| 02.05.2024. |
|
||
| 23.04.2024. |
|
||
| 20.03.2024. |
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala lepo.
Uvažena predsednice parlamenta, poštovani građani, kandidati za ministre, iznenađen sam činjenicom da je ovaj ekspoze, koji nekako imam utisak da smo već čuli taj tekst nekoliko puta i gospodin mandatar Vučević je rekao da je to stvar kontinuiteta, skrenuo toliko pažnje poslanicima i da su se zapravo nekako upleli u tu raspravu u vezi sa ovim vrlo šturim rešenjima koja se nude za sve probleme u kojioma se nalazimo, ali ja mislim da je bitno razmotriti i kontekst u kome se ova Vlada danas bira, kao i gospodin Vučević koji se bira za premijera.
Evo nas danas u prilici da biramo premijera koji je to već jednom zamalo i postao. Vi ste, gospodine Vučeviću, već jednom raspakivali svoj kabinet u Novom Sadu, sastavljali kabinet u Nemanjinoj. Već ste se jednom opraštali od svojih saradnika, već ste se jednom pohvalili, pisali biografije. To je sve prirodno i nije to ništa loše i u redu je da se nasmejemo malo. To se dešava. Ovo je politika. To bi zapravo i naveo kao nešto što bi trebalo da bude prilog vašoj današnjoj kandidaturi. Znate, kada neko ima osećaj da će biti premijer 2022. godine, nije to loš osećaj koji može da mu posluži kada se kandiduje za premijera 2024. godine. Mnogi do tog osećaja nisu ni stigli, a želeli bi.
Pomislio sam tada, gospodine Vučeviću, da se od vas privremeno odustalo 2022. godine, jer je možda bilo nezgodno birati tada premijera iz sredine iz koje vi dolazite, iz Novog Sada, što je grad koji je zabeležio jedan od tada najlošijih izbornih rezultata, kada je vaša stranka u pitanju, i mislio sam da to možda i ne bi bilo fer da to bude presudno za nečiji napredak, pogotovo kada se radi o izvršnoj vlasti, ali bih svakako bio u krivu kada ovako nešto tvrdim zato što nas evo opet u 2024. godini vi ste ponovo kandidat za premijera, a Novi Sad beleži ponovo jedan od lošijih rezultata u Srbiji, svega 39% za vašu stranku, prilično ispod proseka čak za 8% u odnosu na rezultat u Srbiji.
Osećam da je fer da još malo ilustrujemo ove rezultate kroz perspektivu vaše borbe sa glavnim političkim takmacom i konkurentnom na poslednjim izborima, a to je bila Srbija protiv nasilja, pa ćemo tako naći da u Novom Sadu na biračkom mestu gde vi glasate Srbija protiv nasilja dobija 40,5% a SNS 32,7%. Na biračkom mestu pored tog biračkog mesta, gde je isto adresa gde vi živite, dakle Srbija protiv nasilja 42,4%, vi 28,8%, gospodine Vučeviću. Taj rezultat sigurno nije nešto što vas kvalifikuje za takvu prohodnost u stranci koju imate. Ne treba ovo da mi se zameri zato što govorim iz prostog razloga što ne svodim stvar na procente i glasove, ali pokušavam i mučim se da ne svedem zaista vaše kvalitete samo na lojalnost šefu, i to je potpuno u redu.
Osećam da je fer da ponudim još jednu perspektivu da možemo da sagledamo i vašu popularnost i prihvatljivost kako građani ocenjuju vaš rad, pa se neću obavezno držati poređenja sa Srbijom protiv nasilja. Znate mi smo politički takmaci i u redu je da se borimo za svaki glas više, ali mislim da je korisno da u okviru vaše stranke vidimo kako i koliko možete da ispratite trendove i popularnost, ako ne vašeg šefa, onda svakako vaših kolega. Ako nasumično izaberemo neku opštinu, evo npr. Kruševac, slučajan uzorak, možemo da vidimo da rezultati polako postaju opšte mesto kada ste vi u pitanju i loši rezultati.
Sada već ima razloga za brigu. Novi Sad na izborima u decembru, kao što rekoh 39%, Kruševac 58%. I bićete u pravu ako mi kažete da građani tada nisu glasali za vas, već ste bili funkcioner u Beogradu, pa sam hteo da se korigujem, ponovo da se vratim korak nazad, 2020. godina, vi gradonačelnik, vi kandidat, bojkot, vi 58%, a evo opet Kruševac nezgodno 71%. Podsetiću, Novi Sad većinski glasalo se protiv i na referendumu.
Sada bih definitivno morao da stanem da tražim olakšavajuću okolnost i ugao pod kojim bi nešto i moglo da se razume, jer ovo ne izgleda dobro i naravno svakako će biti u pravu onaj ko mi kaže i stavi primedbu da ne može i ne treba ni izborni rezultat ni popularnost da bude preduslov za najznačajniju funkciju u državi, pa ću se korigovati preći na rezultate vašeg rada.
Vaša prva značajna funkcija gradonačelnik Novog Sada, sećaju se Novosađani tog izbora 2012. godine, za gradonačelnika ste izabrani sa trećeg mesta na lokalnim izborima. Ispred vašeg rezultata bila je DS, bila je čak i LSV, ali ovo nije više priča o rezultatu, rekao sam da neću o tome. Ovo je priča o jednom novom maniru da je tada čovek koji je bio trećeplasirani zapravo postao gradonačelnik uz jedno nasilno prekompovanje vlasti. Sećaju se građani sednica do pet ujutru, sećaju se korpulentnih momaka koji su pratili taj izbor, poslatih iz Beograda. Sećaju se svega onoga što su neizostavni…
Hoću. Hvala vam na korekciji, vrlo brzo ću se…
Ne, prosto kontekst u kome se bira mandatar je vrlo važan i mislim da doprinosim ovoj raspravi, a vama hvala na ovoj korekciji. Mislim da ovo ima i te kako smisla, pogotovo kada uzmemo u obzir kako je napredovao.
Dakle, svi elementi SNS kulture ubeđivanja ljudi da promene političko mišljenje te 2012. godine u Novom Sadu bili su primenjeni. Sećam se te kampanje, sretali smo se gospodin Vučević i ja, bilo je to dosta neubedljivo sa njegove strane i skromno, ali ono čega se sećam i o tome sam govorio, on je sada tu, tada nije bio tu, i može da potvrdi, da je on u toj kampanji se oslanjao manje na program svoje stranke, više na jednu novinu, na jedan letak, na jedan tabloid, i to nije jedan tabloid, nego onaj tabloid Milovana Brkića, koji je tada pisao gnusne laži i stvari o funkcionerima DS i oni su zbog tih laži bili zaista u problemu i oni i bezbednost njihove porodice. Gospodin Vučević je tada smatrao da je baš super da se on potrudi oko distribucije tog tabloida, da to ne ide preko kioska kako bi inače trebalo da ide.
Kao uspeh na mestu gradonačelnika, priznajem vam da ste zaista bili dugovečni kao gradonačelnik u Novom Sadu, pomalo inovativni, prvi ste, na primer, kome je palo na pamet da ima svoju ličnu emisiju na javnom servisu, jedan na jedan sa novinarkom, ali po oceni građana nije to mnogo pomoglo vašoj prepoznatljivosti. Postali ste i prvi od gradonačelnika, od svih gradova na reci Dunav, koji je bio zainteresovan da suzi korito reke, a da poveća površinu za gradnju. Prvi ste gradonačelnik koji nije imao problem da njegova privatna garda tuče građane, čak i žene, zavrće vratove onima koji protestuju protiv odluka Skupštine Grada Novog Sada. Svi su, gospođo Brnabić, videli te slike i znate o čemu govorim i mislim da nije nevažno.
Vaši rezultati na koje se pozivate i kad god kažete da je Novi Sad prestonica kulture vređate građane Novog Sada zato što oni ne osećaju da je moguće u gradu koji se naziva "prestonicom kulture" biti pretučen samo zato što ste funkcioner opozicione stranke koji deli letke sa vašim likom. Radi se o doktoru. Ne osećaju da je moguće da se blokira rad jednog od fakulteta, ne osećaju da je moguće da pucaju zidovi na Banovini dok radite podzemnu garažu, ne osećaju da je moguće da na ulicu bude svirepo ubijen ulični svirač zbog 200 dinara, ne osećaju da je moguće da na Telepu nikad jačim otrovom truju pse koji je opasan čak i za ljude.
Sa inovativnošću nastavljate na novoj poziciji i tako ste, gospodine Vučeviću, prvi ministar vojni koji kaže - sindikati u vojsci su najveća glupost, ako se ja i dalje budem bavio ovom temom, nemaju sindikati šta da traže. Još niste ni stigli da ukinete sindikat, a sindikalci koji kritikuju vaš rad su privedeni, evo ih u pritvoru, uhapsili ste Novicu Antića. Ove represivne metode nije hteo čak da sprovodi ni gospodin Vulin, razmislite o tome.
Šta ćemo sa Banjskom, ministre vojni? Kada treba inovativnosti, onda je nema, izgleda da su tamo našli neko oružje iz skladišta Vojske Srbije, izgleda da se remontovalo u Čačku. U šta ste nas to sada sa Banjskom uvalili, pa da moramo ucenjeni da kupujemo ove skupe Francuske avione za koje nemamo para, siromašni smo, gospodine Vučeviću? To nema u vašem ekspozeu. Nemamo para da plaćamo podršku Pariza vama i vašem lideru. Moraće avioni mnogo nisko da lete, mnogo nisko i mnogo bučno da se ne čuje zvečanje praznih frižidera.
Sad smo valjda konačno na putu da odgovorimo zašto ste kandidat za premijera. Jel vredno to što ste uradili? Kada pitamo - kako ste kandidat premijera, ja bih rekao da tu dolazi do denuciranja medijima i šefu kolega iz vlasti koje se trudite da eliminišete kao konkurenciju, ali to ostavljam vama i vaš današnji ekspoze, kontinuitet sve tri prethodne Vlade, od digitalizacije, pa do Kosova, sve ste pokrili. Od digitalizacije ostali su samo digitalni tragovi ko je manipulisao biračkim spiskom, ko je upisivao fantomske birače. To ćemo jednog dana utvrditi.
Pitam vas - šta ćemo sa nasiljem? To ste vidim rešili. Više ste se borili protiv Srbije protiv nasilja, nego protiv samog nasilja. Jedna rečenica danas o tome. Za dva dana je godišnjica od masakra. Vaš ekspoze je čvrsto imun na te stvari danas na praznik rada da konstatujemo vaše poruke kako ste ovaj dan čestitali svom narodu. Rekli ste vi i vaš predsednik da treba i nedeljom i praznicima da se radi, da nema skraćenja radnog vremena, da je i 40 sati malo, da vas baš briga šta su mislili radnici u Čikagu, čovek mora da radi više a ne manje, poručili građanima - ajde sad svi čarter letove pa na Maldive i Sejšele, da sindikati ne treba da postoje, da se nastavlja sa izvozom naše radne snage i pameti na zapad i da se obespravljena radna snaga uvozi sa istoka, da ste menjali zakone kako bi udovoljili stranim poslovnim partnerima, da ste svom narodu obezbedili po jednog ministra na svakih 200.000 stanovnika. Čekao sam juče oštar odgovor SPS na sve to, nije ga bilo.
Na kraju, moram da čestitam i vašim ministrima, imamo tu i ministarku za litijum, ministarku za neotvaranje poglavlja u EU, ministarku za otadžbinu koja se ne odbija, jednog ministra za Ameriku, pet ministara za Rusiju, jednog ministra za EXPO, pet ministara bez portfelja i ja bih rekao da će ova Vlada biti kompletna vlada bez portfelja. Hvala lepo.
Hvala lepo, predsedniče.
Moje prvo pitanje uputiću Ministarstvu prosvete. Ovim putem molim za informaciju da li postupaju i rade na slučaju koji se desio 20. aprila ove godine. Radi se o OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću, nedaleko od Novog Sada.
Naime, u toj školi je organizovan javni čas, to je organizovala ova škola u hali i učenicima, odnosno deci osnovne škole se putem video linka iz zatvora iz Finske, gde trenutno služi kaznu, obratio čovek koji je osuđen za ratne zločine. Radi se o Nebojši Pavkoviću. Osuđen je na 22 godine zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i to za zločine protiv čovečnosti.
Prema zvaničnoj odluci suda, koja je obavezujuća i za pravni sistem Srbije, on se smatra odgovornim za deportacije, ubistva, progon, kao i zločin protiv čovečnosti i krivična dela ubistva, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja i drugih nehumanih dela.
Kako su svojstva ove ličnosti takva, ujedno i povod da se ona obrati deci u školi i kako se to ne može podvesti pod obrazovnu, edukativnu ili vaspitnu delatnost, takođe, nema veze sa proširivanjem znanja dece, niti sa građanskim sistemom vrednosti, takođe, nema veze ni sa civilizacijskim i humanističkim normama ponašanja, tražim od Ministarstva prosvete da ispita pod kojim uslovima je organizator događaja smatrao da je korisno da do ovakvog skupa među decom u školi dođe, da se deci upriliči susret i razgovor sa osuđenim čovekom? I da li postoji saglasnost roditelja dece za baš ovakav sadržaj da se plasira njihovoj deci u školi, gde su oni poslati da uče, da budu bezbedni i gde slavljenje osuđenih lica i njihova afirmacija još uvek ne bi trebalo i nije zvaničan deo školskog programa u Srbiji?
Prema pisanju dnevnog lista „Politika“ na ovom javnom času govorio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, što bi trebalo da bude dovoljan povod za preispitivanje njegove odgovornosti pred Skupštinom grada Novog Sada.
Te ovu priliku koristim i da zainteresujem novosadsku javnost da se rasvetli uloga gradonačelnika, ali i direktorke škole gospođe Verice Letić u vezi sa organizacijom ovog javnog časa.
Moje drugo pitanje uputiću premijerki, vezano je za ovaj prvi slučaj i pokazuje da tu postoji jasan kontinuitet u politici. Naime, ove godine u okviru Svetopličkog sabora, Toplički okrug je odlučio da Povelju cara Lazara uruči opet čoveku koji je osuđen za ratne zločine, to je Vladimir Lazarević.
Da problem bude veći, i na ovom slučaju zapravo nije propuštena prilika da dođe do skandaloznog gesta kojim se opet naša deca izlažu promociji zločina i nasilja. Za to se potrudio ovog puta ministar Selaković. On je izjavio da je Lazarević uzor mladima, a Toplički upravni okrug najavio je dodelu povelje uz ocenu i opravdanje da je on pravi primer mlađim generacijama. Svojom izjavom su na jednako loš način doprineli afirmisanju zločina i nasilja kao nečega od čega se u ime kvazi herojstva pred mladima govori isključivo u pozitivnom kontekstu, stvarajući tako budući željeni obrazac ponašanja. Ne bih znao kako drugačije da objasnim ove namere.
Zamolio bih u tom smislu predsednicu Vlade, ukoliko može da reaguje, da zvaničnici ove Vlade i ovog režima zapravo budu onemogućeni da daju ovakve izjave i promovišu ovakve stavove. Ona je jednom već dokazala da to može. Naime, ona je po priznanju predsednika Aleksandra Vučića, ona je njega sprečila da na dnevni red dođe pitanje otvaranje smrtne kazne, pa je molim da upotrebi isti autoritet i da zatvori ova pitanja koja padaju na pamet u konkretnom slučaju Selakoviću i Vučiću.
Ja sam pre nekog vremena govorio i o lošem primeru koji je poslat kada se gospodin Šljivančanin, takođe kao ratni zločinac, obratio na jednom skupu. Tad nam je rečeno da ljudi koji odsluže svoju kaznu imaju sva jednaka prava, ali nemaju prava da budu uzori. Resocijalizacija nije isto što i reafirmacija. Resocijalizacija ne znači da odmah postajete pozitivan uzor. Evo, možete da se angažujete kroz društveno koristan rad, možete da se bavite poplavama u 50 gradova u Srbiji, ali verovatno je to manje popularno nego biti heroj.
U svetlu ovih strašnih tragedija koje su se desile 3. i 4. maja, ovo pitanje samo može biti još značajnije. Pomenute tragedije desile su se baš u krugu škola. To je ujedno i prostor koji nismo zaštitili od ovakvih ljudi, već smo im otvorili mogućnost da kroz normalizaciju svog dela i herojstva koje se imputira oni postanu uzor mladima.
Završavam sa pitanjem Ministarstvu kulture, sa željom da se za razliku od pomenutih odlikovanja uvede jedno koje bi značilo promovisanje potpuno drugačijeg sistema vrednosti deci, pa možda i minimalnu garanciju da naša deca u našim školama postanu bolji ljudi, a to je da li će usvojiti peticiju građana da nagrada za mlade pijaniste nosi ime po Andriji Čikiću, dečaku, mladom kompozitoru, stradalom upravo u tragediji u školi „Ribnikar“, koji je sprečen dalje da osvaja nagrade, jer je nasilje koje se izliva iz svake društvene pore tog dana bilo jače? Hvala vam.
Hvala lepo, predsedniče.
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram da postavim neka pitanja u vezi sa nekim problematičnim događajima, dešavaju se već u kontinuitetu i ne bi bilo u interesu građana Srbije da se oni preskoče i da prođu bez pažnje javnosti.
Moja pitanja će biti usmerena ka Ministarstvu spoljnih poslova i gospodinu Ivici Dačiću, a tiču se nekih događaja gde smatram da je on propustio priliku da reaguje, te me interesuje o čemu se zapravo radi i koji su njegovi motivi?
Naime, kada je pre nekoliko dana gospodin ruski ambasador Bocan Harčenko dao intervju za jedan medij u Srbiji, on je rekao - poklapanje eskalacije situacije na Kosovu sa protestima u Beogradu očigledan je pritisak na srpsko rukovodstvo i da je cilj zapada promena politike Srbije.
Dakle, ovo je na više načina problematično i pogrešno, ovo je, pre svega, uvredljivo za građane koji protestvuju iz potpuno drugačijih razloga. Ovo je uvredljivo za građane koji protestvuju kao slobodni ljudi i ovo je elementarno netačno.
Ono što je ovde problem i ne polemišem na ovaj način zbog ovih stvari, nego želim da uputim pitanje gospodinu Dačiću – zašto je propustio priliku da reaguje, jer je ovo očigledno uvreda građana i narušavanje njihovog integriteta, ali i narušavanje i suvereniteta jedne zemlje, jer gospodin Bocan Harčenko je ovde strani državljanin, strani građanin i njegova diplomatska aktivnost je tačno definisana i okvir njegovog delovanja se zna?
On je izašao van tog okvira. Verovatno se smatra dovoljno opuštenim i samouverenim, s obzirom da takve stvari može da čuje i od najviših činovnika u ovoj Vladi i vlasti, ali to ne znači da to pravo njemu pripada. Mi naša unutrašnja pitanja i neslaganja ćemo rešavati, gospodin Harčenko mora biti na distanci, s obzirom da ovo nije nešto što mu pripada u okviru njegovog opisa i misije na koju je poslat.
Takođe, ovo nije jedini problem koji se desio, 26. maja 2023. godine na protestu „Srbija nade“, odnosno na kontramitingu, imali smo jednog gosta iz inostranstva, to je gospodin Peter Sijarto, on je ministar spoljnih poslova Mađarske i on se obratio na tom skupu sa rečima da postoje političke snage u Srbiji koje služe stranim interesima, a koji se, kako je istakao, ne ustručavaju da koriste ljudske tragedije kako bi ostvarile političku korist za sebe.
Ovo je, takođe, duboko netačno, uvredljivo, ali diplomatski vrlo sporno. Gospodin Sijarto je došao kao predstavnik gospodina Orbana i on nije došao kao predstavnik stranke Fides, predsednik njenog izvršnog odbora, on takođe nije došao ni kao predstavnik gospodina Orbana u smislu npr. zastupnika kapitala i biznisa gospodina Orbana u Srbiji. On je došao kao ministar spoljnih poslova i u tom smislu je dužan da se drži svih protokola. Pa, u tom smislu molim gospodina Dačića da reaguje na ova dva slučaja, da zaštiti integritet građana, rekao bih većine građana u ovoj zemlji koji protestvuju i rekao bih da je suverenitet takođe ugrožen ove zemlje, a vlast se takođe vrlo često poziva na ugrožavanje suvereniteta.
Meni je žao što su gospoda Bocan Harčenko i gospodin Sijarto pobrkali svoje nadležnosti sa osećajem komocije koju imaju kada su u prisustvu ljudi iz vladajućeg režima, pa su uzeli za shodno da i oni mogu ovako da komuniciraju sa našom javnošću, ali to je nešto što je duboko protivno i međunarodnom pravu i diplomatskoj kulturi, te molim gospodina Dačića da u ovom momentu ostavi svoju prirodnu pripadnost i zaljubljenost u režime koji liče na režim gospodina Miloševića, a to je režim Viktora Orbana i režim Vladimira Putina, da to ostavi po strani i da reaguje kao ministar spoljnih poslova, ukoliko nije previše zauzet pripremama za novog premijera.
Takođe, molim istog ministra da se izjasni na sledeću temu. Koji je broj zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova u poslednje dve godine? Odakle dolaze, kog su profila? Da li su ti ljudi poslati na razne misije i na razne poslove u inostranstvo, bez ikakvih priprema u smislu njihovih diplomatskih veština?
Za kraj, moje pitanje jeste i za gospodina Vučića – da li je dobro razumeo zahteve protesta Srbija protiv nasilja? Moje pitanje je i za gospođu Brnabić da li je ona dobro razumela zahteve protesta protiv nasilja? Iz njihovog sinoćnog obraćanja zaključujem da nisu. Zahtevi su nešto drugo. Ljudi nisu tražili, majke koje su zabrinute za svoju decu nisu tražile 10.000 dinara kao kompenzaciju za strah. One su tražile uslove koji imaju direktno veze i sa zahtevima protesta, a to je da ova zemlja bude bezbedna. Takođe, 93% građana ove zemlje koji primaju manje od 100.000 dinara očekuju nešto drugo a ne jeftiniji hleb. Oni očekuju obećano ekonomsko blagostanje. Hvala vam.
Zahvaljujem se.
Dame i gospodo, mislim da je od interesa da, iako zakon o policiji još nije u proceduri, da se neke stvari već sad otvore kao pitanje. Jedno od pitanja jeste zakonski osnov nabavke opreme, i to konkretno: 2.500 komada kamera koje se montiraju na stubove; 3.500 komada mobilnih kamera; 600 kamera za vozila i 1.500 kamera za policijske uniforme. Dakle, moje pitanje ide ka Ministarstvu unutrašnjih poslova – koji je zakonski osnov za nabavku ove opreme? Taj zakonski osnov bi mogao da postoji da je zakon o policiji, koji se priprema, usvojen, ali on svakako to nije i ovo se ne može uraditi bez jednog takvog zakona i bez ikakvog osnova, pogotovo što postoje sumnje da se ova oprema već sada zloupotrebljava. Ona je nabavljena od strane kineskog partnera „Huavej“, a u okviru projekta „Pametni gradovi“.
Pametni gradovi nisu kada vam ljudi protestuju na ulicama, pa onda vi identifikujete ko su protestanti. Pametni gradovi su oni gradovi koji uređuju bolji život svojih građana. Ne verujem da je bolji život građana vezan za to da bude što manje ljudi na ulicama koji treba da protestuju.
Takođe me interesuje, kada govorimo o bezbednosti i o aktivnosti BIA koja treba da objasni šta određeni pojedini njeni članovi tačno rade kada prate gospodina Slobodana Milenkovića Sentu? Da li se tu radi o bezbednosti građana? Da li je možda bezbednost gospodina Milenkovića Sente ugrožena, pa su angažovani na tom zadatku, a da to on zapravo ni ne zna?
Tako da, mislim da su pripadnici BIA dužni da odgovore šta njihovi članovi rade u neposrednoj blizini ovog policajca koji je, znamo, stao na put organizovanom kriminalu, a taj organizovani kriminal je organizovan upravo zato što se dovodi u vezu sa ovim režimom?
Takođe bih i MUP I BIA trebali da odgovore zašto se gospođa Rada Trajković drži više od 20 sati na graničnom prelazu? Da li je ona možda pretnja po bezbednost građana ove zemlje ili je možda njena bezbednost ugrožena?
Zamolio bih pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova da rade svoj posao na način da se zapravo pozabave njenom bezbednošću. Kao što znamo, njoj se preti sa najviših državnih pozicija. Histerični napadi od strane predsednika na nju i njeno i ime, kao i od strane predsednice Vlade su nešto što se može videti u medijima. Ovaj put se, čak, ni spot ne snima, nego to ide direktno od strane najviših državnih predstavnika. Zato molim Ministarstvo unutrašnjih poslova i apelujem na njih i tražim od njih odgovor – da li imaju bezbednosnu procenu gospođe Rade Trajković?
Takođe, moje pitanje za REM, ako su prekinuli štrajk i ako nastavljaju da rade, nemoguće je da radi REM, a da isto vreme radi „Informer“ i da radi „Pink“. „Informer“, zbog intervjua sa silovatelje, „Pink“ zbog spota koji je inspirisao i omogućio ubistvo Olivera Ivanovića. Dakle, članovi Zakona o elektronskom medijima, član 50 koji govori o poštovanju ljudskih prava i član 51. koji govori o zabrani govora mržnje bi trebalo da budu članovi koji nešto znače članovima REM-a kada regulišu, odnosno kada ne regulišu ono što bi trebalo da regulišu.
Na kraju, kada pričamo o popisu, izrazio bih zabrinutost u primeni metodologije popisa u ovom slučaju od strane Zavoda za statistiku i njih bih zapravo pitao da li je to metodologija kojom su se koristili, metodologija koja znači da kada predsednik kaže – mislim da će nas biti oko 6,7 miliona, pa onda oni jedno mesec i po dana šteluju podatke da bi zaista bilo 6,7 miliona.
Upozoravam javnost i građane da su ovako katastrofalni podaci, koje je objavio Zavod za statistiku, a kao rezultat popisa stanovništva, zapravo barem duplo gori, ali su oni, rukovodeći se spornim metodološkim mahinacijama, zapravo omogućili da se rezultati saopšte na način koji najviše odgovara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Zahvaljujem se.
(Novi Sad, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine (organizator za korišćenje imovine ) | Pokrajina | Mesečno | 82000.00 | RSD | 01.05.2013 - |