Poštovani građani Srbije, ovaj predlog zakona je izuzetno važan, a između ostalog je izuzetno osetljiv jer govori o najranjivijima u našem društvu i vidi se ideja od samog starta da je ovaj predlog zakona krenuo u nekom dobrom smeru da se približava standardima evropskim.

Međutim, isto tako ima dosta rupa u ovom zakonu. Na prvom mestu, ne štiti dovoljno one koji su najranjiviji odmah, u prvom kontaktu sa sistemom. Strane žrtve praktično uslovljava zakonitim boravkom, ne obezbeđuje dovoljno jaku hitnu finansijsku pomoć, previše toga ostavlja podzakonskim aktima, nema dovoljno čvrstih rokova, žalbeni mehanizam nije dovoljno nezavisan i komisija za prigovor nije dovoljno odvojena od izvršne vlasti.

Što se tiče konkretno ovog člana 38. Predloga zakona, Narodni pokret Srbije je podneo ovaj predlog jer kaže da žrtva trgovine ljudima ima pravo na radnu inkluziju, ali samo ako zakonito boravi u Republici Srbiji. E sad, kako je moguće da neko ko je žrtva trgovine prvo mora da dokazuje da ima uredan boravišni status, da bi

17/3 MZ/JG

dobio šansu da stane na svoje noge? Upravo su te osobe često dovedene u Srbiju prevarom, bez dokumenata, pod prisilom, pod kontrolom drugih ljudi. Dakle, sistem im najpre ne spreči eksploataciju, a onda im posle kaže da ne može da pomogne jer papiri nisu dovoljno čisti.

Amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića briše taj uslov i tražimo da pravo na radnu inkluziju mora da postoji, bez obzira na državljanstvo, a za strane državljane mora da postoji pristupni program ili pristup programima radne inkluzije i stručnog osposobljavanja od trenutka pokretanja postupka identifikacije. Hvala.

Hvala.

Ponovo smo ovde kod ovog problema sa zakonitim boravkom u Republici Srbiji, tako da u ovom članu 39, drugim rečima, da vam prevedem, otprilike kaže – ako ste žrtva, ali vam status boravka nije čist, država vam praktično poručuje da za vas neće biti pune zaštite.

Šta to znači u stvarnom životu? Znači da žena koja je dovedena preko granice prevarom, dete koje je iskorišćavano ili muškarac koji je bio u radnoj eksploataciji mogu da ostanu bez pune socijalne zaštite baš u onom trenutku kada im je ta zaštita i najpotrebnija. To znači da imaju manje pristupa pomoći, manje institucionalne sigurnosti, manje šanse za zaštitu odnosa u porodici, starateljstvu, u roditeljskim pravima ili drugim statusnim pitanjima.

Narodni pokret Srbije je podneo ovaj amandman zato što on uvodi jasno i jedno civilizacijsko pravo na socijalnu i porodičnu pravnu zaštitu, da mora da postoji bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka, jer žrtva je žrtva. Hvala.

18/1 MT/IR 12.55 – 13.05

Hvala.

Što se tiče amandmana Narodnog pokreta Srbije na član 40, predlagač ovde ponovo ponavlja istu grešku. Pravo na besplatno obrazovanje je za žrtvu trgovine ljudima vezuje ponovo za uslov zakonitog boravka u Republici Srbiji. To znači da dete ili mlada osoba koja je prošla kroz trgovinu ljudima može da ostane bez punog pristupa obrazovanju zato što njen administrativni status nije rešen.

Obrazovanje je upravo ono što toj osobi može da prekine taj krug siromaštva, zavisnosti i nove eksploatacije. Kada nekome uzmete obrazovanje, vi mu niste uzeli samo školu, time im uzimate budućnost.

Amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksić zato kaže da pravo na besplatno obrazovanje mora da postoji bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka, jer ako neko jeste žrtva trgovine ljudima, onda je obaveza države da ga vrati u život, a ne da ga ponovo gurne na marginu.

Posebno je opasno, zato što se ovde najčešće radi o deci, a kod dece ne sme da postoji logika – sačekaćemo prvo da rešimo papire, pa ćemo onda da mislimo na školu, jer kod dece svaki propušten mesec znači zaostatak, znači izolaciju, znači dodatnu traumu i veći rizik da ta osoba zauvek ispadne iz sistema. I, to je suština zapravo naše kritike ovog dela predloga zakona, da predlagač formalno govori o zaštiti žrtava, ali suštinski svuda pokušava da ubaci administrativne filtere.

Žrtva trgovina ljudima nije predmet neki u fioci, to je čovek kome treba hitna i stvarna pomoć. Ako ne omogućite obrazovanje odmah i bez ikakve diskriminacije onda ne gradite reintegraciju, nego proizvodite novu socijalnu isključenost, a onda se posle čudimo kako se žrtve teško oporavljaju i kako lako ponovo postanu plen.

Zato je amandman Narodnog pokreta Srbije izuzetno važan, jer ne traži ništa luksuzno i tražimo baš minimum, da žrtvi ne zatvarate vrata škole onda kada joj je znanje možda jedina šansa da više nikada ne bude nečije vlasništvo.

Hvala.

Hvala.

Ovde imamo opet problem, vezan je za novčanu nadoknadu. Novčanu nadoknadu i to neko hitno pravo na hitnu finansijsku pomoć ponovo ima samo osoba koja je formalno identifikovana kao žrtva. Visinu te nadoknade određuje Vlada. Dakle, nema hitne pomoći za one kod kojih postoji zapravo prava sumnja da su žrtve, a nema ni minimalnu garantovanog iznosa. Dakle, sve će ponovo ostati na nekoj volji izvršne vlasti.

Šta to znači? Da osoba koja sama pobegne od trgovca ljudima da ostane bez novca, bez odeće, bez telefona, bez krova nad glavom, bez mogućnosti da kupi hranu ili lekove i onda država kaže – sačekajte da prođemo proceduru, pa možda ćemo nešto da vam damo. Dakle, glad ne može da sačeka formalnu identifikaciju i hitna potreba zaista ne treba pečat.

18/2 MT/IR

Zato naš amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića ovde uvodi dve ključne stvari. Prvo, pretpostavljena žrtva ne samo ona koja je već identifikovana, mora da ima pravo barem na jednokratnom hitnu novčanu pomoć za osnovne životne potrebe. Drugo, da formalno identifikovane tražimo, da nadoknada za njih ne može biti niža od tri prosečne mesečne neto zarade. Jer, ako zakon ne propiše neki minimum onda postoji ozbiljna opasnost da nadoknada bude simbolična i da ponovo žrtvu vrati u krug pakla iz kog je pobegla.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kod ovog člana 42. kaže da žrtva trgovine ljudima ima pravo na siguran smeštaj, ali samo pod uslovom da zakonito boravi u Republici Srbiji. Dakle, ponovo dolazimo do istog problema.

18/3 MT/IR

Kada je reč o najosnovnijoj stvari, a to je krov nad glavom, predlagač uvodi ponovo administrativnu prepreku. Kakvu poruku zapravo time šaljemo? Da je status papira važniji od bezbednosti jednog čoveka. Ko su ljudi o kojima uopšte govorimo u ovom predlogu zakona? To su ljudi koji su pobegli od neke seksualne eksploatacije, pobegli od nasilje, od prinude, od radne eksploatacije, od kontrole i straha. Nekada nemaju dokumenta baš zato što su im ta dokumenta silom oduzeta i ne mogu da dokažu svoj status. Nekada nemaju zakonit boravak baš zato što su prevarom ili prinudom dovedene u tu situaciju i onda im naša država poručuje – ako vam boravak nije uredan ni siguran smeštaj vam nije uredan. To je zaista nedopustivo.

Naš amandman zato briše taj uslov i tražimo da pravo na siguran smeštaj mora postojati bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka.

Siguran smeštaj nije luksuz, on je prva linija zaštite. Bez njega nema oporavka, nema razgovora sa institucijama, nema psihološke pomoći, nema pravne pomoći, nema izlaska iz pakla. Bez njega žrtva može bukvalno da završi na ulici ili da se iz straha ponovo vrati u taj krug eksploatacije.

Tu se vidi najveći problem ovog zakona. On formalno priznaje pravo, ali ih svuda uslovljava. Pravo koje je uslovljeno do te mere da ga najugroženiji ne mogu koristiti, a u praksi to zapravo i nije pravo.

Zato je ovaj amandman Narodnog pokreta Srbije potpuno opravdan. Država koja ne ume ili neće da obezbedi siguran smeštaj svakom ko je žrtva trgovine ljudima bez kalkulacija i birokratskog cepidlačenja ne štiti žrtvu već štiti sopstvenu administraciju.

Bilo bi lepo, ministarka, kada bi slušali šta govorimo i na koji način branimo svoje amandmane.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, član 45. otkriva ozbiljan problem ovog Predloga zakona, koji kaže - o žalbi na odluku da nema uslova za pokretanje formalne identifikacije odlučuje ministar nadležan za socijalno pitanje, Milica Zavetnica. Dakle, umesto nezavisnog stručnog tela, ovde poslednju reč dobija politička figura iz izvršne vlasti. To je loše i pravno i suštinski.

Ako govorimo o jednoj od najosetljivijih odluka u životu jednog čoveka, da li će sistem prepoznati da postoji osnov da se lice tretira kao žrtva trgovine ljudima, onda ta odluka ne sme da zavisi od političke vertikale. Mora da postoji stručnost, nezavisnost i poverenje u sam postupak.

Zato amandman Narodnog pokreta Srbije traži da o žalbi odlučuje komisija kao nezavisno stručno telo, koju bira ova Skupština. To je važno da bi se izbegao utisak da Ministarstvo kontroliše i prvi i drugi stepen, odnosno i postupak i popravni mehanizam, ali mi tu ne stajemo.

Amandman Narodnog pokreta Srbije uvodi mogućnost da se u hitnim slučajevima mere zaštite preduzmu i bez prethodnog pristanka kada postoji neposredna opasnost po život, zdravlje, bezbednost ili dostojanstvo lica, odnosno kada je reč o detetu. To je elementarna stvar. Ako neko gori vi ga ne pitate prvo da li on pristaje na gašenje požara.

Treća važna stvar su jedinstveni nacionalni identifikatori za preliminaciju i identifikaciju. Predlog zakona sada dopušta da ih donosi nadležni ministar ili odgovorno lice drugog subjekta. To zapravo vodi jednoj neujednačenoj praksi. Negde će žrtva biti prepoznata, negde neće, u zavisnosti od toga ko gleda i po

19/2 JJ/MP

kojim pravilima. A žrtvina sudbina ne sme da zavisi od toga u koju i u čiju kancelariju je ušla. Zato ovim amandmanom Narodni pokret Srbije napada proizvoljnost, politizaciju i pravnu nesigurnost u samom srcu postupka identifikacije. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, član 46. ovog Predloga zakona kaže - da se postupak formalne identifikacije vodi uz pristanak pretpostavljene žrtve. To samo po sebi nije sporno, sporno je što zakon ne kaže dovoljno jasno šta se dešava ako to pristanka nema. Upravo tu nastaje i opasna rupa. Žrtva trgovine ljudima često je i u strahu, pod traumom, zbunjeno je pod pritiskom, ucenjena i nepoverljiva prema institucijama, nekada i pod neposrednom kontrolom ljudi koji su je iskorišćavali.

Da vas podsetim, do skora su bili, imali smo slučajeve da neko prijavi javnu kuću i kada policija ode, ne zatekne tamo ništa, jer neko iz sistema već dojavi da će do te racije doći. U takvom stanju nije realno da ćemo očekivati da odmah se pristane na jedan formalni pristanak i zato odbijanje prestanka ne sme da znači gubitak osnovne zaštite.

Amandman Narodnog pokreta Srbije kaže - da odbijanje pristanka na formalnu identifikaciju ne utiče na pravo i hitne mere zaštite, siguran smešaj, zdravstvenu i psihološku pomoć, besplatnu pravnu pomoć, prevodioca, druge oblike neposredne podrške, ako postoje osnovi sumnje da je lice žrtva trgovine ljudima. Tek tada će ovakav zakon zaista biti usaglašen sa evropskim standardima. Hvala vam.

Hvala.

Amandman na član 49. podneli smo, jer u ovom članu predlagač kaže da prigovor nema suspenzivno dejstvo. To je na izgled proceduralna rečenica, ali u stvarnosti je zapravo veoma opasna. Šta to znači običnim rečima? Znači da i kada žrtva uloži prigovor odluka može odmah da se izvršava. Ako je ta odluka pogrešna, posledice po žrtvu mogu biti ogromne i nepopravljive. Može ostati bez smeštaja, bez zaštite, bez zdravstvene ili psihološke pomoći ili joj može biti ugrožena bezbednost i dostojanstvo. Drugim rečima, može prvo da izgubi zaštitu, a tek posle da dokazuje ili da dokaže da je bila u pravu. To je naopaka logika.

Amandman Narodnog pokreta Srbije, Miroslava Aleksića nudi razumno rešenje. Prigovor po pravilu nema suspenzivno dejstvo, ali izuzetno mora da ga ima kada bi izvršenje odluke moglo dovesti do uskraćivanja smeštaja, zaštite zdravstvene ili psihološke pomoći ili do ugrožavanja bezbednosti i dostojanstva žrtve.

Tražimo minimum zaštite od nenadoknadive štete, jer šta vredi pravo na prigovor, ako je šteta već nastala dok se o prigovoru još uvek odlučivalo. Kakvo je to pravno sredstvo ako čovek može da ostane bez krova nad glavom ili bez osnovne zaštite dok čeka da mu se prizna prvobitna odluka koja je možda bila pogrešna? Ovde se ne radi o pravničkom detalju, radi se o suštini pravne zaštite. Pravo na prigovor mora da bude delotvorno, a ne dekorativno. Zato je ovaj amandman važan, jer napada jednu od najopasnijih manjkavosti ovog Predloga zakona, da procesna efikasnost ne sme biti važnija od života, bezbednosti i dostojanstva žrtve. Hvala.

22/2 GD/MO

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kod ovog člana 50. on uređuje Komisiju koja odlučuje o prigovoru i zato je ovaj član predloga zakona izuzetno važan. Tu se vidi koliko ova vlast zapravo želi da zadrži kontrolu nad celim sistemom. Predlog zakona kaže da Komisiju imenuje Vlada. Predloge za njene članove opet daju ministarstva. Dakle, izvršna vlast i predlaže, izvršna vlast i bira, izvršna vlast i na kraju kontroliše, a onda se od nas očekuje da verujemo da će takva komisija zaista biti nezavisna.

23/1 TĐ/LjL 13.45 – 13.55

Nije nezavisnost kad vlast sama sebi bira kontrolora, to je samo jedan zatvoren krug moći.

Naš amandman zato traži da komisiju bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora i da se brišu odredbe po kojima članove praktično raspoređuju ministarstva, zato što odlučivanje o statusu i pravima žrtve trgovine ljudima mora da bude dalje od političke subordinacije i što bliže nezavisnom, stručnom i javno odgovornom postupku.

Ovde nije u pitanju nikakav ideološki sukob, ovde je pitanje elementarnog poverenja u institucije. Ako žrtva zna da o njenom prigovoru odlučuje telo kog je postavila ista vlast koja upravlja sistemom protiv kog se ona praktično žali, kako da veruje da će biti postignuta pravičnost?

Predlagač u tekstu koristi reč: "nezavisna", ali nezavisnost se ne proglašava, ona se gradi, a gradi se načinom izbora, sastavom, odgovornošću i distancom od političke moći.

Zato je ovaj amandman važan i za struku i za građane. Struka zna da bez institucionalne distance nema stvarne drugostepenosti, a građani vrlo dobro razumeju jednu prostu stvar, kada vlast bira i prvog i drugog sudiju, onda je mali čovek unapred sumnjiv, sumnjivo mu je da je igra nameštena.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića zato ovim amandmanom napada upravo to, želju da se i zaštita žrtava stavi pod političku kontrolu. Zakon o trgovini ljudima mora da štiti žrtvu od moći, a ne da je ponovo uvodi u sistem u kom moć o svemu odlučuje. Hvala.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da se član 17. obriše, jer suština ove izmene potpuno je pogrešna. To nije politička fraza, već je konkretno upozorenje vama.

Ovde vlast umesto da jasno i precizno utvrdi odgovornost onih koji zaista organizuju, naređuju i zarađuju od transporta opasne robe, ona širi obaveze na sve strane i na kraju uvodite odredbu da se vozač u drumskom saobraćaju smatra predstavnikom stranog pravnog lica učesnika u transportu opasne robe. Prevedeno na običan jezik – kada nešto pođe po zlu opet će najlakše biti da se uhvati čovek za volanom. Opet ista logika ove vlasti. Kada treba da se uzme profit tu su firme, posrednici, organizatori, karere, marere, Milenijum timovi, konkurd vestovi, Davori, Macure, ali kada treba da se snosi odgovornost onda se traži najniži u lancu. Onda se traži vozač, čovek na terenu, onda se traži neko ko je poslednja karika, a ne onaj koji je sistem postavio i koji njime upravlja, govorim o transportu opasne robe. Dakle, govorimo o oblasti u kojoj ne sme da bude ni magle, ne sme da bude pravne akrobatike i ne sme da bude prebacivanje odgovornosti sa jednog na drugo. Tu zakon mora da bude kristalno jasan ko odlučuje i ko kontroliše i ko odgovara.

Ovaj član to ne radi. Ovaj član upravo, da kažem narodskim rečima, muti stvari. Umesto da pojača pravnu sigurnost on otvara prostor da se odgovornost razvuče, zamagli i na kraju svali na onoga ko je najslabiji i najdostupniji državi za kažnjavanje.

27/2 MT/MP

Posebno je opasno što se ovakve odredbe uvek brane rečima usklađivanje, preciziranje, efikasniji nadzor, a u praksi to često znači samo jedno – država sebi olakšava posao, a građaninu, radniku, izvršiocu ga otežava.

Zato Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića traži da se ovaj član obriše.

Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje bih u ime građana Srbije postavila čoveku koji već godinu dana ničim izazvan honorarno igra ulogu predsednika Vlade. Da li vas je barem malo sramota nakon monstruozne izjave vašeg ministra da policija ima pravo da ubije mlade ljude na ulicama? Da li vas je sramota što niste našli za shodno ni da tog čoveka smenite, niti da se izvinite u njegovo ime? Naprotiv, vi ste ga u emisijama branili i nalazili izgovore za njegovu izjavu kao da vodite kriminalni klan, a ne Vladu Republike Srbije? Čak se i vaš vrhovni vođa izvinio, što mislim da je bio više vaš posao. Ali kako je moguće da vi kao predsednik Vlade i čovek odgovoran za rad ministara niste u stanju ni da zaštitite dostojanstvo funkcije koju obavljate? Pozdravljam jedino to što ste među retkima pokazali kako imate kičmu i niste hteli da se ponizite, nego ste pustili da to u vaše ime uradi Aleksandar Vučić, a vi ste iskusno prećutali.

E, sada mi recite da li je zvaničan stav vaše Vlade da ministri smeju jedan za drugim, jedan da preti smrću, a drugi da preti mrtvačkim sanducima kao da ste u reklami za pogrebno preduzeće?

I, evo, nakon godinu dana navodno vaše Vlade, moram da vas pitam – da li vam je i malo neprijatno od samog sebe kako ste onako se teatralno i pompezno pozivali na reči jednog Miloša Obrenovića u vašem ekspozeu ovde kada ste govorili? Pozvali ste se na čoveka koji bi se na vašem mestu među prvima pobunio protiv ovih ljudi. A šta ste vi uradili? Vi ste se za jednu vilu i za jedan milion evra prodali dahijama ovog vremena. Znate, mi već imamo jednog koji već godinama bezuspešno glumi Miloša Obrenovića, pa nam ne treba još jedan loš plagijat.

Sledeće pitanje imam za ministra koji je „mastermajnd“ ovog režima, najpoznatijeg falsifikatora doktorata na našim prostorima, koji kao Hudini pokušava, odnosno uspeva da sakrije i od građana Srbije kako finansijski zaista stojimo. Pa, ministre Mali, zašto ne priznate građanima Srbije da iza celog projekta IMT zapravo stojite vi i da je IMT samo pokazna vaša vežba kako se država prvo ubije, onda opljačka, a na kraju zabetonira? IMT je ugašen, a radnici su izbačeni, fabrika je pretvorena u groblje mehanizacije, a danas na tom mestu niče novi profit za SNS tajkune. Onde gde je nekada bila industrija danas dolaze „ABL Solvent“, dolazi preko 50 hiljada stanova, Macura i njegove kule od betona. Tačno onako kako je Miroslav Aleksić pre osam godina na istom ovom mestu upozoravao da će se dogoditi.

Dakle, kada ćete priznati građanima da ste vi politički guru cele operacije oko IMT – od gašenja fabrike preko prodaje imovine i paketa potraživanja povezanih sa IMT lokacijom društvu „ABL Solvent“, pa sve do današnjeg urbanističkog projekta kojim se Novi Beograd pretvara u još jedan investicioni bankomat? Da li ste vi taj koji je lično Davoru Macuri, čoveku koji je krenuo od menjačnice sa ulagačkim kapitalom od hiljadu dinara, otvorili vrata državne kase? Kako je moguće da u Srbiji čovek za samo par godina krene od menjačnice, a onda stigne do banke, stigne do 50 hiljada nekretnina, do IMT, a evo sada i lanca „Ideja“, „Roda“ i „Merkatora“? I vi hoćete da nas ubedite da je sve to samo plod tržišta, a ne plod vaše vlasti pod vašom palicom.

Ministre Mali, kada ćete priznati građanima Srbije da ste vi politički sponzor Davora Macure i da ste vi taj koji je odgovoran što je IMT prvo pao, pa su onda privilegovani za 50 miliona kupili imovinu vredniju od dve milijarde evra dok je javni interes misteriozno nestao?

Beogradu ste se već osvetili Savamalom, Beogradom na vodi, rušenjem Starog savskog mosta, rušenjem Hotela „Jugoslavija“. Jedva smo spasili Kalemegdan. Zar nije malo dosta?

6/2 AL/IR

I drugo pitanje – kako to da sve što u ovoj zemlji vredi na kraju završi u rukama istih ljudi bliskih vlasti? Zašto ne kažete narodu da ste vi taj sakriveni vlasnik „Madera Karera“, čovek koji vuče sve konce i koordiniše svim finansijskim tokovima u ovoj državi, od poslova Zvonka Veselinovića preko „Milenijum tima“ do „Konkord Vesta“?

I zapamtite, kada budete padali, a pašćete, biće to zbog vaše pohlepe, bahatosti, zbog samo malo ostanka na vlasti, prodaje teritorije Srbije i bolesnog uverenja da je Srbija vaš lični plen, a nije. Hvala.

Hvala.

Mi već godinama tražimo od sekretara Skupštine da uvede neki titl na ovim ekranima, jer zaista ne razumemo šta vi govorite. Možete da nas vređate koliko god hoćete, a mi ništa ne razumemo.

Član 104.

Uvredljivo se izražavate prema poslanicima Narodnog pokreta Srbije, ničija roba nismo, niti nekome nešto uvaljujemo. Mi nikada, još jednom da vam napomenem, nismo bili u vlasti kako tvrdite i za naš vreme. Mi smo osnovani, evo sada će u oktobru biti tri godine i od prvog dana našeg osnivanja, mi smo u opoziciji. Hvala.

Poštovani građani, ovde u našem amandmanu ne radi se o nekoj tehničkoj izmeni, radi se o tome da li će čovek u sopstvenoj kući na sopstvenom radnom mestu imati pravo da ga neko ne uznemirava i ne pritiska raznim agresivnim ponudama, dakle ovaj član predloga zakona ne zabranjuje takvu vrstu trgovine, već je samo spušta na neki minimalni nivo, jer ubacuje pristanak potrošača.

Problem je, da bi potrošač uopšte dao taj pristanak ponovo mora da se dogodi, to da ga neko maltretira, da ga neko opterećuje i da mu objasni kakvu ponudu uopšte želi da mu izloži, pa onda da potrošač odluči da li hoće ili neće da sasluša ponudu. Dakle, ne zabranjuje se ta vrsta agresivne prodaje ličnim nastupom i ličnom trgovinom, već se samo ubacuje neka vrsta minimalne zaštite.

11/1 JD/LjL 11.40 – 11.50

Ljudi su se u Srbiji naslušali takvih priča. Dakle, neko vam dođe na vrata, zaustave nas na ulici, zovu vas telefonom, nude "Kirbije", neke prodaje telefonske, a vi morate da saslušate, da bi onda uopšte rekli da li dajete svoj pristanak ili ne.

Prema tome, jednostavno ovo nije dobro definisan član i Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da se on obriše i da se detaljnije i preciznije uredi. Hvala.

Hvala.

Ovaj član Predloga zakona, poštovani građani Srbije, ide ka potpunoj deregulaciji radnog vremena na lokalnom nivou. Zato je ovaj amandman Narodnog pokreta Srbije izuzetno važan jer pokušava da sačuva pravo lokalne samouprave da određuje nešto u svojoj zajednici. Kada lokalne zajednice pokušavaju da utiču na nešto u svojoj sredini, onda ih brišu iz zakona. Mi ne želimo da se to dogodi i zato tražimo da ovaj amandman bude prihvaćen. Mi ne osporavamo pravo trgovca da radi, ali osporavamo to što branite lokalnoj samoupravi da se pita za stvari u zajednici u kojoj žive.

Na kraju moram da se pridružim mojim kolegama koji pozdravljaju što je premijer tu. Volela bih da skrenem pažnju da ništa nije smešno i za ova dva dana rasprave u ovom plenumu nimalo nije smešno. Zanima me, takođe, da li ćete se, što sam postavila i u poslaničkom pitanju, konačno i izviniti za izjave vaših ministara, ako su to uopšte vaši ministri, jer prosto ne mogu da verujem da bi čovek koji je obrazovan koliko i vi, recimo, na mestu ministra informisanja stavio čoveka poput Borisa Bratine. Hvala.

15/1 AL/CG 12.20 – 12.30