Hvala.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da pravo ne zavisi samo od nekog papira na kome piše – uvećani dodatak, nego od stvarnog života, od toga da li dete može samo da jede, da se obuče, da pređe ulicu, da razume opasnost i da ostane bez nadzora. Dakle, ovaj član 2. je možda i najvažniji deo ovog zakona, a vi ste ga napisali tako da iz njega ispadnu upravo on deca zbog kojih je ovaj zakon i morao da bude donet. Vi, gospođo ministarka, što bi Nušić rekao, niste napravili zakon za roditelje-negovatelje, nego administrativno sito kroz koje će proći samo oni koje birokratija već prepoznaje, a ispašće deca sa autizmom, retkim bolestima i mentalnim poteškoćama koja možda imaju samo onaj osnovni dodatak, ali ne mogu da ostanu sama ni minut. I to nije propust, to je vaša sramna, namerna nebriga.

Majka deteta sa autizmom, čije je pismo stiglo na naš poslanički klub, mislim da je preciznije objasnila državu nego svi vaši kabineti zajedno. Rekla je – kaže - nema dovoljno dnevnih boravaka, nema dovoljno personalnih asistenata, na terapiju se čeka mesecima, a roditelji istovremeno negovatelj, terapeut, učitelj, medicinska sestra i telohranitelj sopstvenom detetu, a onda vi, gospođo ministarka, dođete i kažete – 65.000 dinara. Pa jedan mesece logopeda, defektologa i osnovnih suplemenata pojede taj novac pre nego što porodica uopšte plati prevoz, hranu, račune i lekove. I zato, gospođo ministarka, ovo nije socijalna politika, ovo je vaš lični politički marketing preko leđa najranjivijih porodica. Napravili ste jedan zakon za vašu konferenciju za štampu, a ne za život. Ali, ja, evo, hajde možemo i da probamo, da vi jedan mesec živite sa 65.000 dinara uz sve potrebe koje na primer majka tog deteta sa autizmom ima. Vi ste, Milice, kako vas, evo sada popularno zovu – izdajnice, godinama ste se predstavljali kao zaštitnica porodice, a sada ste potpisali zakon koji porodica vređa, ponižava i ostavlja same i to nije briga o srpskoj porodici. To je ista izdaja porodice kakvu ste napravili i prema Srbiji za jednu ministarsku fotelju. Hvala.

Moje pitanje upućujem navodnom predsedniku Vlade, ministarki za rad, ministru pravde i Inspektoratu za rad i nadležnom javnom tužilaštvu. Koliko još ljudi u Srbiji treba da dobije otkaz samo zato što ne žele da idu na miting SNS? I to pitam u ime učiteljice kojoj ugovor neće biti produžen, medicinske sestre kojoj pretite otpuštanjem, vozača koga terate da prevozi pristalice vlasti i to besplatno, čistačice koja mora da bira između toga da joj deca danas budu gladna ili da sutra ide da podrži skup, rudara kome kažu da će ostati bez posla i radnika javnog preduzeća koji svakoga dana gleda u telefon i čeka novu poruku svog direktora – koliko ljudi će doći na skup, ko dolazi, koliki su ti, koji ti je spisak, pošalji spisak, i kako se izbori približavaju vi taj pritisak sve više pojačavate i sve jače maltretirate ljude.

Da li ste ispitali navode koji su se pojavili u javnoj internoj komunikaciji u državnom Dunav osiguranju, kojom se od rukovodilaca – dakle, ponavljam, to je državna kompanija – traži da pošalju spiskove koji će prisustvovati skupu SNS 27. juna?

U Telekomu Srbije zaposleni su, prema javno objavljenim svedočenjima, dobijali poruke da se okupe ispred zgrade kompanije u Bulevaru umetnosti, odakle će imati organizovan prevoz do mitinga SNS. U PIO fondu taj stranački skup nazvali ste tim bildingom. U Poreskoj upravi postoje svedočenje zaposlenih da pripravnicima niste hteli da produžite ugovore samo zato što nisu išli na prethodne skupove. U javnim preduzećima ljudima pretite otkazima, ne produžavanjem ugovora, smanjenjem plate ili prebacivanjem na neko gore radno mesto ili slabije plaćeno. Da li je Inspektorat za rad izvršio kontrolu u Dunav osiguranju, u Telekomu Srbije, PIO fondu, Poreskoj upravi, Gradskom stambenom, Pasterovom zavodu, u rudniku Resavica, u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite i drugim institucijama gde su zaposleni uporno prijavljivali političke ucene i razne pritiske koje trpe?

Da li je tačno da se u Javnom preduzeću Gradsko stambeno zaposleni koji odbiju stranačke aktivnosti SNS prebacuju u kol-centar i u službu čišćenja po kazni i da im se ne produžavaju ugovori? Ko je naredio direktorki marketinga Sanji Kaširić i drugim rukovodiocima da vode evidenciju o tome ko se odaziva stranačkim obavezama, a ko ne? Da li će biti ispitna odgovornost dotične Jelene Rajović iz Telekoma Srbije nakon tvrdnji zaposlenih da je preko Sektora za ljudske resurse organizovala njihov odlazak na stranački skup? Kako je moguće da se Služba za ljudske resurse jedne državne kompanije, umesto da se bavi radnim pravima svojih zaposlenih, bavi prebrojavanjima za miting? Ko je platio autobuse, gorivo, dnevnicu, hranu, majice, fiktivne prekovremene sate?

Da li je iko pozvao samohranu majku iz Rume koja je posle pet godina ostala bez posla zato što nije išla na mitinge i zato što je njena ćerka podržala proteste? Da li je iko od vas, koje sam navela, pozvao Miladiju Dimitrijević, takođe samohranu majku dvoje dece, koja je posle osam godina rada ostala bez posla u Opštinskoj upravi Raška, jer je takođe odbila da ide na miting SNS? Da li je iko pitao Marka Marića iz Velike Plane ko mu je rekao – a ko si ti da radiš ovde, jer ako nećeš da ideš na miting SNS ima ko hoće?

Ovo nisu izolovani slučajevi. Ovo je čitav jedan truo sistem. Ljude godinama namerno držite na ugovorima na određeno kako bi svakog meseca mogli da ih podsetite da njihova plata, egzistencija i budućnost njihove dece zavise od toga da li će se pojaviti na mitingu SNS i da li će vas podržati na izborima. Tako nastaju vaši

4/2 TĐ/IR

mitinzi. Ne od ljubavi, ne od podrške ili verovanja u ideologiju, kakva god da je vaša ideologija, već od strana, od zuluma koji pravite po Srbiji, od ucenjenih radnika koje tretirate kao da su robovi ili kao da su brojevi. Trpate ih u autobuse za Beograd gde razmišljaju šta će se dogoditi njihovoj porodici ukoliko sledeći put budu rekli – ne.

Predsedniče Vlade, navodni, da li ćete objaviti koliko je prijava političkih pritisaka bilo na zaposlene samo od novembra 2024. godine kada je krenuo taj talas otkaza i odmazde, a nakon početka protesta zbog pada nadstrešnice? Koliko je inspekcijskih nadzora sprovedeno? Koliko je direktora procesuirano? I koliko je ljudi posle vraćeno na posao?

Na kraju do dodam ministarki za rad – nema bednije političke trgovine od ove vaše gde ste glad jednog običnog čoveka i njegovu socijalnu pomoć pretvorili u jednostranačku ucenu, što direktorima centara za socijalni rad naređujete da svaki obezbedi po 600 glasova među korisnicima socijalne pomoći. Kockarske dugove vaše porodice mogli ste da rešite i na drugačiji način, a ne da za šaku vlasti ovako bedno izdate Srbiju i one najsiromašnije.

Hvala.

Narodni pokret Srbije podneo je amandman na ovaj član koji kaže – briše se, ali ne samo na ovaj član nego na čitav ovaj predlog zakona.

Dakle, građani, važno je da razumete. Nakon ove sednice, SNS zadužiće vas, građani Srbije, za dodatnih 5,7 milijardi evra. Konkretno ovaj predlog predviđa 125 miliona, i to 25 miliona kod Inteze, 50 miliona kod Unikredita i još 50 kod OTP Banke, plus ugovorene kamate.

Dakle, u ovom članu 5. je srce čitave ove prevare, koju slobodno mogu da nazovem blanko menica koju vlast pokušava da poturi građanima Srbije. Država u ovom članu daje garanciju, ali ne daje običnu garanciju, nego kaže – neopozivo, bezuslovno, bez prigovora i na prvi poziv obećava bankama da će platiti dug „Srbijagasa“. Dakle, ako „Srbijagas“ ne bude slučajno platio kredit, platićete vi, građani Srbije, iz svog džepa. Ovaj član dodatno kaže da banke mogu da naplate od države, a država se obavezuje da u budžetu obezbedi sredstva.

16/2 MZ/CG

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom predlaže da se član 5. obriše, jer se njime uspostavlja izuzetno rizična obaveza Republike Srbije da na prvi poziv poslovnih banaka izmiri dug jednog javnog preduzeća. Ovakvo rešenje nije zaštita javnog interesa, već prebacivanje finansijskog rizika sa jednog preduzeća na vas, građani Srbije.

Građani, vi se ovim članom pretvarate zapravo u krajnje dužnike, a nećete imati nikakav uvid ni u to koja je realna cena projekta, ni u postupak izbora banaka, niti ćete moći da postavite pitanje zašto se po ovim izuzetno nepovoljnim kamatama, koje idu do čak 4,78% godišnje, zbog čega se uzima kredit kod ovih domaćih banaka, a ne kod drugih evropskih finansijskih investicija kod kojih kamata ide na 0.5%. Iz jednog prostog razloga, zato što Evropa kada da novac, ona pita gde ste ga dali i tu nema mesta korupciji. Hvala.

Hvala.

Član 7. kaže da kad država plati umesto "Srbijagasa" svoje pravo povraćaja, od "Srbijagasa" neće ostvarivati pre potpunog namirivanja potraživanja svih banaka, niti protivno interesima banaka. Znači, prvo banke, pa tek onda država.

Znači, u članu 5. smo videli da Republika Srbija garantuje bankama neopozivo bezuslovno i bez prigovora – ako "Srbijagas" ne plati, platiće država. I kad kažemo "država", to nije neki apstraktan pojam, već ste to vi, građani Srbije. Dakle, to su pare koje nedostaju za škole, za bolnice, za puteve, za domove zdravlja, za plate i za penzije.

I sad dolazimo da člana 7. Kaže – ako država plati umesto "Srbijagasa", država će imati pravo da se naplati od "Srbijagasa". I sad neko može da pomisli da je ovo zaštita budžeta, a zapravo uopšte to nije. Zašto nije zaštita budžeta? Jer u istom tom članu piše ono što je ključno, a to je da država svoje pravo povraćaja od "Srbijagasa" neće ostvarivati pre potpunog namirenja potraživanja svih banaka, niti će postupati protivno interesima tih banaka. Znači, prevedeno, opet prvo banke, pa tek onda država.

I sad se postavlja pitanje zašto mi ovde u ovom domu donosimo neki zakon koji je više u interesu banaka nego u interesu države. Jer ovaj član ne štiti Republiku Srbiju, već štiti upravo banke od Republike Srbije. Ja sad ne znam gde su ovde interesi građana Srbije i ne znam gde su interesi poreskih obveznika i zbog čega uopšte donosimo ovakav zakon koji nije u interesu naših građana.

Zato je ovaj član izuzetno opasan, jer je predstavljen samo kao mehanizam zaštite države, a zapravo je mehanizam kojim se država stavlja na drugo mesto, odmah na sledeće mesto iza banaka. Hvala.

17/1 MT/VZ 12.40 – 12.50

Hvala.

Narodni pokret Srbije, kao što sam već rekla, podneo je ovaj amandman „briše se“ i na ovaj i na sve ostale članove ovog predloga zakona iz jednog prostog razloga, jer ovaj zakon nije u interesu građana Srbije, nego je u interesu banaka.

U isto vreme dok branim ovaj amandman mogu i da odgovorim na zbunjenost prethodnog kolege, iako sam i ja zbunjena jer je on do skoro pričao potpuno suprotno, jel? Ali, mogu da se složim da predsednik republike vodi politiku sve četiri strane sveta, jedino je problem što je ne vodi u interesu Srbije, nego u korist banaka.

Problem nije gasifikacija juga, naprotiv problem je što se gasifikacija juga koristi kao izgovor za novu korupciju, za novo zaduživanje.

Dakle, mogli smo da uzmemo od drugih finansijskih investicija nekakav kredit za 0,5%, a mi ga sada, građani Srbije, uzimamo za 4,75% godišnju kamatu. Zašto? Jer, te banke neće pitati gde ćemo taj novac da potrošimo i u čijim će sve džepovima da završi. A, evropske institucije moraju da se poštuju i moraju da se poštuju njihova pravila, jer oni pitaju – gde ste i za šta ste potrošili novac i na koji način. Dakle, nema mesta korupciji. I imaju vrlo jasne institucije koje se bore protiv korupcije.

Dakle, za kolegu prisutnog poslanika, ja mislim da, pošto, eto, vi ste bili zbunjeni, mislim da sam vam dovoljno odgovorila. Nije problem ni gasifikacija, problem je što ovo nije u korist građana Srbije, nego je u korist banaka gde država i građani Republike Srbije treba da dobiju blanko menicu da oni i njihova deca vraćaju kredit koji ćete vi na ovoj ovde sednici izglasati u danu za glasanje.

To je problem, što će moje dete sutra da plaća ono što ćete vi da kliknete „da“. To je problem.

Hvala.

Hvala.

Postavila bih pitanje ministru Selakoviću, mada nisam sigurna da je kultura baš oblast zbog koje je on danas deo Vlade, pa me ispravite ako pitanje iz kulture treba da postavim nekom drugom. Takođe, posle rečenice vezane za Generalštab upućene nama opozicionim poslanicima, nisam sigurna ni da je dostojan te funkcije. Njegova politička biografija svakako je dokaz da ministar u Srbiji apsolutno ne mora da poznaje resor koji vodi, dovoljno je da uživa poverenje jednog čoveka, pa da danas bude ministar pravde, sutra spoljnih poslova, trećeg dana za boračka i socijalna pitanja. I evo ga sada već drugi put ministar kulture.

Ipak, pošto čovek koji bi trebalo da nam brani kulturu, to radi u isto vreme iz ministarske fotelje i optuženičke klupe, nažalost, jeste formalno na toj funkciji, doduše dok ne odlučite da li ćete na to mesto da stavite Ivu Štrljić, Jovanu Jeremić ili Kristijana Golubovića, onda, moram njega da pitam – da li je kultura u Srbiji javni interes ili ste to ministarstvo pretvorili u blagajnu za isplatu onih koji pripadaju nižim platnim razredima, jer ovi iz viših se ne bave kulturom u svakom smislu?

4/2 AL/JG

Dakle, kada danas govorimo o kulturi u Srbiji, mi smo prešli taj nivo da govorimo o lošoj kulturnoj politici. Mi sada imamo čitav pokvaren sistem u kome se novac građana Srbije u oblasti kulture ne raspoređuje po tradiciji i po značaju, po tome kakav je javni interes, već isključivo prema lojalnosti Srpskoj naprednoj stranci.

Prošle godine Narodni pokret Srbije u ovoj sali govorio je o tome da su na konkursima zbog vaše političke osvete bez novca ostali Nišvil, Udruženje kompozitora Srbije za Međunarodnu tribinu kompozitora, Muzička omladina Novog Sada. Govorili smo da je Sterijino pozorje, jedan od najvažnijih festivala u ovom delu Evrope, ostao bez dinara. Dok sa druge strane neka udruženja, tek osnovana, evo ovde prisutne poslanice Ljubice Vranješ, mogu da dobiju novca daleko više nego čitav čuveni BEMUS.

Isti princip nastavili ste i u 2026. godini. Na konkursima Sekretarijata za kulturu sada su bez novca ostali i Srpski PEN centar, Udruženje dramskih umetnika Srbije, Fakultet dramskih umetnosti, Srpsko književno društvo i UDUS prvi put u istoriji ostaje bez sredstava da uruči neke od najvažnijih srpskih nagrada, kao što su Dobročin prsten, kao što je Nagrada Ljubinke Bobić, Miloš Žutić, Bojan Stupica, ali nema veze. Napravićete vi Aleksandrov prsten, pa ko ga poljubi može da prođe konkurs.

Za slobodnu kulturu nema novca, ali za vaše podanike očigledno da ima, za krugove bliske vlasti, za vaša fantomska udruženja, za one koji znaju gde treba da se pojave, koga treba da podrže, kome treba da tapšu, koliko ljudi statista treba da dovedu na vaše skupove, i ono što je najvažnije, kada treba da ćute.

Ali centralni primer sadašnjice je, građani Srbije, Lazar Ristovski. Firma porodice Ristovski, „Zilion film“, ime već dovoljno govori, prema podacima koji su zvanično objavljeni samo za dve godine uspela je da isisa dve milijarde iz budžeta Republike Srbije. Samo u 2025. godini taj iznos je bio milijarda i skoro 200 miliona dinara i to nije sve. Znači, u zemlji u kojoj kulturna udruženja mole za 300.000 dinara samo da prežive sezonu, ova firma koja je bliska vlasti vrti milijarde. „Zilion film“ dobije je najviše novca na konkursu Novog Sada sa sufinansiranje filmskog projekta, za dva samo projekta. Projekat, recimo, Vera Kroner dobije je 3,5 miliona. A, pazite, isti taj projekat u 2024. godini već je dobio 57 miliona od Filmskog centra Srbije. Pa čekajte, koliko puta treba da se naplate isti ljudi? Koliko puta javne kase treba da se otvore da budu isplaćeni oni koji su vama politički podobni?

I dok, ministre, njima otvarate budžete, domaća kinematografija polako izdiše. Filmski centar Srbije nije raspisao redovne konkurse za proizvodnju domaćeg filma onako kako Zakon o kinematografiji to jasno kaže, a mora da bude dva puta godišnje. I kad smo kod toga, da li, ministre Selakoviću, možete da objasnite građanima Srbije ko finansira film koji je skoro počeo da se snima „Karađorđe“ kada nije konkurs bio? Dakle, odakle novac za taj film? Dok ukidate finansiranje srpske kinematografije, vi pravite nekakav Festival srpskog filma koji je zapravo SNS festival. Mogu da prođu samo oni koji su dovoljno podobni za SNS.

Pošto vi razumete samo materijalni jezik, da vam prevedem, vi pravite Sajam automobila, a mi nemamo puteve. Znači, ne znam šta ćete da prikazujete na tom festivalu.

Dok za ULUS, udruženja koja traju decenijama i redovnu kulturu nema, ima dovoljno za sve one koji su vama podobni, a najviše gde Ministarstvo sada počinje da raspisuje posebne konkurse za EKSPO 2027, gde podrška po projektu ide i do osam miliona dinara.

(Predsedavajuća: Hvala. Isteklo je vreme.)

4/3 AL/JG

Dakle, za scenografiju… završavam, predstavu koje SNS pravi po nadvožnjacima sa transparentima za te glumce ima.

Ali da ne bude da nisam pohvalila ništa što ovaj ministar radi, ovaj grom napredni pre nekoliko dana obišao je Arhiv Vojvodine. Ne znam da li ministar zna da je Arhiv Vojvodine nekada bio Okružni zatvor. Tako da, dobro je da ministar vežba, značiće mu. Hvala.

5/1 MT/MJ 10.45 – 10.55

Hvala.

Suština ovog amandmana koji je podneo Narodni pokret Srbije nije da je sporna borba protiv visokotehnološkog kriminala. Dakle, sporno je da posebno odeljenje mora da ima autonomiju, stvarnu, strukturnu i operativnu samostalnost. To je u skladu svakako sa preporukama Venecijanske komisije, da posebnom odeljenju za sajber kriminal mora da se obezbedi veća autonomija, pogotovo imajući u vidu specijalizovanu ulogu i nadležnost koje ovo odeljenje treba da ima.

Mi ne sporimo da država treba da se bori protiv sajber kriminala. Naprotiv, Srbija mora da ima snažne stručne i brze organe koji će se boriti protiv napada na računarske sisteme, na krađe podataka, prevara na internetu, zloupotrebe društvenih mreža. I baš zato ova oblast ne sme da bude ničiji poligon za političku kontrolu.

Pitanje ovde nije samo da li imamo tužilaštvo koje se bavi visokotehnološkim kriminalom, već i da li ono može da radi bez ikakvog političkog pritiska, da li sme da otvori predmet kada su ugroženi građani, da li sme da postupa kada su napadnuti novinari, da li sme da istraži organizovane bot mreže i da li sme da dira čak i one koji su bliski vlasti.

Zato Narodni pokret Srbije traži da se u zakon jasno unese da posebno odeljenje ima strukturnu i operativnu samostalnost. Da pređem na običan jezik. Tražimo da tužioci koji se bave visokotehnološkim kriminalom ne budu samo formalno stručni, nego i da budu zaista slobodni da rade svoj posao. Šta znači neko specijalizovano odeljenje ako ono ne sme da postupa protiv onih koji su politički zaštićeni? Šta nam znači da imamo… Ovo je duboko političko pitanje. Znači, nije samo pitanje struke, jer u zemlji koja nije potpuno demokratska tastatura može da postane ozbiljno oružje. Hvala.

Hvala.

Član 106. stav 1. – povreda dostojanstva.

Ne znam ministre, da li vi mislite da smo mi ovde svi u nekoj ludnici? Pričate jedno te isto. Isto ste ovo pričali kada ste otvarali sednicu. Sada za vreme ovih 25, 30 minuta, ne znam koliko ste govorili, vrtite jedno te isto u krug. Time vređate zdrav razum, vređate nas. Valjda mislite da li ne slušamo, ne možemo da razumemo.

Na stranu povreda dostojanstva. Prvo ne znamo ni ko su ovi ljudi. Trebalo je da nas upoznate sa tim, da nam objasnite ko su ovi ljudi. Čovek sedi u „najk“ patikama dubokim, ovako moj sin ide na trening. Ovako se ne poštuje Dom Narodne skupštine. I ne ispeglana majica. Žena ova pored zaspala, kafu smo malopre hteli da joj donesemo. Bukvalno smo je snimili kako je žena zaspala, udarila glavom u sto.

Da li razumete da vaši saradnici vas nisu u stanju da slušaju, a ne mi svi ovde ili zaista verujete da građani Srbije slušaju šta vi vrtite u krug, jedno te isto. Stvarno. Hvala.

42/2 TĐ/MO

Hvala.

Narodni pokret Srbije predlaže ovim amandmanom da se briše stav 4. u članu 33. jer je isti nepotreban i suvišan. Dakle, već ste u članu 1. predloga ovog zakona propisali da za člana organa za sprovođenje lokalnih izbora može biti imenovano samo ono lice koje već ima potvrdu o završenoj obuci. Zašto onda to ponavljate, tu istu obavezu i kada dođemo kod promene člana? Dakle, nije bilo uopšte potrebe. Meni deluje kao da neko, prosto, nije imao nikakvu ideju kako da prikaže da je dao neki veliki doprinos na unapređenju Zakona o lokalnim izborima, pa je onda nasumično jednu te istu odredbu ubacivao tamo gde treba i gde ne treba.

Međutim, mislim da je u Srbiji daleko veći problem od donošenja zakona, a, evo, svi smo ovde svedoci kako to teško ide, da je daleko veći problem poštovanje tih istih zakona. Danas imamo jednu izuzetno problematičnu situaciju. Naime, gospodin Časlav Mitić, iz sela Voljčince, od 6. aprila protestuje ispred vrata opštine. Naime, njemu je Upravni sud u Beogradu poništio prvostepeno rešenje. Ministarstvo poljoprivrede se usaglasilo sa tim što je rekao Upravni sud u Beogradu i vratio kompletan predmet Komisiji za komasaciju da donese novo rešenje koje će ovaj put biti utemeljeno u zakonu.

9/3 AL/MJ

Međutim, opštini Žitorađa nije palo na pamet uopšte da zakaže sastanak Komisije sve dok ovde prisutni, u stvari ja pokušavam da ga nađem od prvog dana našeg zasedanja, ali ne uspevam, Marko Milenković, predsednik Skupštine, koji za sebe kaže da je u Žitorađi gospodar života i smrti, nije zakazao sastanak te komisije. Međutim, i dalje se čeka pravda za Časlava i, evo, ja vas ovim putem molim da samo ispoštujete isti taj zakon koji je u ovoj skupštini jednom i donet. Hvala.

Hvala.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da se u zakon doda da je predlagač dužan da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisiji. Zašto je to važno?

U Srbiji smo se dosta nagledali lažnih potvrda o koječemu, lažne potvrde o lažnim fakultetima, lažnim doktoratima, lažne potvrde da je nadstrešnica sigurna, lažne potvrde da su izbori prošli fer i pošteno, itd. i zato nam je izuzetno važno da osoba koja završi obuku zaista i zna šta joj je posao. Bilo bi dobro da u Srbiji svako ko je na nekoj funkciji zna šta je njegov posao.

Na prvom mestu možemo da krenemo od direktora policije, jer nije posao direktora policije da riba krv po restoranima i da uklanja dokaze. Takođe, i posao predsednika Republike Srbije, nikako da nauči od 2017. godine šta je tačno njegov posao, a na prvom mestu da ne laže građane Srbije.

U subotu smo čuli kako je Srbija jedno od najsigurnijih i najbezbednijih zemalja za život. Evo vam ga ovde Aleksandar Ivanović, što ne kažete njemu i njegovoj porodici da je ovo najsigurnija zemlja za život? Zašto to ne kažete porodici Stanike Gligorijević? Zašto ne kažete porodicama stradalih u helikopteru, kada ste pravili onaj vaš medijski spektakl? Zašto ne kažete svim ljudima i njihovim porodicama koji su izgubili nekoga ispod nadstrešnice? Zašto ne kažete onih osam rudara "Soko", gde su izgubili živote, pa njihovim porodicama, da je ovo najsigurnije mesto za život?

Da li ste mislili da je ovo najbezbednije mesto za život kada je u pitanju "Savamala" i kada maskirani ljudi ruše zemlju, kako ih je nazvao predsednik Republike, da su to kompletni idioti, pa je posle toga došao da kaže kako je to ipak on naložio?

Možda ste mislili da smo najbezbednija zemlja kada se misli na "Jovanjicu", na to da pripadnici policije BIA i vojnih službi čuvaju Koluviju i najveću plantažu marihuane, ali evo, sad smo dobili još jednu plantažu od pet tona, toliko je zaplenjeno?

10/2 MT/LjL

Možda ste mislili da smo najbezbednija zemlja onda kada ste nam na nacionalnoj frekvenciji prikazivali kako vaš klan, onaj Belivukov klan, melje ljude po Ritopeku? Ne znam, možda ste mislili i na Obrenovac, kada je poplava obrenovačka postala sinonim za nereagovanje u pravom trenutku državnih organa, ili požar, deponija, ili razne eksplozije i razni nesrećni slučajevi u "Krušiku", Lučanima, "Sloboda", TRZ Kragujevac itd? Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, danas u ovoj sali bi trebalo da raspravljamo o zakonima koji na prvi pogled deluju kao jedno tehničko pitanje, međutim, sve što se tiče izbora u Srbiji odavno nije tehničko pitanje, već je isključivo pitanje slobode.

Na papiru su nam izborni zakoni i Ustavni sud, a ono što zapravo živimo u realnosti je to da prisustvujemo jednoj epizodi serije "kako da uspešno glumimo reforme a da zapravo ništa ne promenimo".

Jer, u ovoj zemlji, vlast ima jedan neverovatan talenat. Kada Brisel kaže – popravite institucije, oni poprave fasadu. Kada Venecijanska komisija kaže – vratite tužioce, oni naprave jedan kasting. Kada Evropska komisija kaže – novca nema dok ne uklonite posledice Mrdićevih zakona, oni sednu, razmisle nekoliko dana i smisle

19/2 MT/LjL

jedno genijalno rešenje a to je da se igraju gde je loptica sad a gde je loptica sad, sve dok ne zagusti.

I onda se desi ono što smo videli u Visokom savetu tužilaštva. Umesto da se u tok vrate svi oni tužioci kojima je mandat nasilno prekinut, vlast je odlučila da vrati samo neke. Može, ali ne svi. Vratićemo malo ovog, malo onog, dodaćemo troje novih, pa, ako prođe – prošlo je. Posebno je zanimljivo ko ne može da se vrati. Dakle, ne može da se vrati tužiteljka Irena Bjeloš, to je, znate, ona tužiteljka koja je izdala nalog za hapšenje funkcionera SNS i to nakon zaplene pet tona droge. Ne može da se vrati ni Aleksandar Barac, to je tužilac koji je radio na predmetu "nadstrešnica". Dakle, poruka je jasna. U institucije mogu da se vrate svi oni sem onih koji bi da te institucije koriste za ono za šta su one zapravo i napravljene.

Kada pričamo o ovim zakonima o izborima predsednika Republike, ne znam zašto tako ponižavate vašeg faraona, nije on samo predsednik Republike, on je i nosilac liste svih izbora gde god i kad god se oni dešavali, on je šef kampanje, ministar za sve, urednik dnevnika, glavni građevinski inspektor, tumač Ustava, meteorolog, ako zatreba. Jedino još nije bio predsednik kućnog saveta, mada ni to nije isključeno.

Kada govorimo o izboru narodnih poslanika, vi ste, gospodo, tu instituciju do te mere devastirali da je ona postala sramotna. Ovde se već godinama igrate i sprovodite kao onaj Pavlovljev eksperiment, znači, dovedete većinu poslanika SNS samo da odreaguju, kao u tom istom eksperimentu, da odreaguju u trenutku kada čuju zvonce. Samo treba da pritisnu "da" na glasanju i to je sve.

Kada pričamo o lokalnim izborima, lokalni izbori za SNS su zapravo samo ratni plen, svaka opština je samo ratni plen za koju su oni spremni da idu do kraja. I da vidimo kako izgleda kampanja – krenu od zastrašivanja, pa pretnje, pa ucene, kupovina glasova, itd.

Znači, nama ne treba pravni puder preko ovih političkih modrica koje ste nam naneli, nama treba sređen birački spisak, ravnomeran pristup medijima, zabrana funkcionerske kampanja koja se zaista primenjuje, zaštita birača od vaših ucena, kao što se sad događa u svim ovim ustanovama socijalne zaštite, institucije koje zaista rade svoj posao i tužilaštvo koje ne pita ko je čiji član, već šta je uradio. Jer, izbori nisu pošteni samo zato što postoji neka kutija i šibicari je imaju. To ne znači da je igra poštena. Hvala.

Dakle, prvo ću da odgovorim poslaniku Mirkoviću.

Dakle, ja nemam problem sa tim da Aleksandar Vučić bude nosilac liste, da krenemo od početka, nosilac liste na onim izborima gde on zaista i živi gde predstavlja te građane, gde živi. Dakle, ja sam bila nosilac liste na Novom Beogradu, na prošlim lokalnim izborima. Znate, Srpska napredna stranka nakon krađe tih izbora, jer su se zatvorili u salu skupštinsku, nas su sve isterali napolje i dok nisu prebrojali glasove iz džakova, nikoga nisu pustili. I znate ko je danas nosilac liste? Nosilac liste je bio Aleksandar Vučić. Da li znate ko je predsednik opštine Novi Beograd? Frizerka Jorgovanke Tabaković, Ivana Nikolić iz Surčina. E, zato imam problem da nosi Aleksandar Vučić listu. To je prva stvar.

Što se tiče, ponovo spominjete noževe, skalpele. Ja ne znam dokle više treba ovde da ponavljam, ne znam da li vi imate problem sa sluhom ili sa inteligencijom da ne razumete? Dakle, policija, iskaz iz policije kaže – da je meni oduzet ribolovački alat. Predsednica Skupštine prošli put je ponovila, zamolila da mi se taj isti alat vrati, još uvek ga nisu vratili. Ja bih volela da ga ovde donesem vama, jer on sme da se novi slobodno.

Dakle, hvalimo se ODIHR preporukama i da želimo ODIHR-ove preporuke. Da, želimo, ali ne onako kako ih vi selektivno odaberete, ovih pet od onih dvadesetpet.

I evo, drugom ovom poslaniku da odgovorim – ne želimo mi, da vi selektuje SNS kadar i one tužioce da vratite na radno mesto, one tužioce koji hoće da tuže. Ne, nego hoćemo da poslušate Venecijansku komisiju i da vratite sve tužioce na svoje radno mesto.

Još jedna stvar imam, a to je, ja ono malopre nije bila kuknjava poslaniče, ja sam normalno govorila. Tako da, ne znam odakle vam pravo da moj govor nazivate bilo kakvom kuknjavom, jer nisam ja ovde ispred kukala gladna, odnosno glumila da sam gladna, nego upravo vi, a ja vas zbog toga nikada nisam vređala. Hvala.

Jadni ljudi nisu izbacivali mene sa biračkog mesta, izbacili su članove komisije, niste me razumeli. Ja sam bila ispred biračkog mesta i pokušavala sam…Ne razumem, pa ako me pozovu ljudi da mi kažu da ih izbacuju i da ih tuku, naravno da ću da pokušam da uradim sve što mogu da to sprečim. Ne, ne razumete me, ja nisam bila kao nosilac liste ni blizu tog biračkog mesta. Pa, ne razumete me šta hoću da vam objasnim.

Dakle, ja mogu da objasnim ali ne mogu da razumem umesto vas, žao mi je što me ne razumete. Dakle, žao mi je, pokušala sam i ne vredi. U svakom slučaju, to što se vi toliko brinete da li ćemo mi da izađemo na izbore ili nećemo, da li ćemo mi otići u istoriji ili nećemo, šta će biti sa nama, da li izlazimo, „eu četiri“ ili „eu pet“, ja ne znam zašto se vi toliko bavite time. Mi ovde smo Narodni pokret Srbije, već smo dali izjavu sa našeg Glavnog odbora da mi izlazimo na izbore. Da, mi podržavamo naš program, naše građane. Ovde smo zbog onih građana koji su nas glasali, da predstavimo ono što oni zapravo žele.

Znate u čemu je suštinska razlika između vas i mene? Ja sam slobodno nosila listu na Novom Beogradu na kome živim od 1989. godine, gde sam se preselila iz Zemuna u kome sam rođena. Ja slobodno hodam Novim Beogradom, najslobodnije i moći ću i posle, i mogla sam i posle ovih izbora na kojima sam izgubila. Ja vas pitam – da li ćete vi smeti da prođete bilo kojom opštinom gde budete izgubili zbog svega onoga što ste tim sugrađanima radili, a na prvom mestu ukidali im pravo socijalne pomoći? Da li je moguće to?

20/3 JJ/JG

Poštovani građani Srbije, ovaj predlog zakona je izuzetno važan, a između ostalog je izuzetno osetljiv jer govori o najranjivijima u našem društvu i vidi se ideja od samog starta da je ovaj predlog zakona krenuo u nekom dobrom smeru da se približava standardima evropskim.

Međutim, isto tako ima dosta rupa u ovom zakonu. Na prvom mestu, ne štiti dovoljno one koji su najranjiviji odmah, u prvom kontaktu sa sistemom. Strane žrtve praktično uslovljava zakonitim boravkom, ne obezbeđuje dovoljno jaku hitnu finansijsku pomoć, previše toga ostavlja podzakonskim aktima, nema dovoljno čvrstih rokova, žalbeni mehanizam nije dovoljno nezavisan i komisija za prigovor nije dovoljno odvojena od izvršne vlasti.

Što se tiče konkretno ovog člana 38. Predloga zakona, Narodni pokret Srbije je podneo ovaj predlog jer kaže da žrtva trgovine ljudima ima pravo na radnu inkluziju, ali samo ako zakonito boravi u Republici Srbiji. E sad, kako je moguće da neko ko je žrtva trgovine prvo mora da dokazuje da ima uredan boravišni status, da bi

17/3 MZ/JG

dobio šansu da stane na svoje noge? Upravo su te osobe često dovedene u Srbiju prevarom, bez dokumenata, pod prisilom, pod kontrolom drugih ljudi. Dakle, sistem im najpre ne spreči eksploataciju, a onda im posle kaže da ne može da pomogne jer papiri nisu dovoljno čisti.

Amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića briše taj uslov i tražimo da pravo na radnu inkluziju mora da postoji, bez obzira na državljanstvo, a za strane državljane mora da postoji pristupni program ili pristup programima radne inkluzije i stručnog osposobljavanja od trenutka pokretanja postupka identifikacije. Hvala.

Hvala.

Ponovo smo ovde kod ovog problema sa zakonitim boravkom u Republici Srbiji, tako da u ovom članu 39, drugim rečima, da vam prevedem, otprilike kaže – ako ste žrtva, ali vam status boravka nije čist, država vam praktično poručuje da za vas neće biti pune zaštite.

Šta to znači u stvarnom životu? Znači da žena koja je dovedena preko granice prevarom, dete koje je iskorišćavano ili muškarac koji je bio u radnoj eksploataciji mogu da ostanu bez pune socijalne zaštite baš u onom trenutku kada im je ta zaštita i najpotrebnija. To znači da imaju manje pristupa pomoći, manje institucionalne sigurnosti, manje šanse za zaštitu odnosa u porodici, starateljstvu, u roditeljskim pravima ili drugim statusnim pitanjima.

Narodni pokret Srbije je podneo ovaj amandman zato što on uvodi jasno i jedno civilizacijsko pravo na socijalnu i porodičnu pravnu zaštitu, da mora da postoji bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka, jer žrtva je žrtva. Hvala.

18/1 MT/IR 12.55 – 13.05