Na dnevnom redu nam je Predlog razrešenja člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kao i članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, gde već vlada sindrom ostavki iz ličnog razloga. Uveliko vlada i vaša razjarena osveta prema univerzitetima i obrazovanju uopšte.

Možda bi bolji predlog bio da potpuno ukinete ova tela, jer šta će vam? Vama ne trebaju ni obrazovanje, ni univerziteti, ni akademski građani. Treba vam jedna Megatrend fabrika, gde ćete štancovati diplome i doktorate, na jednom fotokopir aparatu. Evo, recimo, Siniša Mali može da nadgleda taj projekat. Svesno strateški uništavate obrazovanje, kako bi manipulisali masama i pravili se da je sve stabilno, a Srbija je stabilna kao pacijent na aparatima.

Nakon ovog zasedanja imaćemo Zakon o informacionog bezbednosti, koji će omogućiti SNS tajnu kontrolu nad privatnim mrežama i sistemski nadzor. Imaćemo i Zakon o EKSPO-u, po kom će nesmetano objekti moći da se koriste, bez ikakve dozvole, i to do dve godine, jer očigledno vas ničemu nije naučilo to što nadstrešnica u Novom Sadu nije imala upotrebnu dozvolu.

Nakon ovog zasedanja imaćemo i Zakon o legalizaciji, koji će pomoći investitorima SNS da se još malo obogate, ali neće objasniti odakle 4,8 miliona nelegalnih objekata. Neće objasniti ni šta će se desiti ako neko pokuša da legalizuje objekte koji se mesecima nalaze na prostoru nekada poznatom kao Dvorska bašta porodice Karađorđević, zatim pod imenom Pionirski park…

Samo malo, ako mogu. (Isključen mikrofon.)

Ministarka zaštite životne sredine nam je ovde pričala kako su vrtići besplatni u celoj Srbiji, naročito u Novom Sadu, a nije objasnila zašto smo u poslednjih pet godina prva zemlja na svetu po smrtnosti od raka pluća zbog onoga što udišemo. Ministar Lončar se našao pozvan da priča o ekonomiji, mada ni tu nije objasnio kako smo od duga od 15 miliona evra, kada ste vi došli na vlast, došli do 39. Inače, podsetiću građane Srbije da onog trenutka kada je SNS došla na vlast nije postojao nijedan milijarder u Srbiji, a danas ih ima 48, po Forbsu.

Ministar nije objasnio kako funkcioniše, odnosno zašto ne funkcioniše sistem obrazovanja, zašto nema grejanja na Dečjoj onkologiji, kao i zašto i dalje imamo liste čekanja i zakazivanja.

Realnost je da Srbija sve više liči na rijaliti program, koji niko normalan više ne želi da gleda, ali smo primorani da ostanemo u ovoj sezoni inflacije, ludila, poniženja i raznih projekata veka, koji ne služe nikome i ničemu, sem vašim džepovima. Danas građani ne znaju da li da plate račun za struju ili da idu da jedu?

Srbija danas nije država sistema… (Isključen mikrofon.)

Što se tiče kadrovskih rešenja u oblasti visokog obrazovanja, do te mere ste uništili visoko obrazovanje da su ljudi počeli da daju masovno ostavke iz ličnih razloga. Toliko o kadrovskim rešenjima.

To do čega je dovelo uništenje obrazovanja i obrazovnih institucija u Srbiji pokazuje način na koji se ponašaju poslanici SNS-a.

Ja ne znam ko je Narodna stranka, niti sam imala ikada ikakve veze sa bilo kojom strankom, sem ove u kojoj se nalazim. Ali, vi toliko urlate, toliko vređate… Poslanik Marijan Rističević pokazuje ustima šta već pokazuje! Ja se ne ljutim, jer znam da čovek ne može da se suzdrži, ali pokušavam da vam objasnim do čega je dovelo. Ljudi beže iz NAT-a, ljudi beže iz bilo kakvih tela ili saveta koji imaju ikakve veze sa visokim obrazovanjem, jer ne žele više da imaju ikakve veze sa ovim režimom i da budu deo ovog sistema koji vi činite.

Ne, ne mogu polako kada me vređaju narodni poslanici, dobacuju sve vreme, jer nemate minimum osnovne kulture i kućnog vaspitanja, a da ne pričam o fakultetskom obrazovanju. Polovina vas ovde nema diplome. (Isključen mikrofon.)

Ovim članom 4. vlast želi da uvede korišćenje objekata koji još nisu potpuno završeni, i to čak do dve godine pre nego što dobiju regularnu dozvolu i upotrebnu dozvolu. To znači da se objekti mogu pustiti u rad bez standardne procedure kontrole koja važi za sve ostale građane i investitore.

Građani Srbije, dok vi ako gradite kuću na primer morate da čekate svu papirologiju, tehničke uslove, upotrebnu dozvolu, da stavljate u kovertu uz viski i čokoladu svakome u njihovoj birokratiji, država i investitori oko EKSPO mogu da počnu da koriste objekte odmah, čim dobiju pozitivan izveštaj njihove komisije. Dakle, ne nezavisne komisije, nego one koju sami angažuju.

Zakon im daje mogućnost da dve godine posluju bez konačne dozvole. U realnosti ti objekti mogu biti nedovršeni ili delimično bezbedni. Pitanje je ko će snositi odgovornost ako dođe do havarije ili, ne daj Bože, nekome padne na glavu neki plafon, da ne kažem neka nadstrešnica na glavu? Da li je to ta komisija, Ministarstvo, investitor ili građani koji su samo slučajno tuda prošli?

Ovim članom država pravi poseban režim za EKSPO, paralelni sistem u kojem se pravila savijaju po potrebi. Za obične građane to stroga procedura i kazna, a za EKSPO i privilegovane investitore ubrzani režim, upotreba bez dozvole, 24 meseca probnog rada. To nije zakon za razvoj, to je zakon za privilegije. Za obične ljude šalter, čekanje i kazne.

Dakle, EKSPO nije projekat budućnosti, to je betonski spomenik vašoj režimskoj pohlepi koji ćemo mi plaćati. Dok građani jedva sastavljaju kraj s krajem, vi trošite milijarde na stadione, delfinarijume i akva centre. Za isto vreme nama bolnice prokišnjavaju, plafoni padaju po školama, domovi zdravlja nemaju osnovne aparate. EKSPO nije razvoj, to je ekonomska okupacija. A kada se svetla vašeg jednokratnog spektakla ugase, nama i Srbiji ostaje pustoš, devastirana ekonomija i decenije plaćanja vašeg megalomanskog hira. EKSPO će proći, a mi ćemo dok smo živi plaćati ceh. Hvala.

Hvala.

U ovom članu predlažete obavezu ponovne prijave radova u slučaju izmene građevinske dozvole. Na papiru to može da deluje formalno, ali u praksi znači samo jedno – dodatno usporavanje ionako već tromih i neefikasnih procedura u sistemu koji već godinama koči investicije, produžava rokove i povećava administrativne prepreke.

Umesto da se proces ubrza ovde se sada ponovo uvodi još jedan korak koji realno nedoprinosi ni bezbednosti, ni kontroli, a ni kvalitetu gradnje već samo stvara dodatne zastoje i dodatne gužve u već tromom državnom aparatu.

Umesto da pokušavamo da modernizujemo i da pojednostavimo postupke ovakvim rešenjima vraćamo se korak unazad. Stvaramo prostor za administrativne blokade, zamislite tako vam blisku korupciju, i arbitrarno odlučivanje lokalnih državnih službenika.

Ovim članom najviše se pogađaju građani koji čekaju na dozvole i projekte mesecima, a nekada i godinama.

Zakon o planiranju i izgradnji treba da bude instrument ubrzanja razvoja, a ne mehanizam cementiranja birokratije. Takođe i razvoja.

Mi ne podržavamo ovakve norme koje usporavaju gradnju i koje guše inicijativu da se investitori pretvaraju u zatočenike administracije.

Ovo je pitanje zdrave pameti, efikasnosti i odgovornosti prema građanima i privredi Srbije.

Verovatno ćete i za ovaj amandman reći da je dobar, ali ne može pravno-tehnički da se ubaci, da se sprovede. Sasvim slučajno nijedan amandman opozicionih predstavnika, ali zato apsolutno svaki amandman predstavnika vladajuće koalicije nekako može da postane deo Predloga zakona. Hvala.

Hvala.

Ovim članom Predloga zakona propisano je da se novi propisi primenjuju isključivo na postupke koji su pokrenuti nakon stupanja zakona na snagu. Takvo rešenje faktički uskraćuje zaštitu prava na porodični dom za hiljade građana koji su već zahvaćeni izvršnim postupcima, često u situacijama kada se njihova jedina nepokretnost koristi za stanovanje čitave porodice. Time se suštinski negira svrha samog zakona, koji je, kako se navodi u obrazloženju, usmeren na zaštitu prava na porodični dom, garantovanog članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Sve u svemu, ovaj zakon favorizuje vlasnike stanova u većim centrima, u odnosu na provinciju. Recimo, vrednost stana na Vračaru površine 60 kvadrata višestruko je veća od istog takvog stana bile gde na jugu Srbije.

Pod broj dva, ne štiti prava ugroženih kategorija, što znači da maloletna izdržavana lica i ugroženi lete na ulicu. Ne štiti pravo članova porodičnog domaćinstva, što je posebno važno za seoske sredine.

I pod tri, favorizuje banke, jer banke kao poverioci mogu da preuzmu nepokretnosti, bez obzira na površinu i ograničenja iz ovog zakona.

Zatim, imamo problem izvršenja obaveza po stambenom kreditu, u slučaju problema u otplati itd.

Ali ono što je najvažnije, pošto po Zakonu o hipoteci postoji vansudska prodaja, sud će upisivati hipoteke na stanove manje od 60 kvadrata, sada će svi to raditi, i prodavati ih. Da li vi išta možete da uradite što je isključivo u interesu građana, a ne da se koristite vi, bogatite i profitirate na leđima ovih građana?

Želim da odgovorim kolegi samo pre mene da ovde niko u ovoj zemlji neće da ne plaća račune namerno, nego ljudi ne mogu da ih plaćaju jer nemaju dovoljno sredstava, a onda im to ne dođe kod izvršitelja, nego im ih vi pošaljete. Hvala.

Blago nama kad nam Bakarecov amandman ulazi u Predlog zakona.

Ovim amandmanom tražimo da se član 2. Predloga zakona dopuni novim stavom 3, kako bi se precizno definisalo ko može biti proglašen operatorom važnih IKT sistema. To mogu biti isključivo oni subjekti čiji bi prekid rada mogao da izazove ozbiljne i neposredne posledice po funkcionisanje države, odbranu, javnu bezbednost, zdravlje građana ili snabdevanje energijom i vodom.

Ovo je važno zato što postojeći tekst zakona namerno je ostavljen neodređen, širok i rastegljiv. To nije slučajno. Takva nepreciznost omogućava vlasti da arbitrarnim odlukama širi krug tih posebnih operatora, da pod oznakom tzv. bezbednosti stavi gotovo svaku firmu, svaku organizaciju, svaki sistem koji joj zatreba i time centralizuje kontrolu u rukama izvršne vlasti i njenih službi.

Umesto jasnog i stručnog kriterijuma, dobili smo alat za zloupotrebu, za selektivnu primenu zakona, za političko nagrađivanje onih koji jesu podobni i onih koji to nisu.

Ako sve postane od posebnog značaja, kako ste naveli u ovom Predlogu zakona, onda zakon gubi smisao, a država dobija alat, mehanizam, za nadgledanje, ucenjivanje i gušenje slobodnog tržišta, pod izgovorom bezbednosti. Ako hoćemo stvarnu a ne fingiranu informacionu bezbednost, onda bi država morala da zna ko je zaista za funkcionisanje države a ko nije.

Vi ste ovde bezbedonosni okvir iskoristili kao politički instrument vlasti. Pod plaštom informacione bezbednosti, uvodite još jedan mehanizam netransparentne vaše kontrole. Hvala.

Ovako, gospodine Atlagiću, da vas naučim, data centar ima svaka država, nema Srbija i nije nikakvo dostignuće Aleksandra Vučića što sad mi imamo data centar. To je potreba modernog vremena. To je prvo.

Da, gradite nebezbedne objekte, to nije laž, kao što kažete da je laž, jer da vas podsetim, 16 ljudi je zbog vas i toga mrtvo.

Idemo dalje.

Vi ne znate ni da izgovorite informaciona bezbednost.

Narodni pokret Srbije traži da se promeni član 49. kako bi se jasno propisalo ko ima pravo da vrši stručan nadzor nad najvažnijim informacionim sistemima. Nadzor mora da se sprovodi uz poštovanje zakonitosti ovlašćenja kao što to propisuju zakoni o inspekcijskom nadzoru. Ovo je ključno, zato što zakon koji ste predložili ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe. On ne kaže precizno ko vrši nadzor, kako se on kontroliše, niti koje su granice te moći.

Otvara se prostor da vlast ili neke njene službe, a znamo koliko ih imate, mogu da zaviruju u bilo koji sistem pod izgovorom informacione bezbednosti bez jasnih pravila i kontrole. Ako ne postoje ta jasna pravila, to nije zaštita, to je neograničena moć, a kada se moć ne kontroliše, onda se zloupotrebljava, a sa SNS videli smo kako to izgleda toliko puta u ovoj zemlji.

Nadzor može da postoji, ali mora da bude zakonit, uređen, jasan, transparentan i podložan kontroli. To je jedini način da se zaštiti država i građani, ne od tehnoloških pretnji, već od samovolje vas koji vršite taj nadzor.

Ukoliko budete odbili ovaj amandman, a znamo da hoćete, praktično kažete da hoćete da imate pravo da nadzirete koga god hoćete, kad hoćete, kako hoćete i bez ikakve kontrole.

Što se tiče prethodnog govornika, samo da objasnim da opozicija ne želi da vrati Srbiju u mrak kao onda kada su vladali. Činjenice su Narodni pokret Srbije je osnovan pre dve godine, Novo lice Srbije pre tri godine, PSG 2017. godine, ZLF pre dve godine, tako da, nikada nismo bili na vlasti, kako kažete da jesmo. A kada vi govorite o preletačima, to je izuzetno interesantno. U sledećem amandmanu ću reći vaše izjave neke.

Ovim amandmanom menja se član 50. Uvodi se obaveza da pre nego što država nekome uruči kaznu, mora prvo da izda upozorenje i da ostavi rok od najmanje 30 dana da se problem ispravi.

Predloženi zakon omogućava da se odmah izriču ogromne kazne i do pola miliona dinara za firme, 200.000 za odgovorna lica, 100.000 za fizička lica, bez ikakvog obrazloženja, bez objašnjenja, upozorenja, bez šanse da neko grešku ispravi. To znači da neka mala firma, preduzetnik ili građanin mogu da dobiju kaznu preko noći, čak iako se radi o sitnom, tehničkom propustu koji nije nikoga ugrozio.

Ovim se ne pogađaju velike korporacije. Ovo je zakon koji pogađa male biznise i obične ljude. Ako se ovo usvoji, inspekcija će imati otvorena vrata da piše kazne kako god hoće, bez ikakve obaveze da prethodno upozori. I to je vaš recept za samovolju, za pritiske, za vaše političke zloupotrebe, a znamo kako to izgleda u Srbiji. Podobni će dobiti upozorenje, nezvanično, a oni koji nisu podobni kaznu na sto. Vi morate da shvatite da država nije šerif i nije u vašoj službi da vreba i kažnjava iz zasede. Država treba da bude servis građana, a ne njihov neprijatelj.

Zakon o informacionoj bezbednosti, kako ste ga loše prepisali od EU, jer ako ste ga već prepisivali, onda je trebalo da to uradite kao što su uradile Slovenija i Hrvatska, a ne da prepisujete samo one delove koji vama odgovaraju.

Zakon je o disciplinovanju i zastrašivanju ljudi onako kako ste ga vi prepisali. Svaki poslanik koji bude glasao za to, radi direktno protiv građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Ovim amandmanom proširuju se kriterijumi za oslobađanje i umanjenje sudskih taksi. Predlog zakona se ograničava na imovinsko-finansijske okolnosti, dok se zanemaruju i socijalni i zdravstveni faktori koji mogu biti presudni za ostvarivanje prava na pravdu.

Dodavanje ovih elemenata garantuje da siromašni, bolesni i socijalno ugroženi građani neće biti diskriminisani i da pravo na pristup suda mora biti zaštićeno u skladu sa evropskim standardima.

Zbog toga ovim amandmanom predlažemo da se promeni da taksa koja je bila naplaćena će se vratiti i da se zadrži dosadašnja formulacija.

Član 6. menja način na koji sud odlučuje o oslobađanju od plaćanja sudskih taksi. Uvodi se niz kriterijuma, vrednost spora, ukupna imovina, prihodi domaćinstva, broj članova porodice. Ovo znači da će građani koji jedva sastavljaju kraj sa krajem morati da dokazuju siromaštvo do poslednjeg papira da bi ih država poštedela takse. Zamislite penzionera koji tuži komunalno preduzeće, radnika koji traži neisplaćenu platu ili samohranu majku koja pokreće spor o alimentaciji. Umesto zaštite čeka ih potpuno novi zid birokratije. Sud će procenjivati vašu imovinu i prihode i odlučivati da li zaslužujete oslobađanje ili ne, a ko odlučuje i po kojim standardima ne postoji jasna zaštita slabijih, već sudska diskrecija.

Ovo nije član koji štiti siromašne, ovo je član koji ih obeshrabruje da uopšte i potraže pravdu, jer kad građani moraju da idu na sud da bi dokazali da su siromašni onda pravda postaje privilegija a ne pravo.

Hvala.

Ovde imamo uvećanje od 400% i pravdu skuplju 400%. Mi kažemo da se u članu 15. reči „15.000“ zamenjuju rečima: „3.000“. Predloženo povećanje sudske takse sa 3.000 na 15.000 dinara za određene podneske predstavlja nesrazmerno i neopravdano finansijsko opterećenje za građane, isto tako privredu, a naročito u uslovima ekonomske nestabilnosti i visoke inflacije, mada, sigurna sam da ćete me demantovati i reći kako smo mi ekonomski tigar.

Takva mera može odvraćati efekat na pristup pravdi i faktički ograničiti pravo na efikasnu pravnu zaštitu, naročito za mala i srednja preduzeća, kao i fizička sa nižim primanjima.

Ustav Republike Srbije garantuje jednak pristup sudu, a Evropska konvencija o ljudskim pravima zahteva da sudske takse ne budu prepreka u ostvarivanju prava na pravično suđenje.

Povećanje takse od čak 400% nije praćeno nikakvim obrazloženjima troškova pravosuđa, niti ikakvom analizom socijalno ekonomskog uticaja. Zato je neophodno zadržati postojeći iznos od 3.000 dinara, kako bi se očuvala dostupnost pravde za sve građane koji to mogu da plate.

Građani Srbije, da budemo vrlo jasni, ovim članom država povećava sudsku taksu sa 3.000 na 15.000 dinara, pet puta više, bez ikakvog objašnjenja, bez analize, bez ikakve procene posledica.

Pitajte se ko će moći da plati 15.000 dinara da bi pokrenuo ili nastavio spor. Sigurno ne prosečan građanin koji ima platu 70.000 dinara za mnoge, mada ćete mi demantovati i reći kako je nekoliko hiljada evra.

Ovo će značiti – odustani od pravde, jer je preskupa. Ovo nije fiskalna mera, ovo je mehanizam odvraćanja građana od sudova. Time se direktno ugrožava pristup pravdi, naročito u radnim sporovima, porodičnim slučajevima ili situacijama kada pojedinac ide protiv institucije ili velike kompanije.

Vlast pokušava da sakrije ovu meru u tehničkom zakonu, ali istina je jednostavna. Građanima se udara po džepu kad god pokušaju da traže pravdu… (Isključen mikrofon.)

Dok nam je struja poskupela peti put za tri godine, za iste tri godine koliko se ne koristi zapuštena i sva u korovu fabrika vakcina koju smo platili više od 50 miliona evra, a najavljivali ste je kao ekstremno važan strateški projekat skoro kao EKSPO.

Dok pripremo flaše za točenje benzina, pokvarili ste EPS ispred tek otvorenih tunela dežuraju hitna i vatrogasci, a pruge sada otvaramo i bez dozvola. Dok u Srbiji ima više kladionica nego vrtića, ljudi se hrane u narodnim kuhinjama, deca se SMS porukama, a hiljade ljudi izvršitelji izbacuju na ulicu. Dok sela pustošite poljoprivrednike ste uništili, obrazovanje ste sveli na kupovinu diploma, ali ste napravili da smo jedina zemlja u svetu koja ima klozete ispred Skupštine.

Dok imamo premijera koji je kao ona četvrta ringla na šporetu koja se nikada ne koristi, uspeli ste da Srbiju izgurate na prvo mesto u Evropi po smrtnosti od raka. Ipak, vaš najveći uspeh je to što ste još uvek na slobodi. Dok ste jedno po jedno na Kosovu predavali, a vaši Radojičići se bogatili 600.000 ljudi trajno se iselilo iz Srbije. Srbiju ste zaključali u podrum medijskog mraka, istinu ste uhapsili, a skoro najuspešnije ste uspeli da uništite kulturu.

Pitala bih ministra Selakovića, koji je kao devojka za sve, pošto je prvo bio ministar pravde, pa ministar spoljnih poslova, pa ministar za rad, zapošljavanje boračka socijalna pitanja, pa, evo ga sada drugi put po redu ministar kulture – zašto je dozvolio zatvaranje Narodnog pozorišta, najvažnijeg kulturne institucije u Srbiji i zašto učestvuje u najgrubljem napadu Dragoslava Bokana i Ljubice Vraneš na kulturu Srbije?

Bokan koji sa sobom nosi krivične optužbe za razbojništvo, koji je dva puta bio osuđivan, optužen da je bio organizator grupe za iznudu novca, koji je poznat po svojim govorima mržnje i uvredama za vladajući režim izgleda da je najadekvatnije rešenje da bude na čelu Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

Da li se ministar seća kako je baš Bokan, baš za vašeg predsednika govorio da je, citiram – najstrašniji izdajnik, gori od vampira, gori od mrtvaca, gori od lešine, da je zombi koji truli, ali izgleda da takve najviše volite da primate u vaše redove. Nema više FEST-a, nema BITEF-a, nema EGZIT-a, a i šta će vam, stvarate svoju kvazi kulturu.

Da li vam je poznato, a poznato vam je da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurse za finansiranje i sufinansiranje domaće filske produkcije? Pravite nacionalni festival, a ukidate finansiranje kinematografije što ni kod Monti Pajtona nismo mogli da vidimo.

Da vas podsetim, ukidanjem finansiranja kinematografije prekršili ste član 73. Ustava Republike Srbije, Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu, Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, a verovatno i Zakon o državnoj upravi.

Brat i ćerka ove Vraneš, dobili su milionska sredstva na konkursima Ministarstva kulture Pokrajine i grada Novog Sada, dok su najznačajnije kulturne organizacije ostale bez ijednog jedinog dinara zbog nje, dok se ona evo i danas po Skupštini šeta sa Šanel tašnom od 19.000 evra i ništa manje skupim „bankli“ nakitom.

Čisto da građani znaju, dok je Maša Vraneš, ćerka, dobila od tek osnovanog udruženja sredstva od države bez sredstava su zbog toga ostali „Nišvil“, Udruženje kompozitora Srbije, Muzička omladina Novog Sada, Sterijino pozorje, Filmski centar Srbije, a Vraneševa je dobila više sredstava od čuvenog BEMUS-a.

Zar smo ministre Selakoviću spali na to da nam kulturne institucije postaju bankomati i za nebitne SNS članove? Ali jadna li je i ta stranka koja u sebe prima samo parazite koji će se bogatiti na njenim leđima.

Da li ste upoznati sa tim, da je u Narodnom pozorištu stupio na snagu nekakav potpuno idiotski pravilnik, ove gospođe Vraneš, suprotan Zakonu o radu, kao i Ustavu ove zemlje, konkretno članu 46. zbog koga su umetnici odlučili da štrajkuju?

Da li ste pokušali da lažnim zatvaranjem Narodnog pozorišta uradite kontrolu štete i ako niste, zašto onda po istom osnovu niste zatvorili i ovu i gradsku Skupštinu, bolnice, domove zdravlja, ministarstva i tako dalje?

Za kraj, pitala bih ministra poznatog po svom iznenađenju što je postao ministar informisanja, što razumemo, jer i mi smo bili iznenađeni s obzirom da smo na to mesto očekivali Miljanu Kulić ili Jovanu Jeremić ili bilo koga ko je slučajno prošao Nemanjinom?

Ako može da nam objasni, da li su u skladu sa Pravilnikom Vlade njegova javna gostovanja gde polemiše o pedofiliji među svojim kolegama i da li je to prijavio nadležnim organima? Gde priča o tome koliko su žene zapravo glupe, homoseksualci bolesnici, a ja iz poštovanja prema ovom domu, neću citirati njegove izjave gde govori o ženskim orgazmima.

Skoro je izjavio da mu je zabranjeno da daje izjave i to je najpametnije što ste sa ovim ministrom mogli da uradite. Hvala vam.

Hvala, poštovani građani Srbije.

Narodni pokret Srbije tražio je da se u ovom članu doda stav, upis prava svojine nije moguć ukoliko nisu rešeni pravno-imovinski odnosi.

Član 13. reguliše situaciju kada je objekat podnet za upis i izgrađen na zemljištu koje je isključivo u privatnoj svojini drugog lica. Ako podnosilac prijave ne dokaže pravo na zemljište agencija ga upućuje da to reši u roku od pet godina, pet godina šta se dešava ukoliko ne reši u roku od pet godina? Čak i da zanemarimo to što je ovaj zakon u koliziji sa opštim normama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i Zakona o planiranju i izgradnji objekta. Podsetiću vas da sporovi sa imovinsko-pravnom problematikom pred sudovima u Srbiji traju znatno duže, a nekada čak i deset godina. Obmana je da se ovim zakonom rešavaju problemi građana, jer problemi svih prethodnih legalizacija i jesu bili upravo nerešeni imovinsko-pravni status zemljišta, a on će nakon ovog zakona i dalje ostati.

Dakle, umesto da država jasno reguliše odnos između zemljišta i objekta, ona praktično odlaže problem i legalizuje pravnu nesigurnost. U tom periodu zakon ne definiše precizno status samog objekta. Da li je on upisan privremeno? Da li može da se koristi? Da li vlasnik zemljišta ima ikakvu zaštitu? I, to je pravna praznina.

Dodatno ako vlasnik zemljišta dobije spor, on ima pravo da zahteva uklanjanje objekta i to potencijalno i posle višegodišnjeg korišćenja time se otvara prostor za nove sporove, arbitraže, neizvesnost i umesto da zakon ponudi jasan, brz i pravedan mehanizam on ponovo pravi haos.

Dakle, član 13. ne rešava, već produžava pravne konflikte ostavljajući građane u nesigurnosti. Hvala.