Ja sam mislio da ste vi tim novokomponovanim ministrima bez portfelja dovoljno bilo što ste im dali titulu ministra, fotelju, kabinet i telefon. Vi ste im očigledno dali ozbiljne, milionske budžete da se bahate narodnim parama u naredna tri meseca. Za samo ovih pet je obezbeđen budžet od 10 miliona evra što je dovoljno da se izgrade dve nove moderne škole za tri hiljade đaka.
Savet za borbu protiv korupcije ima budžet od samo 28 miliona dinara. Dačićev kabinet, ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade 26 miliona dinara, čuvena Tomina kancelarija 42 miliona dinara. Sve je značajno manje od novokomponovanih ministara bez portfelja.
Zaštitnik građana ima budžet od 262 miliona dinara, a Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju 368 miliona dinara. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji stvarno radi svoj posao ima budžet od 149 miliona dinara, a Tatjana Macura 150 miliona dinara. Ljudi, stvarno izanalizirajte šta su vam prioriteti.
Naravno, rekorder po budžetu je ministar Mali i Ministarstvo finansija sa 1,4 biliona dinara i na tom razdelu se nalaze i troškovi za EKSPO, za izgradnju Nacionalnog stadiona. Zaista ne znam koji je razlog zašto se ova sredstva nalaze na Ministarstvu finansija, a ne na Ministarstvu građevinarstva. Zašto njima upravlja ministar Mali, a ne ministar Vesić, jer i gospodin Vesić jako dobro zna da se ugradi u ove projekte, ali očigledno ne zna tako dobro da opere milijarde evra koliko je predviđeno za ovaj najskuplji projekat.
Nije ministar Mali preuzeo samo razdeo ministra Vesić. Očigledno je preuzeo i budžet Grada Beograda, pošto se na njegovom razdelu nalazi i tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine i budžet od 5,1 milijarde dinara ili on ima bolju kombinaciju od Šapića ili je gradski budžet u tako lošoj situaciji da više nijedan javni projekat ne može da finansira. U vreme Dragana Đilasa se za nove vrtiće, škole, mostove, domove zdravlja izdvajalo iz sopstvenih sredstava od 300 miliona evra godišnje, odnosno trećina ukupnog budžeta.
Rebalansom se kapitalna ulaganja formalno povećavaju za 111 milijardi dinara, ali to nije zato što se više radi i gradi, već isključivo zato što su projekti poskupeli tri do četiri puta samo u poslednjih nekoliko godina. Niko normalan nije protiv gradnje, ali niko normalan ne može da podrži da se bukvalno svi veliki projekti grade iz zaduženja, da ih grade strane firme i radnici i da se grade po tri, četiri puta višim cena od tržišnih. Sam ministar Mali se juče pohvalio da će 323 projekta u okviru EKPS 2027 ili skoka u dužničko ropstvo kako ga vi zovete, biti izgrađeni mimo tenderske procedure i to jeste istorijska prilika kako kaže ministar Mali, ali istorijska prilika za nezapamćenu korupciju.
Tako je cena brze saobraćajnice Sombor – Kikinda porasla sa 420 miliona evra na preko dve milijarde evra, auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad sa 500 miliona 1,6 milijardi evra, Moravski koridor sa 600 miliona na preko dve milijarde dinara, reverzibilna hidroelektrana „Bisrica“ za samo godinu dana sa 700 miliona na 1,2 milijarde evra, solarna elektrana za godinu dana sa 800 miliona na 1,4 milijarde.
Ministar Vesić nam najavljuje i rekonstrukciju pruge Beograd – Bar koja će koštati više nego izgradnja nove pruge i četiri puta više od standardne vrednosti rekonstrukcije gornjeg stroja pruge koji treba da se radi.
Mi i „Rafale“ plaćamo duplo više nego Francuzi, 75% više nego Grci i 50% više nego Indonezija. I, još se hvalimo kako je to fantastičan komercijalni aranžman, aranžman u kome smo predvideli rok isporuke šest godina, a da u prvoj godini mi njima isplatimo 31% vrednosti. Zaista do sada nisam čuo ni za jedan ovako dobro ugovoren dugoročni aranžman.
Upravo zbog toga što cene projekata vrtoglavo rastu, ponovo zahtevam da se svi infrastrukturni projekti rade tako što ćete prvo dostaviti studije opravdanosti, tako što ćete za svaki projekat provesti na osnovu javne nabavke i tendera, tako što ćete Skupštini dostavljati kvartalne izveštaje šta se dešava sa realizacijom projekta i cenama. Nažalost, pošto za sve ove projekte nema dovoljno para u budžetu, oni će se finansirati svi iz zaduženja.
U rebalansu je planirano da se zadužimo za preko bilion dinara, skoro 10 milijardi evra, što je isti iznos koji smo imali u inicijalnom budžetu, iako smo odložili otplatu kredita UAE vrednih dve milijarde dolara.
Takođe, uz ovaj rebalans budžeta mi smo dobili i šest novih zaduženja, a predsednik nam je pre samo nekoliko dana najavio da je dogovorio dodatno zaduženje od Evropske unije vredno 1,2 milijarde.
Zato i ne čudi što najveći budžet u zemlji nemaju ni prosveta, ni zdravstvo, ni vojska, već Uprava za javni dug 912 milijardi dinara. I, problem je što od tog zaduženja nikakve koristi neće videti ni građani koji su prinuđeni da se zadužuju najskupljim keš kreditima sa kamatom od 15%.
Zahvaljujući najvećoj inflaciji u poslednjih 20 godina, značajno je opao standard građana. Posebno je problematično to što su cene hrane u poslednje tri godine porasle 53%, duplo više nego u Evropskoj uniji, a danas imamo situaciju da su cene hrane u Sloveniji niže, a da su im plate duplo veće. Cena stanovanja porasle su za 43%. Godinama plaćamo najskuplje gorivo u regionu, a da stvar bude gora povećali ste bukvalno sve namete, od PDV-a, poreza na imovinu, poreza na dobit, paušala za preduzetnike, povećali ste sve akcize i komunalije i uveli nove namete poput akcize na struju i poreza na šupe i bunare.
Zbog toga su ljudi prinuđeni da preživljavaju zahvaljujući keš kreditima koji su u poslednjih 10 godina porasli sa pet na 13,5 milijardi evra, a samo u poslednjih mesec dana 150 miliona evra, jer se u Srbiji i školski pribor i dečiji rođendani i slave plaćaju iz keš kredita.
U ovom budžetu nema, a moglo je da bude povećanja plate prosvetnim i zdravstvenim radnicima, besplatnih udžbenika i obroka za sve đake u zemlji, vraćanja otetih penzija, pomoći za starije od 65 godina koji nemaju primanja, za osnivanje alimentacionog fonda, 200 miliona evra za domaće privrednike umesto za šačicu stranih investitora. Nema para ni za nenamenske transfere iz budžeta u skladu sa zakonom. Nema ukidanja akcize na struju, nema ni smanjenja akcize na gorivo, nema oporezivanja kladionica i kockarnica, poreza na ekstra profit i povećanja rudne rente, a ovih stavki u budžetu nema ne zato što nema para, već zato što sve pare odoše na koruptivne, javne nabavke, bahaćenje državne administracije i infrastrukturne projekte mimo tendera.
Gospodo, ne domaćinski vodite ekonomiju sve ove godine. Strateške rezerve pravimo kada su najskuplje, kao što je bio slučaj sa hranom i energentima. Najviše se zadužujemo kada je kamata najveća. Gradimo infrastrukturu iz skupih zaduženja mimo tendera, sa stranim firmama i radnicima i trostruko višim cenama. Sprovodite potpuno promašenu politiku privlačenja stranih investitora koji daju minimalne zarade. Zapostavljate poljoprivredu i podstičete uvoz hrane. Najvrednije resurse delite strancima u zamenu za političku podršku i slikanje sa stranim državnicima, a ne stručni partijski kadrovi vam upravljaju ključnom infrastrukturom i javnim preduzećima.
Opet je ključni razlog za ovako štetočinsko ponašanje korupcija i enormno bogaćenje vrha vlasti. Korupcija je početak i kraj svakog projekta i ekonomske politike ove vlasti. Zato ne treba da čudi što se već godinama vrtimo u začaranom krugu siromaštva, što smo samo na 46% proseka EU, što su nam davno odmakli ne samo Hrvatska, Mađarska i Slovenija, već i Rumunija, Bugarska i Crna Gora, a ekonomija zemlje nam je slobodnom padu.