| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu |
u proceduri
|
| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala |
u proceduri
|
| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava |
u proceduri
|
Poštovani građani Srbije, ovaj predlog zakona je izuzetno važan, a između ostalog je izuzetno osetljiv jer govori o najranjivijima u našem društvu i vidi se ideja od samog starta da je ovaj predlog zakona krenuo u nekom dobrom smeru da se približava standardima evropskim.
Međutim, isto tako ima dosta rupa u ovom zakonu. Na prvom mestu, ne štiti dovoljno one koji su najranjiviji odmah, u prvom kontaktu sa sistemom. Strane žrtve praktično uslovljava zakonitim boravkom, ne obezbeđuje dovoljno jaku hitnu finansijsku pomoć, previše toga ostavlja podzakonskim aktima, nema dovoljno čvrstih rokova, žalbeni mehanizam nije dovoljno nezavisan i komisija za prigovor nije dovoljno odvojena od izvršne vlasti.
Što se tiče konkretno ovog člana 38. Predloga zakona, Narodni pokret Srbije je podneo ovaj predlog jer kaže da žrtva trgovine ljudima ima pravo na radnu inkluziju, ali samo ako zakonito boravi u Republici Srbiji. E sad, kako je moguće da neko ko je žrtva trgovine prvo mora da dokazuje da ima uredan boravišni status, da bi
17/3 MZ/JG
dobio šansu da stane na svoje noge? Upravo su te osobe često dovedene u Srbiju prevarom, bez dokumenata, pod prisilom, pod kontrolom drugih ljudi. Dakle, sistem im najpre ne spreči eksploataciju, a onda im posle kaže da ne može da pomogne jer papiri nisu dovoljno čisti.
Amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića briše taj uslov i tražimo da pravo na radnu inkluziju mora da postoji, bez obzira na državljanstvo, a za strane državljane mora da postoji pristupni program ili pristup programima radne inkluzije i stručnog osposobljavanja od trenutka pokretanja postupka identifikacije. Hvala.
Hvala.
Ponovo smo ovde kod ovog problema sa zakonitim boravkom u Republici Srbiji, tako da u ovom članu 39, drugim rečima, da vam prevedem, otprilike kaže – ako ste žrtva, ali vam status boravka nije čist, država vam praktično poručuje da za vas neće biti pune zaštite.
Šta to znači u stvarnom životu? Znači da žena koja je dovedena preko granice prevarom, dete koje je iskorišćavano ili muškarac koji je bio u radnoj eksploataciji mogu da ostanu bez pune socijalne zaštite baš u onom trenutku kada im je ta zaštita i najpotrebnija. To znači da imaju manje pristupa pomoći, manje institucionalne sigurnosti, manje šanse za zaštitu odnosa u porodici, starateljstvu, u roditeljskim pravima ili drugim statusnim pitanjima.
Narodni pokret Srbije je podneo ovaj amandman zato što on uvodi jasno i jedno civilizacijsko pravo na socijalnu i porodičnu pravnu zaštitu, da mora da postoji bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka, jer žrtva je žrtva. Hvala.
18/1 MT/IR 12.55 – 13.05
Hvala.
Što se tiče amandmana Narodnog pokreta Srbije na član 40, predlagač ovde ponovo ponavlja istu grešku. Pravo na besplatno obrazovanje je za žrtvu trgovine ljudima vezuje ponovo za uslov zakonitog boravka u Republici Srbiji. To znači da dete ili mlada osoba koja je prošla kroz trgovinu ljudima može da ostane bez punog pristupa obrazovanju zato što njen administrativni status nije rešen.
Obrazovanje je upravo ono što toj osobi može da prekine taj krug siromaštva, zavisnosti i nove eksploatacije. Kada nekome uzmete obrazovanje, vi mu niste uzeli samo školu, time im uzimate budućnost.
Amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksić zato kaže da pravo na besplatno obrazovanje mora da postoji bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka, jer ako neko jeste žrtva trgovine ljudima, onda je obaveza države da ga vrati u život, a ne da ga ponovo gurne na marginu.
Posebno je opasno, zato što se ovde najčešće radi o deci, a kod dece ne sme da postoji logika – sačekaćemo prvo da rešimo papire, pa ćemo onda da mislimo na školu, jer kod dece svaki propušten mesec znači zaostatak, znači izolaciju, znači dodatnu traumu i veći rizik da ta osoba zauvek ispadne iz sistema. I, to je suština zapravo naše kritike ovog dela predloga zakona, da predlagač formalno govori o zaštiti žrtava, ali suštinski svuda pokušava da ubaci administrativne filtere.
Žrtva trgovina ljudima nije predmet neki u fioci, to je čovek kome treba hitna i stvarna pomoć. Ako ne omogućite obrazovanje odmah i bez ikakve diskriminacije onda ne gradite reintegraciju, nego proizvodite novu socijalnu isključenost, a onda se posle čudimo kako se žrtve teško oporavljaju i kako lako ponovo postanu plen.
Zato je amandman Narodnog pokreta Srbije izuzetno važan, jer ne traži ništa luksuzno i tražimo baš minimum, da žrtvi ne zatvarate vrata škole onda kada joj je znanje možda jedina šansa da više nikada ne bude nečije vlasništvo.
Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.