Hvala.

Naizgled ovaj član deluje kao tehničko ubrzanje ubrzanje procedura. Međutim, suštinski, on omogućava da se za najveće i najvažnije državne projekte zaobiđu ključni mehanizmi zaštite kulturnog nasleđa.

Ako negde treba da budemo pažljivi i dosledni, to su upravo takvi projekti, a ne da sa njih skidamo zaštitne mehanizme.

Iz obrazloženja jasno je da je glavni argument hitnost realizacije projekta. Jel to izgovor za urušavanje zakonske zaštite kulturnih dobara i da li možda neke veze sa ovim ima Generalštab?

Studija zaštite nije birokratska prepreka, već jedini dokument koji sagledava vrednosti, granice i mere zaštite kulturnih dobara. Kada je preskočite, ne ubrzavate gradnju, već otvarate prostor za devastaciju.

Znamo vrlo dobro kako izgledaju projekti od posebnog značaja. U praksi, nacionalni stadion, EKSPO, infrastrukturni mega projekti koji često pogađaju područja bogata kulturnim slojevima i istorijskim tragovima. Ako njih izuzmemo iz obaveze studije zaštite, otvaramo vrata zloupotreba i nepopravljivim štetama. Takvu štetu napravili ste sa „Beogradom na vodi“. On je čir na nosu Beograda, ali verovatno je trebalo oprati toliko para i staviti isto toliko Siniši Malom u džep, pa je taj „Beograd na vodi“, nažalost, morao da se izgradi.

Ne postoji nijedan valjan razlog zašto bi država bila iznad sopstvenih pravila zaštite kulturnog nasleđa. Naprotiv, ona bi prva trebalo da ih poštuje. Naša kultura nasleđa ne pripadaju nijednoj vlasti, najmanje pripadaju vama. Hvala.

Hvala.

Ovaj zakon bi trebalo da uređuje poseban režim za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, uključujući i ogroman broj bespravno izgrađenih objekata. Sami spominjete cifru od 4,8 miliona, ali ono što zaboravite da kažete i što namerno prećutite da je zapravo taj broj porastao sa 1,6 na 4,8 miliona za vreme vaše vladavine. Hoće li neko objasniti zbog čega ste to dozvolili i kako vam se to dogodilo? Evo, na primer, ministarka Sofronijević može, pošto je od 2003. godine na različitim funkcijama u tom ministarstvu.

Ipak, ono što Narodni pokret Srbije najoštrije kritikuje, jeste činjenica da kroz ovaj zakon vlast zapravo izuzima svaku svoju odgovornost za bilo šta što se dogodi i za svaki objekat koji potencijalno nije bezbedan i siguran za korišćenje. Glumite Pontija Pilata prebacujući odgovornost sa sebe na vlasnike objekata i dozvoljavate da u Katastar uđu oni objekti koji mogu predstavljati opasnost za građane. To više nije tehničko pitanje u Srbiji. Nakon Novog Sada to je apsolutno pitanje života i smrti.

Ako država već hoće masovno upisuje u katastar objekte koji su građeni mimo zakona, onda najmanje što morate da uradite je da građanima obezbedite sigurnost i bezbednost korišćenja tih objekata. Pa ne biste valjda vi dozvolili da se koriste i eventualno upišu objekti koji nisu 100% bezbednu po građane i koji eventualno mogu da im sruše na glavu - a da, već jeste.

Sada hoćete da legalizujete neka sledeća ubistva, neke sledeće nadstrešnice i da niko od vas ne bude kriv.

Završila bih pitanjem. Prostor ispred ove ovde Narodne skupštine pripada svim građanima Republike Srbije. Šatore koje ste podigli pripadaju vašoj korumpiranoj vlasti i vašoj stranci. Recite mi, da li ćete predati prijavu za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti tih objekata? Čisto da vam kažem da će i tu prijavu ako neko bude odobrio jednoga dana i ta agencija će biti pozvana na odgovornost. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Ministre, prošli put kada ste počeli vaše izlaganje, krenuli ste sa pričom šta je to istina, život, laž, filozofija i ja sam sigurna da bi vi sada ovde mogli fantastično da filozofirate, jer to ste i završili, ali ono što niste, niste završili ništa što ima veze ikakve sa informisanjem medija, niti ste proveli jedan jedini dan radnog staža, baveći se tim poslovima, a po sopstvenom priznanju, ne znate nijedan zakon, pa valjda ćete se snaći, a nama neka je Bog u pomoći.

To je međutim manir ove vlasti, da nestručne i neobrazovane ljude postavlja na ministarska mesta, kao što je sada slučaj sa ministrom Bratinom, pa tako imamo Dejana Vuk Stankovića koji ničim izazvan umesto u REM, završi kao ministar obrazovanja. Keramičar nam je ministar odbrane, Selaković više ni ne znam čega sve nije bio ministar, ali ono što je najtragičnije je da se na takva radna mesta postavljaju ljudi koji nemaju ama baš nikakvo radno iskustvo u toj oblasti.

Zato danas jesmo ovde i tako se kupuju diplome na Megatrendovima, Unionima i slično, plagiraju se doktorati, Macura laže da je diplomirala, pa kad je uhvate, onda menja briše biografiju, izmišlja. Kupuju se diplome i ona hodajuća dijagnoza, Hrkalović, vidim da je sada postala i ona doktor.

Mene je samo strah šta će se dogoditi kada neko od vas bude poželeo da postane hirurg.

I nema potrebe da psujete i da se tako obraćate. Ako imate nešto da mi kažete, možete to na kulturan i lep način. Nema potrebe da tako psujete i da toliko vređate.

Hvala.

Hvala.

Ono što je tragedija našeg društva u ovom trenutku je to što vi zaista mislite da samo zato što se pojavljivali u medijima, kako sada kažete, da vas to kvalifikuje da budete ministar informisanja.

Evo, recimo, ja sam postala majka tako što sam se porodila carskim rezom. Da li zaista mislite da mogu da operišem druge ljude? Ne, to vas ne kvalifikuje.

Vi ste se pojavljivali u medijima, ali nemate nikakve veze sa informisanjem, niti sa medijima, što znači da ne možete ni da vodite adekvatno sistem informisanja ove zemlje.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Što se tiče ovog člana zakona, najvažniji deo koji imamo je potpuno informisanje. Ova izmena koju sada hoćete zapravo da uvedete je pokušaj da se legitimizuje postojeći poredak lažne slobode i kontrole, kako bi se međunarodnim partnerima pokazalo da se nešto menja, a da suštinski stvari ostanu potpuno identične. Formalno pokušavate da zabašurite cenzuru. Dodali ste deo koji proširuje definiciju javnog interesa u informisanju.

Što se tiče javnog interesa, a nije se pojavilo na režimskim medijima, daću vam jedan primer. Ovo ovde što vidite je blok 4 sa Novog Beograda, ovde su ljude žive zazidali, bukvalno zatvorili su im ventilacione otvore, zazidali su im terase, zazidali su im prozore usred centra Beograda i to očigledno nije javni interes i mi kao građani nemamo interes da to znamo.

Kada je investitor i vlasnik firme „Vins 021“ Vinko Ilić prešao iz Novog Sada, odakle su ga oterali u Beograd, nama je rečeno na Novom Beogradu – neka vam je Bog u pomoći sa njim. Prvo šta je uradio, doveo je svoje batinaše, privatno obezbeđenje i evo preti građanima svaki dan kako će prodavati te iste stanove, da bi njemu isplatili dugove. Sve moguće papire, dozvole i saglasnosti dobijene su poslednje tri-četiri godine, znači za vreme ove vlasti, nema nekih prošlih, bivših koji su pogrešili.

Šta se dogodilo? Marko Stojčić, da vas podsetim, to je član vašeg glavnog odbora, znači Glavnog odbora SNS-a, dao je saglasnost na urbanistički projekat, Bojana Radaković izdala sve lokacijske uslove, a sadašnji sekretar za urbanizam izdao građevinsku dozvolu. Izašli ste u medije i rekli – mi smo pogrešili, u pravu ste i nastavili da radite sve to isto. Umesto toga, u medijima čitamo različite naslove, poput: „Aleksić dogovara prevrat“, „Bora Novaković špijunira iz Skupštine“, ne znam kako špijunira, kad smo u direktnom prenosu? Ali zato, po običaju, predsednik Republike spasava svet, bos, go, goloruk, ali samo je tu Suzana da trči sa telefonom i sve to snima.

Naši mediji nisu četvrta vlast, oni su četvrti stub srama i saučesni su u obmanjivanju ovog naroda i pospešivanju njegovog propadanja. Najgore od svega je što mislite da vam niko ništa ne može i da nikada nećete odgovarati, a hoćete, a onda ćete u istim tim medijima vašim čitati – režim pao, i gledaćete sa istih tih medija sopstvene snimke sa suđenja. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Prvo bih se osvrnula na ovo što poslanik kaže kako smo mi, navodno, poslanici, a opet sebi dozvoljava da ljude koji nisu ovde i koji ni na koji način ne mogu da mu odgovore, targetira ih imenom i prezimenom i naziva šarlatanima.

Druga stvar na koju hoću da se osvrnem je ta što ministar kaže kako javne rasprave nije bilo, to jest bilo je 2023. godine, ali nakon novih izmena i dopuna Zakona nije bilo javne rasprave, jer to nisu neke mnogo velike izmene. S druge strane, ide se kod međunarodnih partnera, ide se u Evropsku komisiju, gde se njima objašnjava kako su ovo ključne promene za otvaranje Klastera 3 i ovo su sada mnogo velike promene. Ne znam, moraćete da se dogovorite da li su velike ili nisu. Ono što je sigurno je da javne rasprave nije bilo.

Što se tiče konkretno ovog amandmana i uopšte ovog zakona, ključna je stvar i obaveza novinarske pažnje koja sve više izostaje kada su suštinske stvari u pitanju na režimskim medijima, pa tako nigde nisam videla ni jedan jedini naslov i ni jedan prilog situacije koja se dogodila u Varvarinu.

Naime, tamo je predsednica opštine odlučila da ukine finansijska sredstva majkama čija deca imaju teškoće u razvoju i da taj novac preusmeri na plaćanje Amadeus benda za proslavu Dana opštine i neki Etno festival.

Zanima me kako je moguće da vi sada ovde pričate kako su sve te medijske kuće nezavisne i nisu pod vašim pokroviteljstvom, a baš nijedna nije prenela ovakvu stvar, a informacija je od javnog značaja i zahteva novinarsku pažnju?

Hvala.

Hvala predsednice.

Ja bih se na trenutak osvrnula na gospođu, ne znam ime, bilo je izlaganje o multipraktik, malo o tome kako mi rušimo Srbiju, malo o nacionalnim interesima, ne znam šta je tu sa Kosovom, Borom, malo je pričala o REM-u, malo o univerzitetu. Dakle, sve nekako zajedno.

Ono što želim da napomenem je da Zakon o elektronskim medijima nije zakon o REM-u, tu je i nadzor, monitoring sadržaja, pružanje medijskih usluga, mere za unapređenje kulture itd. itd.

Što se tiče konkretno ovog amandmana, Narodni pokret Srbije je predložio brisanje ove izmene, jer ona nema apsolutno nikakvu svrhu. Do sada se navodno REM starao o tome da pružioci medijske usluge ne objavljuju sadržaje koji podržavaju, pa kaže sledeće - pod 1. – narkomaniju. Da li je REM podneo bilo kakvu prijavu ili obavio bilo kakvu istragu kada je Dragan J. Vučićević u sred programa šmrkao kokain, za šta postoje dokumentovani snimci i bilo ko može ovo što ja sada izgovaram da ukuca u Gugl pretraživač i izaći će mu snimci uveličani. Tako da može predsednik Republike da ga pravda, da pokušava da ga rehabilituje, da priča kako živi zdrav život, kako je sjajan čovek i slično, ali car je go.

Šta je REM uradio? Nije uradio ništa. I sada hoćete da se više REM ne stara o tome, koji se već nije starao, i da prebacite da se o ovome stara sam pružalac medijske usluge. To je kao kada bi rekli lopovu da ne krade, jer smo mi fino upeglali zakon.

Regulator, dalje kaže, se stara da mediji ne objavljuju programski sadržaj koji propagira prostituciju. Da li je REM podneo ikada bilo kakvu prijavu ili sankcionisao na bilo kakav način kompletan sadržaj „Pinka“, s obzirom da se isti gotovo čitavih 24 isključivo bazira na programu koji promoviše rijalitije u okviru kojih je prostitucija, u okviru kojih je otvoreno nasilje, najvulgarnije psovke, tuče, alkoholisanje, pornografski sadržaj, tj. seksualni odnosi pred kamerama.

Evo jedne informacije za građane Republike Srbije, sedam od 10 međunarodno priznatih ekspertskih grupa i međunarodnih organizacija je srpski rijaliti opisalo kao najgori u celoj Evropi.

Da li je REM ikada pokušao da utiče na ovaj programski sadržaj „Pinka“? Pitala bih ministra Bratinu, ali on, uvidom u njegovu profesionalnu karijeru, nema ama baš nikakvog iskustva u oblasti informisanja, novinarstva ili medija u širem smislu pa eto mogu ja da vam kažem da je REM apsolutno ignorisao i sada vi očekujete da „Pink“ kontroliše sam sebe. Stvarno? Hvala.

Hvala.

Prvo, ja bih zaista zamolila gospodina Rističevića da ubuduće izvadi žvaku iz usta, jer ja stvarno pola ne razumem šta govori, a volela bih da se javim i da imam repliku, ali ne razumem.

Ono što sam htela da kažem je da ja nisam imala nikakvu britvu u rukama, ja sam imala perorez, na žalost vašu, veličine šest centimetara. Ali, šta je najvažnije?

Moj šef, pošto niste upućeni, nije nikakav Šolak, moj šef je Miroslav Aleksić, evo ga sedi ovde u prvoj klupi, tako da možete da se obratite njemu. Hvala.

Još jednom, molim vas, izvadite žvaku kad govorite, stvarno vas ništa ne razumem.

Ja sam pokušala sad čak i na Guglu pretraživaču da ukucam Marijan Rističević, izašlo je "eror", "eror", "eror". Tako da niti vas prepoznaju u Skupštini, niti šta govorite. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Nikakvog nasilja nije bilo. Nasilje je obično od strane SNS-a. Počinje ovako političkim dedom kada vadi pištolj na studente, zatim kada se politički tata obraća na način da ćete pobiti 100 muslimana za jednog Srbina sa kojima sada sedite u koaliciji.

Što se tiče noža i da sam ja nožem krenula na mladost, decu i slično, je apsolutna laž. Ja sam nožem krenula na transparent koji vređa moj grad i vređa moj narod. Ja vam neću dozvoliti da moj narod nazivate nacistima. Znači, nema više podela na kontu kojih vladate.

Nož izgleda ovako i ovako izgleda kada neko krene na studente i na mladost nožem. Takođe izgleda kada nožem krenete ovako na profesorku odnosno dekanku fakulteta.

Što se tiče tzv. noža koji sam ja konkretno imala u rukama, on izgleda ovako, ribolovački je pribor, dostupan u slobodnoj prodaji, što stoji u zapisniku vaše policije. Imam zapisnik šta mi je tačno oduzeto, kako izgleda. Kupila sam ga na aerodromu i manji je od moje šake. Hvala lepo, prijatno.

Poštovani građani Srbije, medijski zakoni koji se tiču principa slobode izražavanja, slobode medija i širenja informacija bez učešća vlasti trebalo bi da se dopunjuju i menjaju u skladu sa zakonima i Pravilnikom Vlade koji apsolutno predviđa javnu raspravu.

Dok se evropskim institucijama hvalite kako su ova tri medijska zakona skrojena po standardima Evropske Unije, kako je njihovo usvajanje ključan korak ka evrointegraciji i kako su od izuzetnog značaja za jačanje javnog interesa u oblasti informisanja u isto vreme predlog je za ...

Da li hoćete da budete malo pristojniji? Baš bi bilo u redu. Pa trebalo bi.

Donosite ih bez transparentnosti, bez ekspertskih analiza i javnih rasprava. Iza zatvorenih vrata gurate ovu zemlju u još veći mrak cenzure, mrak političkih pritisaka, zastrašivanja i laži putem kojih vladate sve ove godine, ali Kosjerić i Zaječar vam poručuju nećete još dugo.

Tražite načine da slobodno finansirate lokalne medije da po uzoru na „Kurir“, „Pink“, „Informer“ i ostale trovačnice koje sv,akodnevno vrše intelektualni genocid, rade za vas.

Umesto da mediji ove zemlje budu kontrolori vlasti, oni su privatni PR servis vladajuće stranke i umesto da informišu, obmanjuju u vaše ime. Sve koji misle drugačije i ustanu protiv vaše diktature nazivate državnim neprijateljima, izdajnicima, nacistima, dok se upravo vaši poltroni oblače u nacističke uniforme, dok vi podižete ćaci logor usred Beograda i po našim gradovima kačite kukaste krstove.

Pa kako mi izdajnici, a vi prodajete našu zemlju deo po deo, što Albancima što Kinezima, što Arapima?

Apsurd je predlažete izmenu i dopunu Zakona od elektronskim medijima u trenutku dok smo mi u sred procesa izbora novih članova Saveta REM-a. Da vas podsetim članovi REM-a se i biraju upravo po članovima ovog zakona.

U ovom predlogu fingirate nezavisnost REM-a, formalno kao pojačavate autonomiju, ali suštinski REM ostaje politički kontrolisan, kao i zakon.

Licenciranje medija ostaje netransparentno. Nema ograničenje za politički uticaj na mediji, građani i nevladine organizacije nemaju mogućnost da efektivno utiču na odluke. Sadržaj koji se tiče dece i ranjivih grupa ostaje neregulisan. Inspekcija i nadzor su dekorativni.

I evo može recimo ministar Bratina da nam u jednom svojih gostovanja na „Hit Tvit-u“ odgovori gde je evaluacija učinka postojećih dozvola, pošto je on ekspert za sve zakone koji se tiču medija?

Vi nećete da mi glasamo za izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima zbog unapređivanja medijskih sloboda, jer slobodno novinarstvo je u Srbiji toliko razvijeno da se slobodni novinari uglavnom bave poljoprivredom.

Jel hoćete da izmenite Zakon o javnim medijskim servisima? Evo, Narodni pokret Srbije ima jedan predlog za vas - neka već večeras Dnevnik na RTS-u u 19.30 časova počne bilo kako drugačije sem hvalospevima o predsedniku Republike, jer kod njih i kiša sve da padne tek uz Suzaninu dozvolu iz Kabineta.

Promenite to da Javni medijski servis može da služi i građanima, a ne jednom čoveku i ne vlasti.

Zaključak je da su sve ove izmene i dopune ova tri zakona laki kozmetički tretman samo kako bi vas Evropska Unija potapšala po ramenu. Za građane Srbije sve ostaje isto, mediji su i dalje pod apsolutnom političkom kontrolom SNS-a.

Tom kontrolom vi poslednji put imate većinu u ovom domu i tom većinom ćete sada menjati ove zakone, bez obzira na to šta ćemo mi ovde reći. Ali, mi ćemo promeniti vlast, a onda i sistem i ova zemlja će konačno biti demokratska, a u ovaj dom ćemo konačno donete kulturu i počećete da budete kulturni, jer ćete to morati da budete.

Još na kraju imam samo jednu sitnicu. Koleginica nažalost nije tu, ali reći ću joj danas na Odboru za kulturu. Uzročni veznik u rečenici nije – jel, nego – jer. Jače je od mene. Mi smo ipak narodni poslanici. Ali bih zamolila kolege iz SPS da je što više puštaju da govori jer i na dvoru su imali tako neke ljude koji su malo drmali atmosferu, a i drugi razlog je da što više bude govorila vama će Kosjerić biti plafon. Hvala.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, u ovom rebalansu budžeta imam utisak kao da ste igrali ping-pong i dobacivali se sa milijardama, jednu na jednu stranu, drugu na drugu, a nekako mađioničarskim trikovima većina tih milijardi ostane u vašim džepovima. Gradite Potemkinova sela na račun građana ove države. Zidate EKSPO, dok građane svakodnevno ali uredno hranite rijalitijima i sa eventualno dva jaja dnevno. Nacionalnu svest oblikujete rijalitijima, "Zadrugama", "Elitama", po vašoj meri.

Pravite nekakav delfinarijum usred Surčina. Samo da vam napomenem da delfini vole čistu vodu. Vi ćete još da probate da ih naučite da plivaju u mutnom, ima da ih pobijete tamo.

Građani Srbije nemaju gde da se leče. Lekara je sve manje, beže glavom bez obzira odavde, a bolnice i domovi zdravlja se raspadaju. Zašto umesto delfinarijuma ne izgradite dom zdravlja na Novom Beogradu? Novi Beograd je opština koja ima 220 hiljada stanovnika. Samo dva doma zdravlja postoje i ta dva su na izdisaju. Ovi kapaciteti nisu dovoljni da pruže dovoljnu lekarsku pomoć za ove ljude. Namernim zanemarivanjem gradite obično projekte od kojih vi imate finansijski interes, a ne građani ove zemlje.

Predsednik Vlade prošle godine otvorio je jedan novi dom zdravlja u Novom Sadu, koji opslužuje ljude iz tri naselja - Vidovdansko naselje, Klisa i Slana Bara, tačno 22.826 stanovnika. Bežanijska kosa ima 50.000 stanovnika, sa Ledinama koje ima 15.000, to je ukupno 65.000 i nemamo dom zdravlja. Ti ljudi nemaju gde da se leče.

(Predsednik: Isteklo vam je vreme.)

Narodni pokret Srbije vas poziva da ispunite barem jedno predizborno obećanje i da nam izgradite dom zdravlja. Hvala.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, ovim rebalansom ste predvideli ostale subvencije u oblasti zaštite životne sredine, ali ono što niste predvideli i što uspešno zaboravljate već 12 godina je da izgradite postrojenje za preradu otpadnih voda. Beograd je jedina evropska prestonica u kojoj se fekalne otpadne vode direktno ispuštaju u dve međunarodne reke, Savu i Dunav.

Količina vodenog otpada samo u Beogradu, na ušću Save u Dunav, za samo jednu godinu jednaka je zapremini od 65 hiljada olimpijskih bazena. U toj jednoj godini otpadne vode u Srbiji sadrže tačno 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 toma arsena, 12 tona olova, 11 tona nikla. Sve ove cifre su sa tendencijom povećanja i to su podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Reke u Srbiji postale su plutajuće deponije.

I ne samo što nemamo fabriku za preradu otpadnih voda, nego čak nemamo ni postrojenja za tretman komunalnih voda. Odnosno, imamo ih, ali u punom kapacitetu radi jedva jedna trećina.

Da vas podsetim, Srbija da bi bila članica EU mora da prerađuje 90% otpadnih voda, a mi smo sada na jedva 15%. Na sve to, naš predsednik Republike odlazi u Francusku, gde izjavljuje da Srbija nije u stanju da upravlja velikim sistemima poput metroa u Beogradu, zbog čega se stvara prostor za francuske kompanije. Zbog čega prepuštate upravljanje našim prirodnim resursima drugim državama? Kako to mislite da Srbija nije u stanju? Mislite vi niste u stanju, jer kupujete diplome, imate manir da stavljate nestručan kadar na odgovorne pozicije i mislite kako jedan vaš, od skora vaš poslanik juče reče da se škola ne isplati.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić smatra da se škola i te kako isplati i takođe smatra da Tehnološko-metalurški fakultet već 52 godine stvara vrhunske stručnjake, pogotovo u oblasti zaštite životne sredine. Jedini problem je što naši stručnjaci, doktori nauka ne mogu da dođu ni do izražaja, ni do posla od vaših neobrazovanih, ali partijskih drugova. Hvala.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, pre nego što postavim poslaničko pitanje, zamolila bih sve da pošalju poruku 227 na 3800 za Natašu Ademović koja boluje od izuzetne retke bolesti i potrebno je još dve i po hiljade poruka da se ova mlada mama pošalje na lečenje u Tursku i da joj se pomogne.

Hvala vam unapred.

Žao mi je što ministarka Đurđević Stamenkovski nije tu da mogu lično da joj postavim pitanje da li je upoznata sa tim da određeni zaposleni u centrima za socijalni rad, a pre svega ozloglašenom Centru za socijalni rad Obrenovac sprovode organizovano inostrano usvajanje dece, srpske dece i to u Švedsku.

Narodni pokret Srbije - Miroslava Aleksića došao je do saznanja da postoje socijalni radnici koji umesto da pružaju podršku i pomoć hraniteljima kako bi postali roditelji, odnosno usvojitelji, prilikom usvajanja, što im je inicijalno i posao, prosto to im stoji u opisu radnog mesta, umesto toga, pomažu zapravo inostranim usvojiteljima.

Takav slučaj dogodio se porodici Kojić iz Jadranske Lešnice kod Loznice, a ministarka Đurđević je sa tim izuzetno dobro upoznata.

Ta porodica se u nekoliko navrata u svom očaju obraćala. Doduše, tražila je za uzvrat kuče iz njihove odgajivačnice, ali im nije pomogla.

Porodica Kojić je hraniteljska porodica već deset godina. I Sreten i Danijela Kojić imaju hraniteljske licence. Imali su na hraniteljstvu dve devojčice, Slađanu i Kristinu.

Kristina je došla kod njih sa samo deset meseci. Bila je u jako lošem stanju fizičkom. Čak kada su je davali u njihov dom, rekli su – neka vam je Bog u pomoći da uopšte preživi.

Na svakih 15 dana od momenta kada je devojčica došla u njihov dom imali su kako redovne, tako i vanredne kontrole i inspekcije, što gradskih centara Loznice, tako i Obrenovca.

Danijela i Sreten Kristinu su odgajili. Naučili su je da hoda, govori, voli, uči, a sa kakvom brigom su oni to radili, govori i potvrđuju Kristinini zdravstveni kartoni, pisma, fotografije, izjave učitelja, trenera, a onda je u septembru mesecu prošle godine počela tortura, pre svega, socijalnih radnica Nade Sekulić iz Centra za socijalni rad i usvojenje i Jelene Goljić, koja je rukovodilac Službe za decu Centra za socijalni rad Obrenovac. Došli su u kuću porodice Kojić i saopštili im da će dati devojčicu na inostrano usvajanje.

Kada su Kojići izrazili nezadovoljstvo i želju da oni zapravo usvoje devojčicu i da nema nikakve potrebe za inostranim usvajanjem, počeli su još veći pritisci i tortura.

Oni su pisali svima – i ministarki Đurđević, i predsedniku Republiku i centrima za socijalni rad i Obrenovac i Loznica. Sve su pokušali. Nema vrata na koja nisu pokucali i molili da im se dozvoli da oni usvoje Kristinu.

Svima vama pisali su i njene učiteljice i njeni drugovi iz predškolskog i sami roditelji bezbroj puta. Na sve ovo ste se oglušili. U isto vreme, dok niko od svih vas ove napaćene ljude ne čuje, Jelena Goljić i Nada Sekulić konstantno vrše pritisak. Prete im krivičnim prijavama, zatvorom. Dovodili su im policijsku maricu u dom, terali ih da Kristinu lažu kako je u Švedskoj čekaju biološki roditelji, kako je tamo sve lepo, za razliku od Srbije, kako imaju bazen. Čak su pokazivali i avion kojim će Kristina leteti.

Sve vreme su im pretili da nikome ništa ne smeju da kažu i da ne smeju da pisnu o tome šta im se dešava. Porodica Kojić obraćala se i usmeno i pismeno svim institucijama, preklinjajući za pomoć samo da mogu da usvoje svoje devojčice.

Svi ste se oglušili. Jelena Goljić i Nada Sekulić 5. januara ove godine došli su u njihovu kuću sa policijom i malu Kristinu bukvalno fizički odvojili od roditelja. Zamislite tu scenu uz vrištanje deteta i plakanje. To sam htela da pitam ministarku, pošto je juče rekla da je majka, a evo i ja sam – da li to može da zamisli?

Ipak, devojčicu su odveli i po hitnom postupku je poslali u Švedsku na inostrano usvajanje.

Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite u februaru mesecu izašla je u javnost sa podatkom da 726 porodica u Srbiji čeka na usvajanje. Moja pitanja za ministarku su: da li su iscrpljeni svi mehanizmi u Srbiji da se devojčicad usvoji, jer tek kada se ti mehanizmi iscrpe, ide se na inostrano usvajanje?

Završavam.
Mi smo kao narodni poslanici Narodnog pokreta Srbije podneli krivične prijave protiv svih ljudi za koje imamo saznanje i sumnju da su prekršili zakon i zloupotrebili svoj položaj.
Zanima me zašto su zanemarene procedure, zbog čega je prekršen Porodični zakonik član 99. stav 2. po kome Danijela i Sreten imaju sva prava da usvoje devojčicu? Da li je ministarka upoznata sa ovom grupom koja organizovano deluje i zloupotrebljava i sistem i nezaštićenu decu i zašto socijalni radnici u našim centrima ne štite prava deteta i ne rade ono što je u njegovom interesu, a ne u njihovom sopstvenom interesu?
Hvala.