Poštovane koleginice, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu ove sednice se nalaze i odluke o razrešenju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditivnog tela, pa je to odlična prilika da popričamo čemu to telo služi i kako ono radi.
Nacionalno telo za akreditaciju i osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju ili skraćeno NAT je osnovano kako bi vršilo akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova u Srbiji. To telo je 2020. godine izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta, jer standardi po kojima radi nisu usklađeni sa evropskim. To je bio prvorazredni skandal.
Posle toga je bilo logično da tadašnji ministar Mladen Šarčević podnese ostavku i da se povuče iz javnog života Srbije. Tolika je to bila profesionalna manjkavost i nešto nas je obrukalo pred celim svetom. Nažalost, on je nastavio da se bavi svojim poslom, a danas smo čuli najobičniju laž od kolege Marka Atlagića koji je dovodio u pitanje profesionalnost Ane Jakovljević koja je zaista u jednom periodu svog profesionalnog angažmana radila u tom telu.
Naime, postoji samo jedna tačka u izveštaju koji konstatuje i koji traži izbacivanje NAT-a iz Evropske asocijacije za osiguranje i kvalitet u kom je NAT pohvaljen. Dakle, u izveštaju je navedeno da se pohvaljuje NAT jer ima, citiram: „entuzijastičnu i profesionalnu stručnu službu na čijem čelu je bila Ana Jakovljević“. Tako da je Anin rad za pohvalu, a ono što je Marko Atlagić, rekao je gola laž i može da vas bude sramota od godina. Molim vas, nemojte mi dobacivati. U selu iz kog dolazite, niste poznati po obrazovanju, nego kao utemeljivač nudizma, kao da ste rođeni u Vrsaru, a ne u Ostrovici.
Dakle, od tada do danas stanje u tom telu je sve gore i gore, a za to su odgovorni kako partijski podobni direktori, od njenog osnivanja, tako i Upravni odbor za čije članove ovde danas razmatramo odluke o razrešenju, a NAT je, podsećam još jednom, izgubio mogućnost da bude u Evropskoj asocijacija za osiguranje kvaliteta, jer nije ispunjavao evropske standarde i zato što je direktor bio u sukobu interesa. Dva zaista sramotna razloga i dva razloga koja se ni u jednoj organizovanoj i uređenoj državi ne bi mogla dogoditi, jer postoje mehanizmi, postoje kriterijumi i postoje standardi koji to potpuno isključuju. Kod nas nažalost ne postoje kriterijumi i standardi i to je uključeno. Zato smo se obrukali pred Evropskom obrazovnom javnošću.
Sadašnji direktor Nebojša Zdravković doktorirao je Biomedicinski inženjering, a na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu predaje Medicinsku statistiku i informatiku, za koju uopšte nije stručan. Iz oblasti koju predaje nikada nije radio ništa stručno, ali mu to nije smetalo da postane profesor u toj oblasti i šef katedre i da na osnovu toga dalje napreduje.
Tipično za ljude koji nemaju biografiju, bibliografiju i opus naučnih radova koji ih preporučuje u intelektualnoj zajednici, ali ako nije preporučen svojom bibliografijom u intelektualnoj zajednici očito je preporučen u političkoj zajednici i očito po političkim, a ne stručnim kriterijumima, ostaje na čelu te institucije.
Ruku na srce, jedini rezultat koji je u ovoj oblasti postigao je taj da je optužen da je plagirao dve knjige iz oblasti Medicinske statistike i informatike, na osnovu kojih je biran za profesora u ovoj oblasti.
Veći apsurd od ovoga ne postoji. Dakle, čovek je plagijator i to je utvrđeno i ne fali mu dlaka sa glave. Navedeni direktor je 2010. godine zaposlen na Fakultetu medicinskih nauka u zvanju docenta i koliko mu je sve to došlo govori i činjenica da je za rekordnih sedam godina stigao do zvanja redovnog profesora, dok uobičajena procedura traje između 15 i 20 godina.
Dakle, od momenta kada je biran za docenta, vanrednog pa redovnog profesora umesto da protekne regularnih 15 do 20 godina, što i za najtalentovanije intelektualce je uobičajen rok napredovanja, on je nekom vrstom intelektualnog blic kriga napredovao za sedam godina.
Očito je da ovde nije presudio naučni opus, očito je da ovde nije presudio broj naučnih dela, indeks citiranosti i sve ono što se u nauci smatra relevantnim za napredovanje, nego politička podobnost i guranje po političkoj liniji. Zato nam se događaju ove sramotne stvari i u osnovnom i u srednjem i u visokom obrazovanju.
Iako na zvaničnoj internet stranici piše da dotičnom doktoru radni odnos na Medicinskom fakultetu miruje to je apsolutna neistina jer on i dalje na njemu radi kao redovni profesor sa radnim vremenom od 10% što je sporno i veoma problematično jer govori da je on u sukobu interesa koji je apsolutno nedozvoljen po evropskim standardima, i na to nam Evropa sve vreme ukazuje ali se mi oglušavamo na to i zbog toga doživljavamo ovu intelektualnu i profesionalnu blamažu. To očito nisu evropski standardi ali jesu standardi koji su uspostavljeni u Srbiji.
Takođe, ovo predstavlja i zloupotrebu službenog položaja jer je na Fakultetu medicinskih nauka ekspresno akreditovano sedam novih studijskih programa. Pre nego što je postao direktor NAT-a Nebojša Zdravković je bio prodekan na ovom fakultetu i nastavio i nakon izbora da prisustvuje svim prodekanskim kolegijumima kao da je prodekan iako to zvanično više nije, a kako funkcioniše akreditacija pod Zdravkovićević rukovodstvom govori i sledeći slučaj – pre nego što postao direktor NAT-a Zdravković je bio konsultant lanca apoteka „Zdravlje lek“ čiji je direktor Miljan Adamović vlasnik privatnog Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta u Beogradu. Taj fakultet je pre nego što je Zdravković postao direktor bio u postupku akreditacije, ali je ekspresno akreditovan nakon što je Zdravković postao direktor. Dakle, ruka ruku mije. Ako smo u prijateljskim odnosima, ako postoji poslovni dosluh može i akreditacija i ta akreditacija ne korespondira sa standardima i stručnim kriterijumima na koje morate da se oslonite da biste dali akreditaciju, nego po sistemu trange-frange.
U svemu ovome učestvuje i prof. dr Stefan Milojević, šef kabineta Zdravkovića koji je ranije bio direktor pomenute apoteke „Zdravlje lek“ i zajedno sa Zdravkovićem i Adamovićem je pre nego što su ušli u NAT radi na akreditaciji malopre pomenutog privatnog fakulteta.
Takođe, ovaj šef kabineta je i vanredni profesor Univerziteta „Edukons“, a zaposlen je i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu gde Zdravković i dalje radi.
Pored direktora Upravni odbor ima čime da se podiči. Mediji su 2022. godine pisali da je protiv člana Upravnog odbora NAT Ivana Bulatovića čije razrešenje danas ovde imamo na dnevnom redu pokrenut krivični postupak u Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal pod optužbom da je sa grupom profesora prodavao ispite. Zaposleni u strukovnom obrazovanju tvrde da je on nezakonito izabran u Upravni odbor NAT-a na sednici Konferencije Akademije strukovnih studija jer je umesto potrebnih 18 glasova dobio 12.
Sada vrh kriminalnog brega u domenu visokog obrazovanja – vaš medij, pocrtavam vaš, „Informer“ je u maju ove godine pisao tekst pod nazivom „Skandal – korumpirani profesor dolazi na mesto predsednika beogradske Akademije strukovnih studija“.
Da građani znaju – mi danas razmatramo njegovo razrešenje i članstvo u Upravnom odboru NAT-a ne iz moralnih ili akademskih razloga, već zato što je postao direktor Akademije pa ne može da bude u Upravnom odboru NAT-a.
Znači, ovde je reč, po vama, o sukobu interesa. Vi njemu ne zamerate kriminalnu aktivnosti, vi njemu ne zamerate to što je bio deo organizacije koja je prodavala ispite. Dakle, vi njemu zamerate sukob interesa, nešto što je naravno nedopustivo ali što je nekažnjivo i što više podleže moralnim uzusima nego krivičnom zakonodavstvu. Umesto da se otvori rasprava o kriminalnim aktivnostima te grupe profesora mi sada pričamo o tome da li postoji sukob interesa.
Na stranu sukob interesa, ovde je reč o ljudima koji su optuženi da su vršili krivična dela i valjda to treba da bude predmet naše rasprave, a ne to što se ovde nameće kao sukob interesa.
Za nezakoniti izbor gore pomenutog član Upravnog odbora odgovoran je Branko Savić, još jedan SNS kadar, koji je bio predsednik Konferencije Akademije strukovnih studija i direktor je Tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu. Zaposleni su 17. oktobra održali protest za smenu ovog direktora zato što ima mesečnu platu od oko 760.000 dinara. Besramno, ali zaista besramno. Voleo bih da se obrazloži kako moguće imati toliku platu i ko dodeljuje platu od 760.000? A, za koga iz evidencije i knjigovodstva se može videti da troši i na iće i na piće po novosadskim kafanama i više ga poznaju konobari i kelneri nego studenti i uvaženiji je među vlasnicima kafea i kafana nego u intelektualnoj zajednici.
Protiv ovog direktora su podnete brojne tužbe. Mobinguje zaposlene, a na ovoj školi se kao rezultat lošeg rada ukidaju studijski programi.
Povrh svega, Savić je bukvalno samovoljno ukinuo državno telo Konferenciju akademija strukovnih studija, koja je formirana 2007. godine od strane države i samo država može da je ukine, jer ona ne funkcioniše od avgusta 2020. godine.
Postavlja se pitanje ko će biti sledeći predstavnik strukovnih škola u Upravnom odboru NAT-a nakon razrešenja Bulatovića? Jer, Konferencija koja treba da izabere predsednika faktički ne postoji.
Gospodo iz vlasti, što bi naš narod rekao: „Da se za zelen bor uhvatite, i on bu se zelen osušio.“ U Nemačkoj su strukovne škole temelj razvoja privrede. Vi ste ih kod nas upropastili. Besmisleno ste ih spajali u akademije, a da nikada nikakvu analizu prethodnu uradili niste. Na sve što ste još nakaradno uradili dualno obrazovanje, čime ste dodatno pogoršali status ovih škola, dičeći se kako niko i nigde nije ovako uveo dualno obrazovanje. I to je tačno. Niko, nikad i nigde nije ovoliko upropastio obrazovanje kao što ste vi to prvi put u istoriji Srbije uradili.
Koliko ste unakazili sistem akreditacije i osiguranja kvaliteta najbolje govori činjenica da ste samo na Akademiji strukovnih studija politehnike akreditovali studijske programe na osnovu 196 fiktivnih ugovora za nastavnike i saradnike. Ko zna koliko je još ovakvih primera.
Poštovani građani Srbije, vlast je napravila sistem provere kvaliteta visokog obrazovanja koji nije u skladu sa evropskim standardima. Ona taj isti sistem fiktivno primenjuje. Poslušni i podobni kadrovi sistemski urušavaju obrazovanje koje je temelj razvoja jednog društva. Vama, dragi građani, pričaju bajke o rastu, dok jedna trećina naših sunarodnika jedna uspeva da preživi.
Duboko je pogrešna predstava da društvo počiva na ekonomiji i da je ekonomija ona oblast koja presudno utiče na sve ostale delove društvenog sistema. Svako uređeno društvo počiva na kulturi i obrazovanju. Ako ste neuspešni u ekonomiji, pada standard. Ali, ako nemate kulturu i obrazovanje, nemate sistem vrednosti. Ako nemate sistem vrednosti, onda nemate orijentire u životu. Ako nemate orijentire u životu, vi gubite identitet.
Standard može da se popravi i standard može da se koriguje, ali kada jednom jedan narod urušavajući kulturu i obrazovanje uništi svoj identitet, to je nepovratno. To vi sada činite i to je najveća sramota u novijoj političkoj istoriji Srbije. Hvala.
Poštovane koleginice i poštovane kolege, potpuno je jasno da je set ovih pitanja koji je pred nama vezan za nova zaduženja.
Podsetio bih prvo na temeljnu činjenicu. U momentu kada SNS dolazi na vlast javni dug je 15 milijardi i 400 miliona. Na današnji dan na osnovu dostupnih informacija javni dug je 38 milijardi i 200 miliona. Između ove dve cifre je cifra od 23 milijarde koliko je SNS za ovih 13 godina zadužio državu.
Sva vaša priča o tome da se mogu zadužiti samo one države koje imaju zdravu ekonomiju i da se mogu zadužiti samo one države koje imaju javne finansije koje su uredne i zdrave je potpuno netačna. Vi se zadužujete zato što iz regularnog budžeta ne biste mogli ništa da finansirate. Osamdeset posto onoga što se investira u Srbiji investira se na osnovu 23 milijarde evra koliko smo se zadužili u zadnjih 13 godina.
Kada biste se vi oslanjali samo na javne finansije i budžet, Srbija bi bezmalo ostala bez ikakvih investicija. Ko nam daje te kredite? To su tzv. bilateralni krediti. Što nam, ljudi, Francuska ne bi dala kredit, ako ćemo iz tog kredita kupovati „Rafale“? Što nam Azerbejdžan ne bi dao kredit za deonicu Ruma – Loznica – Šabac, ukoliko će to raditi njihova firma „Azvirt“? Zašto nam Kina ne bi dala kredit, ako će iz tog kredita raditi kineska firma, primera radi Koridor 11 i firma „Šandong“? Baš ih briga. Njima ostaje profit, a nama gubitak. Njima ostaje profit i njihove firme zarađuju od njihovog kredita i jačaju svoju ekonomiju, a naša građevinska operativa ostaje bez ikakvih poslova. Kinezi dolazeći ovde donose iz Kine eksere i šrafove i suvi dnevni obrok, čak neće da se oslone na domaće kooperante, sem onih preko kojih idu koruptivni poslovi.
Naravno da je tu „Inkop“ Zvonka Veselinovića koji je od međunarodne zajednice okarakterisan kao vođa najveće organizovane kriminalne grupe u ovom delu Evrope i naravno da „Inkop“ učestvuje u tome kada je u pitanju kompanija „Šandong“. Naravno da taj isti Zvonko Veselinović na trasi Ruma – Loznica – Šabac učestvuje tako što izvodi zemljane radove, a pri tome iz pisma koje je procurilo i koje je potpisao izvesni Papić se vidi da zemljani radovi koštaju 50 miliona evra, a da su uvećani na 75, da bi od te razlike od 25, 15 pripalo Zvonku Veselinoviću, a 10 otišlo u kasu SNS. Zaista sramno. Ako se već investira iz kredita, po meni, logično je samo ako ta investicija ima razvojni potencijal.
Mogu da se sporim sa vama oko cene svakog kilometra u Srbiji. Mislim da je svima jasno da je u svakom kilometru auto-puta u Srbiji ugrađen koruptivni deo, ali ne mogu da kažem da je to loše. Dobro je što imamo put prema Čačku, dobro je što imamo Moravski koridor, dobro je što imamo Dunavski koridor, dobro je što će se graditi put prema Zrenjaninu, jer to stvara razvojni potencijal. To diše investicioni potencijal, privredni, turistički i svaki drugi potencijal na deonici tih puteva.
Recite mi samo jednu stvar – u čemu se ogleda investicioni, razvojni potencijal investicije koja se zove nacionalni stadion? Milijardu dinara. Pazite, to je premer radova – 980 miliona. Videćemo šta su ugovoreni radovi, a tek ćemo da vidimo šta su realizovani . Očito će i to ići preko milijarde. Šta dobijamo time? Milijardu dinara bacamo u praznu rupu, investiramo u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri, pet utakmica, u sportu u kom trenutno beležimo najgore rezultate. Valjda je smisao da tih milijardu uložimo tamo gde je važnije, pa nije fudbal u ovom trenutku i nacionalni stadion najprioritetniji.
Šta je sa vrtićima, šta je sa školama, šta je sa domovima zdravlja, šta je sa komunalnom infrastrukturom koja manjka i koja bi mogla da osnaži ekonomsku bazu kada bismo tih milion evra uložili u to, a ne u nacionalni stadion?
Napokon, pitam vas sledeće, kod svih zaduženja, pogotovo zaduženja koja iznose 23 milijarde, koliko ste zadužili ovu državu, uvek kapilarno to nekako dođe i do građana i nemoguće ili je teško investirati, a da te investicije mimoiđu dizanje standarda do izvesne mere i na izvestan način. Nažalost, ovde investicije, pošto idu preko stranih partnera, pošto strani partneri biraju Zvonka Veselinovića i njemu slične kriminalce, ne završavaju u džepovima građana i ne ogledaju se kao dizanje standarda običnih građana, nego završavaju u džepovima kriminalaca.
Ono što je zaista tragična stvar, okej, angažovali ste Kineze svugde gde ste mogli, angažovali ste ih na najosetljivijoj i najbolnijoj tački u zadnjih godinu dana, a to je izgradnja nadstrešnice i Železničke stanice u Novom Sadu.
Ljudi, rezultat je taj da je 16 kovčega spušteno u zemlju. Znate li zašto, između ostalog? Kada potežete i povlačite te kredite niko vam ne garantuje kvalitet. Firma koja je trebalo da radi nadzor se zove „Utiber“. Njen vlasnik je Lorenco Mesaroš. On je rekao u zadnjem intervjuu da svoje bogatstvo može da zahvali Bogu, sreću i prijateljstvu sa Viktorom Orbanom.
Da je postojao nadzoru u Novom Sadu i da je rađen korektno, da su postojale knjige izvedenih građevinskih radova, da se vodilo o svakom detalju ne bi se to dogodilo. Ali, kada povlačite kredit od Kineza, kada radi kineska firma, kada bira mimo svake profesionalne logike podizvođače iz Srbije, u maloj meri naravno i kada taj nadzor vrši firma koja je ovde poslana ne da vrši nadzor nego da kroz prste kineskom investitoru, onda se događa tragedija.
Zato vam skrećem pažnju da ovaj investicioni ciklus koji se bazira ne na zdravim osnovama, ne na zdravoj srpskoj ekonomiji nego na zaduženjima će nas skupo koštati. Mi već u ovoj godini treba da vratimo oko milijardu 800 milijardi. Koliko iduće godine, to ćemo videti. Dakle, 220 milijardi dinara u ovom budžetu obezbeđeno je i mora da bude obezbeđeno za vraćanje kredita.
Dakle, već sada nas to guši, a u godinama koje dolaze može potpuno da paralizuje naš budžet.
Tako da, skrenuo bih pažnju na to jer ulazimo u spiralu bankrota.
Hvala.
Dakle, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću – zašto permanentno Ministarstvo unutrašnjih poslova dozvoljava predsedniku države Aleksandru Vučiću da krši zakon? Reč je o članu 343, kojim je definisano izazivanje panike i nereda putem sredstava javnog informisanja, dakle stav 2.
Aleksandar Vučić permanentno svojim izjavama i svojim ponašanjem krši ovaj član zakona, izaziva paniku i nerede i ono što je uradio noćas je prekardašilo i prešlo svaku meru, ne samo pravne kulture, nego i dobrog ukusa, jer je najdirektnije slagao.
Dakle, povređen je policajac Lazar Bačić, ali Lazar Bačić nije povređen, kao što tvrdi gospodin Vučić, od strane boljševičkih plenumaša, kako ih je nazvao, odnosno udarcem bokserom. Naprotiv, niko nije ni od studenata, ni od građana naneo povrede policajcu Lazaru Bačiću. Iz snimka se jasno vidi da je povreda nanesena tako što je policajcu u civilu povrede naneo njegov kolega u uniformi žandarm. I umesto da se držimo istine i da kažemo istinu da su povrede koje su nastale kod policajca Lazara Bačića izazvane od strane njegovog uniformisanog kolege, ovde se laže da su te povrede Lazaru Bačiću naneli neki od mirnih protestanata. To je zaista nedopustivo.
Pogotovo je nedopustivo da predsednik države koji je obavezan na to da otelovljuje jedinstvo, da predstavlja sve građane, nezavisno od toga da li su glasali za njega ili ne, najodvratnije laže.
Nadalje, u čemu se ogleda širenje panike i nereda kada je u pitanju predsednik države. Sve vreme tvrdi četiri stvari. Prva – da protestanti i da mirni demonstranti u Srbiji rade na rušenju ustavnog poretka. To nije tačno. U ovoj državi svako ima pravo na političko okupljanje i na politički protest. I, sve dok se kreću u okvirima zakona i poštovanja javnog reda, a to se upravo događa u prethodnih pet meseci, niko nema pravo da bilo koga optuži za rušenje ustavnog poretka, samo zato što koristi svoje osnovno pravo na protest i na političko okupljanje.
Predsednik tvrdi da je plan zauzimanje Skupštine. Nema nikakvog zauzimanja Skupštine. Ovde smo sada u Skupštini, u ovoj instituciji koja je najvažnije političko telo odlučivanja u Srbiji, da bismo govorili pred građanima i onima koji su nas birali i oni koji nas nisu birali. Dakle, naš posao je da se ovde borimo i zastupamo građane i to ćemo raditi u Skupštini i nema nikakve potrebe za opkoljavanjem ili zauzimanjem Skupštine.
Predsednik tvrdi i time takođe izaziva paniku i unosi nered, da će doći do okruživanje predsedništva, dakle, mesta gde on radi. Ako je neko u ovom trenutku okružio predsedništvo, onda su to pristalice Aleksandra Vučića. Ja ga pozivam da snagom svog autoriteta kaže tim ljudima koji su raširili šatore, a jesu pristalice njegove politike da se udalje, jer u ovom trenutku samo njegove pristalice rade opkoljavanje jedne institucije i niko više.
Pod četiri – širenje i izazivanje panike i nereda je naredna njegova rečenica, da očekuje veliko nasilje u subotu. U subotu se neće dogoditi nikakvo nasilje, niko u ovoj državi ne želi nasilje, svi žele institucije, poštovanje zakona, poštovanje pravnog poretka i raspravljanje o svim političkim problemima, na najmanje konfliktan način, a idealno je na bezkonfliktan način. To želi većina Srbije siguran sam, sve ostalo je laž, sve ostalo je spinovanje, sve ostalo je politička manipulacija.
Napokon, nas očekuje buran period, taj period i zato postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ne zato što ono može presudno da utiče, ali može bitno da utiče kada je u pitanju bezbednosna kultura koja nas vodi upravljanjem političkim procesima na mirniji način, civilizovaniji, uređeniji, da preduzme te mere. Očekuje nas period velikih političkih turbulencija, zbog svega ovoga što Aleksandar Vučić radi, zbog unošenja panike, zbog unošenja nereda, pozivam Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac da privede i uhapsi Aleksandra Vučića, jer on mora da otelovljuje političko jedinstvo ove države, a ne da unosi razdor. On mora da smiruje tenzije, a ne da raspaljuje tenzije....(Isključen mikrofon.)
Postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prvo pitanje – da li je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, promenio mesto prebivališta tako što je iz Kosovske Mitrovice prešao u Novi Sad? Ovo nije tajna u Novom Sadu. Svi znaju da predsednik Srpske liste, Goran Rakić, živi u Novom Sadu. Moje pitanje MUP je da li je on i formalno promenio prebivalište?
Smatram da je ovo duboko nemoralno. U ovom trenutku ne postoji nijedna represivna mera koju vlast Aljbina Kurtija ne primenjuje nad Srbima. U ovom trenutku, kada treba svi da iskažemo solidarnost i da svako primereno svojim mogućnostima, svom autoritetu, svojoj emociji, pokažemo solidarnost sa Srbima sa KiM, predsednik Srpske liste, Goran Rakić, se preselio u Novi Sad i on je počeo da živi u Novom Sadu.
Ova činjenica je utoliko zabrinjavajuća što u Novom Sadu zajedno sa njim takođe žive Zvonko Veselinović i Milan Radojičić, dvojac koji je međunarodna zajednica označila kao najveću organizovanu kriminalnu grupu u ovom delu Evrope, živi na relaciji Novi Sad-Kopaonik, pri čemu više vremena provodi u Novom Sadu nego Kopaoniku.
Da li je Goran Rakić, predsednik Srpske liste ili novosadske liste? Da li on brani interese Srba na KiM tako što će podeliti sudbinu sa njima na licu mesta, ili je izmestio i sebe i svoju porodicu u Novi Sad i ostavio te ljude na cedilu, na milost i nemilost vlasti Aljbina Kurtija?
Postavljam pitanje, mada znam da on faktički živi u Novom Sadu, da li je promenio i prebivalište i da li je od predsednika Srpske liste postao predsednik novosadske liste?
Drugo pitanje MUP-u – dokle će dozvoliti da Novi Sad bude sigurna kuća za kriminalce, Eldorado za kriminalce?
U Novom Sadu u ovom trenutku su i Zvonko Veselinović i Milan Radojičić i mnogi drugi kriminalci koji upravljaju i kriminalnom scenom Novog Sada i kriminalnom scenom Srbije. Uz te kriminalce imaju podršku, i to neskrivenu, Andreja Vučića i Miloša Vučevića i uz njihovo sasluženje i njihov politički uticaj, uspostavili su torturu koja neće još dugo trajati jer se Novi Sad diže i opire tome.
Drugo pitanje takođe je vezano za Novi Sad, a upućujem ga MUP-u. Novi Sad je postao mesto nerešenih ubistava. Da li postoje krvni delikti u Novom Sadu? Da li postoje krvni delikti kao odeljenje u upravi kriminalističke policije? Imali smo četiri ubistva u godinama koje su ostale iza nas. Nije rešeno ubistvo Marka Markuša, nije rešeno ubistvo Dragana Amidžića Amidže, nije rešeno ubistvo Đorđa Zafirovića Zafira, nije rešeno ubistvo Branka Glušice. To je sramotno. Dokle će Novi Sad biti mesto nerešenih ubistava?
Porodica Branka Glušice čeka da se reši pitanje ko je ubio tog časnog čoveka? Podsećam, reč je o operativcu BIA. Podsećam da je pred kraj svoje karijere radio u UBPOK-u. Dakle, bio je direktno zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala. Policajac koji je vodio bitku protiv organizovanog kriminala ubijen je od tog istog organizovanog kriminala.
Postavlja se pitanje kada će biti razrešena sva ova ubistva i da li porodice Markuš, porodica Amidžić, porodica Zafirović, porodica Glušica imaju pravo na istinu i kada će biti procesuirani oni koji su izvršili te egzekucije?
Treće pitanje postavljam takođe MUP-u – da li je tačno da je Dijana Hrkalović, u to vreme najuticajnija žena u MUP-u, direktno se stavila na stranu jednog klana, u ovom slučaju „kavačkog“, išla po CZ-u i lobirala kod drugih kriminalaca da optužuju kontra-bandu? Da li činjenica da je advokat Dijane Hrkalović, Vladimir Đukanović, vršio pritisak na tužilaštvo, sudstvo, policiju, jer je jasno da Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe vrši neposredan uticaj na to i ko će biti sudija i ko će biti tužilac? To su pitanja na koja tražim odgovor.
Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.
Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.
Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.
Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.
Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.
Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.
Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.
Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?
U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?
Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?
Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.
Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)
(Novi Sad, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |