Povreda dostojanstava Narodne skupštine.

Dobro, nije bitno. Znate šta sam mislio.

Mislim da je povreda dostojanstva Narodne skupštine … (Isključen mikrofon.)

Sve vredno pomena u državi Srbiji, ali bukvalno sve, izgradio je taj srpski seljak u opancima. I slobodu nam je vratio u prva dva balkanska rata, i u Prvom svetskom, a kako smo mu se mi kao narod odužili, možemo videti na primeru toga kako srpsko selo danas funkcioniše. Od 1944. godine i Broza pa naovamo, srpsko selo je sistemski uništavano i od nekoga ko je imao jednu od prvih agrarnih reformi u Evropi za vreme kneza Miloša, dospeli smo do toga da nam je danas svako četvrto selo pusto, da je preko 200 hiljada kuća praznih i to je jedna poražavajuća činjenica.

Mi danas pričamo da li treba da uvodimo internet u selo. Ne kažem, to u načelu jeste dobro, ali prvo moramo da znamo koja je struktura srpskog stanovništva na selu, odnosno stanovništva koje živi na selu, a to su bake i deke, nažalost. Većina srpskih sela je pred umiranjem, pa je pitanje koliki je njima internet danas prioritet.

Ono što mislim da je Ministarstvo za poljoprivredu prvo trebalo da uradi, jeste da uvede minimalnu cenu otkupa, koja postoji u svim uređenim zemljama u svetu, da srpski seljak kad poseje, konkretno, na primer, malinu, zna koja je to minimalna cena za koju može da proda svoj proizvod, a ne da se moli bogu da ga proda uopšte. Znamo jednu vrlo bitnu stvar, da postoje hladnjače od prošle godine sa malinama koje i dan-danas nisu prodate. Priča se o ceni od 150 dinara. Dakle, ako se tako igramo sa srpskim seljakom, da je cena maline jedne godine 500-600 dinara, pa onda sledeće godine padne na 150, onda mi ne možemo očekivati ništa ozbiljno.

Dakle, ponavljam, sve vredno pomena u državi Srbiji izgradio je srpski seljak i to je stub ove države. Ako srpsko selo ne sačuvamo, a bojim se da nam umiru i manji gradovi, pitanje je kakvu mi perspektivu kao narod imamo. Hvala.

Gospodo naprednjaci, kako se osećate nakon 10 godina razvaljivanja države Srbije sa svim vašim …

(Srđan Milovojević: Jedanaest godina.)

Jedanaest godina, izvinjavam se kolega, razvaljivanja države Srbije sa svim vašim satelitima sa kojima upravljate ovom zemljom?

Sve u ovoj zemlji ste kriminalizovali. Postavili ste na ministre, što već neko reče, za ministarska mesta ljude koje niko živ ne može da prepozna. Iskreno da vam kažem i ja ih teško prepoznajem. Izvukli ste ljude sa dna sistema i postavili na najodgovornije državne funkcije dok nam svaki dan odavde odlaze deca u beli svet sa kartom u jednom smeru zato što ne vide šansu u ovoj zemlji.

Pričate kako opozicija nema program. Koji je vaš program? Jedini program i jedini smisao vašeg …

Nemojte me prekidati, gospodine Orliću.

Jedini smisao vaših naprednjačkih poslova jeste da …

…jeste da obesmisle rad parlamenta.

Hoćete li vi da koristite moje vreme?

U redu. Sve je ovo amandmanski.

Cela Srbija je jedan veliki amandman.

Dakle, vi ste 10 godina razorili ovu državu i ovo društvo. Nećete me zaustaviti da govorim. Ja ću iskoristiti. Možemo se preklapati.

Nije problem nikakav. Razorili ste ovo društvo i državu i od toga nećete pobeći. Uveli ste 150 slugi Aleksandra Vučića u parlament Republike i ništa drugo ne znaju sem da ponavljaju kao papagaji.

Jel vi možete da pustite da ja završim? Ako niste u stanju, hoćete li vi da govorite. Evo koristite vi moje vreme.

(Veroljub Arsić: U kom si ti stanju? U drugom stanju? Govedo jedno.)

Uzmite vi koristite moje vreme. Ja nemam problem sa tim.

(Veroljub Arsić: Dođi ovamo.)

Dakle, postavili ste sluge Aleksandra Vučića bez ikakve ideje i programa koji razvaljuju ovu državu dok se pet hiljada funkcionera bogati, ali verujte doći će dan da se u državi Srbiji svode računi.

Završiće se ova vladavina. Vidim ja veliku paniku ovde. Nema razloga za strah, gospodine Orliću. Završiće se ova vladavina.

Završiće se vladavina Aleksandra Vučića i ovih podanika ovde, onda je pitanje da li ćete smeti ulicom da prođete.

(Veroljub Arsić: Govedo jedno bezrepo. Jesi li čuo? Stoko jedna bezrepa.)

Hoćete li vi, gospodine Orliću, ova dva minuta ili ja, pošto ste prošli put jedno pet puta uleteli u tih mojih dva minuta?

Moram da vam priznam gospodine Orliću da dosta dobru sprdnju terate sa ovim narodom, sa ovim domom, sa Skupštinom. Nema vas 50 dana, pa onda bum, celu noć. Svaka čast. Ja vam predlažem da sledeći saziv Skupštine zakažete od dva noću do osam ujutru, pa prekid, pa opet od dva do osam itd, jer ovo je poprilično besmisleno. Niti ko gleda, niti koga interesuje u sitne sate ovo, ali dobro.

Možete malo da zazvonite, oteli su se kontroli ovi vaši poslanici. Probudili su se, predlažem vam jastuke i ćebad za ovaj krnji sastav ovog tužnog skupa ministara da nam zaspe noćas, kritično je, a pretpostavljam da ćete da kažete „hajte o amandmanu“, ali, verujte mi, nema amandmana koji može da popravi ovaj zakon i ove brljotine koje ste vi za ovih 10, 11 godina vladavine napravili zemlji Srbiji.

Ovde samo još fali da legalizujete korupciju, pa vam predlažem da donesete zakon o zaštiti korupcije. To jedino može da vas spasi kad odete odavde, jedini amandman za koji možda budem glasao, odnosno zakon, jeste izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, jer verujte mi, otpada će biti i te kako. Teći će reke otpada kada se ovo završi. Samo gledajte šta će se desiti. Ne bih više dužio. Hvala.