| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Poštovani građani Srbije, prošlo je godinu dana otkada nezvanično, odnosno zvanično nemamo Savet REM-a i kako su mediji bez ikakvog nadzora. Nezvanično, nemamo ga punih 13 godina.
Prošlog novembra počela je borba za Regulatorno telo za elektronske medije, za REM koji bi bio regulator, a ne telo koje obezbeđuje opstanak SNS na vlasti. Godinu dana Srbija je bez institucije koja bi trebala da štiti javnost od zloupotrebe medijskog prostora. Godinu dana u kojoj su nezavisni novinari nazivani izdajnicima, u kojima je Javni servis postao, koji svi građani ove države plaćaju, postao servis jedne stranke i u kojoj smo postali šampioni u kršenju kodeksa novinara Srbije, zbog neistinitosti informacija, eksplicitnog nasilja, govora mržnje, senzacionalizma.
Svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u ovom vakuumu mogla je da manipuliše, targetira, vređa, ponižava i laže, bez apsolutno ikakvih posledica. I zato će ovo vreme ostati zapamćeno kao vreme zla, najbrutalnije propagande, sejanja mržnje i progona svih koji ne misle kao vlast.
"To je neka kurvica golog trbuha", citiram, izgovorio je Šešelj za studentkinju, a urednik "Informera" najodvratnije nastavio da komentariše šta bi joj radili i da zamišlja kako bi joj to radili i to sve u programu uživo, dok su pokazivali eksplicitne fotografije studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je članica Narodnog pokreta Srbije. Ta televizija nije sankcionisana, a ni ovi ljudi nisu odgovarali, još uvek.
Zato borba za REM za nas nije bila samo politička, već ljudska. Da nam više nikada ne puštaju na televizijama kako njihovi dojučerašnji saradnici melju ljude, kako do iznemoglosti repriziraju čoveka koji doživljava moždani udar, kako starleta na "Pink" televiziji do najsitnijih detalja daje uputstva kako kupiti fakultetsku diplomu, da slušamo te i takve urednike kako kunu, prete, psuju, dehumanizuju. Jer, znate, njima je mesto u ludnici a ne na televiziji.
Borba za REM za Narodni pokret Srbije nije bila samo pravna, već i moralna. Ali ne samo za nas iz Narodnog pokreta Srbije, već i za predlagače i njihove kandidate koji su svakodnevno targetirani i koji su svakodnevno prolazili torturu.
Iz sednice u sednicu Odbora za kulturu i informisanje svedočili smo pokušajima da se krši zakon, da se manipuliše konkursom, da se blokiraju imenovanja, da se predlažu ljudi koji ne ispunjavaju ni minimum kriterijuma koji je propisan zakonom, samo da se ne izgubi kontrola nad etrom.
Tokom ove bitke koja je trajala dva procesa, bili smo tu da tražimo zakonitost, da zajedno, uz podršku međunarodnih institucija, vraćamo proces u zakonski okvir, jer je vlast kršenjem istog ili namernim pogrešnim tumačenjem htela da izbaci sve nezavisne kandidate. Bili smo tu da to ne dozvolimo.
Na kraju, posle mnogo ispravki, pravnih tumačenja od strane i naših i stranih institucija i minimalnog poštovanja zakona, imamo pred nama 18 kandidata. To je prilika da se izabere Savet REM-a. Međutim, ukoliko se i u jednoj kategoriji ne bude izabrao kandidat, to ponovo pokazuje volju SNS da izbaci one kandidate koji joj iz nekog razloga nisu po volji.
Pisma predlagača i kandidata jasno su pokaza da će proces uspešno biti završen jedino ako u svakoj kategoriji budemo izabrali po jednog kandidata u svih devet oblasti. Ukoliko se to ne desi, SNS će to uraditi namerno, kako bi se kandidati povukli a onda ni Savet REM-a neće biti formiran.
Možda nekome i odgovara da nema Saveta REM-a, jer tako niko ne kontroliše medijsku scenu, punu govora mržnje, sadističkog razračunavanja sa političkim protivnicima, pozivanjem na linč opozicije, građana, ljudi iz civilnog sektora. Nakon ovog glasanja ili ćemo dobiti ceo funkcionalan Savet REM-a, ili će ceo proces u svim kategorijama pasti.
Taj Savet nije formalnost, on je osnova demokratskog poretka. On odlučuje ko dobija dozvolu. Sećate se kako je onomad sasvim slučajno Olivera Zekić dobila na poklon stan od Jovane Joksimović jer, eto, slučajno joj je baš dan pre toga dala dozvolu. Taj Savet odlučuje ko dobija nacionalnu frekvenciju, a time i ko ima glas u javnosti. On kontroliše da li se poštuje Zakon o oglašavanju, da li su programi u skladu sa javnim interesom, da li se štite maloletnici, da li se širi mržnja, nasilje, laž. REM mora da bude garant da će svaki građanin Srbije znati istinu, a ne da živi u paralelnoj stvarnosti koju mu stvaraju stranačke televizije.
Zato nam treba REM koji ne ćuti, koji reaguje kada se vređaju žene, kada se targetiraju novinari, kada se krše izborna pravila i kada se nasilje pretvara u zabavu. REM nam treba zato što deca u Srbiji zaslužuju da gledaju pristojan program a ne nasilje, perverzije i zatupljivanje. REM nam treba zato što novinari zaslužuju da rade svoj posao bez straha i zato što niko ne sme u Srbiji da ima monopol nad istinom, a takođe i da Dragan J. Vučićević više nikada nikoga ne naziva blokaderima, izdajnicima, teroristima, ustašama, fašistima, šiptarima, ološima, nacistima, ljudskim otpadima, nekažnjeno.
Treba nam REM koji će izabrati upravni odbor RTS-a sastavljen od časnih i poštenih ljudi koji neće dozvoliti da programski savet i programska šema izgledaju ovako kako izgledaju danas. Da RTS sme slobodno da prikaže snimke kada se u Beogradu na protestu protiv ove vlasti skupi više od pola miliona ljudi ili u Novom Sadu više od 100 hiljada.
U Srbiji vlada potpuni medijski haos. Dobili smo "Pink" i "Informer" kao prvu liniju propagandnog fronta SNS. Dobili smo "Hit tvit", "Kolegijum" 1, 2, 4, 80, 1790, "Ćirilicu" i slične emisije, koje su postale politički instrumenti a ne TV programi. Dobili smo rijalitije u kojima se krvnički tuku, ponižavaju, psuju i vređaju ljudi, i to u udarnom terminu. Dobili smo scene seksualnog odnosa u 13 časova poslepodne na nacionalnoj frekvenciji, a istog dana u 17.10 na "Pink kidsu" emitovan je animirani pornografski film. Dobili smo tabloidne voditelje koji sude, presuđuju i vređaju opoziciju u direktnom prenosu, kad god im to padne na pamet. I sve to na nacionalnim frekvencijama koje su javno dobro ove države.
Šta je istovremeno izostalo? Izostalo je - nema afere "Jovanjica", nema "Krušika", nema Savamale, nema "Rio Tinta", nema "Telekoma" i kablovskih monopola, nema EPS-a i kolapsa energetike, nema priče o zagađenju vazduha i da smo zbog toga postali prva zemlja u Evropi po broju umrlih od raka. Nema da smo kinezima poklonili srpsku teritoriju, da smo na Kosovu predali sve što smo mogli i da smo sada i zgradu Generalštaba i Sedmog srpskog puka predali Amerikancima, dok u isto vreme "Njujork Tajms" piše o tome i pozdravlja srpske poslanike koji su tu odluku doneli. Nema batinaša koji palicama prebijaju dok ne iščaše vilice, nema reči o Gašiću, Vulinu i bezbednosnim aferama, nema dva minuta, nema o pogibijama radnika na gradilištima, nema ni u zatvorenim institucijama kulture, ni u Narodnom pozorištu, ni o urušenim školama, ni o majci koja štrajkuje glađu ispred ovog doma jer je izgubila dete.
Nema ni toga da je propali teniser osvojio 101. titulu. I tu smo bili jedina zemlja u svetu koja to nije prenosila, jer Novak Đoković nije politički podoban. Nema ni 50 miliona godišnje naših para od pretplate, jer toliko RTS godišnje da na tabloide da se reklamira po "Informeru" i "Pinku". Nema ničega što se ne uklapa u propagandnu sliku vlasti. Za to vreme, nasilje na svim televizijama postalo je normalizovano, a samim tim i u društvu, jer SNS misli da može da tuče koga i kako hoće na ulicama ove zemlje.
Nezavistan REM može da smeta samo i isključivo onima koji znaju da ne bi preživeli ni jedan jedini dan u ravnopravnom medijskom prostoru. Smeta vlasti koja se održava na marketingu, a ne na rezultatima, jer i one rezultate koje ima pokrala je.
Zato je borba za REM pretvorena u borbu za opstanak režima. Zato su blokirali imenovanja, zato su pokušali da diskredituju nezavisne kandidate. Zato su pokušali da izmišljaju procedure, fingirali konkurse, žrebali kandidate i neumorno organizovali GONG organizacije. Zato je Narodni pokret bio tu iz sednice u sednicu da im ovo ne dozvoli, i nismo.
Bez slobodnog REM-a nema slobodnih medija, bez kojih nema slobodnih izbora, a bez slobodnih izbora nijedan građanin u ovoj državi nije slobodan. I to je onaj lanac koji SNS pokušava da drži pod kontrolom.
Zato mi danas ovde ne govorimo samo o instituciji Saveta REM-a, već o tome da li Srbija ima pravo da zna istinu.
U ovih godinu dana Narodni pokret Srbije opstajao je u toj borbi, jer smo tražili konstantno nezavistan REM kako bi Srbija imala šansu da čuje obe strane, da bi novinar mogao da pita i ono što mu nije unapred servirano na papiru, da bi građani znali da njihova televizija nije ničiji privatni servis. Zato je i ova borba trajala toliko dugo i nimalo nije bilo lako, jer svaka vlast koja vlada lažima zna da istina ruši mnogo više od rejtinga, ona ruši sistem laži.
Zato kada budemo birali članove REM-a moramo da znamo - ne biramo ljude, biramo budućnost istine u Srbiji. Molim vas poslednji put da izaberemo u svih devet kategorija po jednog člana, kako bi konačno imali Savet REM-a i kako bi Srbija konačno mogla da krene dalje. Dokle god u Srbiji građani ne budu slušali istinu na šta imaju pravo u medijima borba Narodnog pokreta Srbije se nastavlja. Hvala.
Hvala.
Prvo, televizije o kojima ste govorili nemaju nacionalnu frekvenciju.
Što se tiče građana koji gledaju nas sada u prenosu, oni isto tako znaju koliko je zastupljen politički pluralizam u ovoj zemlji i znaju da sem u ovom prenosu, u skupštinskom, nikada i nigde i ni u jednoj televiziji ne mogu da vide nijednog jedinog opozicionog predstavnika.
Što se tiče toga, zašto je ODIHR dao preporuke? Znate zašto? Jer u svakom izveštaju koji je dala Evropska kancelarija kao i OEBS piše da sloboda medija u Srbiji ne postoji, sloboda izražavanja ne postoji. Zbog toga i samo isključivo zbog toga tražili smo da se sada, kada bi imali... To i jeste poenta REM-a, to i jeste poenta da mi imamo Savet REM-a koji će voditi računa da svaka televizija koja ima nacionalnu frekvenciju, koja je javno dobro, mora da zastupa politički pluralizam. Vi ste govorili o izbornoj trci, tako je. Da li je poštovao taj isti zakon RTS kada su bili prethodni izbori? Ne, nije. Isključivo se, kao i sve ostale televizije o kojima sam danas govorila, isključivo se pojavljivao predsednik Republike i isključivo se pojavljivala Srpska naredna stranka, čak i onda kada su to predstavljali kao informativu i govorili navodno o predsedniku Aleksandru Vučiću koji je predsednik svih građana. Ne, nije, on se tu pojavljivao kao nosilac liste u svakoj opštini, u svakoj lokalnoj jedinici, gde god, na svim izborima on je nosilac liste i kao takav je bio promovisan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a isto tako i na kablu. Hvala.
Pravo na repliku.
Prvo, ne znam koje su vam to blokaderske stranke? Kažete kako mi ne možemo da pokažemo naše politike građanima da bi građani glasali za nas. Gde da ih pokažemo kad ste bukvalno uhapsili sve televizije koje postoje u Srbiji?
Ko se to kroz proces smatra detetom, a ko se smatra umetnikom? To ste nas naterali, odnosno brukali ste nas po međunarodnoj zajednici, išli ste da pitate OEBS i međunarodne institucije ko je dete, a ko je umetnik. Iako smo vam pet puta ukazali na to i tačno vam objasnili šta kaže zakon, nije vam bilo dovoljno, nego ste otišli da nas brukate da smo kao idioti koji ne znaju šta je to, pa je onda OEBS morao da dođe sa svojim pravnikom i da vam objasni isto ono što smo vam rekli mesec dana pre toga i mi.
Što se tiče ovog vašeg psihofizičkog nasilja koje vršite ovde već dva dana nad nama, ja vas molim, zaista, ako neko može da pomogne da se ova sednica normalno vodi i da pričamo o argumentima, a ne da slušamo ovakvu vrstu kampanje. Ne znam šta radite i zašto pokušavate da ubijete priču o REM-u pričama koje nikoga ne zanimaju, a pogotovo pričamo o Aleksandru Vučiću.
Što se tiče toga da smo mi bili na vlasti kada se prethodni put birao REM, ne, nismo. Narodni pokret Srbije osnovan je pre tačno dve godine. Znači, Miroslav Aleksić ga je osnovao u oktobru pre dve godine i nikada nismo bili na vlasti, a velika većina nas nikada nije bila ni u jednoj jedinoj političkoj stranci.
Što se tiče Olivere Zekić, targetirala se sama onog trenutka kada se kao predsednica Saveta obukla u nacističku uniformu i tako se pokazivala po svetu. Ako ste sigurni da ne možemo da dobijemo poverenje građana da glasaju za nas, pa pustite nas na RTS, nemojte da ga držite ko taoca. Pustite nas da pokažemo tu politiku. Ako ste toliko sigurni u vašu pobedu, pa izađite na izbore… (Isključen mikrofon)
Dok nam je struja poskupela peti put za tri godine, za iste tri godine koliko se ne koristi zapuštena i sva u korovu fabrika vakcina koju smo platili više od 50 miliona evra, a najavljivali ste je kao ekstremno važan strateški projekat skoro kao EKSPO.
Dok pripremo flaše za točenje benzina, pokvarili ste EPS ispred tek otvorenih tunela dežuraju hitna i vatrogasci, a pruge sada otvaramo i bez dozvola. Dok u Srbiji ima više kladionica nego vrtića, ljudi se hrane u narodnim kuhinjama, deca se SMS porukama, a hiljade ljudi izvršitelji izbacuju na ulicu. Dok sela pustošite poljoprivrednike ste uništili, obrazovanje ste sveli na kupovinu diploma, ali ste napravili da smo jedina zemlja u svetu koja ima klozete ispred Skupštine.
Dok imamo premijera koji je kao ona četvrta ringla na šporetu koja se nikada ne koristi, uspeli ste da Srbiju izgurate na prvo mesto u Evropi po smrtnosti od raka. Ipak, vaš najveći uspeh je to što ste još uvek na slobodi. Dok ste jedno po jedno na Kosovu predavali, a vaši Radojičići se bogatili 600.000 ljudi trajno se iselilo iz Srbije. Srbiju ste zaključali u podrum medijskog mraka, istinu ste uhapsili, a skoro najuspešnije ste uspeli da uništite kulturu.
Pitala bih ministra Selakovića, koji je kao devojka za sve, pošto je prvo bio ministar pravde, pa ministar spoljnih poslova, pa ministar za rad, zapošljavanje boračka socijalna pitanja, pa, evo ga sada drugi put po redu ministar kulture – zašto je dozvolio zatvaranje Narodnog pozorišta, najvažnijeg kulturne institucije u Srbiji i zašto učestvuje u najgrubljem napadu Dragoslava Bokana i Ljubice Vraneš na kulturu Srbije?
Bokan koji sa sobom nosi krivične optužbe za razbojništvo, koji je dva puta bio osuđivan, optužen da je bio organizator grupe za iznudu novca, koji je poznat po svojim govorima mržnje i uvredama za vladajući režim izgleda da je najadekvatnije rešenje da bude na čelu Upravnog odbora Narodnog pozorišta.
Da li se ministar seća kako je baš Bokan, baš za vašeg predsednika govorio da je, citiram – najstrašniji izdajnik, gori od vampira, gori od mrtvaca, gori od lešine, da je zombi koji truli, ali izgleda da takve najviše volite da primate u vaše redove. Nema više FEST-a, nema BITEF-a, nema EGZIT-a, a i šta će vam, stvarate svoju kvazi kulturu.
Da li vam je poznato, a poznato vam je da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurse za finansiranje i sufinansiranje domaće filske produkcije? Pravite nacionalni festival, a ukidate finansiranje kinematografije što ni kod Monti Pajtona nismo mogli da vidimo.
Da vas podsetim, ukidanjem finansiranja kinematografije prekršili ste član 73. Ustava Republike Srbije, Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu, Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, a verovatno i Zakon o državnoj upravi.
Brat i ćerka ove Vraneš, dobili su milionska sredstva na konkursima Ministarstva kulture Pokrajine i grada Novog Sada, dok su najznačajnije kulturne organizacije ostale bez ijednog jedinog dinara zbog nje, dok se ona evo i danas po Skupštini šeta sa Šanel tašnom od 19.000 evra i ništa manje skupim „bankli“ nakitom.
Čisto da građani znaju, dok je Maša Vraneš, ćerka, dobila od tek osnovanog udruženja sredstva od države bez sredstava su zbog toga ostali „Nišvil“, Udruženje kompozitora Srbije, Muzička omladina Novog Sada, Sterijino pozorje, Filmski centar Srbije, a Vraneševa je dobila više sredstava od čuvenog BEMUS-a.
Zar smo ministre Selakoviću spali na to da nam kulturne institucije postaju bankomati i za nebitne SNS članove? Ali jadna li je i ta stranka koja u sebe prima samo parazite koji će se bogatiti na njenim leđima.
Da li ste upoznati sa tim, da je u Narodnom pozorištu stupio na snagu nekakav potpuno idiotski pravilnik, ove gospođe Vraneš, suprotan Zakonu o radu, kao i Ustavu ove zemlje, konkretno članu 46. zbog koga su umetnici odlučili da štrajkuju?
Da li ste pokušali da lažnim zatvaranjem Narodnog pozorišta uradite kontrolu štete i ako niste, zašto onda po istom osnovu niste zatvorili i ovu i gradsku Skupštinu, bolnice, domove zdravlja, ministarstva i tako dalje?
Za kraj, pitala bih ministra poznatog po svom iznenađenju što je postao ministar informisanja, što razumemo, jer i mi smo bili iznenađeni s obzirom da smo na to mesto očekivali Miljanu Kulić ili Jovanu Jeremić ili bilo koga ko je slučajno prošao Nemanjinom?
Ako može da nam objasni, da li su u skladu sa Pravilnikom Vlade njegova javna gostovanja gde polemiše o pedofiliji među svojim kolegama i da li je to prijavio nadležnim organima? Gde priča o tome koliko su žene zapravo glupe, homoseksualci bolesnici, a ja iz poštovanja prema ovom domu, neću citirati njegove izjave gde govori o ženskim orgazmima.
Skoro je izjavio da mu je zabranjeno da daje izjave i to je najpametnije što ste sa ovim ministrom mogli da uradite. Hvala vam.
Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, pre nego što postavim poslaničko pitanje, zamolila bih sve da pošalju poruku 227 na 3800 za Natašu Ademović koja boluje od izuzetne retke bolesti i potrebno je još dve i po hiljade poruka da se ova mlada mama pošalje na lečenje u Tursku i da joj se pomogne.
Hvala vam unapred.
Žao mi je što ministarka Đurđević Stamenkovski nije tu da mogu lično da joj postavim pitanje da li je upoznata sa tim da određeni zaposleni u centrima za socijalni rad, a pre svega ozloglašenom Centru za socijalni rad Obrenovac sprovode organizovano inostrano usvajanje dece, srpske dece i to u Švedsku.
Narodni pokret Srbije - Miroslava Aleksića došao je do saznanja da postoje socijalni radnici koji umesto da pružaju podršku i pomoć hraniteljima kako bi postali roditelji, odnosno usvojitelji, prilikom usvajanja, što im je inicijalno i posao, prosto to im stoji u opisu radnog mesta, umesto toga, pomažu zapravo inostranim usvojiteljima.
Takav slučaj dogodio se porodici Kojić iz Jadranske Lešnice kod Loznice, a ministarka Đurđević je sa tim izuzetno dobro upoznata.
Ta porodica se u nekoliko navrata u svom očaju obraćala. Doduše, tražila je za uzvrat kuče iz njihove odgajivačnice, ali im nije pomogla.
Porodica Kojić je hraniteljska porodica već deset godina. I Sreten i Danijela Kojić imaju hraniteljske licence. Imali su na hraniteljstvu dve devojčice, Slađanu i Kristinu.
Kristina je došla kod njih sa samo deset meseci. Bila je u jako lošem stanju fizičkom. Čak kada su je davali u njihov dom, rekli su – neka vam je Bog u pomoći da uopšte preživi.
Na svakih 15 dana od momenta kada je devojčica došla u njihov dom imali su kako redovne, tako i vanredne kontrole i inspekcije, što gradskih centara Loznice, tako i Obrenovca.
Danijela i Sreten Kristinu su odgajili. Naučili su je da hoda, govori, voli, uči, a sa kakvom brigom su oni to radili, govori i potvrđuju Kristinini zdravstveni kartoni, pisma, fotografije, izjave učitelja, trenera, a onda je u septembru mesecu prošle godine počela tortura, pre svega, socijalnih radnica Nade Sekulić iz Centra za socijalni rad i usvojenje i Jelene Goljić, koja je rukovodilac Službe za decu Centra za socijalni rad Obrenovac. Došli su u kuću porodice Kojić i saopštili im da će dati devojčicu na inostrano usvajanje.
Kada su Kojići izrazili nezadovoljstvo i želju da oni zapravo usvoje devojčicu i da nema nikakve potrebe za inostranim usvajanjem, počeli su još veći pritisci i tortura.
Oni su pisali svima – i ministarki Đurđević, i predsedniku Republiku i centrima za socijalni rad i Obrenovac i Loznica. Sve su pokušali. Nema vrata na koja nisu pokucali i molili da im se dozvoli da oni usvoje Kristinu.
Svima vama pisali su i njene učiteljice i njeni drugovi iz predškolskog i sami roditelji bezbroj puta. Na sve ovo ste se oglušili. U isto vreme, dok niko od svih vas ove napaćene ljude ne čuje, Jelena Goljić i Nada Sekulić konstantno vrše pritisak. Prete im krivičnim prijavama, zatvorom. Dovodili su im policijsku maricu u dom, terali ih da Kristinu lažu kako je u Švedskoj čekaju biološki roditelji, kako je tamo sve lepo, za razliku od Srbije, kako imaju bazen. Čak su pokazivali i avion kojim će Kristina leteti.
Sve vreme su im pretili da nikome ništa ne smeju da kažu i da ne smeju da pisnu o tome šta im se dešava. Porodica Kojić obraćala se i usmeno i pismeno svim institucijama, preklinjajući za pomoć samo da mogu da usvoje svoje devojčice.
Svi ste se oglušili. Jelena Goljić i Nada Sekulić 5. januara ove godine došli su u njihovu kuću sa policijom i malu Kristinu bukvalno fizički odvojili od roditelja. Zamislite tu scenu uz vrištanje deteta i plakanje. To sam htela da pitam ministarku, pošto je juče rekla da je majka, a evo i ja sam – da li to može da zamisli?
Ipak, devojčicu su odveli i po hitnom postupku je poslali u Švedsku na inostrano usvajanje.
Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite u februaru mesecu izašla je u javnost sa podatkom da 726 porodica u Srbiji čeka na usvajanje. Moja pitanja za ministarku su: da li su iscrpljeni svi mehanizmi u Srbiji da se devojčicad usvoji, jer tek kada se ti mehanizmi iscrpe, ide se na inostrano usvajanje?