Dakle, u članu 4. stav 1. dodaje se tačka 9. koja glasi: "Izuzetno od tačke 8. ovog stava, pravo na status roditelja negovatelja podnosilac može ostvariti ukoliko je u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, do 20 sati nedeljno, pri čemu se iznos mesečne novčane naknade isplaćuje u srazmernom iznosu od 50%".

Dakle, potpuno zabrana rada diskriminiše obrazovane i radno sposobne roditelje, gura porodice u socijalnu izolaciju i primorava ih na otkaze. Ovim se omogućava model prelivenog radnog vremena – četiri sata plaća poslodavac, a četiri sufinansira država kroz svoj status.

33/1 AL/MP 16.30 – 16.40

Smatramo da je ovo jako važno, jer i oni roditelji koji su skromnih primanja i oni roditelji koji nemaju puno radno vreme na ovaj način bi osnažili svoju materijalnu bazu. Ministarka, budući da ste ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje upitao bih vas sledeću stvar. Pošto su sve vaše rečenice natopljene patetikom i ispraznim moralisanjem, kako komentarišete činjenicu da se 21. maja ove godine dogodio možda najveći skandal kada je u pitanju vaše ministarstvo. Ove godine 21. maja novosadska heroina, Nela Korać je dobila otkaz, majka petoro dece. Budući da ste i vi majka, ona se pet puta porodila i donela petoro dece na ovaj svet carskim rezom, vi znate da je to najopasniji način porađanja i da posle trećeg carskog reza se ne preporučuje ženama carski rez, jer ugrožavaju svoj život. I pored toga, Nela Korać se usudila i podarila ovom narodu i ovoj državi petoro dece. Žena sa petoro dece ostala bez posla. Niste trepnuli kao Ministarstvo. Pa da li je posao države da podstiče natalitet ili da ga osporava? Pa da li je posao države da majke koje imaju više od troje dece na izvestan način budu radno zaštićene ili da budu radno ugrožene? Odgovorite mi na to pitanje, jer je to zaista sramotno. I nema tog izraza kojim bi mogao da okarakterišem ponašanje, indolentnost i ravnodušnost vašeg ministarstva u jednoj takvoj situaciji. Hvala.

Danas nam sistem ili blokira ili pada, a to baš nije dobar uvod u kvalitetnu raspravu.

Kada je u pitanju Zakon o oružju i municiji, kao i izmene Zakona o Krivičnom zakoniku, ja ne mislim da nijedan zakon treba potcenjivački tretirati, ali plašim se da je problem vladavine prava van ovih zakona.

Onoga momenta kada je Milić, šef beogradske policije, odlučio da bude moderator između različitih kriminalnih grupa, mi smo ušli iz faze organizovanog kriminala u fazu kriminalizovane države.

Kada je u pitanju Zakon roditelj negovatelj, to je potez u dobrom pravcu i sigurno ga treba podržati, ali to nije dovoljno. Kada je u pitanju demografska politika i briga o porodici, Ministarstvo koje je vodila Milica Đurđević Stamenkovski je zavila u crno Srbiju u periodu od 2022. do 2024. godine, a sada to isto radi Jelena Žarić Kovačević.

Reći ću vam samo statistiku. U ovom trenutku da bi se prirodno zanavljali kao narod potrebno je tri deteta po porodici, a mi imamo 1,3. Kada je u pitanju prosek starosti, dakle, naša nacija je jedna od najstarijih u Evropi, jer je prosek 44 godine.

16/1 TĐ/MP 12.30 – 12.40

Kada jedna nacija uđe u fazu da se približi crti od 46 godina u proseku, ona je praktično odumiranju. Mi kao narod odumiremo i najveći problem Srbije je što kao narod odumiremo. Jer ako imamo 1,3 deteta kao priraštaj, ako imamo činjenicu da na godišnjem nivou imamo 59.000 rođene dece, a 95.000 građana koji preminu, mi već imamo demografski gubitak od 35.000. Trideset i pet hiljada ljudi je jedan Vršac. Ako tome dodate 40.000 koji odu iz zemlje trbuhom za kruhom, tzv. ekonomske migracije, vi imate cifru od 75.000, koliko na godišnjem nivou mi imamo demografskog gubitka. Jedno Pančevo je 75.000. Jedno Pančevo na godišnjem nivou nestane iz Srbije.

Milica Đurđević Stamenkovski i Jelena Žarić Kovačević su zavili u crno Srbiju svojom demografskom politikom. Što je više njihovih mera, nas je manje. Što je više uredbi i odredbi, manje nas je na popisu. I to je jedna sramotna činjenica. Ako se nastavi ovakva politika, mi ćemo za 100 godina nestati sa ovih prostora.

Pod dva, kada je u pitanju Zakon o finansiranju, on u jednoj odredbi podstiče veće učešće žena u politici. To je jako važno, ali opet nedovoljno. Dakle, Srbija izrazito patrijarhalno društvo. Nekada kao muškarac osetim sramotu kada slušam priče o tome da je stub porodice u Srbiji srpski domaćin. Stub porodice u Srbiji je srpska žena! Tačka! Stub porodice u Srbiji je domaćica koja brine o porodici, koja brine o budžetu, koja upravlja ekonomijom porodice i moramo vratiti dignitet ženama, a ugrožavamo ga i ekonomski i politički! Svaki put kada mlada žena želi da nađe novi posao poslodavac joj postavi dva pitanja. Prvo, da li želi da zasnuje bračnu zajednicu, a, drugo da li će uzimati porodiljsko bolovanje i da li želi da ima decu. Ako ima nameru da zasnuje bračnu zajednicu i ako ima nameru da se realizuje kao majka i da rađa decu, ona ne može dobiti posao ili je potpuno defavorizovana. Mislim da treba imati neku vrstu krivične sankcije za sve one poslodavce koji vređaju i potcenjuju žene i ne dozvoljavaju im da se realizuju, ni kao žene, ni kao majke, ni u braku, ni u porodici. To su prosto nedopustive stvari.

Kada je u pitanju politika, apsolutno sam za to da struktura žena i u izvršnoj vlasti i u ovoj skupštini odražava strukturu u stanovništvu i ovo je dobar korak, ali mislim da dalje treba ići u tom pravcu.

Kada je u pitanju zaštita životne sredine, taj zakon, znate kako, najčistija energija je struja. Šta ste vi uradili sa strujom? Još pre godinu dana crvenu zonu ste spustili sa 1.600 kilovata na 1.200 kilovata. Onog momenta kada jedna porodica pređe 1.200 kilovata, ona ulazi u crvenu zonu i plaća dva-tri puta veći račun. Dakle, od momenta kada ste spustili sa 1.600 kilovata na 1.200 kilovata oko milion i po porodica je ušlo u crvenu zonu i plaća nemerljivo veće račune nego što je to radila pre! Šta ste obećali „me-me-ef“? Ministarka, hoćete biti ljubazni da javnosti kažete; „me-me-ef“ kaže da ste se saglasili sa njima da cena struje u Srbiji ne može da bude socijalna, nego mora da bude tržišna. Da prevedem narodu – mora struja da poskupi. Koliko će struja da poskupeti? I ako „me-me-ef“ insistira na tome da struja mora da bude tržišna, a ne socijalna, kako u državi u kojoj imamo oskudnu ekonomiju, male plate, možemo imati tržišnu cenu? Dakle, oni bi da imamo sve tržišno sme prihoda i da ovako osiromašene ljude teramo da plaćaju skupu struju. Kažite kako mislite da izađete iz ovog problema.

Napokon, kada je u pitanju sport drago mi je da je tu Zoran Gajić kojeg decenijama poznajem. Molim vas, ministre, da odgovorite na sledeće pitanje. Vi ste čovek iz odbojke, i to ste radili na vrhunski način i sam sam svedok tome. Kako može biti uspešan sport u državi gde se milijardu evra uloži u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri-pet utakmica iz sporta, kao što je fudbal, u kome nemamo gotovo nikakve rezultate ni na evropskom, a pogotovo na svetskom nivou? A košarka, muška,

16/2 TĐ/MP

ženska, postiže svetske rezultate, a odbojka muška i ženska postižu svetske rezultate, a vaterpolo postiže svetske i evropske rezultate, kao i rukomet što hvatamo priključak sa vodećim državama.

Pa za ime Boga investirajte u košarku, odbojku, rukomet, vaterpolo, u one sportove u kojima smo uspešni, a ne u onaj sport u kome smo najmanje uspešni.

Gospođo Stamenkovski, očito niste pažljivo slušali šta sam govorio, tim pre što niste ni bili ovde.

Dakle, moja osnovna teza, i vi je uopšte niste osporili, je da ako se nastave ovi trendovi mi postajemo narod u odumiranju ili izumiranju.

Sticajem okolnosti ja imam tri deteta i izuzetno sam ponosan na moja tri sina. Zašto? Pa, zato što smo moja supruga i ja to želeli.

Ne korespondira uvek ekonomska situacija sa demografskim kretanjima. Imate siromašne države i siromašne porodice koje imaju puno dece, a imate bogate države i bogate porodice koje imaju manje dece. Ali, država je dužna da stvori okruženje, okolnosti i uslove koji podstiču natalitet.

20/3 MT/MJ

Vi imate podatak da je 1,6 stopa fertiliteta. Ja sam konsultovao mog prijatelja koji je doktor demografije i on mi skreće pažnju da je to 1,3. Tu nam se podaci ne slažu, ali neka je 1,6. Mi smo u negativnom trendu.

21/1 VS/MP 13.20 – 13.30

Prosek starosti u Srbiji, zadnji podatak 44,6 godina. Kada nacija uđe u 48 godinu kao prosek starosti ona je u izumiranju. Broj novorođene dece je 59.000, broj umrlih je 95.000, dakle i tu smo u manjku između broja novorođenih i umrlih od 35.000. To je Vršac. Dodajte tome 40.000 ekonomske migracije ljudi koji trbuhom za kruhom odlaze iz ove zemlje države. To je 75.000. To je Pančevo. Pa nećemo opstati kao narod, ako nastavimo te trendove. Ali u jednoj stvari sam spreman da vam popustim. Pitanje demografije se ne rešava na godišnjem ili dvogodišnjem nivou. Države koje su uređene i vode računa o populacionoj politici to vode na vekovnom nivou i trude se da kroz različita ministarstva i kroz različite budžetske pozicije, a ne samo iz pozicije budžeta koja je zadužena za demografiju i porodični razvoj čine sve mere kojima će podsticati populacionu politiku. I u toliko, nije samo vaš posao, ali je između 1992. i 1994. godine bio dominantno vaš, kao što je to sada posao Jelene Žarić Kovačević da iz onog dela budžeta kojim raspolaže snažno oblikuje populacionu politiku u pozitivnom smislu. Te korake ja ne vidim. Hvala.

Sada bi morali da uđemo u kulturološku raspravu, a ne kriminalnu. Evo u čemu je problem.

Dakle, ovde se kao hladno oružje navodi: bokser, bodež, nož, kama, sablja, mač, bajonet. Mi smo izbacili nož, zato što ne služi svaki nož za napad. Imate švajcarske one noževe koji imaju hiljadu onih malih korisnih dopuna.

Evo, pogled mi pada na Milenka. Ja mislim, Milenko, da u Banatu nose bricu onako kao privezak, ali uopšte nije ideja da nekog ubodu…

Pokušavam da vam kažem da nije nož u svakom kontekstu hladno oružje. Dakle, ako smo ovde naveli bodež, kamu, sablju, mač, bajonet. Nož u mnogim sredinama, u mnogim kulturološkim kontekstima nije hladno oružje jer ne služi tome da napadnete nekog drugog, nego za neke druge stvari. Dakle, smatramo da neke stvari treba precizirati i jasnije definisati.

Uostalom, ja zaista ne mislim da je hladno oružje centralni problem kriminaliteta u Srbiji. Mnogo su krupnije stvari ovde i ukoliko smo zaista došli do toga šta definišemo kao hladno oružje kao centralnu stvar bezbednosti u Srbiji, mislim da smo promašili temu.

Nažalost, kriminal se događa na drugom mestu. Nažalost, on se događa drugačijim sredstvima i mislim da se mi ovim zakonom zaista bavimo, neću reći nebitnim stvarima, ali manje bitnim stvarima kada je u pitanju kriminalitet. Hvala.

25/2 MV/MJ

Dakle, povređen je član 106. koji je u prvoj alineji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Gospođo Raguš, vi ste ovde bili i opozicija i vlast i sedeli ste u ovom parlamentu kao poslanik i znate da su predstavnici izvršne vlasti ovde gosti. Mi kao poslanici smo domaćini, pod jedan.

Pod dva, kada je u pitanju podela vlasti, mi smo oni koji su kontrolni organ. Mi smo oni koji mogu imati primedbe. Mi smo ovde kao predstavnici naroda koji kontrolišu i kritikuju predstavnike izvršne vlasti. To da predstavnik izvršne vlasti, odnosno član Vlade dođe ovde i kritikuje nas mimo je svake političke kulture.

Dakle, ova sednica je počela regularno, uljudno i pristojno dok ministarka nije počela da se ponaša kao da je na stranačkom skupu, kao da je predizborni miting.

Posao ministra je da obrazloži zakon, da kaže koje su prednosti vreline i zašto se određena zakonodavna procedura uvodi u rad parlament i da koristi samo tehnokratske izraze i samo one činjenice koje govore u prilog usvajanja određenog zakona, a da se ne bavi politikom, a da ne komentariše stranačke stavove i da se iz njegovog izlaganja ne vidi ništa sem kompetencije i onih argumenata koji govore u prilogu usvajanja određenih zakonskih projekata.

To da ministar preuzme ulogu stranačkog čoveka, to da se ostrvi na poslanike i da sa stanovišta izvršne vlasti drži predavanje poslanicima kako da se ponašaju i da ih direktno vređa, to je nedopustivo i vi ste kao predsedavajuća, ali kao poslanica koja ima dugogodišnji staž morali da reagujete. Nije smelo da dođe do ovoga i da tek kroz reakciju opozicije dođemo u ovu poziciju da raspravljamo o tome šta je bonton, šta je kućni red u ovom parlamentu.

Dakle, zauzmite isti aršin, zauzmite isti stav i, verujte mi, isplatiće se. Ako se u vašem ponašanju vidi pristrasnost u korist članova republičke vlade i obrnuto, netolerantnost i neuvažavanje poslanika, to će uneti nered koji se dogodio pre 15 minuta.

Zakon o darivanju organa koji predlažete podrazumeva da član porodice po starešinstvu, kako se ovde kaže, ili tzv. etički odbor bolnice u kojoj je neko preminuo može doneti odluku o darivanju organa pokojnika bez obzira da li je on to želeo ili ne.

U Evropskoj uniji je to regulisano donorskim karticama o zaveštanju organa. I u našem zakonu je do sada tako bilo. Ovde sada imamo neke novine. Ukoliko izjava o doniranju nije data ili je opozvana i ukoliko izjava o protivljenju nije data ili je opozvana, u skladu sa ovim zakonom, saglasnost za uzimanje ljudskih organa sa umrlih lica može dati ili odbiti član porodice umrlog lica, prema sledećem redosledu prvenstva: punoletno dete, supružnik ili bračni partner, roditelj, punoletni brat ili sestra umrlog lica.

Pravo iz stava 15. ovog člana stiče član porodice nakon što bude obavešten o smrti potencijalnog davaoca, u skladu sa redosledom prvenstva. Ako ne nađu člana porodice, a potrebni su im organi za transplantaciju, odluku može doneti i etički odbor te bolnice u kojoj je osoba preminula, bilo da pokojnik ima ili nema donorsku karticu.

Najgore je što su sličnu proceduru predvideli i za lica koja nemaju poslovnu sposobnost i ona lica koja imaju staratelja. U praksi bi to značilo da kada neko umre odluku o darivanju organa može praktično doneti bilo ko, bez obzira na želju pokojnika. Nije jasno definisano ko i na koji način može opozvati odluku pokojnika o darivanju ili protivljenju darivanja organa. Na ovaj način se stvara ogromna mogućnost za zloupotrebe.

Dakle, kada je u pitanju darivanje, ono može da se učini isključivo odlukom pojedinca i potpisivanjem donorskih kartica. Sve ovo što sam pročitao i argumenti

38/3 MZ/JG

koje smo izneli jesu argumenti rezerve i argumenti zbog kojih ne možemo u potpunosti podržati ovaj zakonski projekat. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ono čemu prisustvujemo danas je neka vrsta maskarade i šarade jer po drugi put radimo jedan te isti posao, SNS se ponaša kao da se ništa nije dogodilo i kao da je sve u redu. A zapravo prisustvujemo nekoj vrsti međunarodne blamaže kada je u pitanju način na koji usklađujemo naš pravni poredak sa poretkom zemalja Evropske unije.

Dakle, nama treba Tužilaštvo za organizovani kriminal ne zbog Venecijanske komisije i onoga što misli Venecijanska komisija nego zbog nas samih. I navešću vam par primera kojima to argumentujem.

Prvo, skrenuli su nam pažnju da dva tužioca koja su učestvovala u radu na dva vrlo delikatna problema, na problemu odnosno slučaju nadstrešnice i slučaju „Konjuh“, nisu vraćena u tužilaštvo. Reč je o Ireni Bjeloš i o Aleksandru Barcu. Dakle, kada je u pitanju nadstrešnica, Srbija se još uvek nije smirila. Kada je u pitanju nadstrešnica i slučaj nadstrešnice, 16 života je otišlo u nepovrat i do ovog trenutka mi nemamo kredibilnu istragu niti kredibilan sudski proces jer je cela stvar bila pod pritiskom. Bilo je potpuno jasno da u ovom slučaju nisu obuhvaćene tri stvari. Prvo, odgovornost Zorane Mihajlović koja je bila ministarka i u čijoj režiji je i potpisan ugovor sa Kinezima i u čijoj režiji je potpisan ugovor sa mađarskom firmom „Utiber“. Druga stvar, ovom istragom nisu obuhvaćeni izvođači radova Kinezi. Treća stvar, mađarska firma „Utiber“, koja je trebalo da radi nadzor, takođe nije odgovarala.

Dakle, Zorana Mihajlović je amnestirana, kineski izvođači radova su amnestirani, mađarska firma „Utiber“ koja je radila nadzor je amnestirana, a 16 života je otišlo u nepovrat. Na tom vrlo delikatnom poslu radi Aleksandar Barac. On nije vraćen u Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Druga delikatna stvar je stvar koju vodi Irena Bjeloš. To je problem „Konjuha“ i problem marihuane koja je tamo pronađena. Dakle, to je istorijska zaplena od pet tona marihuane. Tog dana čovek kog su zatekli na vlastitom imanju koji se zove Rade Spasojević izgovorio je dve antologijske rečenice – nemojte, ljudi, ovo je državni posao. Prva rečenica. I druga – zovite Batu Gašića.

I šta je sad tu SNS-ovci nejasno? Da li je istraga išla u pravcu da identifikuje u kom smislu i na koji način je to državni posao i kakve veze država Srbija ima sa pet tona marihuane u Konjuhu, a posebno zašto čovek spominje Batu Gašića i da li je Bata Gašić nedodirljiv ili je, u najmanju ruku, trebalo da bude pozvan na informativni razgovor, ne u svojstvu osumnjičenog, nego za početak u svojstvu građana, da kaže sve okolnosti koje zna ili ne zna kada je u pitanju slučaj „Konjuh“ i pet tona marihuane, jer njegovo ime je izgovoreno? Taj čovek, Rade Spasojević, na čije imanje su došli je tvrdio da Bata Gašić zna o čemu je reč. I vi se usuđujete da Irenu Bjeloš i Aleksandra Barca, koji vode dve tako važne i delikatne istrage i dva važna i delikatna procesa kao što su nadstrešnica i kao što je problem pet tona marihuane u Konjuhu, sklonite. Zašto? Zato što zataškavate stvari. Zato što ne želite da se sazna istina. Ali to će vam se sve vratiti.

26/1 MT/MO 16.20 – 16.30

Druga stvar koja je sistemska, kriminal je potpuno isprepleten u ovom trenutnu sa državnim strukturama. Svojevremeno je Aleksandar Vučić u vreme kada je u pritvoru bila Dijana Hrkalović tvrdio da je u vreme kada je ministar unutrašnjih poslova bio Nebojša Stefanović, a na čelu Sekretarijata za unutrašnje poslove, kao državna sekretarka bila Dijana Hrkalović, da je postojala neskrivena veza sa „kavačkim klanom“ i da imate seriju ubistava naspram ljudi koji su bili pod merama i da je u tom trenutku država, odnosno MUP, Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović da su davali neku vrstu logistike prilikom tih ubistava. To su reči, parafraziram, ne mogu reći da citiram, Aleksandra Vučića.

Ljudi, sada vidim da ste nešto dobri sa Škaljarcima, pa kada odete sa vlasti juriće vas i Kavčani i Škaljarci. Odakle vam ideja da možete da stajete na stranu bilo kog kriminalnog klana i da se to neće vratiti i da će to da prođe tek tako.

Treća stvar, imamo slučaj visoke korupcije u slučaju Generalštaba. Kada neki tužilac smogne toliko otresitosti, odrešitosti, kuraži, hrabrosti, integriteta da ministra procesuira, on mora da dobije ohrabrenje od cele zajednice, on mora da dobije neku vrstu podrške da istraje u tome, da ga svi zajedno ohrabrimo. Šta ste vi uradili u slučaju Generalštaba? Ostrvili ste se na te ljude, tvrdeći su oni u tužilaštvu ni manje, ni više nego organizovana kriminalna grupa. Sram vas bilo.

Dakle, oni tužioci koji imaju dovoljno integriteta da procesuiraju ministra su organizovana kriminalna grupa, a ministar koji se tereti da je vršio krivično delo, šta je on? Čist kao januarski sneg. Dakle, sve ste pobrkali.

Nadalje, kada je u pitanju korupcija u Srbiji, problem korupcije u Srbiji nije što se krši zakon, nego što se krade po zakonu. Milijarde ste potrošili preko kineskih investicija, a vidim da ste sada uveli, da budem pravičan, firmu „Behtel Enka“, američko-turski konzorcijum, tako što ste to proglasili projektom od nacionalnog interesa i ne postoji nijedna javna nabavka ni za jedan veliki infrastrukturni posao kada su u pitanju auto-putevi, sve se radi neposrednom pogodbom, sve se radi preko burazerskih dogovora. Hoćete li išta u ovoj državi napraviti tako što će biti raspisan međunarodni tender na kom mogu da se jave najkredibilnije firme i najkompetentniji ljudi iz Evrope i sveta ili ćete sve vreme sedeti malo sa Kinezima, malo sa Azerbejdžancima, malo sa Turcima, već ko kako dođe i dogovarati neposrednu pogodbu. Dakle, milijarde su pokradete tako što se ne poštuje Zakon o javnim nabavkama.

Napokon, Tivat, ne mogu da verujem šta ste uradili. U trenutku kada u Tivtu dolaze najodgovorniji ljudi iz EU, u trenutku kada je tu kancelar Nemačke, kada je tu predsednik Francuske i da ne nabrajam, nekom je iz, citiram, Vučićevog okruženja palo na pamet da tamo šalje nekakvu podršku. Dakle, Vučić je priznao da je greška. Vučić je priznao da je iz njegovog okruženja. Hoćete da vam otkrijem o kome je reč? Reč je o Milošu Vučeviću. Jer kada se pogleda struktura ljudi koji su tamo u avionu, vidite jako mnogo novosadskih kriminalaca koji su na direktnoj vezi sa njim. Ne bi bio u toj priči ni Jovan Kecman Coja, ne bi bio u toj priči ni Jovan Mihajlović, ni desetine drugih. Pogledajte samo strukturu tih ljudi da to nije naredio i organizovao Miloš Vučević.

Meni je žao, ali on očito nedostatak znanja, integriteta, kompetentnosti nadomešta nekom vrstom ulagivanja i poltronstva prema Aleksandru Vučiću i u svemu tome se naravno preradio i doneo odluku koja nas je izblamirala, ne kada je u pitanju ovaj deo Evrope, nego ceo svet. Svi su se smejali onome što se dogodilo tamo. Slali smo kriminalce da podržavaju predsednika u okruženju vodećih evropskih državnika.

26/2 MT/MO

Zbog svega toga, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića ne može da podrži neka od ovih rešenja i zbog toga ćemo insistirati na donošenju drugačijih pravnih rešenja koja će napokon uvesti red u ovu oblast. Hvala.

Pitao bih predlagača – šta ga je motivisalo da briše član 77. i napokon, ako briše član 77., kako nadomešta način na koji će biti ta materija uređena?

Podsećam, član 77. glasi ovako: „Republička izborna komisija rešenjem odbija da proglasi izbornu listu ako je za narodnog poslanika predloženo lice koje nema izborno pravo, koje je kandidat za narodnog poslanika na ranije proglašenoj izbornoj listi ili koje je nosilac ranije proglašene izborne liste, ako nisu poštovana zakonska pravila i o zastupljenosti polova na izbornoj listi, iako naziv podnosioca izborne liste i naziv izborne liste nisu određeni u skladu sa zakonom“.

Naime, nema ništa sporno u načinu na koji je ovaj član 77. definisao ove stvari i ukoliko predlažete brisanje, ja bih vas pitao, ako ovo nije rešenje, koje je drugo rešenje? Kako sada regulišemo tu oblast? I ukoliko smatrate da ovaj član treba brisati, kako pravno nadomeštate onu vrstu praznine i nedefinisanosti koja podrazumeva ovaj član 77?

Nemojte da bude kao sa kontrolom. Skrenuli smo vam pažnju da obuka preko 50.000 kontrolora je kompleksan posao, da je organizaciono zahtevan, da je izuzetno stručan, da podrazumeva vreme, da podrazumeva budžet, da podrazumeva mnogo toga što u ovom trenutku nije definisano.

Mi smo čuli gospodina Petrašinovića koji je govorio o tome da se priprema, nije pripremljeno, oko 1.500 trenera. Pitanje je da li je taj broj dovoljan. I da li će vremenski okvir koji imamo, resursi koje smo spremni da iskoristimo biti dovoljni da se na kvalitetan način uradi priprema tako velikog broja kontrolora, tim pre što će među njima biti i predsednici biračkih mesta i zamenici predsednika i što je to jedan vrlo pipav, pravno-kompleksan posao i podrazumeva mnogo strpljenja, pažnje i vremena?

Plašim se da i kod ovog člana da je postupano po preporukama i da je automatski brisano, a da zapravo imamo pravno nedefinisanu situaciju posle ove, jer nakon što brišemo član 77. ostaje pitanje – a gde je i kako pravno regulisana ova oblast kada obrišemo član 77? Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

Poštovane građanke, poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege, mi danas govorimo o uslovima za poštene izbore i tim povodom se postavljaju brojna pitanja. Na neka od njih do ovog trenutka nismo dobili odgovor.

Prvo je pitanje kontrole izbora. Ovde se predlaže obuka kontrolora. To nije loša ideja sama po sebi, ali je potpuno jasno i skrenuli smo vam pažnju da nosilac tog procesa mora biti RIK. Već sada je jasno da RIK nema personalni kapacitet, nema ni stručnu službu, ni sekretarijat, ni broj dovoljno obučenih trenera i onih koji će edukovati ljude širom Srbije, da bi taj proces bio kvalitetan i da bi ga obavili pravovremeno.

Ako izbori onako kako je rekao predsednik države, istini za volju, dvosmisleno, ali spominjao je julske termine, potpuno je jasno da preko 50 hiljada kontrolora ne možemo obučiti u ovom kratkom vremenskom intervalu. Dakle, postavlja se pitanje vremenskog okvira, kada ova odluka postaje operativna i koji je vremenski interval u kom može taj posao da se uradi.

Druga stvar, ovde uopšte nemamo, kao vrlo važan problem, tretiran problem REM-a. Dakle, apsolutno je jasno da je REM, onakav kakav ga sada imamo, konstituisan protivno svim preporukama OEBS-a. Potpuno je jasno da ako nemamo rešen problem REM-a, nemamo pretpostavke poštene medijske kampanje. Dakle, RTS kao javni servis i u izveštaju Evropske komisije, a kada je u pitanju njegov informativni deo, je okarakterisan kao servis koji je naklonjen vladajućoj stranci i u ovom trenutku ni objektivnog, ni profesionalnog izveštavanja kada je u pitanju Javni servis Srbije, RTS, kada je u pitanju njegov informativni program, ne postoji ni u forenzičkim tragovima. To mora da se reši.

Treća stvar je čišćenje biračkog spiska. Ljudi, kada Pantelija Topalović u "Maratoncima" umre u 150. godini, to je smešno, jer je to komedija. Ali, kada u evidenciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje imamo osobe koje su rođene pre 158 godina, onda to nije smešno, onda je to sramota ove države.

Skrećemo vam pažnju da su mnoge baze podataka neažurirane. Dakle, članovi Komisije koji su zaduženi za čišćenje biračkog spiska su se obavezali da će štititi i poštovati tajnost podataka. Ne može korektno i pošteno da se uradi posao čišćenja biračkog spiska ukoliko se ne ukrste različiti podaci, od knjiga rođenih, umrlih, onoga što imamo u fondu za zdravstvo, onoga što imamo u penzionom fondu i sada da ne nabrajam sve baze podataka koje treba ukrstiti da bismo pročistili taj spisak i sravnili ono što je realno kada je demografska slika Srbije sa onim što treba da bude birački spisak.

Napokon, ovde nemamo ni tretiran problem – drago mi je da najavljuju da će biti – pitanje funkcionerske kampanje. Dakle, mora se jasno znati kada neki političar ide na teren u svojstvu ministra, a kada u svojstvu stranački formatiranog čoveka. Dakle, ako Darko, kako se zvaše ovaj vaš ministar za javna ulaganja, Glišić ode na teren, mora se znati da li je on tamo došao kao predsednik izvršnog odbora cele stranke ili je došao kao ministar za javna ulaganja. Te stvari se ovde ne vide. Naprotiv, zloupotrebljava se, dakle, funkcionerska kampanja, sve vreme se, pod maskom brige o građanima i onoga što bi trebalo da bude stranački angažman, zapravo protura angažman ljudi koji obavljaju najvažnije državne funkcije.

27/3 MZ/LjL

Zbog toga je naša skepsa prisutna oko ovoga, zbog toga ova rešenja, koliko god su formalnopravno u redu, u fazi izvedbe, u fazi realizacije stvaraju zabrinutost da li će biti realizovana na korektan i pošten način. Hvala na pažnji.

Poštovane koleginice i kolege, ovo je neka vrsta stilskog i retoričkog doterivanja, jer smo ovog dodali „uspešno završenoj obuci Republičke izborne komisije“. Već smo rekli da smatramo da je ovaj proces vrlo važan i ne bismo želeli da on liči na pojedine privatne fakultete gde je dovoljno da uplatite određen iznos i da redovno idete na nastavu i već je to dovoljno samo po sebi da dobijete diplomu.

Mislimo da je proces kontrole vrlo odgovoran, složen i naročito je važno da to pažljivo odslušaju budući predsednici na nivou biračkih mesta i zamenici predsednika na nivou biračkih mesta, jer u mnoštvu kontrolora oni se izdvajaju po svojoj odgovornosti. Dakle, imaćemo kontrolore koje podnose ovlašćeni predlagači, dakle, lista, i to će biti jedan član i jedan zamenik člana, ali kada su u pitanju republički izbori imaćemo i one kontrolore koji se biraju u prošireni sastav primereno broju mandata koji svaka stranka osvoji u Republičkom parlamentu. Tako da je jako važno da ovaj proces uradimo što ozbiljnije.

Do ovog trenutka posao obuke kontrolora uglavnom su radili stranački ljudi. Bili su to ljudi koji su ili advokati ili diplomirani pravnici ili imaju nesumnjivu pravnu kulturu i znanje kada je u pitanju izborni proces. Ovaj put država

39/2 AL/MO

uzima stvari u svoje ruke i ja sam vam rekao, dakle, samo po sebi ovo rešenje nije loše, ono ima smisla, ali treba voditi računa da je posao kompleksan, da je reč o desetinama hiljada, po našoj proceni negde čak do 50.000 kontrolora koje treba obučiti, da je zato potreban vremenski okvir, da su zato potrebni resursi, da su zato potrebni predavači, odnosno treneri i da ulazimo u jedan vrlo ozbiljan proces.

Dakle, naša primedba se nije ticala rešenja, nego činjenice da nismo dobili dovoljno preciznih informacija o tome kako se operacionalizuje ova ideja i kada je u pitanju vremenski okvir i kada je u pitanju sam trenažni proces u pravnim dimenzijama kontrole izbornog procesa. Hvala.

Jedan od osnovnih problema koji bitno utiču na standard građana Srbije jesu računi za struju. U ovom trenutku taj problem se ogleda u činjenici da su računi za struju enormni. Mnogo toga može u životu da bude uskraćeno, mnogo toga u životu nije neophodno ali struju moramo svi da plaćamo. Kada su računi za struju kao u Srbiji enormno uvećani to bitno utiče na kvalitet života i na standard građana.

Zato postavljam pitanje Vladi. Da li ima nameru da povuče Odluku od 1. oktobra 2025. godine kojom je granica za ulazak u crvenu zonu skuplje struje spuštena sa 1600 kilovata na 1200 kilovata? Ovim potezom je Vlada Srbije direktno ugrozila životni standard ogromne većine građane Srbije.

Naime od 3.300.000 domaćinstava koji koriste električnu energiju procena je da preko 2.000.000 domaćinstava ovom Odlukom ulazi u crvenu zonu kada se plaća skuplja struja. Dakle, preko 2.000.000 domaćinstava troši više od 1.200 kilovata struje. Za očuvanje osnovnog standarda tih porodica je neophodno da se prag ulaska u crvenu zonu podigne sa 1.200 kilovata na 1.600.

Struja nije luksuz. Struja je osnovna potreba svakog domaćinstva u Srbiji. Ona ima svoju ekonomsku i ima svoju socijalnu dimenziju.

Potpuno je jasno pri ovom standardu i pri ovoj platežnoj moći mora da se vodi računa o socijalnoj dimenziji. Kažu nam da je struja u Srbiji najjeftinija u regionu. Pa ako je najjeftinija zašto je glavno pitanje u svakom domaćinstvu da li smo ugasili bojler? Zašto ljudi pale klimu da aktiviraju nuklearni reaktor? Zašto penzioneri biraju između upaljene sijalice i boravka u banji? Znate zašto? Zato što ovo više nije račun za struju, nego pljačka građana Srbije? Svaki mesec građani Srbije plaćaju dve stvari. Struju koju troše i štetu koju naprave nestručni kadrovi SNS nerazumnim i kriminalnim uvećanjem računa struju.

Šta danas imamo kao rezultat ovakve naplate struje? Kolaps sistema, ogromne gubitke, račune koje niko ne razume, izrazi poput zone, blokovi, tarife, crvena, plava, zelena. Ljudi više ne znaju da li plaćaju struju ili igraju bingo i onda EPS kaže greška. Ma nije greška ljudi. Jednom je greška, ali kada cela Srbija dobija uvećane račune to nije greška, to je kriminalni sistem kojim EPS preko uvećanih računa pljačka građane Srbije.

Narodni pokret Srbije pokrenuo je peticiju za umanjenje računa za električnu energiju je narod nije bankomat vlasti. Nećemo da plaćamo promašaje uhlebljenja i kombinacije. Nećemo da finansiramo armiju partijskih poslušnika koji ne znaju da očitavaju brojila, ali znaju da tapšu po mitinzima.

Pazite ironiju. Vlast kaže da za račune za struju i da načinom na koji se obračunavaju računi za struju štitimo standard građana. Ljudi moji, jedino što oni štite jesu njihove fotelje. Narod broji kilovate, a oni broje procente, tendere i lopovlukom ukraden novac. Dokle ćemo da ćutimo? Dokle ćemo da plaćamo tuđe greške? Dokle će narod da živi u mraku da bi vlast sijala? Zato danas ne tražimo milostinju, tražimo pravdu, tražimo normalne račune, normalnu državu i sistem u kom stručnost vredi više od partijske knjižice. Srbija nije vaša privatna trafostanica.

Kad narod jednom isključi prekidač vašoj vlasti neće vam pomoći ni svi kablovi, ni brojila, ni partijski osigurači. Ono što daje posebnu dimenziju svemu ovome jeste koruptivni deo. U našoj dragoj naprednoj Srbiji bojler postaje luksuz, frižider strateški resurs, a ako uključite rernu to prerasta u čin hrabrosti za porodični budžet.

6/2 JD/CG

Koruptivna dimenzija ovoga problema sadržana je u činjenici da je EPS uvek imao najpedantniju službu za očitavanje brojila, a sada očitavanje brojila vrše Vlada Mandić i njegova firma „T&M sistem“ kojom on upravlja preko svog kuma Šijana i novosadska firma „Laboris“ Marka Bosanca Bosketa. Sramotno je da jedan tako važan tehnički sistem, jedan tako važan posao kao što je očitavanje brojila rade Marko Bosanac Boske i Vlada Mandić kojima je jedini posao da prave crne fondove, da organizuje batinaše i da kupuju glasove za račun SNS-a. Hvala.

Slična je tematika, samo što se prethodni predlog zakona odnosio na teritoriju cele države, a ovaj se odnosi na lokalne izbore.

Problem političke kulture u Srbiji je sledeći. Postoje samo jedni izbori i to su izbori za predsednika države u kojima se bira ličnost, svi ostali izbori su proporcionalni. Proporcionalni izborni sistem ovako kako je postavljen u Srbiji podstiče poltronstvo, stranačku disciplinu i podstiče stvaranje stranačke oligarhije.

Onoga trenutka kada bi građani Srbije mogli da glasaju za imena a ne samo za stranke promenila bi se cela politička kultura, jer oni koji dobijaju glasove, ne od svoje stranke nego od naroda, polagali bi račun narodu. Ako vaša pozicija u politici zavisi od toga šta o vama misle unutar stranke, a ne od toga šta o vama misle glasači,

12/2 MZ/VZ

onda se razvija poltronstvo i onda se razvija stranačka oligarhija, kao način odlučivanja. Onoga trenutka kada građani budu zaokruživali imena ličnosti, a ne imena stranaka, te ličnosti će se svake četiri godine polagati račun građanima koji ih biraju, a ne strankama koje su ih kandidovale.

Smisao ovoga zakona je da bude personalizovani proporcionalni, da izbegne greške većinskog i čistog proporcionalnog sistema. Dakle, proporcionalni izborni sistem ima vrlinu da je pravičan – onoliko glasova koliko dobijete pretvori se u mandate. Čist većinski sistem je nepravičan. To ste imali sada u Mađarskoj, pa svi komentarišu kako su se neke stranke povukle.

Ne, ne, 106 mandata se bira po većinskom jednokružnom sistemu. U tih 106 izbornih jedinica bila su samo dva kandidata u drugom krugu. Dakle, kandidat stranke Mađara i Orbana. Zašto? Može stranka u proporcionalnom delu da bude iznad 10%, a da u većinskom delu nema kapacitet da prođe u prvom krugu. Zato je važno da se napravi mešoviti sistem, sistem koji je personalizovani proporcionalni. Dakle, glasa se za kandidata, a zbir svih glasova koji kandidati dobijaju kasnije se proporcionalno deli primereno doprinosu koji su imali.

Dakle, ovim personalizovanim proporcionalnim izbornim sistemom se izbegava greška čisto proporcionalnog izbornog sistema u kom se glasa za stranku, a ne za ličnosti, ali se izbegava i loša osobina čistog većinskog sistema, dakle, da samo one stranke koje su dominantne i jake, to su obično dve vodeće, imaju svoje predstavnike u Parlamentu, a da sve ostale stranke budu defavorizovane. Hvala na pažnji.

Član 20. govori o posredničkom organu. Šta je problem posredničkog organa, ministre? Voleo bih da ovo razjasnimo. Problem je sledeći. Osnovna zamisao ovoga zakona kohezionog je da zemlja bude decentralizovana. Način i logika na koju ste vi postavili stvari u ovom zakonu je centralizacija. Podsetiću vas šta piše u članu 11. Uzmite ga u ruke, ministre. Zadnja alineja člana 11. kaže da Vlada na predlog ministarstva propisuje elemente programa. Pazite izraz „propisuje“. Dobro da ne naređuje, dobro da ne nalaže. Dakle, Vlada na predlog ministarstva propisuje elemente programa.

Osnovni smisao kohezionog programa je decentralizacija. Osnovni smisao ovog zakona je regionalni razvoj, i to ravnomeran regionalni razvoj. Kako je moguće vršiti ravnomeran regionalni razvoj u uslovima centralizacije? Dakle, kada donosite bilo koji program, evo uzmimo istočnu Srbiju, i želimo i trudimo se kao država da onu vrstu ekonomskog i razvojnog disbalansa koji postoji u odnosu na sve ostale regione u Srbiji, kada kažem regione, ne formalno-pravno i administrativno, govorim geografski, između tog dela i ostalih, zar nije normalno da pozovete gradonačelnike Kladova, Negotina, Zaječara, Bora, Knjaževca i da razgovarate sa njima. Ne može ministarstvo propisivati.

Ako govorimo, na primer, o južnom Banatu gde postoje, po meni, samo dve potporne, vitalne tačke kada je u pitanju ekonomija i standard ljudi, to je Pančevo, i to je Vršac. Oni pokazuju još izvesne znake ekonomske vitalnosti. Ostale opštine su, od Opova, Kovačice, Alibunara, Plandišta, Bele Crkve, u katastrofalnom stanju. Logično je, ministre, da postoji harmonizacija i sinhronizacija između različitih nivoa vršenja vlasti. Logično je da pozovete u takvoj situaciji predsednike opština, gradonačelnike tih mesta, kao što je logično da pozovete člana Pokrajinske vlade koji je zadužen za regionalni razvoj.

Znači, ova koheziona politika ima smisla samo ako Republika harmonizuje i uskladi različite nivoe vršenja vlasti, od opštine, preko Pokrajine, do Republike, a ne tako što ćete kao u ovom zakonu propisivati i ponašati se i dalje na centralistički način, a sa idejom, zamislite, da regionalizujete državu i da imate ravnomeran regionalni razvoj. Kako možete imati ravnomeran regionalni razvoj, tako što zadržavate princip centralizma i tako što u načinu koji definiše ovaj zakon ne uvažavate ni regione, ni opštine, ni gradove. Dakle, smisao posredničkog organa i onoga što treba da radite je da, uvažavajući sve te elemente, opredelite politiku na najskladniji mogući način. Hvala.