Uvažena predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, dolazim iz Požarevca, iz Braničevskog okruga u kome šest od osam lokalnih samouprava spada u red nerazvijenih. Čuli smo ovde da novca ima, da nam dobro ide i da imamo veliki napredak. Čuli smo ranije da ne treba povećavati nenamenske transfere, jer su namenski transferi povećani, a time se rešavaju problemi lokalnih samouprava.

Što se Požarevca i Braničevskog okruga tiče, želju Vlade da prikaže veliki napredak demantuju rezultati na terenu. Činjenica je da pored gromoglasnih obećanja nema novih investicija, a nema ni dovoljno posla. Predsednik države Aleksandar Vučić je još 2019. godine obećao Požarevljanima da će dovesti jednog velikog investitora koji će promeniti izgled ne samo Požarevca, već i čitavog Braničevskog okruga, a da će nekoliko manjih investitora koji će doći, dovesti do pokretanja razvoja nerazvijenih opština Petrovca na Mlavi, Žabara, Žagubice, Kučeva, Malog Crnića i Golupca. Ovo obećanje Aleksandar Vučić je ponovio i 2022. godine, a tada je dodao i izgradnju zatvorenog bazena u Požarevcu i rekonstrukciju opšte bolnice, a cifra je 20 miliona evra. Od tada do danas desilo se ništa.

Najviše novca odlazi u Beograd, gradite nacionalni stadion, ulažete u EKSPO, a u čitavoj istočnoj Srbiji gde živi preko pola miliona ljudi postoji samo jedan jedini zatvoreni bazen i to u Boru.

Ljudi odlaze. U periodu od 2011. do 2022. godine Požarevac je izgubio gotovo 9.000 stanovnika, Braničevski okrug 28.000, istočna Srbija preko 100.000 ljudi. to su zvanični podaci.

U najbrže rastućoj ekonomiji Požarevljani imaju nižu prosečnu zaradu od republičke.

Imali ste 12 godina da pokrenete razvoj, da makar usporite odlazak ljudi u inostranstvo i prema velikim centrima, niste to učinili. Ja se ne radujem tome, naprotiv žao mi je što je tako.

Dobro je i značajno da se gradi brza saobraćajnica od Male Krsne do Golupca, ali ako se ovako nastavi pitanje je koliki će broj ljudi u Braničevskom okrugu i istočnoj Srbiji ostati da se njome koristi.

Nije dovoljno obećavati i lagati narod, potrebno je zaista ulagati da ljudi koji žive u Braničevskom okrugu i istočnoj Srbiji vide i osete boljitak i da ostanu tamo da žive.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, pitanje je za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića.

Da li je tačno da bivši ministar policije Nebojša Stefanović i danas ima policijsku zaštitu? Ovo pitam zbog toga što su ga svedoci nedavno videli upravo sa policijskom zaštitom i to ne jednom.

Kako je moguće ovo i zašto se ovo uopšte dešava? Prošlo je već dve godine od kada Nebojša Stefanović nije ni na kakvoj javnoj funkciji, a nakon toga i šest meseci koliko je još imao pravo na policijsku zaštitu. Ovo kaže zakon. A šta kaže ministar i šta kaže MUP? Po kom je to nevidljivom zakonu Nebojša Stefanović dobio policijsko obezbeđenje koje mu naravno, plaćaju građani Republike Srbije? Da li mu je možda policijsko obezbeđenje dodelio lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić, preko nekih službi bezbednosti, jer ako je to učinio predsednik Srbije Aleksandar Vučić ili po njegovom nalogu, da li on samo čuva Nebojšu iz Beograda ili ga zapravo prati? Tog Nebojše sećamo se svi jako dobro. Tabloidi su ga razapinjali da je prisluškivao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pisali su da se sumnja da je on taj čiji je kodno ime Edo, u tajnim skajp prepiskama koje su razotkrivene i dokazni su materijal na suđenju Darku Šariću.

Kažu da je Edo Nebojša, a pisalo se i da se sumnja da je Markus iz tih prepiski kod mu ime za sivu eminenciju BIA Marka Perezanovića. Ali ključni čovek je ovde dabome Oskar, a javna je tajna da Oskar može da reši sve. A smatra se da je Oskar ko? Pa Aleksandar Vučić. E, upravo zato želimo da znamo ko je, kada i po kom osnovu, po kojoj proceni i na koji period dodelio policijsko obezbeđenje Nebojši Stefanoviću.

I ponoviću, da li je policijsko obezbeđenje dato da ga čuvate ili da ga zapravo pratite?

Drugo moje pitanje upućeno je ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću.

Naime, već godinama postoji zastoj u radu Republičkog geodetskog zavoda, službe za katastar nepokretnosti koji je praktično doveo do toga da građani budu onemogućeni da koriste svoje ustavno pravo na imovinu? Svedoci smo skandala i javnog prepucavanja između ministra gospodina ministra Vesića i Republičko geodetskog zavoda, koji teško optužuje ministra da je zastoj u radu i rešavanju predmeta posledica toga da ministar nije doneo propise na koje mu po zakonu obavezan, kako bi katastar mogao da radi brže i da radi bez propusta. Ministar preti da će poslati nadzor a katastar je iznašao spasonosno rešenje, dan otvorenih vrata kada građani koji su godinama bili onemogućeni da uđu u katastar i dobiju informaciju o svojoj imovini, konačno nekim danima po milosti Republičkog geodetskog zavoda to mogu da učine.

Ne treba nama katastar da otvara vrata nekim danima za građane, vrata građana otvaraju Ustav i zakon ove zemlje, vrata građanima bi otvorio i vladavina prava da imamo uređenu i demokratsku državu, a ovako građani, posebno iz ruralnih delova Srbije, ja inače dolazim iz Braničevskog okruga, u kome je šest od osam nerazvijenih opština, mogu jedino elektronskim putem da postavljaju pitanja u vezi svoje imovine, da ne govorim o novim nametima i obavezom angažovanju advokata koji su stvorili dodatne troškove i onemogućavaju građane da se bave svojom imovinom. Ovaj skandal govori o tome da sistem ne funkcioniše i zato postavljam pitanja ministru Vesiću.

Da li mu je poznato kada će RGZ i kako rešiti 350 hiljada nerešenih predmeta koji tamo postoje po podacima samog RGZ, šta je ministar preduzeo povodom rešavanja problema nerešenih problema?

Sa druge strane, da li je ministar doneo pravilnik o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, kao osnovni pravni akt koji uređuje rad RGZ, i omogućava prava građana na upis nepokretnosti, i ukoliko nije, zašto to nije učinio?

Da li je tačno i to da ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, propisao podatke koje evidencija obveznika treba da sadrže prema članu 21. Zakona u postupku upisa u katastar nepokretnosti, a time je zapravo onemogućeno skraćivanje procedura i maksimalno ubrzavanje upisa u katastar.

Da li je tačno da ministar građevinarstva nije propisao format elektronskog zahteva za pokretanje postupka upisa u katastar, čime je onemogućena automatizacija zabeležbi i digitalizacija procesa.

I konačno, da li je tačno da ministar nije doneo podzakonski akt i propisao definiciju jednostavnijih upravnih stvari po članu 36. Zakona o postupku upisa u katastar, čime je onemogućeno olakšavanje postupka upisa u katastar, građanima Srbije. Hvala vam.