Poštovani građani Srbije, prošlo je godinu dana otkada nezvanično, odnosno zvanično nemamo Savet REM-a i kako su mediji bez ikakvog nadzora. Nezvanično, nemamo ga punih 13 godina.

Prošlog novembra počela je borba za Regulatorno telo za elektronske medije, za REM koji bi bio regulator, a ne telo koje obezbeđuje opstanak SNS na vlasti. Godinu dana Srbija je bez institucije koja bi trebala da štiti javnost od zloupotrebe medijskog prostora. Godinu dana u kojoj su nezavisni novinari nazivani izdajnicima, u kojima je Javni servis postao, koji svi građani ove države plaćaju, postao servis jedne stranke i u kojoj smo postali šampioni u kršenju kodeksa novinara Srbije, zbog neistinitosti informacija, eksplicitnog nasilja, govora mržnje, senzacionalizma.

Svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u ovom vakuumu mogla je da manipuliše, targetira, vređa, ponižava i laže, bez apsolutno ikakvih posledica. I zato će ovo vreme ostati zapamćeno kao vreme zla, najbrutalnije propagande, sejanja mržnje i progona svih koji ne misle kao vlast.

"To je neka kurvica golog trbuha", citiram, izgovorio je Šešelj za studentkinju, a urednik "Informera" najodvratnije nastavio da komentariše šta bi joj radili i da zamišlja kako bi joj to radili i to sve u programu uživo, dok su pokazivali eksplicitne fotografije studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je članica Narodnog pokreta Srbije. Ta televizija nije sankcionisana, a ni ovi ljudi nisu odgovarali, još uvek.

Zato borba za REM za nas nije bila samo politička, već ljudska. Da nam više nikada ne puštaju na televizijama kako njihovi dojučerašnji saradnici melju ljude, kako do iznemoglosti repriziraju čoveka koji doživljava moždani udar, kako starleta na "Pink" televiziji do najsitnijih detalja daje uputstva kako kupiti fakultetsku diplomu, da slušamo te i takve urednike kako kunu, prete, psuju, dehumanizuju. Jer, znate, njima je mesto u ludnici a ne na televiziji.

Borba za REM za Narodni pokret Srbije nije bila samo pravna, već i moralna. Ali ne samo za nas iz Narodnog pokreta Srbije, već i za predlagače i njihove kandidate koji su svakodnevno targetirani i koji su svakodnevno prolazili torturu.

Iz sednice u sednicu Odbora za kulturu i informisanje svedočili smo pokušajima da se krši zakon, da se manipuliše konkursom, da se blokiraju imenovanja, da se predlažu ljudi koji ne ispunjavaju ni minimum kriterijuma koji je propisan zakonom, samo da se ne izgubi kontrola nad etrom.

Tokom ove bitke koja je trajala dva procesa, bili smo tu da tražimo zakonitost, da zajedno, uz podršku međunarodnih institucija, vraćamo proces u zakonski okvir, jer je vlast kršenjem istog ili namernim pogrešnim tumačenjem htela da izbaci sve nezavisne kandidate. Bili smo tu da to ne dozvolimo.

Na kraju, posle mnogo ispravki, pravnih tumačenja od strane i naših i stranih institucija i minimalnog poštovanja zakona, imamo pred nama 18 kandidata. To je prilika da se izabere Savet REM-a. Međutim, ukoliko se i u jednoj kategoriji ne bude izabrao kandidat, to ponovo pokazuje volju SNS da izbaci one kandidate koji joj iz nekog razloga nisu po volji.

Pisma predlagača i kandidata jasno su pokaza da će proces uspešno biti završen jedino ako u svakoj kategoriji budemo izabrali po jednog kandidata u svih devet oblasti. Ukoliko se to ne desi, SNS će to uraditi namerno, kako bi se kandidati povukli a onda ni Savet REM-a neće biti formiran.

Možda nekome i odgovara da nema Saveta REM-a, jer tako niko ne kontroliše medijsku scenu, punu govora mržnje, sadističkog razračunavanja sa političkim protivnicima, pozivanjem na linč opozicije, građana, ljudi iz civilnog sektora. Nakon ovog glasanja ili ćemo dobiti ceo funkcionalan Savet REM-a, ili će ceo proces u svim kategorijama pasti.

Taj Savet nije formalnost, on je osnova demokratskog poretka. On odlučuje ko dobija dozvolu. Sećate se kako je onomad sasvim slučajno Olivera Zekić dobila na poklon stan od Jovane Joksimović jer, eto, slučajno joj je baš dan pre toga dala dozvolu. Taj Savet odlučuje ko dobija nacionalnu frekvenciju, a time i ko ima glas u javnosti. On kontroliše da li se poštuje Zakon o oglašavanju, da li su programi u skladu sa javnim interesom, da li se štite maloletnici, da li se širi mržnja, nasilje, laž. REM mora da bude garant da će svaki građanin Srbije znati istinu, a ne da živi u paralelnoj stvarnosti koju mu stvaraju stranačke televizije.

Zato nam treba REM koji ne ćuti, koji reaguje kada se vređaju žene, kada se targetiraju novinari, kada se krše izborna pravila i kada se nasilje pretvara u zabavu. REM nam treba zato što deca u Srbiji zaslužuju da gledaju pristojan program a ne nasilje, perverzije i zatupljivanje. REM nam treba zato što novinari zaslužuju da rade svoj posao bez straha i zato što niko ne sme u Srbiji da ima monopol nad istinom, a takođe i da Dragan J. Vučićević više nikada nikoga ne naziva blokaderima, izdajnicima, teroristima, ustašama, fašistima, šiptarima, ološima, nacistima, ljudskim otpadima, nekažnjeno.

Treba nam REM koji će izabrati upravni odbor RTS-a sastavljen od časnih i poštenih ljudi koji neće dozvoliti da programski savet i programska šema izgledaju ovako kako izgledaju danas. Da RTS sme slobodno da prikaže snimke kada se u Beogradu na protestu protiv ove vlasti skupi više od pola miliona ljudi ili u Novom Sadu više od 100 hiljada.

U Srbiji vlada potpuni medijski haos. Dobili smo "Pink" i "Informer" kao prvu liniju propagandnog fronta SNS. Dobili smo "Hit tvit", "Kolegijum" 1, 2, 4, 80, 1790, "Ćirilicu" i slične emisije, koje su postale politički instrumenti a ne TV programi. Dobili smo rijalitije u kojima se krvnički tuku, ponižavaju, psuju i vređaju ljudi, i to u udarnom terminu. Dobili smo scene seksualnog odnosa u 13 časova poslepodne na nacionalnoj frekvenciji, a istog dana u 17.10 na "Pink kidsu" emitovan je animirani pornografski film. Dobili smo tabloidne voditelje koji sude, presuđuju i vređaju opoziciju u direktnom prenosu, kad god im to padne na pamet. I sve to na nacionalnim frekvencijama koje su javno dobro ove države.

Šta je istovremeno izostalo? Izostalo je - nema afere "Jovanjica", nema "Krušika", nema Savamale, nema "Rio Tinta", nema "Telekoma" i kablovskih monopola, nema EPS-a i kolapsa energetike, nema priče o zagađenju vazduha i da smo zbog toga postali prva zemlja u Evropi po broju umrlih od raka. Nema da smo kinezima poklonili srpsku teritoriju, da smo na Kosovu predali sve što smo mogli i da smo sada i zgradu Generalštaba i Sedmog srpskog puka predali Amerikancima, dok u isto vreme "Njujork Tajms" piše o tome i pozdravlja srpske poslanike koji su tu odluku doneli. Nema batinaša koji palicama prebijaju dok ne iščaše vilice, nema reči o Gašiću, Vulinu i bezbednosnim aferama, nema dva minuta, nema o pogibijama radnika na gradilištima, nema ni u zatvorenim institucijama kulture, ni u Narodnom pozorištu, ni o urušenim školama, ni o majci koja štrajkuje glađu ispred ovog doma jer je izgubila dete.

Nema ni toga da je propali teniser osvojio 101. titulu. I tu smo bili jedina zemlja u svetu koja to nije prenosila, jer Novak Đoković nije politički podoban. Nema ni 50 miliona godišnje naših para od pretplate, jer toliko RTS godišnje da na tabloide da se reklamira po "Informeru" i "Pinku". Nema ničega što se ne uklapa u propagandnu sliku vlasti. Za to vreme, nasilje na svim televizijama postalo je normalizovano, a samim tim i u društvu, jer SNS misli da može da tuče koga i kako hoće na ulicama ove zemlje.

Nezavistan REM može da smeta samo i isključivo onima koji znaju da ne bi preživeli ni jedan jedini dan u ravnopravnom medijskom prostoru. Smeta vlasti koja se održava na marketingu, a ne na rezultatima, jer i one rezultate koje ima pokrala je.

Zato je borba za REM pretvorena u borbu za opstanak režima. Zato su blokirali imenovanja, zato su pokušali da diskredituju nezavisne kandidate. Zato su pokušali da izmišljaju procedure, fingirali konkurse, žrebali kandidate i neumorno organizovali GONG organizacije. Zato je Narodni pokret bio tu iz sednice u sednicu da im ovo ne dozvoli, i nismo.

Bez slobodnog REM-a nema slobodnih medija, bez kojih nema slobodnih izbora, a bez slobodnih izbora nijedan građanin u ovoj državi nije slobodan. I to je onaj lanac koji SNS pokušava da drži pod kontrolom.

Zato mi danas ovde ne govorimo samo o instituciji Saveta REM-a, već o tome da li Srbija ima pravo da zna istinu.

U ovih godinu dana Narodni pokret Srbije opstajao je u toj borbi, jer smo tražili konstantno nezavistan REM kako bi Srbija imala šansu da čuje obe strane, da bi novinar mogao da pita i ono što mu nije unapred servirano na papiru, da bi građani znali da njihova televizija nije ničiji privatni servis. Zato je i ova borba trajala toliko dugo i nimalo nije bilo lako, jer svaka vlast koja vlada lažima zna da istina ruši mnogo više od rejtinga, ona ruši sistem laži.

Zato kada budemo birali članove REM-a moramo da znamo - ne biramo ljude, biramo budućnost istine u Srbiji. Molim vas poslednji put da izaberemo u svih devet kategorija po jednog člana, kako bi konačno imali Savet REM-a i kako bi Srbija konačno mogla da krene dalje. Dokle god u Srbiji građani ne budu slušali istinu na šta imaju pravo u medijima borba Narodnog pokreta Srbije se nastavlja. Hvala.

Hvala.

Prvo, televizije o kojima ste govorili nemaju nacionalnu frekvenciju.

Što se tiče građana koji gledaju nas sada u prenosu, oni isto tako znaju koliko je zastupljen politički pluralizam u ovoj zemlji i znaju da sem u ovom prenosu, u skupštinskom, nikada i nigde i ni u jednoj televiziji ne mogu da vide nijednog jedinog opozicionog predstavnika.

Što se tiče toga, zašto je ODIHR dao preporuke? Znate zašto? Jer u svakom izveštaju koji je dala Evropska kancelarija kao i OEBS piše da sloboda medija u Srbiji ne postoji, sloboda izražavanja ne postoji. Zbog toga i samo isključivo zbog toga tražili smo da se sada, kada bi imali... To i jeste poenta REM-a, to i jeste poenta da mi imamo Savet REM-a koji će voditi računa da svaka televizija koja ima nacionalnu frekvenciju, koja je javno dobro, mora da zastupa politički pluralizam. Vi ste govorili o izbornoj trci, tako je. Da li je poštovao taj isti zakon RTS kada su bili prethodni izbori? Ne, nije. Isključivo se, kao i sve ostale televizije o kojima sam danas govorila, isključivo se pojavljivao predsednik Republike i isključivo se pojavljivala Srpska naredna stranka, čak i onda kada su to predstavljali kao informativu i govorili navodno o predsedniku Aleksandru Vučiću koji je predsednik svih građana. Ne, nije, on se tu pojavljivao kao nosilac liste u svakoj opštini, u svakoj lokalnoj jedinici, gde god, na svim izborima on je nosilac liste i kao takav je bio promovisan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a isto tako i na kablu. Hvala.

Pravo na repliku.

Prvo, ne znam koje su vam to blokaderske stranke? Kažete kako mi ne možemo da pokažemo naše politike građanima da bi građani glasali za nas. Gde da ih pokažemo kad ste bukvalno uhapsili sve televizije koje postoje u Srbiji?

Ko se to kroz proces smatra detetom, a ko se smatra umetnikom? To ste nas naterali, odnosno brukali ste nas po međunarodnoj zajednici, išli ste da pitate OEBS i međunarodne institucije ko je dete, a ko je umetnik. Iako smo vam pet puta ukazali na to i tačno vam objasnili šta kaže zakon, nije vam bilo dovoljno, nego ste otišli da nas brukate da smo kao idioti koji ne znaju šta je to, pa je onda OEBS morao da dođe sa svojim pravnikom i da vam objasni isto ono što smo vam rekli mesec dana pre toga i mi.

Što se tiče ovog vašeg psihofizičkog nasilja koje vršite ovde već dva dana nad nama, ja vas molim, zaista, ako neko može da pomogne da se ova sednica normalno vodi i da pričamo o argumentima, a ne da slušamo ovakvu vrstu kampanje. Ne znam šta radite i zašto pokušavate da ubijete priču o REM-u pričama koje nikoga ne zanimaju, a pogotovo pričamo o Aleksandru Vučiću.

Što se tiče toga da smo mi bili na vlasti kada se prethodni put birao REM, ne, nismo. Narodni pokret Srbije osnovan je pre tačno dve godine. Znači, Miroslav Aleksić ga je osnovao u oktobru pre dve godine i nikada nismo bili na vlasti, a velika većina nas nikada nije bila ni u jednoj jedinoj političkoj stranci.

Što se tiče Olivere Zekić, targetirala se sama onog trenutka kada se kao predsednica Saveta obukla u nacističku uniformu i tako se pokazivala po svetu. Ako ste sigurni da ne možemo da dobijemo poverenje građana da glasaju za nas, pa pustite nas na RTS, nemojte da ga držite ko taoca. Pustite nas da pokažemo tu politiku. Ako ste toliko sigurni u vašu pobedu, pa izađite na izbore… (Isključen mikrofon)

Hvala.

Još jednom, ne znam koliko puta neko treba da vam ponovi, pa da to nekako razumete, da isprocesuirate. Znači, ja nisam potegla nož, ja sam potegla skalpel. To je prva stvar. Druga stvar, ja ga nisam potegla ni na kakvu omladinu u ćacilendu, potegla sam ga na nacistički znak koji ste ponosno stavili na sred centra grada u kom sam ja rođena.

Što se tiče omladine koja se nalazi u ćacilendu, evo ja pozivam sve građane, koji god mogu da dođu, da prođu tim ćacilendom, pa da vide kako je prosek godina te omladine negde oko 60.

Demokratski procesi. Ne, gospođo Jovanović, ja sa vama ne mogu da razgovaram o demokratskim procesima, jer o tim procesima ja sam kao najbolji student Fakulteta političkih nauka diplomirala bez da sam jedan jedini put pala ispit, a onda sam postdiplomske studije nastavila na istu tu temu u Americi, na najboljem mogućem univerzitetu koji postoji na planeti. Tako da, ne možemo da pričamo o tome vi i ja, jer vi ste uništili svaki demokratski proces koji je u ovoj državi postojao.

Što se tiče mržnje prema SNS-u, evo, ja ću da vam kažem u moje lično ime, da, gajim ozbiljnu mržnju prema SNS-u, jer su uništili državu u koju živim, uništili su društvo u kome živim, uništili su vladavinu prava, uništili su medije, uništavate obrazovanje, uništili ste kulturu, do te mere da ste sada počeli i da zatvarate institucije kulture. Pretvorili ste obrazovanje u to da vam neko na nacionalnoj frekvenciji objašnjava kako ćete da kupite diplomu. Sram vas bilo, unakazili ste ovu državu, unakazili! Hvala.

Hvala.

Najopasnije od svega ovde je što se ovaj vaš leks specijalis ponaša kao da je odluka Vlade o ukidanju zaštite kulturnog dobra već čista i pravosnažna. Pretecite sud, srušite pre presude. Pretecite i Ustavni sud, jer ako zgrade Generalštaba budu pale pre nego što stigne ocena ustavnosti, onda je suštinski sve već gotovo. E, to je jedina namera i logika ovog zakona. Tako ste oteli Savski teatar, tako ste prodali Makiško polje, srušili ste Savamalu, srušili ste hotel Jugoslaviju, rušite mostove po Beogradu. Zamalo da nam i Kalemegdan srušite zbog nekakve gondole.

Sada vam je na red rasprodaje došao Generalštab simbol rane naše istorije, žrtve, simbol državnosti i otpora kako bi još malo preživali na vlasti. Istoriju prodajete kao da je investiciona parcela i ovaj put ne, za samo još malo vašeg nenormalnog bogaćenja, ovaj put prodajete za mrvicu Trampove milosti.

Mene zanima šta ćete pokloniti i prodati Putinovom zetu kada za to bude došlo vreme? Dva dana ukrug ovde vrtite konstantno kako ćete izgraditi nekakav memorijalni centar. Izgradićete ga isto onako kako ste izgradili memorijalni centar u „Ribnikaru“, evo dve i po godine kasnije nema nijedne jedine cigle u toj Osnovnoj školi.

Povucite ovaj leks specijalis vratite projekat u redovnu proceduru po Zakonu o planiranju i izgradnji. Ako govorite o opštem interesu dokažite ga javnom, međunarodnom i transparentnom procedurom.

Podsećam vas da su i institucije EU i zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika apelovali na poslanike da ne glasaju za ovaj predlog zakona i da svako ko bude glasao to će značiti čin lične izdaje. Hvala.

U ovom amandmanu mi tražimo da se precizira da procenu rizika u okviru sistema dužne pažnje ne radi samo uvoznik ili ministarstvo, već nezakonito sertifikovano telo koje ne učestvuje u ugovorima tj. nema ugovorne veze i ne učestvuje u prometu.

Dakle, mi želimo da se uvede mehanizam spoljne kontrole i transparentnosti, čime će se sprečiti partijsko prikrivanje finansijskih i ekoloških nepravilnosti između ostalog i u „Srbija šumama“.

Državna preduzeća koja gazduju šumama, koji su vaši partijski feudi i koji se ponašaju prema tim preduzećima, kao da su kase bez dna, godinama posluju bez ijedne jedine nezavisne kontrole.

Naš amandman traži da se svake godine uradi nezavisna revizija poslovanja, da građani konačno vide gde odlaze milioni od prodaje drveta i ko profitira od ilegalne seče. Opština Šid imala je 25 hektara šume, to su čuvene bosutske šume bogate hrastom, severni deo je jednim delom u zoni Nacionalnog parka Fruška Gora.

Zadnjih pet godina dnevno nestaje hektar šume pošto ste doveli sekače iz Republike Srpske koji seku čak i noću, najviše stradaju Morovićke stoletne šume, dnevno 40 šlepera odvoze hrast prve klase u vrednosti od nekoliko stotina hiljada evra, najveći deo se prikazuje kao ogrevno drvo, dakle, ne kao hrast. Da li znate koliko je to mesečno miliona evra u džepovima SNS-a?

Zoran Petaković zvani Bure, uvek imate te neke nadimke iz Višnjićeva i Branislav Bačić iz Morovića, pre svih su se toliko obogatili da čak i cigaretu pale tako što upale novčanicu od 100 evra. Hvala.

Dok običan čovek plati kaznu za grančicu ukoliko mu je nađu u gepeku, javna preduzeća nekažnjeno krče čitave hektare. Naš amandman uvodi kaznu od 50 miliona dinara i momentalno razrešenje direktora po sili zakona. Ako uništavaš državnu šumu, ne možeš da vodiš javno preduzeće i hoću da svaka kazna bude objavljena javno, imenom i prezimenom, da građani mogu da vide ko krade njihove šume.

Da se vratim na dotičnog Bureta i Bačića, pre svih. Sve što rade, sve šume koje krče i prodaju ilegalno, rade uz blagoslova lokalnih čelnika i Zorana Semenovića, predsednika opštine, kao i dotičnog Dejana Bulatovića, iz DS, izvinjavam se, on je prešao, SNS, za Šid i republičkog poslanika. Evo sada vidimo zbog čega je prešao.

Park prirode „Mali Bosut“ te šume pripadaju „Vojvodina šumama“ potpuno su isečeni, što predstavlja veliku opasnost od reke Save. Jamena je 2014. godine pretrpela velike poplave, a tek sad šta im preti kad nema hrastova koji dnevno popije po nekoliko stotina litara vode.

Čuveno izletište „Lipovača“ faktički više ne postoji, isekli ste sve. Masovna seča kompletne Fruške Gore poprima apokaliptičke razmere. Ja vas molim da obratite pažnju na ovo zato što ukoliko budemo izgubili i poslednji hrast stići će nas poplave. Ako možete da sprečite takvu katastrofu bilo bi lepo, jer se svakako bogatite na svakom drugom ćošku ove države. Hvala.

Hvala.

Prvo, ja nikako i nikada ni u jednoj varijanti ne mogu da budem broj dva. O tome šta je govorila gospođa Marinika ja zaista ne znam. Tako da to je njena stvar, morate to da vidite sa njom. Verovatno ste krenuli od sebe. Vi ste nekako gde god dođete broj dva i to je sasvim u redu.

Što se tiče vaših prijatelja koji kradu šume za vas onda morate da se obratite njima, a slobodno mogu da me tuže, sve ovo što sam izgovorila izreći ću na sudu i evo obećavam javno da se neću braniti nikakvim imunitetom.

Evo, još samo jednom da ponovim. Dakle, najveći deo prikazuje se kao ogrevno drvo dnevno 40 šlepera odvoze hrast prve klase u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra. Zoran Petaković zvani „bure iz Višnjićeva“ i Branislav Bačić iz Morovića, sve to rade uz blagoslov lokalnih čelnika Zorana Semenovića, predsednika opštine i Dejana Bulatovića, poverenika DS-a, opet ja, SNS-a za Šid i republičkog poslanika.

Izvinjavam se. Vi sa ove strane toliko često menjate stranke, ja uopšte ne mogu da zapamtim, čas ste u DS-u, evo, kao Kena, čas je u DS-u, čas je u SNS-u. Do juče pljujete ove ljude ispred i vama je to potpuno normalno. Ne znam kako možete posle toga da se pogledate u ogledalo, ali verovatno vam je to potpuno normalno, pa se malo ovde, malo tamo, zajedno sa onom zavetnicom, ne znam ni ja više kako se zove, evo, i ova ovde isto što sedi, isto tako do juče pljujete SNS, pa uđete.

Za razliku od vas poštujem ljude koji su od starta ušli u SNS, jer su barem prihvatili svoju ideologiju. Ja iz ove stranke neću izaći nikada i nikada neću pljuvati, a verujem da mi na tome vas dvojica pre svih zavidite.

Hvala.

Ja sam se javila za repliku.

(Predsedavajuća: Nemate pravo.)

Kako nemam pravo kada se lično meni obraća. Kako nemam pravo?

Hvala.

Poštovani građani Srbije, ispred ovog doma 24 sata dnevno preko razglasa puštaju razne pesme majci koja je izgubila dete. Jedna od tih pesama sa jutrošnjeg patriotskog repertoara kaže „ne dam zemlju, ne dam njivu“, ali to je ispred Skupštine za potrebe predstave. U Skupštini je leh specijalis za Generalštab koji ide na poklon Trampovom zetu.

Čitav ovaj predlog zakona za Generalštab izgleda kao jedan oglas u novinama. Kaže – prodajem Generalštab hitno, ali povoljno.

Opet SNS koristi lažno opšti interes kao izgovor za pljačku prostora i legalizaciju korupcije. Ovde se nacionalni interes podređuje isključivo ličnom interesu i tog stranog investitora, a to je izdaja.

Svi oni poslanici koji budu glasali za ovaj predlog zakona biće izdajnici do poslednjeg.

Zašto ne kažete građanima Srbije da je ovo, u stvari, zakon o privatizaciji jedne od najvrednijih lokacija u Beogradu? Prvo ste falsifikovali dokumentaciju radi brisanja statusa kulturnog dobra. Onda je Slavica Jelača, sekretarka Ministarstva kulture, osumnjičena za krivično delo zloupotreba službenog položaja, i sama priznala, kao što su priznali Vasić i Jovanović, da je preduzimala radnje neovlašćene pripreme dokumentacije, a sada ovih 110 poslanika predlagača tvrdi da je projekat od hiljadu i po stanova i hotel od značaja za sveukupni privredni razvoj.

Ja ne znam kako hotel i hiljadu i po stanova mogu to da budu, ali vi ćete verovatno objasniti.

Uglavnom, oni koji najviše ovde vrište već dva dana da ubede građane da je to samo ruševina, da ih podsetim da su bili u Vladi DSS-a i da su bili na vlasti baš onda kada je isti taj Generalštab proglašen za spomenik kulture.

Na dnevnom redu nam je Predlog razrešenja člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kao i članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, gde već vlada sindrom ostavki iz ličnog razloga. Uveliko vlada i vaša razjarena osveta prema univerzitetima i obrazovanju uopšte.

Možda bi bolji predlog bio da potpuno ukinete ova tela, jer šta će vam? Vama ne trebaju ni obrazovanje, ni univerziteti, ni akademski građani. Treba vam jedna Megatrend fabrika, gde ćete štancovati diplome i doktorate, na jednom fotokopir aparatu. Evo, recimo, Siniša Mali može da nadgleda taj projekat. Svesno strateški uništavate obrazovanje, kako bi manipulisali masama i pravili se da je sve stabilno, a Srbija je stabilna kao pacijent na aparatima.

Nakon ovog zasedanja imaćemo Zakon o informacionog bezbednosti, koji će omogućiti SNS tajnu kontrolu nad privatnim mrežama i sistemski nadzor. Imaćemo i Zakon o EKSPO-u, po kom će nesmetano objekti moći da se koriste, bez ikakve dozvole, i to do dve godine, jer očigledno vas ničemu nije naučilo to što nadstrešnica u Novom Sadu nije imala upotrebnu dozvolu.

Nakon ovog zasedanja imaćemo i Zakon o legalizaciji, koji će pomoći investitorima SNS da se još malo obogate, ali neće objasniti odakle 4,8 miliona nelegalnih objekata. Neće objasniti ni šta će se desiti ako neko pokuša da legalizuje objekte koji se mesecima nalaze na prostoru nekada poznatom kao Dvorska bašta porodice Karađorđević, zatim pod imenom Pionirski park…

Samo malo, ako mogu. (Isključen mikrofon.)

Ministarka zaštite životne sredine nam je ovde pričala kako su vrtići besplatni u celoj Srbiji, naročito u Novom Sadu, a nije objasnila zašto smo u poslednjih pet godina prva zemlja na svetu po smrtnosti od raka pluća zbog onoga što udišemo. Ministar Lončar se našao pozvan da priča o ekonomiji, mada ni tu nije objasnio kako smo od duga od 15 miliona evra, kada ste vi došli na vlast, došli do 39. Inače, podsetiću građane Srbije da onog trenutka kada je SNS došla na vlast nije postojao nijedan milijarder u Srbiji, a danas ih ima 48, po Forbsu.

Ministar nije objasnio kako funkcioniše, odnosno zašto ne funkcioniše sistem obrazovanja, zašto nema grejanja na Dečjoj onkologiji, kao i zašto i dalje imamo liste čekanja i zakazivanja.

Realnost je da Srbija sve više liči na rijaliti program, koji niko normalan više ne želi da gleda, ali smo primorani da ostanemo u ovoj sezoni inflacije, ludila, poniženja i raznih projekata veka, koji ne služe nikome i ničemu, sem vašim džepovima. Danas građani ne znaju da li da plate račun za struju ili da idu da jedu?

Srbija danas nije država sistema… (Isključen mikrofon.)

Što se tiče kadrovskih rešenja u oblasti visokog obrazovanja, do te mere ste uništili visoko obrazovanje da su ljudi počeli da daju masovno ostavke iz ličnih razloga. Toliko o kadrovskim rešenjima.

To do čega je dovelo uništenje obrazovanja i obrazovnih institucija u Srbiji pokazuje način na koji se ponašaju poslanici SNS-a.

Ja ne znam ko je Narodna stranka, niti sam imala ikada ikakve veze sa bilo kojom strankom, sem ove u kojoj se nalazim. Ali, vi toliko urlate, toliko vređate… Poslanik Marijan Rističević pokazuje ustima šta već pokazuje! Ja se ne ljutim, jer znam da čovek ne može da se suzdrži, ali pokušavam da vam objasnim do čega je dovelo. Ljudi beže iz NAT-a, ljudi beže iz bilo kakvih tela ili saveta koji imaju ikakve veze sa visokim obrazovanjem, jer ne žele više da imaju ikakve veze sa ovim režimom i da budu deo ovog sistema koji vi činite.

Ne, ne mogu polako kada me vređaju narodni poslanici, dobacuju sve vreme, jer nemate minimum osnovne kulture i kućnog vaspitanja, a da ne pričam o fakultetskom obrazovanju. Polovina vas ovde nema diplome. (Isključen mikrofon.)

Ovim članom 4. vlast želi da uvede korišćenje objekata koji još nisu potpuno završeni, i to čak do dve godine pre nego što dobiju regularnu dozvolu i upotrebnu dozvolu. To znači da se objekti mogu pustiti u rad bez standardne procedure kontrole koja važi za sve ostale građane i investitore.

Građani Srbije, dok vi ako gradite kuću na primer morate da čekate svu papirologiju, tehničke uslove, upotrebnu dozvolu, da stavljate u kovertu uz viski i čokoladu svakome u njihovoj birokratiji, država i investitori oko EKSPO mogu da počnu da koriste objekte odmah, čim dobiju pozitivan izveštaj njihove komisije. Dakle, ne nezavisne komisije, nego one koju sami angažuju.

Zakon im daje mogućnost da dve godine posluju bez konačne dozvole. U realnosti ti objekti mogu biti nedovršeni ili delimično bezbedni. Pitanje je ko će snositi odgovornost ako dođe do havarije ili, ne daj Bože, nekome padne na glavu neki plafon, da ne kažem neka nadstrešnica na glavu? Da li je to ta komisija, Ministarstvo, investitor ili građani koji su samo slučajno tuda prošli?

Ovim članom država pravi poseban režim za EKSPO, paralelni sistem u kojem se pravila savijaju po potrebi. Za obične građane to stroga procedura i kazna, a za EKSPO i privilegovane investitore ubrzani režim, upotreba bez dozvole, 24 meseca probnog rada. To nije zakon za razvoj, to je zakon za privilegije. Za obične ljude šalter, čekanje i kazne.

Dakle, EKSPO nije projekat budućnosti, to je betonski spomenik vašoj režimskoj pohlepi koji ćemo mi plaćati. Dok građani jedva sastavljaju kraj s krajem, vi trošite milijarde na stadione, delfinarijume i akva centre. Za isto vreme nama bolnice prokišnjavaju, plafoni padaju po školama, domovi zdravlja nemaju osnovne aparate. EKSPO nije razvoj, to je ekonomska okupacija. A kada se svetla vašeg jednokratnog spektakla ugase, nama i Srbiji ostaje pustoš, devastirana ekonomija i decenije plaćanja vašeg megalomanskog hira. EKSPO će proći, a mi ćemo dok smo živi plaćati ceh. Hvala.