveštaji koje je u prošlosti objavljivao Savet imali su neprocenljiv doprinos u borbi protiv korupcije u izvršnoj vlasti. Ima i sada izveštaja. Proteklih nekoliko godina ja sam na jednoj od prethodnih sednica čitala delove izveštaja, recimo, o privatizaciji Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", koji kaže da za takvu privatizaciju nema nikakvog racionalnog, ekonomskog, bezbednosnog opravdanja i da se nigde tako nešto nije pokazalo kao dobro. Ponavljam, taj izveštaj Vladinog tela, Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, Vlada ne čita, pa pošto Vlada ne čita, čitaćemo mi narodni poslanici. Biće prilike, dugo ćemo biti ovde.
Ja bih samo za građane, prosto da i oni malo pročitaju, istakla nekoliko tih izveštaja. Nalaze se na sajtu. Možda ne morate da čitate sve, ali možete da dođete do preporuka Saveta, pa evo jedan, poslednji. Izveštaj izgradnje kabinske žičare, gondola na trasi Kalemegdan park – Ušće u Beogradu. Jedna od preporuka je da se sa takvim projektom prestane.
Zatim, Izveštaj o novinskoj agenciji TANJUG sa jednom od preporuka da Vlada naloži državnim institucijama da prestanu sa finansiranjem medijskih usluga medijima sa privatnim vlasništvom i time dodatno opterećuju građane Srbije. Pa onda Izveštaj o lokanoj samoupravi, pa onda Izveštaj o aktivnostima nakon prodaje banja. Toliko se brinete o našim prirodnim bogatstvima. Pa izveštaj o podsticajima, subvencijama i olakšicama u Republici Srbiji. Evo, neke od preporuka. Da vam pročitam. Vi to ne čitate, ali možete i sami da odete na taj sajt, skinete lepo preporuke. Ne morate svih 30, 50 strana, ako vas mrzi, ali ja ću za vas. Dakle, da se subvencije, podsticaji i olakšice planiraju po prioritetima od nacionalnog značaja iz realnih izvora, a ne novim zaduživanjima, da se ugovaraju u skladu sa Zakonom o budžetu i da se ne menjaju brojnim uredbama tokom godine.
Evo mi zato, između ostalog, sedimo ovde nekoliko dana zato što ste vi ad hok nekim uredbama planirali stvari koje uopšte niste planirali u prethodnom Zakonu o budžetu.
Evo, mogla bih sada da iskoristim trenutak da pitam šta je bilo sa podrškom majkama za prvi stan? Koliko uopšte ste subvencija dodelili u ovoj godini, a toliko se hvalite tom podrškom pronatalitetnoj politici?
Pa onda preporuka da se odobravaju veće subvencije za zaštitu životne sredine. Najzad, evo i Izveštaja o netranasparentnosti ugovaranja. Jedna od preporuka je da Vlada Republike Srbije objavi sve ugovore o raspolaganju javnom svojinom koji su ostali nedostupni javnosti, pa onda preporuka da se blagovremeno planiraju projekti od nacionalnog značaja uz obrazloženje po kojim merilima i kriterijumima su ti projekti od nacionalnog značaja uopšte utvrđeni i da se omogući javna rasprava stručne javnosti i transparentno informisanje svih građana Republike Srbije.
Dakle, jako dobro štivo za one koji vole da čitaju. Građani Republike Srbije vole da čitaju. To vidimo zato što jako posećuju sajam, čitaju beletristiku, ali ovo je bolje i od nekih trilera i od drama. Tako da, pošto Vlada neće, poslanici vladajuće neće, ima ko da čita u ovoj zemlji. Nas ima više koji čitamo.
Iskoristila bih ovu priliku da kažem i šta kada bismo se uspešno borili protiv korupcije bi mogli da uradimo sa svim tim novcem koji bismo uštedeli. Ja sam, takođe, rekla i u ovom obraćanju u raspravi u načelu, niko mi na to nije odgovorio, da, takođe, možemo da budžet učinimo narodnim uvođenjem poreza na ekstra profit za energetske kompanije koje su se obogatile gotovo ratno profiterski od energetske krize. I nemojte mi reći da mi sada idemo u Evropsku uniju, odjednom je to sada argument, jer upravo Evropska komisija preporučuje svim članicama Evropske unije uvođenje jednog takvog poreza na ekstra profit.
Dakle, moglo bi se napraviti dosta prostora u budžetu za razne mere koje mi predlažemo, mada može već i sada, kada biste, gospodo, to hteli i kada bi vam stvarno bilo stalo do građana ove zemlje.
Pa, evo, npr. šta je važnije od borbe protiv siromaštva dece? Dakle, pričate nam o mladima, pričate nam o tome da ne možete vi da diskriminišete nekoga, a onda, u stvari, pet hiljada dinara dajete mladima od 16 do 29 godina. Time kršite sopstveni Zakon o mladima, koji kaže da su mladi od 15 do 30 godina, ali znate, mladi su i od 14, mladi su i sa 31.
(Đorđe Todorović: A gde je finansijski izveštaj?)
Ja bih zamolila predsednika da upozori svoje kolege da me ne uznemiravaju dok govorim. Imam pravo na slobodu govora. Inače, jako dobro govorim. Mogu da vičem, ali nema potrebe. Mislim da to nije u redu.
Dakle, šta je problem sa siromaštvom dece? Da li vi, gospodo, znate da u ovoj zemlji nisu najugroženiji penzioneri, nego deca? Dakle, prosek siromaštva dece i mladih do 18 godina je iznad proseka opšte populacije, dakle, iznad i proseka penzionera. To je zastrašujuće. Dakle, to je najugroženija starosna grupa u Srbiji. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva.
Dakle, znate šta su posledice kada su deca u riziku od siromaštva i kada odrastaju u siromaštvu? Dakle, posledice su i po zdravlje i po intelektualna postignuća i po obrazovanje, posledice su i emotivne, posledice su i socijalne poteškoće.
Dakle, to je sve nešto protiv čega treba da se borimo odmah. Time preveniramo razne probleme koji mogu kasnije da nastanu u društvu. Uostalom, to je nešto oko čega bi svi trebalo da se složimo, da bi deca trebala da budu primarni interes svih nas zajedno. Ali, vi u rebalansu budžeta niste predvideli da pokušate bar da smanjite ovaj rizik od siromaštva, dakle, da bude barem na nivou opšte populacije. Ne, nema ničega od toga.
Dakle, mogli biste, gospodo, da uvećate dečiji dodatak za četvrtinu, sa bednih 3.569 dinara, makar na 4.500 dinara. I mogli biste da uvećate obuhvat dece koja će dobijati ovaj vid finansijske pomoći sa 245.000 dece na 415.000 dece.
Znate šta ću da vam kažem? Dakle, tih 245.000 dece, to su deca čiji roditelji moraju da ispune neki dohodovni imovinski cenzus. Znači, taj cenzus je 10.707,09 para po članu domaćinstva. Znači, ako imaju 12.000, oni su već bogati, ne mogu da dobiju dečiji dodatak, 12.000, recimo, za porodicu od četvoro, znači puta četiri, pa vi vidite, mesec dana preživeti tako. Neki ljudi tako žive. Vi uopšte za njih ne marite i ništa ne predviđate.
Ali, još nešto ću da vam kažem. Znači, mi slušamo nekoliko dana uvredljive argumente da vi nešto ne možete, jer bi to bila diskriminacija. Te ne možete da diskriminišete strane investitore, te ne možete da diskriminišete kome ćete dati pomoć, zašto ne biste dali bogatima. Ne možete bogate da diskriminišete, ali vaše politike već diskriminišu decu. Po vašim zakonima, uredbama, planovima, roditeljski dodatak prima se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali ne za peto. Ono ne postoji. Dečiji dodatak se prima za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali ne za peto. Ono ne postoji.
Dakle, nema mnogo porodica sa petoro dece. Što bi to bio problem u budžetu da planirate za njih roditeljski dodatak ili dečiji dodatak?
E to vam je, gospodo, zapravo nešto što treba da pročitate u Zakonu o zabrani diskriminacije pod „posredna diskriminacija“. To je navodno neutralna mera kojom zapravo posredno diskriminišete određenu populaciju, kakve to posledice ima po višečlane porodice i ko su obično te porodice. Obavestite se malo kada pričate o diskriminaciji, jer većina vaših zakona ima diskriminatorne mere.
Dakle, nije to način na koji se borite protiv siromaštva tako što kažete – dajemo socijali, a onda zapravo to ne ide nikome, a pogotovo ne onima koji su najugroženiji.
Najzad, šta bismo još mogli da radimo sa tim novcem koji će se uštedeti od borbe protiv korupcije i punjenjem budžeta od poreza na ekstra profit? Dakle, mogli bismo da pružimo podršku studentima koji ne mogu da priušte da plate cenu stanarine u velikim univerzitetskim centrima sada kada je inflacija, kriza, kada imamo eksploziju stanarina ne samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Vranju. Cene iznajmljivanja stanova u većim gradovima u Srbiji vrtoglavo su porasle tokom 2022. godine, ali gospodo, one su već bile visoke i ranije.
Prema istraživanju Eurostata, one su 2020. godine bile među najvišim u Evropi u odnosu na medijalnu platu. Dakle, pre povećanja cena stanarina udeo zakupnine je već bio 62,3% medijalne plate.
Republika Srbija uopšte nema mere priuštivog stanovanja. To je jedno od osnovnih pitanja građana, gde će oni da žive, da li će imati krov nad glavom. Mi danima slušamo priče o ljudima kojima su zakupodavci zapravo ih maltene izbacili iz stanova, rekli im da su povećali cene i oni ne mogu sada da nađu stan. Konkretno, kada je reč o studentima, to znači da mnogi studenti zapravo neće moći da nastave studije, jer su zakupnine najskuplje upravo u univerzitetskim centrima. Tako porodice onih studenata koji dolaze iz drugih mesta, a ne ostvare pravo na studentski dom, zapravo ne mogu da podnesu te troškove studija.
Prema istraživanju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, čak 53% studenata neće moći da priušti uvećane troškove stanovanja. Znači, za njih je kraj u studiranju ili pauzu u studiranju. To je šteta ne samo njima lično, to je šteta Republici Srbiji. Ti ljudi se obrazuju da pruže doprinos, između ostalog, i ovoj zemlji. Za koga se to, gospodo, razvijaju naši gradovi ako ne za decu, ako ne za mlade, ako ne za studente?
Dakle, možemo ih podržati, možemo dotirati barem hiljadu najugroženijih studenata u iznosu od 11.800 dinara tokom naredna dva meseca. Vi možete to planirati u budžetu za 2023. godinu. Hvala.