Član 20. govori o posredničkom organu. Šta je problem posredničkog organa, ministre? Voleo bih da ovo razjasnimo. Problem je sledeći. Osnovna zamisao ovoga zakona kohezionog je da zemlja bude decentralizovana. Način i logika na koju ste vi postavili stvari u ovom zakonu je centralizacija. Podsetiću vas šta piše u članu 11. Uzmite ga u ruke, ministre. Zadnja alineja člana 11. kaže da Vlada na predlog ministarstva propisuje elemente programa. Pazite izraz „propisuje“. Dobro da ne naređuje, dobro da ne nalaže. Dakle, Vlada na predlog ministarstva propisuje elemente programa.

Osnovni smisao kohezionog programa je decentralizacija. Osnovni smisao ovog zakona je regionalni razvoj, i to ravnomeran regionalni razvoj. Kako je moguće vršiti ravnomeran regionalni razvoj u uslovima centralizacije? Dakle, kada donosite bilo koji program, evo uzmimo istočnu Srbiju, i želimo i trudimo se kao država da onu vrstu ekonomskog i razvojnog disbalansa koji postoji u odnosu na sve ostale regione u Srbiji, kada kažem regione, ne formalno-pravno i administrativno, govorim geografski, između tog dela i ostalih, zar nije normalno da pozovete gradonačelnike Kladova, Negotina, Zaječara, Bora, Knjaževca i da razgovarate sa njima. Ne može ministarstvo propisivati.

Ako govorimo, na primer, o južnom Banatu gde postoje, po meni, samo dve potporne, vitalne tačke kada je u pitanju ekonomija i standard ljudi, to je Pančevo, i to je Vršac. Oni pokazuju još izvesne znake ekonomske vitalnosti. Ostale opštine su, od Opova, Kovačice, Alibunara, Plandišta, Bele Crkve, u katastrofalnom stanju. Logično je, ministre, da postoji harmonizacija i sinhronizacija između različitih nivoa vršenja vlasti. Logično je da pozovete u takvoj situaciji predsednike opština, gradonačelnike tih mesta, kao što je logično da pozovete člana Pokrajinske vlade koji je zadužen za regionalni razvoj.

Znači, ova koheziona politika ima smisla samo ako Republika harmonizuje i uskladi različite nivoe vršenja vlasti, od opštine, preko Pokrajine, do Republike, a ne tako što ćete kao u ovom zakonu propisivati i ponašati se i dalje na centralistički način, a sa idejom, zamislite, da regionalizujete državu i da imate ravnomeran regionalni razvoj. Kako možete imati ravnomeran regionalni razvoj, tako što zadržavate princip centralizma i tako što u načinu koji definiše ovaj zakon ne uvažavate ni regione, ni opštine, ni gradove. Dakle, smisao posredničkog organa i onoga što treba da radite je da, uvažavajući sve te elemente, opredelite politiku na najskladniji mogući način. Hvala.

Ovaj član kojim se definiše i uređuje se povraćaj nepravilno isplaćenih i nepravilno utrošenih sredstava iz fondova kohezione politike.

Vidite, trenutno to neće biti veliki problem. Naravno, da ovo uvek može da se dogodi i da kroz monitoring koji radi ministarstvo može da konstatuje ove stvari. Sve je ministre dobro do trenutka kada budemo upotrebljavali sredstva samo za ravnomeran regionalni razvoj, naredna faza će biti međuregionalna saradnja.

Dakle, u momentu kada postajemo članice EU moći ćemo da povlačimo ova sredstva i ovakve situacije mogu da iskrsavaju. Međutim, ravnomeran regionalni razvoj će u daljem političkom procesu voditi prema međuregionalnoj saradnji. Niko iz evropskih fondova ili vrlo malo sredstva ćete povlačiti tako što objašnjavate da vi imate problem, ali ćete mnogo više sredstava povući ako neki problem, ako i jeste objektivno prikažete kao međuregionalni. To je tzv. saradnja kroz trijade. Da li je to saradnja tri grada iz tri države? Da li je to saradnja tri regiona iz tri različite države? Uzgred budu rečeno, kroz šta je Vojvodina već prošla i povukla dosta sredstava u različitim nivoima vlasti, to je ono što će u narednom periodu biti jako važno. Dakle, ravnomeran regionalni razvoj jeste jedna od osnovnih logika investicione politike kada su u pitanju evropski fondovi, a međuregionalna saradnja otvara tek široke mogućnosti za profitiranje.

Mi već sada ministre treba da se pripremamo i za jedno i za drugo, s tim što u ovom trenutku kada je u pitanju koheziona politika, ne možemo da povlačimo sredstva i samo se pripremamo za trenutak kada budemo mogli da je povlačimo, a već sada možemo da povlačimo sredstva u sistemu međuregionalne saradnje i trijada, kako gradova tako i regija u ovom delu Evrope.

Imam utisak, da smo premalo poradili na tome. Imam utisak, da je mnogo šira margina unutar koje možemo da koristimo ta sredstva i da su mnogo izdašnija sredstva i formalno-pravne mogućnosti za naše konkurisanje i povlačenje tih sredstava nego što mi kroz projekte to radimo. Dve su čarobne reči kada je u pitanju Evropa – projekti i fondovi i svi se usmeravaju na to. Vojvodina ima svoju kancelariju, jednu kancelariju, koja je deo naravno naše diplomatske misije, što i treba da bude u sedištu u Strazburu ima i u dakle Briselu.

Ja ću vam reči samo jedan podatak. Dakle, Baden-Virtemberg,  najrazvijeniji verovatno region u Evropi, u Nemačkoj sigurno, ima celu zgradu od šest spratova i jedini posao tih ljudi je da prate usvajanje budžeta, da prate stavke u budžetu i da Baden-Virtemberg što više povuče sredstava. Pazite, oni koji su najbogatiji i Nemačka koja je najveći dakle, kontributor vodi računa da ima lobističku strukturu jedne pokrajine u zgradi od šest spratova, a mi imamo par činovnika.

Dakle, jako nepripremljeno ulazimo u taj proces. Ja bih vas zamolio da o tome vodite računa u narednom periodu. Hvala.

Onim ministrima koji sede ovde, a nisu tematski vezani za ovaj dnevni red hvala. Tematski za ovu tačku dnevnog reda je vezana Aleksandra Sofronijević, ministrica za infrastrukturu, građevinarstvo i saobraćaj, a nije ovde. Ja ne prepoznajem ove činovnike. Nadam se da bar postoji predstavnik ministarstva, da može da sasluša i odgovori, ali bontonski mislim da potpuno odstupa od onoga što bi trebalo da bude praksa u ovoj Skupštini. Činjenica da Aleksandre Sofronijević ovde nema.

28/2 JJ/CG

Naime, ovaj član ima dva problema. Prvo, kada je u pitanju prevoz i transport opasnih roba često se prepliću i nije uvek najjasnije nadležnost tri ministarstva, Ministarstva za saobraćaj, Ministarstva za unutrašnje poslove i Ministarstva za ekologiju. Ja koliko vidim u ovom rešenju članu 25. ministar, misli se na ministra za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove određuje mesto na javnom putu.

Ne mislim da je to pogrešno, ali mislim da bi bilo mnogo bolje rešenje da se u to uključi, da saglasnost u takvim slučajevima daje i Ministarstvo za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine jer su ova tri ministarstva svako na svoj način uključena u ovaj problem i svako ima svoj deo odgovornosti i dobra koordinacija.

Između Ministarstva za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu s jedne strane, s druge strane Ministarstvo unutrašnjih poslova i s treće strane Ministarstva za zaštitu životne okoline siguran sam da bi bilo mnogo bolja nego ova formulacija ovde.

Postoje neke političke situacije u kojima se podeli odgovornost. Dakle, kada se ima vremena, kada su normalne okolnosti da se obave stručne konsultacije između svih ljudi koji su po prirodi svog posla uključeni u određen problem. Postoje neke političke situacije kada je potrebno preuzeti odgovornost, kada je hitno, urgentno. Zbog toga smatramo da ovo rešenje iz člana 25. nije adekvatno i zbog toga smo predložili brisanje člana 25. Hvala.

Reč je o članu 40. koji je po nama sporan i dozvolite mi da ga citiram: "Privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnosti transporta opasne robe dužni su da svoje akte usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".

Nije sporan samo ovaj član. Sporna je praksa u ovoj Vladi da za moje razumevanje ovih problema, kompleksnosti tih problema, složenosti tih problema, višedimenzionarstva tih problema, određuju kratke rokove.

Svugde u svetu, pogotovo kada su u pitanju sistemski zakoni, npr. Zakon o porezima, nikada primena ne ide na godinu dana. Ljudima se daje period od pet, sedam, u organizovanim državama kažu da će primene određenih zakona biti možda i kroz deset godina kada su u pitanju poreski zakoni. Zašto? Pa, da bi dali period da se ljudi poslovno i profesionalno adaptiraju na novi zakonski okvir.

Dakle, što je kraći rok za primenu zakona, manji je vremenski interval u kom se ljudi poslovno, poreski, ekonomski, organizaciono, mogu prilagoditi onome što zakon od njih očekuje.

Ja ne znam koji je to ovde običaj? Neko misli da će izgledati profesionalnije, odlučnije, egzekutivnije, sposobnije, ako daje kraće rokove. Jer, zaboga, refleksno reagujemo. Refleksi su dobri u karateu, u borilačkim veštinama. U politici, u zakonima, u institucijama, u načinu na koji se upravlja državom i društvom, refleks ne igra veliku ulogu, sem ukoliko ne dođe do nesreća, pa se mora reagovati.

Dakle, ljudima koji se bave biznisom, ljudima koji se bave poslom, treba dati izvestan vremenski period da se adaptiraju, i poslovno i poreski i organizaciono na ono što nove odredbe zakona od njih očekuju. Ovo je tipičan primer kada se zbrzava i kada se ljudi teraju u rokove koji im prave poslovne probleme.

Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

29/2 VS/LjL

Ovo je član koji govori o mogućnosti međunarodne saradnje u istraživanju slučajeva nesreće. Zašto je međunarodna saradnja u istraživanju slučaja nesreće u slučaju Srbije nemoguća? Evo zašto. Kada je u pitanju novosadska tragedija posao rada na rekonstrukciji nadstrešnice je dobila kineska firma. Svi tenderi koji dobijaju kineske firme su namešteni. Svi tenderi koji rade kineske firme, uključujući i ovaj put koji se tiče trase železničke pruge od Beograda do Budimpešte se proglašavaju projektima od nacionalnog interesa. Drugim rečima, za njih ne važi Zakon o javnim nabavkama. Dakle, svaki kineski izvođač radova, bez obzira da li radi na železnici, da li radi na auto-putu, činjenicom da sklapa posao direktno sa državom, izbegavajući međunarodne tendere je zaštićen. Recite mi samo posle novosadske nesreće ko je od onih koji su izvodili radove, kineskih izvođača, nastradao? A pitam vas ko je radio nadzor? Nadzor je radila mađarska firma „Utiber“. Kako da radite istraživanje, i to međunarodno istraživanje nesreće ako firma „Utiber“ pripada Lorencu Mesarošu koji je lični prijatelj, koji je odrastao sa Viktorom Orbanom i koji kaže da svoj poslovni uspeh zahvaljuje sreći, bogu i poznanstvu sa Viktorom Orbanom i taj čovek Lorenco Mesaroš i njegova firma „Utiber“ je trebala da radi nadzor kada je u pitanju novosadska železnička stanica? Kakav crni nadzor? Nisu uradili nikakav nadzor. Umesto da Lorenco Mesaroš i njegovi uposlenici zbog toga što nisu radili nadzor završe u zatvoru, Lorenco Mesaroš iz Utibera, samo zato što je prijatelj Viktora Orbana, a Viktor Orban prijatelj Aleksandra Vučića je potpuno zaštićen i zato su nemoguće međunarodne istrage i zato se ovo zataškava… (Isključen mikrofon.)

37/3 GD/MP

Poslanička grupa Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića ne prihvata ovaj član i u danu izjašnjavanja, kao što smo ovde rekli – briše se. Smatramo da je ovo neadekvatno, a reći ću vam i zašto.

Ovo je član koji predviđa drakonsku kaznu od 200.000 dinara svakoj trgovačkoj radnji koja ne istakne dovoljno jasno ili precizno cenu proizvoda. Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića polazi od realne pretpostavke da većina trgovačkih firmi čine STR-ovi koji su porodičnog karaktera. Tu radi vlasnik, njegovi ukućani i jedan ili dva radnika.

Dakle, u strukturi trgovačke mreže najveći broj je onih koji žive od te male trgovine i u strukturi trgovačke ponude ne čine većinu hipermarketi. Oni možda čine u profitnom delu većinu, ali male i srednje trgovine koje prehranjuju porodice i koje imaju od tri do pet zaposlenih zapravo će biti pogođeni ovom merom.

Možda vama iz Ministarstva nije puno 200.000, možda vam nije puno ni 500.000, a možda ni milion, jer vi u tome vidite punjenje budžeta, a mi iz Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića u tome vidimo pražnjenje džepova i dodatni udar na one koji se bave biznisom. Ljudi, da li vi stvarno mislite da kažnjavate sa 200.000 jednu tako banalnu stvar kao što je nedovoljno precizno izražena cena ili je na nedovoljno vidljivom mestu?

Dakle, osnovna vitalnost svake ekonomije počiva na malim i srednjim preduzećima. Smisao kazni je da upozori, da odvrati, a ne da kažnjavajući male trgovce sa 200.000 zbog toga što cena nije dovoljno jasno izražena ubijate biznis. Smisao onoga što predlažete je da razvija biznis, a ne da ga ubija. Smisao onoga što predlažete je da podstičete preduzetništvo, a ne da ga ubijate preko ovih drakonskih kazni. Zato, u danu glasanja ne možemo podržati ni ovaj zakon ni ovaj član. Hvala.

8/1 MZ/CG 11.10–11.20

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića smatra da ovaj član treba brisati. Zašto? NJime se direktno kaže sledeće – Obezbedi da se prodaja robe na manifestacijama obavlja isključivo od strane trgovaca.

Srbija je premrežena malim proizvođačima. Ako krenete na Frušku Goru na potezu Novi Sad – Irig, videćete sa strane, ljudi prodaju jabuke, prodaju grožđe, prodaju pekmez, prodaju sve ono što su proizveli. U koji god deo Srbije krenete, videćete da ljudi imaju dopunske prihode od onoga što rade i to je njihovo pravo.

Ja znam da mi, približavajući se EU, moramo da sve fiskalizujemo i moramo svaku trgovinu da nekako naplatimo i uvedemo u poreski sistem. Ali, čini mi se da ovde suviše grubo postupate i da favorizujete samo onu formu koja je trgovački potpuno definisana.

Ljudi imaju pravo da iznesu svoje proizvode. Ljudi imaju pravo i na dopunske prihode i ja se plašim da ova vrsta grube fiskalizacije nema nikakvog smisla.

Gospodine Macut, drago mi je da ste ovde, drago mi je da slušate šta se ovde govori, ali bih vas molio da se vaše prisustvo ne svede na političku kontemplaciju. Ovde ste da odgovarate a ne samo da slušate primedbe. Ja bih vas molio da se uključite, jer ukoliko budete samo prisustvovali ovome a ne budete se oglašavali, činite formu ali ne ispunjavate i sadržinu. Hvala.

Poslanička grupa Narodni pokret Srbije –Miroslav Aleksić ne prihvata ovu vrstu izmena zato što u članu 16. kaže da se reč „Vlada“ zamenjuje rečju „ministar“. Permanentno imamo jednu istu situaciju, permanentno imamo situaciju u kojoj se odluke centralizuju. Svi zakoni, ne samo ovaj, to je logika i tendencija ove Vlade da umesto da šire krug ljudi koji će odlučivati oni ga sužavaju, umesto da uključuju struku oni isključuju struku. Svugde gde ste mogli da centralizujete centralizovali ste. I kod Mrdićevih zakona, tamo gde je pre bilo veće odlučuje tužilac. Ovde umesto da Vlada odlučuje o dokumentaciji odlučuje ministar. Svugde radite jedno te isto, centralizaciju.

Gospodine Macut, vi ste pobrkali lončiće. Ovaj dom nije dom gde vi treba da držite predavanje poslanicima. Nije vaš posao kao predsednika Vlade i predstavnika izvršne vlasti da ocenjujete rad Parlamenta. Parlament je tu da ocenjuje rad Vlade. A, vi 95% vremena ovde koristite tako što ćutite, tako što ste u političkoj nirvani i kontemplaciji i ne oglašavate se ni oko čega. Najviše me podsećate na svedoka saradnika iz Novog Sada. Znate li kako se on zove? Isto kao i vi, Đura. A, znate li koji mu je nadimak? „Đura mutavi“.

Dakle, počnite da govorite i počnite da koristite argumente a ne da vi nama držite političke lekcije.

Hvala.

Opet se suočavamo sa onim što prati logiku ovih zakona i koja mi zaista nije jasna. To je sklonost državnih organa i Vlade da razrezuje velike kazne. Dakle, svaki put kada razrežete veliku kaznu vi one spram kojih nastupate stavljate u vrlo nepovoljnu situaciju.

Ja razumem logika egzekutivnog izvršnog organa da vodi računa o izdašnosti izvora budžeta i da morate da vodite računa o izvorima finansiranja. Što su izdašniji finansijski izvori, što je bolje punjenje budžeta veća je i realizacija. Ja razumem tu logiku.

36/2 VS/CG

Problem je što vi to dovodite do belog usijanja i što između logike da bude što više para u budžetu s jedne strane, a s druge strane logike da ljudima koji se bave određenim delatnostima olakšate i da se ne pojavljujete stalno kao policajac, da se ne pojavljujete stalno u ulozi nekog ko kažnjava, nadzire i dahće za vratom, nego naprotiv nekoga ko ih prati u onom što rade, nekoga ko ih podstiče i nekoga ko oslobađa resurse, a ne samo da postupa kao tutor.

Ovo je tipično, s tim što ovde ima još jedna stvar koju moram da vam prigovorim. Ta izvesna proizvoljnost i velika skala. Ovde kaže – novčanom kaznom u iznosu od 50 dinara do dva miliona kazniće se za prekršaj pravna lica. Bilo bi logično, ministri, da uradite ovde malo bližu tipologiju. Ovde je od 50 hiljada do dva miliona. Bilo bi logično da skalirate, pa da kažete primereno težini prekršaja ili primereno rešenju zakona, da postoje kazne od 50 do 100, od 100 do 300, od 300 do 700, pa onda da propisujete koja je to vrsta prekršaja koja bi uslovila da neko bude kažnjen sa dva miliona. Ovako stvarate jednu veliku skalu proizvoljnosti, od 50 hiljada do dva miliona, pri čemu nije jasno ko opredeljuje težinu prekršaja i ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje da li je neki prekršaj odstupanje od zakona takav da treba kažnjavati sa 50 ili dva miliona. Prevelik je raspon za moje shvatanje posla kojim se vi bavite. Hvala vam.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, poštovana predsedavajuća koristiću vreme ovlašćenog i vreme grupe, pa ako možete to da spojite.

Dakle, mi danas treba da razgovaramo o usklađivanje zakona Srbije sa evropskom praksom. Jedna od prvih prepreka u ovom putu usklađivanja zakona Srbije sa evropskom praksom je izvršna vlast u Srbiji. Dakle, na čelu Vlade Srbije je gospodin Đuro Macut, koji je u ovom trenutku potpuno neadekvatno rešenje, s obzirom na okolnosti u kojima se nalazi ova država.

Podsetiću, on je, pored činjenice da je predsednik republičke Vlade, tražio i dobio odobrenje da se bavi sa još četiri zanimanja. Dakle, pored predsednika Vlade, on je na dve privatne klinike. Da ne bi pogrešio, prva je „Specijalistička bolnica Zlatibor“ koja se bavi problemima štitaste žlezde, a druga je „Experta Medica 001“, specijalistička ordinacija.

Dakle, ostaje nejasno kako može na čelu Srbije u ovakvom dramatičnom periodu da bude čovek koji, pored posla predsednika Vlade, ima vremena za još četiri zanimanja? Nas očekuje ekonomski cunami i svima je jasno da rat koji se događa na Bliskom Istoku diže cene energenata u nebesa i svima je jasno da je cena energenata ugrađena u svaki proizvod i da nas očekuje inflacija i da nas očekuje grozna ekonomska situacija i da nas očekuje pad životnog standarda i umesto da na čelu Vlade imamo nekog ko će posvetiti se 24 časa ovoj državi, ovom društvu, ovoj ekonomiji, mi imamo predsednika Vlade koji povremeno navraća na radno mesto, a bavi se još četiri zanimanja, peto je predsednik Vlade. To je sramota. Mislim da to nije suština. Suština je da imamo čoveka koji će i kada spava da sanja probleme Srbije i da 24 časa rešava probleme.

Mi u liku Đure Macuta, ne sumnjajući u njegove radne, intelektualne, kreativne potencijale, nemamo čoveka koji je adekvatan za ovu situaciju i za ove okolnosti u kojima će dramatično stradati sve ekonomije u svetu, a pogotovo srpska koja je manje spremna da se suoči sa tim problemima.

Drugo, problem je vladavina prava. Mi smo ovde u prethodnom periodu imali napade i na tužilaštvo i na sudstvo. Imali smo formulacije najviših predstavnika SNS-a o tome da su neke sudije potplaćene i podmićene. Imali smo formulaciju da u tužilaštvu radi organizovana kriminalna grupa. To nisu uslovi i okolnosti koji će podsticati ljude i ohrabrivati ljude iz policije i tužilaštva da se bave svojim poslom, da preuzimaju odgovornost i da ne zaziru od toga da bilo koga procesuiraju. Zadnji primer je od pre dva dana – inspektor Mitić, koji je zajedno sa inspektorom Milenkovićem, praktično otkrio aferu Koluvija i praktično žrtvovao lični autoritet i preuzeo odgovornost, sada je premešten, valjda za kaznu što je bio hrabar, odvažan i što je radio svoj posao, u Pančevo. Šta je naredna destinacija? Da li će da ide u Omoljicu, da li će da ide u Bočar? Gde ćete premestiti čoveka, da bude, uslovno rečeno, prašinar, a zapravo je svojom profesionalnošću, svojom agilošću, svojim profesionalnim integritetom otkrio najveću plantažu marihuane u ovom delu Evrope?

Pod tri – koheziona politika, koja je ovde naznačena kao važna, od suštinskog je značaja za Srbiju. U ovom trenutku cela Srbija, kada je u pitanju kapital, kada je u pitanju struka, kada su u pitanju demografski tokovi sjatila se u Beograd i u Novi Sad. Meni kao Novosađaninu to može da imponuje, jer Novi Sad raste i građevinski i demografski i razvija se, kao i Beograd, ali to nije dobro za Srbiju.

13/3 GD/VZ

Bio sam na potezu Kladovo, Negotin, Knjaževac, Majdanpek. Istočna Srbija, ljudi, je jedan od najlepših delova. Prosto da ne poverujete koliko je prirodnih lepota i ne možete da poverujete kako je priroda i bog obdario i nagradio jednu teritoriju s jedne strane, a s druge strane da imamo vlast i državu koja tako malo brine o tome. Dakle, velika je nesrazmera u razvoju Srbije i bilo bi jako važno da kohezivnoj politici posvetimo veliku pažnju, bez obzira što će sredstva biti upotrebljiva u punom kapacitetu tek kada postanemo članovi EU.

Dakle, ne može Srbija da se razvija ukoliko samo dva grada profitiraju. Ne može Srbija da se razvija ukoliko samo dve sredine vuku 90% ukupnog kapitala i celokupnog potencijala nacije. Naprotiv, ona mora ravnomerno da se razvija.

Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.

Ovo je praktično amandman koji se tiče obmanjujućih poslovnih praksa i ja bih ministarki Jagodi Lazarević postavio sledeće pitanje.

Naime, ovim zakonom prava potrošača nisu zaštićena. Među transponovanim direktivama EU ni u jednom od predloženih zakona, pa ni u ovom, nije i direktiva 2020/1828 o reprezentativnim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa potrošača.

Zašto je važna ta direktiva? Zato što reguliše specifičnu oblast zaštite potrošača, koja je obuhvaćena Poglavljem 28 koji je deo Klastera 2, koji nije otvoren. Srbija je, kao što znamo, otvorila samo dva klastera, 1 i 4. Poglavlje 28 je važno jer se potrošači u Srbiji suočavaju sa nepoštenim, obmanjujućim, nasrtljivim poslovnim praksama.

Predlog zakona je u članu 102. preuzeo odredbe člana 179. važećeg Zakona o zaštiti potrošača, koje propisuju, citiram – da Udruženje za zaštitu potrošača može pokrenuti tužbu za zaštitu kolektivnog interesa potrošača, ali da svaki oštećeni potrošač individualno pokreće postupak pred nadležnim sudom za naknadu štete za poništaj ili utvrđivanje ništavosti ugovora, odnosno da pred sudom pokrene drugi postupak zahtevajući ostvarenje svojih prava.

23/3 MV/JG

Udruženja mogu podneti tužbu za zaštitu prava većeg broja potrošača, ali ne mogu podneti tužbu za naknadu individualne štete. Pravo se ostvaruje samo u pojedinačnom postupku, bez obzira što je možda 50 ili više ljudi stradalo od iste firme. Direktiva EU o reprezentativnim tužbama je počela da se primenjuje 2023. godine i omogućava potrošačima iz cele EU da traže svoja prava, ne samo pojedinačno, već i kroz kolektivne tužbe. Potrošačke organizacije imaju pravo da pokrenu tužbe u ime potrošača, da kolektivno traže naknade, zamene ili popravke. Ovo pravilo se odnosi na prava potrošača u raznim sektorima. Stav Poverenika za pravosuđe Evropske unije je da je postizanje visokog nivoa zaštite potrošača temeljno pravo, a ova direktiva je jedna od mehanizama za sprovođenje ovog prava.

Dakle, gospođo Lazarević, ja bih vas upitao zašto ova direktiva 2020/1828 nije u duhu, a pogotovo nije operativno ugrađena u rezon i način na koji ste formulisali ove zakone? Hvala.

Ministrici bih postavio jedno pitanje, pošto se ovaj član 20. tiče raznih oblika obmanjujućih poslovnih praksi, i ako me pitate da li i zašto predlažemo brisanje, pa zato što nije problem u tom članu, on taksativno

24/3 MZ/IR

navodi mere koje moraju da se primene, ali je problem u tome što ne vidim u načinu, u logici, u smislu na koji ste postavili ove zakone, napor da se trgovačka scena u Srbiji demonopolizuje.

Ja ću vam samo skrenuti pažnju, u periodu koji je ostao iza nas imali smo monopolizaciju od strane jednog tajkuna koji se zvao Ivica Todorić, u vreme kada je imao, koji je u jednom trenutku svoj „Konzum“, matičnu firmu, pripojio je i „Merkator“, time su sve prodavnice „Merkatora“, od Ljubljane, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, postale njegove. Posle toga je kupio kompaniju trgovačku „Rodić“ i apsolutno je imao dominaciju na ovom delu tržišta.

Postavljam vam pitanje povodom ovog člana, bez obzira što on samo korespondira smislu prema onome što ja želim da vas pitam – šta činite u duhu ovog zakona, u pravnoj konzistentnosti da otvorite i da demonopolizujete tržište? Dakle, ono što žele da znaju građani je samo da imaju kvalitetnu ponudu i ponudu po relativnoj pristojnim cenama ili pristupačnim cenama primerenu njihovom socijalnom statusu. Da bi to imali, vi morate stvoriti konkurenciju. Što je manje konkurencije, veće su cene. I obrnuto, što je više konkurencije, ljudi se bore za naklonost potrošača tako što spuštaju cene.

Nažalost, srpsko tržište je prepuno monopola. Ja ne vidim napor i ne vidim kroz ovaj zakon, a vi ćete me ispraviti ako grešim i reći ćete mi u kojim elementima vi vidite proces demonopolizacije. Zato predlažem brisanje ovoga, ne zato što ovaj član 20. sam po sebi problem, nego zato što ne vidim logiku kojom vi idete, a koja bi išla u pravcu demonopolizacije, odnosno stvaranja što veće konkurencije koja bi onda posledično pogodovala građanima tako što bi za manje novca kupovali više robe, jer bi se trgovački lanci takmičili spuštanjem cena, da dođu do što više potrošača. Hvala.

Član 73. glasi ovako – Trgovac je dužan da potrošaču isporuči digitalni sadržaj ili digitalnu uslugu bez odlaganja, odmah nakon zaključenja ugovora, ako nije nešto drugo ugovoreno.

Sam član po sebi je prihvatljiv. Međutim, kod nas praksa znatno odstupa od onoga što zakon definiše. Mi, pišući zakone, ne možemo naprosto da prepisujemo evropske zakone i da ih mehanički primenjujemo, nego moramo zakone saobraziti realnoj situaciji. Evo vam dva primera koja ovde nisu obuhvaćena i nisu opisani, a deo su realnosti koju ovaj zakon ne opisuje.

Trenutno su aktuelne prevare digitalnim putem i to se dešava od momenta kada je pala baza podataka Telekoma Srbije. Ko odgovara u toj situaciji? Znači, baza Telekoma Srbije je postala dostupna, svako može sada ko je informatički obrazovan da šalje na mobilni telefon svom prijatelju sa lažnog broja, a kao fol tog prijatelja, razne stvari i već se događalo da ljudi uplaćuju pare, prave štetu sebi zato što je neko došao do ove baze podataka i počeo da se bavi prevarama. Ne vidim da je bilo kojim članom ovog zakona prevenirana jedna takva mogućnost.

Drugi primer. Internet provajder obećava određenu brzinu protoka za određen novac. U realnosti taj protok mogu ostvariti samo potrošači u urbanim delovima. Kako se krećete od urbanih delova prema manje urbanijim, signal slabi i vi imate sledeću stvar. Vi istu uslugu, ali ne istog kvaliteta, naplaćujete i jednima i drugima itd., itd. Dao sam vam dva primera.

Dakle, naša praksa nije obuhvaćena ovim zakonima. Oni su praktično prepisani iz evropske prakse, ali iz evropske prakse u državama u kojima se ta vrsta poslovne etike i ta vrsta poslovnih standarda upražnjava znatno duže od Srbije. Nažalost, ovde imamo primere u kojima postoji zloupotreba, a da pri tom to nije obuhvaćeno zakonom. Ministrice, vodite o tome računa. Hvala.

Dakle, član 74. definiše – Trgovac je dužan da isporuči digitalni sadržaj ili digitalnu uslugu koji su saobrazni ugovorom. To je tačno. Ali, šta se kod nas događa? Evo vam primer. Ako dobijete na primer HD format, to su slike visoke rezolucije i to je u redu, i vi to platite. Ali, vi ako ne naglasite u trenutku prodaje da mora da postoji platforma, odnosno uređaj koji može da to podržava i koji može da reprodukuje, vi plaćate nešto a da pritom ono što je kupljeno ne može biti u potpunosti realizovano. Zbog toga smatram da ovaj član 74. treba brisati, odnosno kada bude pisan ponovo zakon mislim da treba voditi računa o ovim nijansama, jer se to često u praksi događa.

Dakle, član 75, treća alineja, pod 2) kaže – Integraciju izvršio potrošač, a nepravilna integracija je posledica nedostatka u uputstvu za integraciju koju je dostavio trgovac.

E, sad se postavlja pitanje preciziranja onoga što se ovde podrazumeva pod integraciju. Dakle, taksativno šta podrazumevate pod nedostacima u uputstvu za integraciju, pod jedan? Pod dva, koji su nedostaci u uputstvima? Pod tri, šta su osnovne karakteristike nedostataka u uputstvima? Pod četiri, kako opisujete i kako precizirate šta je nedostatak?

30/3 MV/JG

Dakle, ovde je provizorno to određeno. Ovde nije precizirano. Ovde može da dođe do zloupotrebe i do različitih interpretacija. Pravnici vole izraz ekstenzivno tumačenje. Dakle, svugde gde je moguće precizirati, svugde gde je moguće opisati, svugde gde je moguće do detalja opisati, to treba učiniti, a ne opštim izrazima i bez jasnog preciziranja ostaviti mogućnost zloupotreba. Hvala.