Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani građani, kada je u pitanju narodno zdravlje i predloženi budžet ističe nam suštinski problem, a to je postojanje značajnog raskoraka između predloženog budžeta i neophodne očekivane, razvojne zdravstvene politike Republike Srbije.

Naime, finansiranje zdravstvenog sistema putem obaveznog doprinosa, Bizmarkov model, iz budžeta Beveridžov model, treba da budu u funkciji dobro definisane, stručno, iskustveno utemeljene zdravstvene politike. Nažalost, mi takvu zdravstvenu politiku nemamo i pitanje je šta mi u stvari finansiramo. Na primer, nijedna država na ovoj planeti nije uspela da reši narastajuće probleme u zdravstvenom sistemu samo proširenjem bolničkih kapaciteta i kupovinom nove opreme, što se nastavlja predloženim budžetom za sledeću godinu.

Ukazujem samo na jednu činjenicu, od realnih dvadesetak koje otežavaju suštinsko rešavanje nagomilanih problema u našem zdravstvu.

Decenijama u Srbiji postoji neprihvatljiva, stručno neopravdana supremacija, dominacija, nadmoć, kako hoćete, kurativne medicine, medicine koja leči, nad preventivnom medicinom, koja odlaže ili sprečava pojavu određenih bolesti.

U periodu od 2003. do 2018. godine, udeo izdataka za preventivne javno-zdravstvene usluge je čak smanjen sa 8,7% na 7,1% ukupnih izdataka za zdravstveni sistem. Pri tome, 85% smrtnih ishoda u našoj zemlji uzrokovano je hroničnim nezaraznim bolestima, koje su manje-više preventabilne. Takođe, više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine, a naša medicina rada polako se gasi, nažalost.

Međutim, zdravstveni budžet za narednu godinu ne ide u susret tom problemu. Tako za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih nezaraznih oboljenja biće namenjeno samo 81 milion dinara, čak pet miliona dinara manje nego 2024. godine. Instituti i brojni zavodi za javno zdravlje, koji između ostalog kreiraju i realizuju promociju zdravlja i preventivne programe, u ukupnim rashodima i izdacima za zdravstvo učestvuju samo sa 1%. Gotovo sva planirana kreditna zaduženja zdravstvenog sistema od 815 miliona evra u 2026. godini usmerena su pre svega na tercijarnu zdravstvenu zaštitu. Ukupni rashodi i izdaci sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite su 2,2 puta veći nego celokupne primarne zdravstvene zaštite, a koja treba da reši preko 80% zdravstvenih problema osiguranika.

Takođe, višegodišnje kampanje preventivnih pregleda i tzv. karavana zdravlja, kao 1946. godine, koje organizuje Ministarstvo zdravlja, nisu stručno i naučno utemeljeni. Na taj način nije moguće da se ostvari potpuna smislenost i efektivnost preventivnih mera, a da ne govorim o neracionalnom i nezakonitom opterećenju zdravstvenih radnika i rasipničkom trošenju novca.

Preventivni rad je sigurno dobijena bitka u medicinskom i ekonomskom smislu, ali na veoma duge staze, što nikada ne odgovara vladajućem establišmentu. Sada sve to dolazi na naplatu. Po izjavi našeg predsednika Republike, Srbija će izdvojiti 120 miliona evra da bi rešila liste čekanja. Da je bilo promocije zdravlja, pravih preventivnih pregleda i dobro organizovanog zdravstvenog sistema, ovaj novac bi utrošili npr. za izgradnju kliničkog centra u Kragujevcu, u kome gravitira skoro dva miliona stanovnika ili novu infektivnu kliniku za 21. vek, stručno i prostorno spremnu za nadolazeće epidemije i pandemije, a što je predsednik Republike obećao februara 2020. godine.

Raduje me što u Planu razvoja infrastrukture zdravstvenih ustanova za 2026. godinu napokon vidim i UKC Kragujevac, iz više razloga se tome radujem. Stručno, utemeljeno i razumno rešenje, ali sa kašnjenjem od 20 godina. Međutim, nema onkologije 2, kao najvećeg regionalnog onkološkog centra. To je bila odlična ideja stručno utemeljena od profesorke dr Dane Grujičić, bivše ministarke zdravlja. Ona je to videla, citiram njene reči, kao najveću misiju u svojoj lekarskoj karijeri. Verujem da će uspeti da je ostvari do 2027. godine, uz razumevanje i pomoć predsednika Aleksandra Vučića. Ništa od toga. Činjenica je da smo na evropskom vrhu po smrtnosti od malignih bolesti.

Ovde dolazimo do suštinskog problema Republike Srbije. Nepostojanje stručno i iskustveno utemeljenih prioriteta, od kojih zavisi naš opstanak i razvoj. Da li su u Srbiji prioriteti poljoprivreda, navodnjavanje, pošumljavanje i prečišćavanje otpadnih voda, vodovodi, seoski putevi, onkologija ili infektologija ili kupovina francuskih borbenih aviona, za koje ćemo samo 2026. godine dati čak 814 miliona evra? Možda nacionalni stadion, možda akvarijum.

Da se ovde razumemo, ja ne govorim protiv te potrebe koja postoji za nekim stvarima, neophodnost i opravdanost svega toga. Ja govorim o prioritetima. Ono što svi razumni ljudi rade u svom domaćinstvu, kada nema dovoljno novca za sve potrebe.

S druge strane, evidentno je da se novac za zdravstvo troši često nestručno, nezakonito, bez jasnih prioriteta i krajnje netransparentno. Na primer, za zdravstveno osiguranje preko 786.000 neosiguranih lica u našoj zemlji država će naredne godine odobriti 4,6 milijardi dinara, to je samo 487 dinara mesečno po jednoj osobi, umesto četiri puta više, kako nalaže Zakon o doprinosima, član 35b. Država godinama krši zakon u ovoj oblasti.

Godine 2022. izgrađena je Fabrika vakcina „Sinofarm“, bez stručnog pokrića, ukupne vrednosti oko 46 miliona evra, koja stoji prazna, bez obećane godišnje proizvodnje od 30 miliona doza vakcina. Predsednik Republike ovu fabriku pre izgradnje nazvao je regionalnim čudom i srpskim ponosom. Pozitivno je što se sve više pažnje posvećuje zdravstvenoj zaštiti obolelih od retkih bolesti. Međutim, nije došlo do očekivanog i neophodnog povećanja iznosa za 2026. godinu. Zašto, kada se njihov broj stalno povećava? Dve godine nijedan inovativni lek nije odobren od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mada je kandidat za predsednika Vlade i predsednik SNS-a 1. maja 2024. godine izjavio: „Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti“. Naravno, to se nije obistinilo.

Manje od 10% inovativnih lekova koji se registruju u Evropskoj uniji postane dostupno našim osiguranicima kroz tzv. pozitivnu listu. To je u Bugarskoj 95%, u Rumuniji 80%, u Hrvatskoj 77%, u Crnoj Gori čak 43%. U međuvremenu, u svetu se svake godine uvede u kliničku praksu između 40 i 50 inovativnih lekova, koji donose izlečenje ili zalečenje sa efemernim neželjenim efektima, uz značajno pozitivne ekonomske dobitke, da ne kažem benefite. U međuvremenu, bolesnici nam umiru čekajući inovativne lekove. Nažalost, govorim iz svog kliničkog iskustva.

Za lečenje u inostranstvu naših građana planirano je 350 miliona dinara. To je oko 2,9 miliona evra ili, recimo, u proseku, to je 30-ak bolesnika. Na drugoj strani, Uprava za igre na sreću dobiće iz budžeta čak 1.380.117.000 dinara. To je četiri puta više nego za lečenje naših građana u inostranstvu. U ovom teatru apsurda, jedna od najprofitabilnijih domaćih privatnih firmi u prošloj godini, sa neto dobitkom od 5,3 milijarde dinara, bila je jedna kladionica. A mi ćemo bolesnike da upućujemo u inostranstvo, zahvaljujući SMS porukama i humanitarnim akcijama.

Sledeće godine planirano je da se za funkcionisanje zdravstvenog sistema potroši oko 638 milijardi dinara, i to je dobro, ali ne i dovoljno. Po glavi stanovnika biće odvojeno oko 800 evra, ali to je ipak tri puta manje od proseka Evropske unije, da ne govorim o Švedskoj – preko 6.000, ili Norveškoj – preko 9.000 evra godišnje po glavi stanovnika. Između ostalog, i zbog toga, preko 40% ukupnih troškova u zdravstvu građani pokrivaju iz svog džepa, odlaskom u privatno zdravstvo. Sve i da je 20%, govori da je zdravstveni sistem u ozbiljnom problemu.

Poštovani građani, u moru neistina, neistina je da opozicija samo kritikuje, nema ideje i program, kako vlast uporno tvrdi. Na primer, početkom godine resorni odbori stranke Srbija centar – SRCE napisali su 99 predloga za bolju Srbiju. Ponavljam, 99 predloga za bolju Srbiju. Ujedno su jasno definisali četiri prioriteta, one koji se nalaze u temelju svakog razvojnog, progresivnog demokratskog društva.

Moja malenkost, u saradnji sa kolegama, napisala je revidiran predlog nove zdravstvene politike, sa oko 200 konkretnih predloga za poboljšanje kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti zdravstvenog sistema. Ono što ne postoji u našoj zemlji, to

je politička volja vladajuće većine da se o tome razgovara, ali i nemogućnost da se saopšte naši predlozi putem prorežimskih medija, usled prisutne zabrane. Ja sam posle višedecenijske saradnje sa nekim novinama i medijima postao persona non grata.

I da zaključim, gde ja vidim probleme? Prvo, ne vidim jasnu dugoročnu koherentnu razvojnu zdravstvenu politiku Republike Srbije. Drugo, ne vidim stručno utemeljene prioritete u zdravstvenom sistemu. Treće, ne vidim spremnost sadašnje vlasti da iz različitih izvora poveća priliv finansijskih sredstava u zdravstveni sistem Srbije. Mi smo predložili konkretno, recimo, osam načina da se povećaju prihodi u zdravstveni sistem Srbije. Četvrto, ne vidim domaćinsko trošenje izdvojenih finansijskih sredstava. Predložili smo 20-ak načina kako mogu da se u postojećoj organizaciji uštede finansijska sredstva u zdravstvenom sistemu za 15%.

Naše predloge, a to je bilo oko 170 predloga, u vidu „Srčane knjige“, mi smo pre dve godine poslali na 30 adresa, od Ministarstva zdravlja do Udruženja pacijenata, sa idejom i porukom jasno napisanom da naši predlozi samo mogu da budu polazna osnova za jednu širu, stručniju, to sam rekao, raspravu o zdravstvenom sistemu Srbije.

Znači, mi uopšte ne namećemo naše ideje i naše predloge samo pozivamo se nadležne institucije, a njih je bilo oko tridesetak, da krenemo sa jedinstvenim diskusijama, raspravama kako pomoći zdravstveni sistem.

Da li znate koliko mi je odgovorilo od tih 30? Niko. Jednostavno, niko nije našao za shodno da mi odgovori. Neki su se javili telefonom da mi objasne neke stvari, ali niko nije u zvaničnoj formi kako sam ja i tražio i poslao nije odgovorio na taj predlog da počnemo ne reformu zdravstvenog sistema, nego da stvorimo novu zdravstvenu politiku Republike Srbije koja, verujte mi na reč, moguća ako postoji politička volja za tri do pet godina.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani kolega Macut, u vremenu kada su zdrav razum i istina suspendovani od strane aktuelne vlasti, režimskih medija i nabeđenih političkih analitičara zloslutno preteće i apsurdno zvuči poruka predsednika Republike Srbije – moramo da vratimo otetu državu.

U isto vreme, u organizaciji isti ljudi održan je sabor za narod i državu sa dominantnom porukom – ne damo Srbiju. Tu se nameću sledeća pitanja: prvo, ko nam je oteo državu, drugo, kome ne damo državu Srbiju, i treće pitanje – kako nešto da ne damo kada nam je već to oteto?

Sve ovo pomalo liči na teatar apsurda iz pedesetih godina prošlog veka, besmisao ljudskih radnji, postupaka i reči uz mešanje stvarnog i nestvarnog.

Međutim, autori naših drama nisu ni Kami, Onesko, ni Beket, već predsednik Republike i aktuelna vlast. Na koji način aktuelna vlast misli da vrati otetu državu, pretpostavljam, od autentične mladosti, oličene u kolektivu jednakih i samoorganizovanih studenata koji se samo bore protiv nepravde, korupcije i zarobljenih institucija? Da li u tom preotimanju vlast računa brojne opskurne ličnosti pod kapuljačama koje se nedeljama nalaze i cirkulišu ispred Predsedništva Republike Srbije, a sada i ispred Narodne skupštine? Inače, ko to odobrava, organizuje i finansira?

Juče su nas, narodne poslanika opozicije, mene kao lekara i redovnog profesora dočekali na izlazu iz Narodne skupštine sa povicima – ustaše. Da li je to deo vašeg poziva na saradnju i harmonizaciju odnosa?

Napominjem da bi u svakoj normalnoj uređenoj državi raznolikosti i različitost u znanju i idejama i pogledima na razvoj društva pogotovo od strane studenata prihvaćeni kao bogatstvo i strateško opredeljenje.

Moje celoživotno iskustvo govori da je najbolje jedinstvo ono koje isključuje različitost pa i političku raznolikost. Sve ovo dobija na još većem značaju u našoj zemlji gde nesreća nesreću sustiže, tragedija tragediju, afera aferu, korupcija korupciju, pronevera proneveru.

Studenti kroz Gandijevski pristup samo govore o normalnom životu dostojnog čoveka, o osvešćivanju i kvalitetnom preobražaju, a aktuelna vlast ih zbog toga skandalno naziva bahatim mamlazima, fašističkim falangama i teroristima.

Razumite i prihvatite, pokret studenata i omladina u Srbiji ukazuju da ne možemo odvojiti cilj i sredstva i da demokratija nije spoljašnji cilj, već praksa. Sam život pokreta. U tome je ovaj pokret za nas uzor, a sve više i za uspavanu Evropu.

Poštovani građani, predložena Vlada Srbije i po programu i po sastavu ne obezbeđuje diskontinuitet sa prethodnom neuspešnom Vladom. Kakva je to kadrovska politika kada posle devet meseci rada predsednik Republike kaže da treba promeniti više od polovine ministara? Pa ko je njih predlagao? Ne vodi se ozbiljna kadrovska politika tako što se kaže da nekome treba pružiti šansu. Ovde se ne radi o tomboli, već o najodgovornijoj političkoj ličnosti i političkom telu u Republici Srbiji.

Umesto čvrstih argumenata i ubeđenja sa pokrićem nama se nudi dobra volja i nadanje. Neozbiljno i neodgovorno.

Poštovani kolega Macut, samo letimični pogled na predlog Vlade koji se odnosi na zdravlje dovoljan je da se shvati da predlažete pogrešnu zdravstvenu politiku. Na primer, o oblasti kadrovske politike i oblasti preventivnih pregleda. To je nestručno napisano.

Ukoliko želite iskrenu saradnju, kako kažete, nudim vam predlog nove zdravstvene politike i nudim vam zakon o lekarima. Žao mi je što je i prethodni sastav Vlade, gde sam ponudio isto ovako na sednici saradnju niko nije odreagovao. Znači, nije postojala politička volja za saradnjom o kojoj vi sada govorite. Hoću iskreno da verujem da vi to želite.

Zbog nečije zabrane, pretpostavljam, nije održana ni jedna sednica Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine. Skandalozno. Godinu i nešto dana mi nemamo sednicu Odbora za zdravlje. Neko je to zabranio.

Ukoliko želite saradnju i harmonizaciju odnosa ispunite šesti zahtev studenta u blokadi. Ulaskom predsednika Republike sa brojnim novinarima i snimateljima u intenzivnu negu, gde su lečeni bolesnici sa teškim opekotinama, zbog mogućih bolničkih infekcija životi tih bolesnika bili su dovedeni u neposrednu opasnost. Prekršen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 15. stav 1, Zakon o pravima pacijenata, članovi 10, 14. i 21. Lekari su prekršili Hipokratovu zakletvu i Kodeks medicinske etike. Pokažite odgovornost i saradljivost po ovom pitanju.

Poštovani građani Srbije, veoma je opasna manipulativna teza aktuelne vlasti i njene moćne propagandne mašinerije da su studentski, građanski protesti, univerziteti, rektori, dekani direktni krivci duboke podele u društvu, pad proizvodnje, manjak turista, odustajanje stranih investitora od započetih i planiranih investicija.

Ne zaboravimo studentski protesti su samo posledično stanje ili odgovor i reakcija na sveprisutno nagrađeno neznanje pripadnika i simpatizera vladajućih partija, nekompetentnost, korupciju, enormno bogaćenje na račun osiromašenja većine, akumulacija trauma i nesreća, autoritarnu vlast i autističnu vlast.

Zato ovde i sada studenti i građani samo primenjuju doktrinu iz humane medicine. Lekari prvo leče uzrok bolesti, a zatim i posledične simptome koji prate taj klinički entitet.

Za postojeću situaciju, narušen obrazovni sistem, odgovorna je aktuelna vlast koja mesecima, između ostalog ne rešava studentske zahteve, zato što ne može, nedostajuća ili možda blagovremeno sklonjena dokumentacija ili još gore, ne želi, verovatna zaštita određenih ličnosti.

Najgore što u kolopletu beščašća aktuelna vlast da bi izbegla odgovornost deli, suprotstavlja i huška studente koji žele da uče protiv studenata demonstranata koji navodno ne žele da uče. Opasna i apsurdna podela. Na hiljade studenata sam edukovao i uvodio u čaroban svet medicine. Svi su hteli da uče, shvatajući da je kvalitetno obrazovanje bez morala nema željenu vrednost.

Naravno, za radikalne promene i smenu aktuelne vlasti, normalno je da je potreban projekat „idejna avangarda“. U tom svetlu vidim plan i program obnove i razvoj Republike Srbije koji su kreirali i napisali ljudi od struke i iskustva, integriteta iz partije „Srbija-centar Srbija“.

Iskreno verujem da je znanje stečeno kroz kvalitetno obrazovanje, kontinuiranu edukaciju, rad, poslednja nit za koju se može da se uhvati ovo umorno, satrveno i biološki ugroženo društvo. Upamtimo, svaki oblik nasilja ide na ruku aktuelnoj vlasti. Svaka normalna i odgovorna vlast bi oberučke prihvatila razumne predloge opozicije, da država napokon izađe iz nenormalne, destruktivne društveno-političke krize sa nesagledivim posledicama.

Svi bi učestvovali na normalnim izborima, a aktuelna vlast bi imala normalnu, realnu šansu da ostane na vlasti. Da se razumemo, opozicija ne želi vlast bez poštenih i fer izbora, mada joj se to stalno inputira od strane aktuelne vlasti. Stalno ponavlja, pa i sada, da opozicija mora da pobedi na izborima zato što je bolja, ne zato što je pozicija ubedljivo gora.

Poštovani građani, u ovom presudnom trenutku za našu Srbiju potrebna je aktivna moć svakog građanina sa uspešnom i pre svega čistom biografijom. Tokom 45-godišnjeg kliničkog rada i brojnih društvenih aktivnosti upoznao sam na hiljade i hiljade profesionalno uspešnih ljudi sa čvrstim etičkim principima svih nacionalnosti i vera, koji političku aktivnost nažalost doživljavaju kao nešto nemoralno i neproduktivno. Međutim, suština i istina su u rečima Jovana Skerlića pre sto godina - politička aktivnost je briga o javnom dobru. Poslušajmo Skerlića, nećemo se pokajati. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, istina je i naroda radi, Srbiji je potrebna Vlada diskontinuiteta jer prethodna Vlada nije koristila sva svoja uslovna ovlašćenja a to je da utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije.

Član 123. Ustava.

Poseban problem je bio što ta Vlada nije jasno imala definisane prioritete, kao što to rade pravi domaćini u svojoj kući. Vidite, u temelju svakog razvojnog, progresivnog, zdravorazumskog i humanog društva nalaze se pozitivan prirodni priraštaj, plodonosno i plodotvorno obrazovanje i narodno zdravlje ili, kako anglosaksonci kažu, javno zdravlje.

Ukoliko ovo utvrdimo kao aksiom i prioritet, posebno da je zdravlje stanovništva strateški nacionalni resurs, svi postojeći novonastali ili izvedeni problemi postaju lakši za razumevanje i rešenje. Bez želje za dramatizacijom, egzaktni i neoborivi podaci jasno govore da nam je temelj ozbiljno urušen. Samo jedan podatak. Prošle godine rođeno je manje 1.437 beba nego 2022. godine.

Zbog nedostatka vremena, letimično ću se osvrnuti samo na zdravstveni sistem. Da ne bi bilo zabune, pozdravljam ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, opremu, digitalizaciju, inovativnu terapiju. Imam neke stručne primedbe, ali Narodna skupština nije mesto gde bi se o tome raspravljalo.

Govorim o nekim problemima u zdravstvu po dubini kojih nema u ekspozeu. Po istraživanju Demostata, 56% ispitanika je nezadovoljno stanjem u našem zdravstvu. Istraživanje Štada grupe govori da samo 54% osiguranika ima poverenje u svog izabranog lekara, a samo 30% u lekara specijalistu. A ceo zdravstveni sistem počiva na uzajamnom poverenju, kao dvosmernoj ulici.

Preko 40% ukupnih troškova u zdravstvu pokrivamo plaćanjem iz džepa. Sve preko 20% govori da je sistem u velikom problemu. Samo 4% građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede i tako dalje.

Kao čvrsta konstanta od početka devedesetih godina prošlog veka, održavaju se i umnožavaju brojni problemi u srpskom zdravstvu. Slabi rezultati u oblasti promocije zdravlja i sprečavanja bolesti, neujednačeni ishodi lečenja, visoka smrtnost, višemesečno, višegodišnje čekanje na dijagnostičke procedure i lečenje, nepovezanost pružaoca usluga, korupcija, politizacija zdravstva i tako dalje.

U „Srčanoj knjizi“, to je predlog nove zdravstvene politike Republike Srbije, koju smo mi izdali prošle godine, izdali smo preko 170 konkretnih predloga, rešenja, ideja za suštinske promene u četiri vitalne oblasti zdravstvene zaštite.

Finansiranje zdravstvenog sistema i potrošnja, organizacija zdravstvenog sistema, rukovođenje i upravljanje zdravstvenim sistemom i na kraju kadrovska politika, od upisne politike na fakultete, do odlaska u penziju.

Generalno gledano, sve promene su usmerene ka dominantnoj ideji vodilji da zdravstveni radnici moraju da budu, pre svega, čuvari zdravlja, a onda dobri, sistematični i odgovorni praktičari, odnosno kliničari, a uz to da adekvatno budu nagrađeni, što je veliki problem u srpskom zdravstvu, da se vrednuje njihovo znanje, veštine, kontinuirana edukacija, fizički i mentalni napor, zašto da ne i stres, njihov značaj na celokupno društvo.

Sa ljubaznim propratnim pismom, odnosno neophodnim objašnjenjima, poslali smo predlog nove zdravstvene politike na 30 adresa, od Ministarstva zdravlja, RFZO, Odbora za zdravlje Narodne skupštine do Instituta za javno zdravlje. Znate ko nam je odgovorio? Niko. Jedino interesovanje i želju za saradnjom pokazale su akademije nauka dve susedne države.

Naravno, zavera ćutanja je bila očekivana, predvidljiva reakcija, kao i provladinih medija. Niko nije došao na konferenciju za štampu, niti je preneo informaciju kao da ih nova zdravstvena politika ne interesuje.

Ova činjenica dovodi u pitanje iskrenost aktuelne vlasti koja stalno govori o poželjnosti novih ideja, odsustvo predloga iz redova vanvladajućeg establišmenta da od strane opozicije dolazi samo mržnja. Međutim, mi dobronamerno nudimo skoro 170 mogućih, ponavljam mogućih rešenja, a vlast ćuti i to ignoriše. Ovo nam govori da nema političke volje za radikalno proumljenje u zdravstvenom sistemu Srbije i to zameram mnogim prethodnim vladama.

Poštovani građani, posebno ističem da u knjizi nema subverzivnih tema, niti političkih provokacija, niti apokrifnih, podmetnutih stavova. Jednostavno, knjiga treba da bude samo konkretan povod i možda orijentir za jednu stručniju, dublju i sveobuhvatniju raspravu o zdravstvenom sistemu Srbije.

Sa ovog mesta, pozivam buduću Vladu da za tri godine, mislim da je to realno, zdravstveni sistem Srbije stavimo zajedno, zašto da ne, na zdrave noge i da bude primer dobro organizovanog zdravstvenog sistema, čak i za visoko razvijene zemlje, kao što je to bilo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Setite se da smo epidemiju smrtonosne variole vere 1982. godine rešili samo za nekoliko nedelja sa odličnim zdravstvenim sistemom, a suštinski ciljevi naše zdravstvene politike su egalitet, kvalitet i bezbednost. Jednostavno, zdravstveni sistem Srbije treba tako organizovati i finansirati da svakom stanovniku ove zemlje zdravstvena zaštita bude dostupna u svako vreme i na svakom mestu.

Drugo, da ta zdravstvena zaštita bude kvalitetna, efikasna i maksimalno bezbedna. Ponavljam bezbedna, jer to je veliki problem poslednjih meseci koji se pojavio u srpskom zdravstvu, bezbedna za sve osiguranike. To je strateško opredeljenje srca. Hvala što ste me saslušali.