| 05.12.2025. | Predlog zakona o lekarima |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
Hvala.
Suština ovog zaključka je, poštovani građani Srbije, pokušaj da se kritički izveštaj Evropske komisije samo iskoristi za legitimisanje odluka vlasti, a ne za stvarne reforme. Ovo nije dokument koji reaguje na izveštaj Evropske komisije, već je dokument koji pokušava da razvodni i da neutrališe.
Evropska komisija u svom izveštaju zapravo govori o urušenoj vladavini prava, o zarobljenim institucijama, o nefunkcionalnom REM-u, o medijima bez pluralizma, o pritiscima, o izborima koji nisu ni fer, ni slobodni. A šta mi dobijamo u ovom ovde zaključku, kako ste ga nazvali? Dobijamo samo hvale, neke deklarativne rečenice koje ne obavezuju nikoga ni na šta.
U ovom zaključku kaže, pazite: „Potrebna je jaka politička volja“. Kao da smo mi na nultoj tački i sada nam neko daje uputstvo i motivaciju da otvorimo Poglavlje 1. Nema odgovora na pitanje zašto nećemo otvoriti Klaster 3, zašto preporuke nisu sprovedene, zašto su sve naše komšije svoje spoljne politike usaglasile sto posto sa Evropskom unijom, sve naše komšije će u paketu zajedno, u jednom vozu, otići ka Evropskoj uniji, a samo onaj poslednji vagon na kom piše „Srbija“ će da otkači.
Umesto da pitaju sva ova pitanja, predlagači se zahvaljuju što preporuke nisu sprovedene dovoljno brzo i promovišu izgovore u ime svojih koalicionih partnera. Ali o predlagačima i njihovoj želji da se uđe u Evropsku uniju i poštuju preporuke i Evropske komisije i ODIHR-a dovoljno govori to što su uspešno srušili drugi proces izbora REM-a samo i isključivo zbog svoje lične koristi.
28/3 MZ/CG
Posebno je cinično pozivanje na široki politički i društveni konsenzus o Evropskoj uniji. Kakav konsenzus? U zemlji u kojoj se svaki kritički glas proglašava izdajom, u kojoj ste borbu za REM pretvorili u ličnu borbu na život i smrt, u kojoj su mediji svedeni ili na mikrofone vlasti ili na čistu omertu.
Slušam vašeg predsednika pre neki dan, koji bi trebalo da bude predsednik svih građana, kako je neko tražio REM, ali vi ga ne date. Ne znam ko ga je tačno tražio, od koga ga je to tražio i, pazite sad, mi želimo da ukinemo većinu u REM-u. Ja stvarno ne znam ni kako se ukida većina, a kako mi možemo da ukinemo većinu u REM-u. Prema tome, ništa niste dobro shvatili, izgleda da ćemo morati sve ispočetka.
Evropska komisija upozorava i traži reforme, a ovaj zaključak na sve to odgovara aplauzom. I da se ne zavaravamo, u ovom ovde zaključku ne radi se ni o kakvim evropskim integracijama, radi se isključivo o kupovini vremena, radi se o tome da se Briselu kaže – mi smo konstruktivni, dok se kod kuće nastavlja sve po starom i izveštaj se koristi kao smokvin list. Jedini krivac za zaostajanje je SNS, jer ulazak u Evropsku uniju bi značio kraj njihove vladavine, zato što evropske integracije znače nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, slobodne medije i stvarnu borbu protiv korupcije, a to je smrtna presuda za SNS. Hvala.
29/1 JJ/MT 15.45 – 15.55
Mi kada odlazimo bilo gde u Evropu mi ne ogovaramo našu zemlju jer vi niste naša zemlja, vi ste samo neko ko je zaposeo ovu zemlju i mi od vas ne možemo da se oslobodimo. Vi niste naša država i nikada to nećete biti.
Ono što mi u Evropi radimo to su vapaji da nam neko pomogne da se oslobodimo i da naš narod Srbije oslobodimo od ovoga što vi radite.
Ti da ćutiš jer ti si do juče bio deo ovih svih vlasti koje su do sada postojale.
Prema tome, ti kada govoriš o nekima tamo, pa ti si bio taj neko.
Što se tiče REM-a i da je REM „trla baba lan“, jel tako se kaže, da upravo vam to zameraju. Zameraju vladavinu prava, zameraju to što ste zarobili pravosuđe i zameraju vam to što ne dozvoljavate slobodu medija. A, kada bi imali nezavistan REM onda bi taj nezavistan REM sledio medije u Srbiji i sredio medijski prostor. U tom slučaju vi više ne bi postojali 24 sata na političkoj sceni jer vam ne bi više postojale vaše trovačnice i ono što građanima radite preko istih tih trovačnica.
29/2 JJ/MT
Zatvorile bi se znate zašto? Samo zato što bi pravilnik REM-a morao da izriče mere za sve ono što radite, kako nazivate građane, opoziciju, nas ovde, kako pozivate na linč, kako targetirate ljude. E, sve to ne bi moglo da postoji vladavina prava i da postoji normalan medijski prostor i normalan REM koji bi to sankcionisao.
Vaš poslanik Marić, zaboravila sam kako se preziva, je na Odboru za kulturu i informisanje lepo rekao i objasnio građanima – ne damo vam REM, mi hoćemo većinu i mi imamo kandidate koje lično kontrolišemo. Vratite Odbor za kulturu, poslušajte njegov govor i čućete sami.
Jedino šta priznajem, svaka mu čast jer je jedini od svih vas ustao i glasno i jasno rekao ono što se u stvari dešava, a to je da vi kontrolišete REM i nećete da ga pustite.
Evo da se vratimo na temu, ja ću vam odgovoriti pitanjem – da li otvaramo Klaster 3 ili ne? Prosto je i još prostije pitanje. Znači, sve zemlje koje smo sada nabrojali, različite stranke ih vode, različite politike imaju i sve one su uskladile svoje spoljne i bezbednosne politike sa EU jedino Srbija nije. To je jedini odgovor da li mi otvaramo Klaster 3? Nećete da mi odgovorite? Pa, reći ću vam ja – ne, ne otvaramo ga, jedino mi.
Znate šta smo ostali, kako je ono Toma Nikolić govorio, tepih a crna jedna rupa kao da je pao pikavac. E, ta crna rupa je ostala Srbija.
Sada ću da vam kažem zašto? Zato što vi želite Brisel kao bankomat, ali ne želite ga kao sudiju. Vi želite pare EU, ali ne želite partnera EU ili eventualno da vam sudi za ono što ste uradili. Ne želite da vas neko kontroliše. Nemate volju da se sve te preporuke sprovedu.
Znate koja je razlika između nas ovde i vas tamo? Što mi kada imamo nešto da kažemo, mi ustanemo i kažemo glasno, a za to klečite, ćete da popijete tužbu. A drugo, mi kažemo imenom i prezimenom šta imamo i gledamo vas u oči, a vi odande dobacujete, lajete i ujedate zato što ne smete to da kažete javno jer se konstantno oblačite u neka lažna odela pred građanima Srbije. Pa, kada je kamera uključena i kada vas hvata, onda pričate, čitate ono što vam je šest medija timova spremilo, a kada nije uključena kamera, e onda radite to što radite. To je Gašić isto probao sa klečenjem, pa, pogledajte, polako, stići će vam tužba.
Hoću da završim sa tim, da problem Srbije nije u preporukama Brisela, nego je problem u SNS koji te preporuke ne želi, neće da sprovede i zato ne otvaramo Klaster 3. Hvala vam.
30/1 VS/LjL 15.55 – 16.05
Dok nam je struja poskupela peti put za tri godine, za iste tri godine koliko se ne koristi zapuštena i sva u korovu fabrika vakcina koju smo platili više od 50 miliona evra, a najavljivali ste je kao ekstremno važan strateški projekat skoro kao EKSPO.
Dok pripremo flaše za točenje benzina, pokvarili ste EPS ispred tek otvorenih tunela dežuraju hitna i vatrogasci, a pruge sada otvaramo i bez dozvola. Dok u Srbiji ima više kladionica nego vrtića, ljudi se hrane u narodnim kuhinjama, deca se SMS porukama, a hiljade ljudi izvršitelji izbacuju na ulicu. Dok sela pustošite poljoprivrednike ste uništili, obrazovanje ste sveli na kupovinu diploma, ali ste napravili da smo jedina zemlja u svetu koja ima klozete ispred Skupštine.
Dok imamo premijera koji je kao ona četvrta ringla na šporetu koja se nikada ne koristi, uspeli ste da Srbiju izgurate na prvo mesto u Evropi po smrtnosti od raka. Ipak, vaš najveći uspeh je to što ste još uvek na slobodi. Dok ste jedno po jedno na Kosovu predavali, a vaši Radojičići se bogatili 600.000 ljudi trajno se iselilo iz Srbije. Srbiju ste zaključali u podrum medijskog mraka, istinu ste uhapsili, a skoro najuspešnije ste uspeli da uništite kulturu.
Pitala bih ministra Selakovića, koji je kao devojka za sve, pošto je prvo bio ministar pravde, pa ministar spoljnih poslova, pa ministar za rad, zapošljavanje boračka socijalna pitanja, pa, evo ga sada drugi put po redu ministar kulture – zašto je dozvolio zatvaranje Narodnog pozorišta, najvažnijeg kulturne institucije u Srbiji i zašto učestvuje u najgrubljem napadu Dragoslava Bokana i Ljubice Vraneš na kulturu Srbije?
Bokan koji sa sobom nosi krivične optužbe za razbojništvo, koji je dva puta bio osuđivan, optužen da je bio organizator grupe za iznudu novca, koji je poznat po svojim govorima mržnje i uvredama za vladajući režim izgleda da je najadekvatnije rešenje da bude na čelu Upravnog odbora Narodnog pozorišta.
Da li se ministar seća kako je baš Bokan, baš za vašeg predsednika govorio da je, citiram – najstrašniji izdajnik, gori od vampira, gori od mrtvaca, gori od lešine, da je zombi koji truli, ali izgleda da takve najviše volite da primate u vaše redove. Nema više FEST-a, nema BITEF-a, nema EGZIT-a, a i šta će vam, stvarate svoju kvazi kulturu.
Da li vam je poznato, a poznato vam je da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurse za finansiranje i sufinansiranje domaće filske produkcije? Pravite nacionalni festival, a ukidate finansiranje kinematografije što ni kod Monti Pajtona nismo mogli da vidimo.
Da vas podsetim, ukidanjem finansiranja kinematografije prekršili ste član 73. Ustava Republike Srbije, Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu, Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, a verovatno i Zakon o državnoj upravi.
Brat i ćerka ove Vraneš, dobili su milionska sredstva na konkursima Ministarstva kulture Pokrajine i grada Novog Sada, dok su najznačajnije kulturne organizacije ostale bez ijednog jedinog dinara zbog nje, dok se ona evo i danas po Skupštini šeta sa Šanel tašnom od 19.000 evra i ništa manje skupim „bankli“ nakitom.
Čisto da građani znaju, dok je Maša Vraneš, ćerka, dobila od tek osnovanog udruženja sredstva od države bez sredstava su zbog toga ostali „Nišvil“, Udruženje kompozitora Srbije, Muzička omladina Novog Sada, Sterijino pozorje, Filmski centar Srbije, a Vraneševa je dobila više sredstava od čuvenog BEMUS-a.
Zar smo ministre Selakoviću spali na to da nam kulturne institucije postaju bankomati i za nebitne SNS članove? Ali jadna li je i ta stranka koja u sebe prima samo parazite koji će se bogatiti na njenim leđima.
Da li ste upoznati sa tim, da je u Narodnom pozorištu stupio na snagu nekakav potpuno idiotski pravilnik, ove gospođe Vraneš, suprotan Zakonu o radu, kao i Ustavu ove zemlje, konkretno članu 46. zbog koga su umetnici odlučili da štrajkuju?
Da li ste pokušali da lažnim zatvaranjem Narodnog pozorišta uradite kontrolu štete i ako niste, zašto onda po istom osnovu niste zatvorili i ovu i gradsku Skupštinu, bolnice, domove zdravlja, ministarstva i tako dalje?
Za kraj, pitala bih ministra poznatog po svom iznenađenju što je postao ministar informisanja, što razumemo, jer i mi smo bili iznenađeni s obzirom da smo na to mesto očekivali Miljanu Kulić ili Jovanu Jeremić ili bilo koga ko je slučajno prošao Nemanjinom?
Ako može da nam objasni, da li su u skladu sa Pravilnikom Vlade njegova javna gostovanja gde polemiše o pedofiliji među svojim kolegama i da li je to prijavio nadležnim organima? Gde priča o tome koliko su žene zapravo glupe, homoseksualci bolesnici, a ja iz poštovanja prema ovom domu, neću citirati njegove izjave gde govori o ženskim orgazmima.
Skoro je izjavio da mu je zabranjeno da daje izjave i to je najpametnije što ste sa ovim ministrom mogli da uradite. Hvala vam.
Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, pre nego što postavim poslaničko pitanje, zamolila bih sve da pošalju poruku 227 na 3800 za Natašu Ademović koja boluje od izuzetne retke bolesti i potrebno je još dve i po hiljade poruka da se ova mlada mama pošalje na lečenje u Tursku i da joj se pomogne.
Hvala vam unapred.
Žao mi je što ministarka Đurđević Stamenkovski nije tu da mogu lično da joj postavim pitanje da li je upoznata sa tim da određeni zaposleni u centrima za socijalni rad, a pre svega ozloglašenom Centru za socijalni rad Obrenovac sprovode organizovano inostrano usvajanje dece, srpske dece i to u Švedsku.
Narodni pokret Srbije - Miroslava Aleksića došao je do saznanja da postoje socijalni radnici koji umesto da pružaju podršku i pomoć hraniteljima kako bi postali roditelji, odnosno usvojitelji, prilikom usvajanja, što im je inicijalno i posao, prosto to im stoji u opisu radnog mesta, umesto toga, pomažu zapravo inostranim usvojiteljima.
Takav slučaj dogodio se porodici Kojić iz Jadranske Lešnice kod Loznice, a ministarka Đurđević je sa tim izuzetno dobro upoznata.
Ta porodica se u nekoliko navrata u svom očaju obraćala. Doduše, tražila je za uzvrat kuče iz njihove odgajivačnice, ali im nije pomogla.
Porodica Kojić je hraniteljska porodica već deset godina. I Sreten i Danijela Kojić imaju hraniteljske licence. Imali su na hraniteljstvu dve devojčice, Slađanu i Kristinu.
Kristina je došla kod njih sa samo deset meseci. Bila je u jako lošem stanju fizičkom. Čak kada su je davali u njihov dom, rekli su – neka vam je Bog u pomoći da uopšte preživi.
Na svakih 15 dana od momenta kada je devojčica došla u njihov dom imali su kako redovne, tako i vanredne kontrole i inspekcije, što gradskih centara Loznice, tako i Obrenovca.
Danijela i Sreten Kristinu su odgajili. Naučili su je da hoda, govori, voli, uči, a sa kakvom brigom su oni to radili, govori i potvrđuju Kristinini zdravstveni kartoni, pisma, fotografije, izjave učitelja, trenera, a onda je u septembru mesecu prošle godine počela tortura, pre svega, socijalnih radnica Nade Sekulić iz Centra za socijalni rad i usvojenje i Jelene Goljić, koja je rukovodilac Službe za decu Centra za socijalni rad Obrenovac. Došli su u kuću porodice Kojić i saopštili im da će dati devojčicu na inostrano usvajanje.
Kada su Kojići izrazili nezadovoljstvo i želju da oni zapravo usvoje devojčicu i da nema nikakve potrebe za inostranim usvajanjem, počeli su još veći pritisci i tortura.
Oni su pisali svima – i ministarki Đurđević, i predsedniku Republiku i centrima za socijalni rad i Obrenovac i Loznica. Sve su pokušali. Nema vrata na koja nisu pokucali i molili da im se dozvoli da oni usvoje Kristinu.
Svima vama pisali su i njene učiteljice i njeni drugovi iz predškolskog i sami roditelji bezbroj puta. Na sve ovo ste se oglušili. U isto vreme, dok niko od svih vas ove napaćene ljude ne čuje, Jelena Goljić i Nada Sekulić konstantno vrše pritisak. Prete im krivičnim prijavama, zatvorom. Dovodili su im policijsku maricu u dom, terali ih da Kristinu lažu kako je u Švedskoj čekaju biološki roditelji, kako je tamo sve lepo, za razliku od Srbije, kako imaju bazen. Čak su pokazivali i avion kojim će Kristina leteti.
Sve vreme su im pretili da nikome ništa ne smeju da kažu i da ne smeju da pisnu o tome šta im se dešava. Porodica Kojić obraćala se i usmeno i pismeno svim institucijama, preklinjajući za pomoć samo da mogu da usvoje svoje devojčice.
Svi ste se oglušili. Jelena Goljić i Nada Sekulić 5. januara ove godine došli su u njihovu kuću sa policijom i malu Kristinu bukvalno fizički odvojili od roditelja. Zamislite tu scenu uz vrištanje deteta i plakanje. To sam htela da pitam ministarku, pošto je juče rekla da je majka, a evo i ja sam – da li to može da zamisli?
Ipak, devojčicu su odveli i po hitnom postupku je poslali u Švedsku na inostrano usvajanje.
Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite u februaru mesecu izašla je u javnost sa podatkom da 726 porodica u Srbiji čeka na usvajanje. Moja pitanja za ministarku su: da li su iscrpljeni svi mehanizmi u Srbiji da se devojčicad usvoji, jer tek kada se ti mehanizmi iscrpe, ide se na inostrano usvajanje?