Poštovani građani, čuli smo ovih dana predsednika Vlade gospodina Macuta kako, ničim izazvan, poredi sebe sa Zoranom Đinđićem. Kako je to samo palo na pamet gospodinu Macutu?

Znate, istorija pamti Zorana kao čoveka koji je Srbiju vratio u svet, čoveka koji je srušio zidove izolacije i otvorio vrata evropske porodice. Njegov uspeh je bio merljiv tada, a i sada, od zapećka Evrope do partnera, od praznih rafova do modernih zakona. I ja u tom smislu razumem gospodina Macuta koji bi voleo da se poredi sa njim. Ali šta je uspeh ove vlade i šta je uspeh gospodina Macuta? Dok je Đinđić otvarao vrata u Briselu, gospodin Macut ovde glumi premijera i ta gluma njegova nas skupo košta, jer iz Brisela stižu vesti koje brinu. Zbog vašeg nazadovanja u vladavini prava, zbog gušenja demokratije i sumnjivih dilova, Evropska unija ozbiljno razmatra blokadu pomoći Srbiji otkako se procenjuje 1,5 milijarde evra. Te pare nisu vaše, to su pare građana Srbije za škole, za nove operacione sale u bolnicama. Milijarda i po evra, to je cena vaše mudre politike. Škole u kojima otpadaju plafoni i bolnice bez opreme, dok vi pare trošite na batinaše i propagandu, da bi pokazali koliko vas to narod voli.

Šta je uspeh ove vlade u prvih godinu dana? Afere. Evo, da pođemo od Generalštaba. U sredu je bilo suđenju ministru Nikoli Selakoviću, koji se našao na optuženičkoj klupi zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Zlonamerni bi rekli da je to karma, jer sećamo se afere „Savamala“ i afere „helikopter“, u vreme dok je bio ministar pravde. Ministar je optužen da je bukvalno gumicom obrisao zaštitu sa kulturnog dobra, da bi omogućio da se naše kulturno nasleđe sruši zarad nečijih hotela i bazena. I, šta se desilo? U svakoj normalnoj državi kada se protiv ministra pokrene krivični postupak, ministar bi podneo ostavku; ako to ne učini, pala bi Vlada, a ovde – ništa. Šta se čeka?

Nismo čuli u ekspozeu premijera prošle godine da će ćutke prelaziti preko direktnog rušenja pravnog poretka od strane ministara, ali izgleda da se i premijer brine samo za vaš poredak. Videli smo to u onih deset opština kako ga čuvate. Crni džipovi, kapuljače, batinanje ljudi koji samo žele slobodne i poštene izbore, pa kad ne možete batinom, strah i paniku širite izmišljenim atentatima i državnim udarima, i to svaki put kad se otkrije neka velika pljačka. I nikad niko ne reče ko su ti atentatori. Hoćete li bar jednom reći ko su ti ljudi? Je l' neko uhapšen ili je to tajna, kao što su tajni i svi vaši ugovori?

Šta bi to u Kanjiži, znate li? Gde je epilog? Gde su krivci? Nema ih ni tamo, kao što ih nema ni u jednoj vašoj izmišljenoj drami, koja služi da sakrijete istinu da ste zemlju doveli do bankrota, a pravosuđe do rugla.

Na šta liči izjava ministra Bratine da policija može da bije i ubija studente ili ministra Glišića, kada euforično poručuje roditeljima – ne upisujte decu na državne fakultete jer će vam ih vratiti kao onu devojku iz Šapca u kovčegu? A premijer ministre brani. Kaže – umorni su i mnogo rade. Pa mogu i da pričaju šta im padne na pamet i šire paniku, jer šta bi inače drugo kao ministri radili.

Sve ste sveli na jeftinu propagandu, u koju više niko ne veruje. Eto, juče ste čitav dan govorili o evropskom putu Srbije. I kako stojite sa evropskim integracijama? Da vidimo. Broj otvorenih poglavlja – nula, broj službenih putovanja u inostranstvo ministra Starovića – 35, sestra dobila 26 miliona dinara, kao jedini ponuđač na tenderima državnih preduzeća, zamrznut evropski put. Priznajem, vi ne umete bolje.

Evo i tri najozbiljnija rezultata Ministarstva pravde. Ministar pravde gospodin Vujić podržao Mrdićeve zakona kojima je derogiran Ustav da bi se disciplinovali tužioci i sudije koji ne slušaju partijske direktive. Dva, ministar

3/2 MZ/MT

podneo krivičnu protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva, kao pokaznu vežbu svim ostalim tužiocima šta će biti ukoliko ga ne slušaju. Tri, glasanjem na Visokom savetu tužilaštva ministar pravde je presudno uticao da se skloni tužiteljka sa slučaja „Konjuh“, gde je pronađeno pet tona marihuane na imanju odbornika SNS. A kad smo kod „Konjuha“, pogledajte čime se sve bave službe bezbednosti i na šta liči bezbednosni sistem u Srbiji – razvaljen i stavljen u funkciju jedne partije.

Ko sve nosi uniforme i ko hapsi i tuče građane po ulicama? Nikad više nasilja nego u vreme ove vlade. A za to vreme u budžetu vam je rupa od tri milijarde evra. Najmanji rast BDP-a u regionu, dok građane zadužujete sa 18 milijardi evra za EKSPO, bez tendera. Cene hrane veće od zemalja Evropske unije, a plate su nam u proseku 60% manje.

I tako bih mogao do sutra. To su rezultati vaše vlade i zato ste izbegli raspravu o poverenju, zato što nemate čime da se pohvalite, a da još jednom ne prevarite narod. Ponavljam, juče ste čitav dan pričali o evropskom putu. Daleko je Srbija od evropskog puta zahvaljujući vama i nikad dalje od vizije Zorana Đinđića i zato se, molim vas, nemojte porediti sa njim, ne sa Zoranom nikada. Hvala.

Još 16. septembra 2024. godine poslanička grupa Stranke sloboda i pravde predložila je izmene i dopune Krivičnog zakonika kojim bi se uvela posebna krivično-pravna zaštita zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja i njihove imovine. Radi se o posebnoj krivično-pravnoj zaštiti od fizičkih napada koji je usmeren na lica zaposlena u ustanove obrazovanja i vaspitanja, njihovu imovinu, ali i njima bliska lica, ali radi se i o krivično-pravnoj zaštiti od pretnji napada na život i telo.

Mi smo u ovoj skupštini u međuvremenu usvojili izmene i dopune Krivičnog zakonika 27.11.2024. godine i ovim izmenama je uvedeno novo krivično delo predviđeno članom 344b - napad na lice zaposleno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja i tu je pružena potpuna zaštita od fizičkih napada lica zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Međutim, ono što nedostaje da bi ta krivičnopravna zaštita bila potpuna - nedostaje i zaštita od pretnji napadom na život i telo. To je ono što će se najčešće dešavati i ono što se već dešava u praksi i zbog toga smo mi predložili izmenu člana 138. u stavu 3.

Dakle, krivično delo ugrožavanje sigurnosti bi sada bilo u stavu 3. dopunjeno time što će se, pored kruga lica koji već postoji, a to je predsednik Republike, ministri i predsednik Vlade, predsednik Skupštine, advokati, sudije i tužioci, njima dodati i lica zaposlena u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i na taj način im se pružiti potpuno krivičnopravna zaštita. Isto se ovo odnosi i na lekare,

8/2 GD/IR

imajući u vidu da je uvedeno novo krivično delo u međuvremenu, kojima se i lekari štite od fizičkih napada. Mi smo pripremili izmene i dopune Krivičnog zakonika i u tom smislu, ali zaista smatramo da ne postoji nijedan jedini razlog da se prosvetni radnici i lica koja su zaposlena u ustanovama vaspitanja i obrazovanja ne štite i od pretnje napadom kada je najčešće na taj način i ugrožena njihova sigurnost. Hvala.

Poštovani građani, poslanička grupa Stranke slobode i pravde je predložila brisanje člana 5. predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, jer smo uvereni da je sasvim jasno da je cilj ovog zakona zapravo još veći uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo. Zato su se Vlada i Ministarstvo sakrili iza predloga zakona narodnog poslanika i izbegli javnu raspravu.

Javnu raspravu ste izbegli i zato jer se plašite reakcija stručne javnosti, plašite se primedbi koje bi u potpunosti razotkrile vaše namere, da derogirate autonomiju i samostalnost, da disciplinujete tužilaštvo i da Visokom savetu tužilaštva oduzmete ingerencije koje su ustanovljene ustavnim promenama.

Predložili ste usvajanje zakona po hitnom postupku. Zašto? Evo šta ste naveli u obrazloženju. U obrazloženju zakona ste naveli da nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po rad javnog tužilaštva, i to je sve. Šta bi to moglo da znači, moglo bi, a možda i ne bi. Da li je – moglo bi, ozbiljan razlog za usvajanje zakona po hitnom postupku, da li je to ozbiljno obrazloženje za izmenu i dopunu sistemskog zakona? Mi smatramo da nije. Kako su onda tužilaštva funkcionisala do sada, u prethodne tri godine?

Predloženim izmenama vi praktično ukidate Komisiju Visokog saveta tužilaštva i nadležnost odlučivanja po prigovorima. Pazite sada o kojim prigovorima, protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovora protiv rešenja o supstituciji i prigovora o devoluciji.

Šta ste dali kao obrazloženje? U obrazloženju ste naveli da se može dogoditi da neki od pet članova Komisije Visokog saveta tužilaštva, koja odlučuje o ovim prigovorima, budu tužioci nižeg stepena, jer nije određeno kog se stepena tužioci biraju u ovu komisiju, pa se time urušava hijerarhija u javnom tužilaštvu. Dakle, postoji pravna praznina i to, po vama, nije dobro definisano. Kako vam onda nije palo na pamet da ovu odredbu promenite i definišite ko bi mogao da čini sastav Komisije, već menjate organ koji odlučuje o prigovorima i time stvarate prostor za uticaje? Upravo ova činjenica za nas pokazuje šta je vaša namera.

26/2 MZ/LŽ

S druge strane, Evropska unija vam zamera da niste konsultovali Evropsku komisiju, kao ni Venecijansku komisiju, a naravno navodite da hoćete u Evropu. To govori da vi ne brinete o radu tužilaštva i pravdi, već o svom uticaju, o zaštiti i mogućnosti da proganjate političke neistomišljenike kad god vam oni ozbiljno zasmetaju, a to smo videli do sada u proteklih nekoliko godina, naročito u poslednje vreme, po brojnim primerima.

Dakle, ovaj zakon je korak unazad i zato je najbolje da ga predlagač povuče, da prestanete da se brukate i da urušavate pravni sistem. Mislim da ovo nije nemoguće, predsednik države Aleksandar Vučić vam je rekao da ste zaobišli javnu raspravu i baš zato očekujemo da on ne potpiše ovaj zakon, ukoliko ga usvojite, i da vam isti vrati, jer ste imali vremena da ga povučete iz procedure i time dokažete građanima Srbije da su naši zaključci neosnovani.

Hvala.

Danas se svakodnevno vrše pritisci na medije i novinare i to je postalo već uobičajeno, a jedan od načina pritiska na medije i novinare su i tzv. „slep“ ili „slap“ tužbe, strateške službe protiv učešća javnosti.

Srbija je prema dostupnim podacima takođe među zemljama u kojima se ove tužbe često koriste. Cilj ovih tužbi je ućutkivanje svih onih koji javno kritikuju pojedince ili grupe iz vlasti, koji kritikuju vezu sa korupcijom i kriminalom, nameštanjem tendera, dobijanjem poslova, a za koje postoji interes javnosti da bude informisana. Prvi su tu na udaru novinari, medijske kuće, organizacije civilnog društva ali i građani.

Pored ućutkivanja, cilj ovih tužbi je i finansijsko i svako drugo iscrpljivanje, ali i svako sprečavanje javne kritike, što ima za posledicu cenzuru i auto cenzuru. Ove tužbe i sudski postupci su u suštini zasnovani na zloupotrebi prava kako bi se ograničila sloboda medija, sloboda izražavanja i ograničavanje informacija koje su od interesa za građane.

Zato smatramo da bi u ovom zakonu moglo biti usvojeno ovo rešenje koje smo predložili gde bi se omogućilo sudovima da mogu kada opravdano posumnjaju da se sudski postupak pokreće radi zloupotrebe prava, odnosno da se radi o ovakvoj vrsti tužbi koja se podnosi radi finansijskog iscrpljivanja, da dozvole taksenom obvezniku odlaganje plaćanja sudskih taksi do isteka roka zastarelosti, a ukoliko se pravnosnažnom odlukom utvrdi da je pokretanje sudskog postupka zasnovano na zloupotrebi prava u cilju neopravdanog finansijskog opterećenja u vidu sudske takse u postupku, sud bi mogao osloboditi stranku plaćanja sudske takse.

Poznato je da je evropski parlament doneo direktivu kojom se praktično štiti …

Smatramo da se sudske takse ne trebaju povećavati jer vi dobro znate da povećanjem, a to znači poskupljenjem sudskih taksi, udaljavate građane od pravde, ali to izgleda za vas nije problem.

Ministar pravde, gospodin Vujić kaže da je povećanje sudskih taksi minimalno i on takođe u povećanju sudskih taksi ne vidi problem. Mene ovo i ne čudi kada je u pitanju ministar pravde jer ministar pravde ne vidi problem ni u tome što predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, preti sudijama i tužiocima. Dok Vučić preti ministar ćuti.

Gospodine Vujiću, ja mislim da za posao koji vi obavljate nije dovoljno samo da budete stručni, već morate imati integritet. Ćutali ste kad je Aleksandar Vučić direktno preti sudijama i tužiocima razrešenjem i krivičnim gonjenjem jer nije bio zadovoljan njihovim odlukama. Ćutali ste kada je optuživao deo sudija i tužilaca i govorio da se finansiraju iz inostranstva.

Znam da ćete mi reći da su za nezavisnost sudija i tužilaca nadležni VSS i Državno veće tužilaca, nesporno je to, ali vi ste, gospodine Vujiću, prvi čovek pravde u ovoj državi. Vi morate takođe da štitite nezavisnost pravosuđa. Vi morate javno da kažete da predsednik države nema nikakvih ingerencija nad pravosuđem. Vi morate da stanete u odbranu pravnog poretka. Recite Aleksandru Vučiću da on nije vlasnik pravde u Srbiji, a ni vlasnik Srbije. Recite mu da u Evropi ne postoji država u kojoj predsednik preti sudijama i tužiocima zato što rade svoj posao po zakonu i ne žele da sprovode njegove direktore. Odvažite se, stanite uz sudije i tužioce i omogućite im da rade svoj posao bez pretnji i pritisaka.

Hvala vam.

Trinaest godine se niste bavili pitanjem ozbiljnijeg rešavanja materijalnog položaja administrativnih radnika u sudovima i tužilaštvima. To su oni ljudi bez kojih pravosuđe ne može da funkcioniše, zaposleni u pisarnicama, zapisničari, zaposleni u upravama sudova i tužalaštava.

Danas je njihov materijalni položaj izuzetno težak, a to znači da većina ostvaruje zaradu koja je tek nešto više od minimalne zarade, a značajno niža od republičkog proseka. Te zarade ne omogućavaju pristojan život iako od posla koji obavljaju zavisi čitav pravosudni sistem.

Vi ste predložili u izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama da od ukupno naplaćenih taksi udeo za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, dakle, sudskog osoblja sa dosadašnjih 20 se poveća na 30% i formalno gledano ovo jeste povećanje i to je donekle u redu.

Ali, kada zaista mislite da rešite položaj ovih zaposlenih? Kada zaista mislite da im omogućite pristojan život?

U obrazloženju vašeg predloga niste rekli koliko tačno će se poboljšati materijalni položaj, koliki je to iznos sredstava koji se time dobija. Zato smo mi bili prinuđeni da damo svoj predlog da se taj iznos poveća ne za 10 nego da dođe do 60%. Smatrali smo da se nešto mora odmah učiniti i da taj iznos sredstava koji se može prikupiti na ovaj način može da pomogne zapisničarima, zaposlenima u pisarnicama, u sudskim upravama, tužilačkim upravama da mogu da normalno i pristojno žive, sve dok ne donesete zakon o pravosudnoj administraciji, za koji vidim da je izrada u toku. Ja se nadam da ćete to što pre učiniti, što pre staviti na dnevni red i što pre pomoći tim ljudima da pristojno žive za ovaj ozbiljan posao koji obavljaju. Hvala.

Hvala.

Pre godinu dana podneli smo ovoj Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa predlogom da se uvede novo krivično delo – napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, gde bi se lica zaposlena u ustanovama u oblasti vaspitanja i obrazovanja i njihova imovina zaštitila od fizičkih napada. U sklopu ovoga predložili smo i izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti kako bi se prosvetni radnici zaštitili i od pretnji napadom na život i telo. Time bi se tek pružila potpuna krivično-pravna zaštita svih lica zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

U međuvremenu su usvojene izmene Krivičnog zakonika i uvedeno je krivično delo – napad na lica zaposlena u ustanovi u oblasti vaspitanja i obrazovanja, gde se prosvetni radnici štite od napada, ali od pretnji napadom na život i telo prosvetne radnike niste želeli da zaštitite. Tada smo se pitali zašto, a događaji koji su usledili nakon toga daju nam i moguće odgovore.

Iako se zna da imamo deficit prosvetnih radnika. Gotovo 2.000 ugovora o radu niste produžili ili ste smanjili fond časova prosvetnim radnicima jer nisu vaši. Hapsili ste i privodili učitelje i profesore, smenjivali direktore škola, a mnogi su pod pritiskom bili prinuđeni da podnesu ostavke jer ne žele da budu vaše marionete. Pokrećete disciplinske postupke. U škole bi da uvedete strah, pa ko digne glas da ostane bez posla, zato što vi prezirete znanje i sve one koji misle svojom glavom.

Škole vam se raspadaju, kao gimnazija „Stevan Sremac“ u Nišu ili škola u Žitorađi, a vi umesto da ulažete u njih i štitite prosvetne radnike, vi ulažete u batinaše i propagandu. Ne birate sredstva da ućutkate svakoga ko se pobuni protiv vaše korupcije i vašeg lopovluka. Tako ste dali na javnu raspravu Nacrt izmena Krivičnog zakonika u kome opet nema zaštite prosvetara od ugrožavanja sigurnosti, ali zato ima predloga da se sve vaše koruptivne radnje proglase državnom tajnom. Plašite se svih koje imaju kičmu, a nervira vas izgleda sve što remeti vaš podanički sistem koji se zasniva na korupciji i ne znanju.

Ako ima nešto što ne možete zatvoriti i otpustiti, a ne možete ni uhapsiti, a to je dostojanstvo onih koji drugačije misle. Neće oni više da trpe vašu nepravdu, niti da se odreknu slobode uprkos vašem nasilju i zastrašivanju koje svakodnevno vršite. I kao što će doći do potpune krivično-pravne zaštite učitelja i nastavnika od vašeg progona, tako će doći i dan kada će svi oni koje ste otpustili biti vraćeni na posao, a škole koje pretvarate u vaše partijske odbore ponovo postati hramovi znanja. Hvala.

Poštovani građani, uvažena predsednice, kolege narodni poslanici, niko ozbiljan ne može biti protiv zakona o Alimentacionom fondu. Kako je ovde već rečeno, prvi put smo vam predložili ovaj zakon još 2023. godine i evo, u ova dva dana smo konstatovali da tada nije bilo saglasnosti svih da se zakon stavi na dnevni red. Konstatovali smo i to da smo vam isti zakon predložili ponovo 2024. godine.

Moje pitanje za to glasi – šta ste radili posle toga pune dve godine? Zašto ste dopustili da se problemi roditelja i dece koja imaju poteškoće sa naplatom alimentacije ne rešavaju? Zašto? Šta vas je to sprečavalo? Šta su radila resorna ministarstva nadležna za rešavanje ovih problema? Zar oni ne umeju da napišu i predlože zakon?

Čekali ste da predsednik države napiše zakon. A za šta onda oni primaju platu? Pitajte roditelje koji ne mogu da naplate alimentaciju koliko je njima bilo sve ovo vreme važno i šta za njih znači kada drugi roditelj ne plaća alimentaciju, pa moraju sami da podmiruju sve troškove dece. Pitajte ih šta za njih znači period od dve godine. NJima je ovaj zakon bio potreban juče. Zbog njih smo mi ovaj zakon predlagali, ali u krajnjoj liniji, uopšte nije ni važno ko je predložio ovaj zakon, jer to nije pitanje samo politike, već pitanje života ljudi.

Neko ovde reče da oko 200 hiljada dece trpi zbog problema u vezi sa naplatom alimentacije. E, zato se nije smelo čekati, najpre zbog njih. Posle se čudite još zašto neko može da posumnja da ste zakon predložili da biste skrenuli pažnju sa problema u kojima ste se našli, nakon svih protesta koji su održani, na kojima su građani iskazali ogromno nezadovoljstvo načinom na koji vi upravljate ovom državom. Kažete da ste odvojili 500 miliona dinara za Alimentacioni fond do kraja ove godine. Jel vam taj novac bio problem? Siguran sam da nije, zato što je samo Miškovićima dosuđeno 32 miliona evra na vašingtonskoj arbitraži, što ćemo izgleda morati svi da platimo, zato što su pravosnažno oslobođeni optužbi, dok se Aleksandar Vučić toliko hvalio da država ne može biti pobeđena.

Milijardu evra ste isplatili za kaznene penale za 10 godina, milijardu evra. Na to vas je i upozoravao i Fiskalni savet još 2014. godine. Jel bio problem da nađete u budžetu pet ili 10 miliona evra za ovaj fond? Zato sam pitao šta ste čekali do sada.

Nesumnjivo je, međutim, da će ovaj zakon pomoći roditeljima i njihovoj deci da se alimentacija redovno isplaćuje i to je dobro i mora se reći da je dobro. Ali nije dobro i ne sme se ćutati na to da ovo goruće pitanje vrlo osetljivog dela stanovništva niste rešili na vreme. Zato sada razmislite šta za roditelje znači jedan mesec čekanja i bez odlaganja stavite na dnevni red izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti, tzv. zakon roditelj negovatelj, koji smo vam takođe predložili ili stavite na dnevni red vaš predlog zakona, ali učinite to, jer su posledice odlaganja i rešavanja problema ovih roditelja nesagledive, a donošenjem zakona će makar deo njihovih problema biti rešen. Hvala.

Uvažena predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, dolazim iz Požarevca, iz Braničevskog okruga u kome šest od osam lokalnih samouprava spada u red nerazvijenih. Čuli smo ovde da novca ima, da nam dobro ide i da imamo veliki napredak. Čuli smo ranije da ne treba povećavati nenamenske transfere, jer su namenski transferi povećani, a time se rešavaju problemi lokalnih samouprava.

Što se Požarevca i Braničevskog okruga tiče, želju Vlade da prikaže veliki napredak demantuju rezultati na terenu. Činjenica je da pored gromoglasnih obećanja nema novih investicija, a nema ni dovoljno posla. Predsednik države Aleksandar Vučić je još 2019. godine obećao Požarevljanima da će dovesti jednog velikog investitora koji će promeniti izgled ne samo Požarevca, već i čitavog Braničevskog okruga, a da će nekoliko manjih investitora koji će doći, dovesti do pokretanja razvoja nerazvijenih opština Petrovca na Mlavi, Žabara, Žagubice, Kučeva, Malog Crnića i Golupca. Ovo obećanje Aleksandar Vučić je ponovio i 2022. godine, a tada je dodao i izgradnju zatvorenog bazena u Požarevcu i rekonstrukciju opšte bolnice, a cifra je 20 miliona evra. Od tada do danas desilo se ništa.

Najviše novca odlazi u Beograd, gradite nacionalni stadion, ulažete u EKSPO, a u čitavoj istočnoj Srbiji gde živi preko pola miliona ljudi postoji samo jedan jedini zatvoreni bazen i to u Boru.

Ljudi odlaze. U periodu od 2011. do 2022. godine Požarevac je izgubio gotovo 9.000 stanovnika, Braničevski okrug 28.000, istočna Srbija preko 100.000 ljudi. to su zvanični podaci.

U najbrže rastućoj ekonomiji Požarevljani imaju nižu prosečnu zaradu od republičke.

Imali ste 12 godina da pokrenete razvoj, da makar usporite odlazak ljudi u inostranstvo i prema velikim centrima, niste to učinili. Ja se ne radujem tome, naprotiv žao mi je što je tako.

Dobro je i značajno da se gradi brza saobraćajnica od Male Krsne do Golupca, ali ako se ovako nastavi pitanje je koliki će broj ljudi u Braničevskom okrugu i istočnoj Srbiji ostati da se njome koristi.

Nije dovoljno obećavati i lagati narod, potrebno je zaista ulagati da ljudi koji žive u Braničevskom okrugu i istočnoj Srbiji vide i osete boljitak i da ostanu tamo da žive.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, pitanje je za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića.

Da li je tačno da bivši ministar policije Nebojša Stefanović i danas ima policijsku zaštitu? Ovo pitam zbog toga što su ga svedoci nedavno videli upravo sa policijskom zaštitom i to ne jednom.

Kako je moguće ovo i zašto se ovo uopšte dešava? Prošlo je već dve godine od kada Nebojša Stefanović nije ni na kakvoj javnoj funkciji, a nakon toga i šest meseci koliko je još imao pravo na policijsku zaštitu. Ovo kaže zakon. A šta kaže ministar i šta kaže MUP? Po kom je to nevidljivom zakonu Nebojša Stefanović dobio policijsko obezbeđenje koje mu naravno, plaćaju građani Republike Srbije? Da li mu je možda policijsko obezbeđenje dodelio lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić, preko nekih službi bezbednosti, jer ako je to učinio predsednik Srbije Aleksandar Vučić ili po njegovom nalogu, da li on samo čuva Nebojšu iz Beograda ili ga zapravo prati? Tog Nebojše sećamo se svi jako dobro. Tabloidi su ga razapinjali da je prisluškivao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pisali su da se sumnja da je on taj čiji je kodno ime Edo, u tajnim skajp prepiskama koje su razotkrivene i dokazni su materijal na suđenju Darku Šariću.

Kažu da je Edo Nebojša, a pisalo se i da se sumnja da je Markus iz tih prepiski kod mu ime za sivu eminenciju BIA Marka Perezanovića. Ali ključni čovek je ovde dabome Oskar, a javna je tajna da Oskar može da reši sve. A smatra se da je Oskar ko? Pa Aleksandar Vučić. E, upravo zato želimo da znamo ko je, kada i po kom osnovu, po kojoj proceni i na koji period dodelio policijsko obezbeđenje Nebojši Stefanoviću.

I ponoviću, da li je policijsko obezbeđenje dato da ga čuvate ili da ga zapravo pratite?

Drugo moje pitanje upućeno je ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću.

Naime, već godinama postoji zastoj u radu Republičkog geodetskog zavoda, službe za katastar nepokretnosti koji je praktično doveo do toga da građani budu onemogućeni da koriste svoje ustavno pravo na imovinu? Svedoci smo skandala i javnog prepucavanja između ministra gospodina ministra Vesića i Republičko geodetskog zavoda, koji teško optužuje ministra da je zastoj u radu i rešavanju predmeta posledica toga da ministar nije doneo propise na koje mu po zakonu obavezan, kako bi katastar mogao da radi brže i da radi bez propusta. Ministar preti da će poslati nadzor a katastar je iznašao spasonosno rešenje, dan otvorenih vrata kada građani koji su godinama bili onemogućeni da uđu u katastar i dobiju informaciju o svojoj imovini, konačno nekim danima po milosti Republičkog geodetskog zavoda to mogu da učine.

Ne treba nama katastar da otvara vrata nekim danima za građane, vrata građana otvaraju Ustav i zakon ove zemlje, vrata građanima bi otvorio i vladavina prava da imamo uređenu i demokratsku državu, a ovako građani, posebno iz ruralnih delova Srbije, ja inače dolazim iz Braničevskog okruga, u kome je šest od osam nerazvijenih opština, mogu jedino elektronskim putem da postavljaju pitanja u vezi svoje imovine, da ne govorim o novim nametima i obavezom angažovanju advokata koji su stvorili dodatne troškove i onemogućavaju građane da se bave svojom imovinom. Ovaj skandal govori o tome da sistem ne funkcioniše i zato postavljam pitanja ministru Vesiću.

Da li mu je poznato kada će RGZ i kako rešiti 350 hiljada nerešenih predmeta koji tamo postoje po podacima samog RGZ, šta je ministar preduzeo povodom rešavanja problema nerešenih problema?

Sa druge strane, da li je ministar doneo pravilnik o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, kao osnovni pravni akt koji uređuje rad RGZ, i omogućava prava građana na upis nepokretnosti, i ukoliko nije, zašto to nije učinio?

Da li je tačno i to da ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, propisao podatke koje evidencija obveznika treba da sadrže prema članu 21. Zakona u postupku upisa u katastar nepokretnosti, a time je zapravo onemogućeno skraćivanje procedura i maksimalno ubrzavanje upisa u katastar.

Da li je tačno da ministar građevinarstva nije propisao format elektronskog zahteva za pokretanje postupka upisa u katastar, čime je onemogućena automatizacija zabeležbi i digitalizacija procesa.

I konačno, da li je tačno da ministar nije doneo podzakonski akt i propisao definiciju jednostavnijih upravnih stvari po članu 36. Zakona o postupku upisa u katastar, čime je onemogućeno olakšavanje postupka upisa u katastar, građanima Srbije. Hvala vam.