Član 17. pokušava da precizira kada nastaje bitna promena imovine i prihoda zbog koje funkcioner mora da podnese vanredni izveštaj. Ako predloženo rešenje i dalje ostavlja nekoliko vrlo važnih pitanja otvorenim, onda predlog govori o uvećanju ili umanjenju imovine i prihoda i promeni strukture imovine, ali ne daje dovoljno jasan odgovor da li se prag posmatra po jednoj promeni ili zbirno, šta se događa sa dugovima i drugim finansijskim obavezama i šta se događa sa imovinom koju funkcioner formalno nije prepisao na svoje ime, ali je faktički kontroliše ili koristi. Upravo ovo je veoma detaljno analizirano od strane ODIHR-a.

U tački 73. do 75. navodi se da predložena definicija ostaje nejasna u odnosu na kredite, sefove, promenu udela, promenu vrednosti imovine, način obračunavanja praga i pitanje da li se više promena smatra pojedinačnom ili zbirnom.

35/1 MT/VZ 16.40 – 16.50

Posebno upozorava na slučajeve kada se imovina drži posredno preko povezanih lica ili pravnih lica, odnosno kada se formalno prenese na treće lice, ali funkcioner zadrži kontrolu ili korist od nje.

Zato ODIHR preporučuje da se ne gleda smo formalno vlasništvo, nego i ekonomski relevantne promene koje se odnose na kontrolu, korišćenje, raspolaganje, terete i finansijske obaveze.

Amandmanom se zato uvodi zbirno računanje promene tokom godine i obuhvataju se ne samo formalno vlasništvo, već i neposredna ili posredna kontrola i korist od imovine, jer antikorupcijckski sistem nema mnogo smisla ako je dovoljno imovine formalno staviti na drugo lice da bi ono nestalo iz antikorupcijskog radara.

Hvala.

U članu 24. Predloga zakona u stavu 2. se govori – sažeto obrazloženje obavezno sadrži odlučne činjenice, najvažnije dokaze na kojima je rešenje zasnovano, pravnu ocenu tih činjenica, utvrđenje o postojanju ili nepostojanju povrede zakona i izrečenu meru.

Naime, član 24. uvodi važnu obavezu. Tokom izborne kampanje Agencija mora od jednog dana da objavi izreku i sažeto obrazloženje, prvostepeno i konačno rešenje koje se odnosi na povredu člana 50. To je dobro rešenje, ali zakon nigde ne kaže šta sažeto obrazloženje mora da sadrži, a bez minimalnog sadržaja postoji mogućnost da formalno bude objavljeno obrazloženje iz kojeg javnost zapravo ne može da sazna: prvo – šta je funkcioner uradio; drugo – koji su dokazi razmatrani; treće – šta je Agencija utvrdila i četvrto – zašto nešto jasno ili nije povređeno ili je mera izrečena.

Dakle, ODIHR je objavljivanje odluke ocenio kao pozitivan napredak, ali je posebno naglasio da je radi smislene javne kontrole važno definisati minimalan sadržaj sažetog obrazloženja, relevantne činjenice, ključne dokaze, pravnu ocenu, nalaze i izrečenu meru. Hvala.

35/3 MT/VZ

Narodni pokret Srbije - Miroslava Aleksića uložio je amandman na ovaj član kako bi nam predlagač objasnio zašto ovaj novi pravni osnov mora da stupi na snagu odmah ako postojeći važi još četiri meseca.

Dakle, važeći Zakon već omogućava da se RTV finansira iz budžeta do 31. decembra 2026. godine. Vi sada novim članom 62e pravite osnov za finansiranje do 31. decembra 2027. godine.

Još bolje pitanje – zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku? U obrazloženju kažete da bi nedonošenje po hitnom postupku moglo da ugrozi rad RTV-a. Kako? Koja tačno štetna posledica nastaje u avgustu 2026. godine, ako postojeći Zakon već pokriva finansiranje do 31. decembra?

Znate šta jedino ugrožava rad RTV-a i zaposlene u RTV-u? To što 14 godina niste napravili održiv sistem finansiranja javnog servisa, došli ste na vlast sa pričom da ćete ukinuti pretplatu i osloboditi građane nameta, onda ste uveli taksu, pa ste je povećali, pa ste javni servis nastavili da držite na kombinaciji takse i budžeta, pa je vaša radna grupa 2024. godine napravila model koji je trebao da uvede objektivan kriterijum, automatizam i manji politički uticaj i taj model ste odbacili, a sada nam nudite još jedno privremeno rešenje na godinu dana i objašnjavate da je hitno.

Znate šta je hitno? Da još 2012. i 2014. godine napravite sistem. Znate šta je hitno? Da 2024. ne bacite rešenje koje je napravila Stručna radna grupa, ali to vama nije bitno. Hitno je sada da još jednom zakrpite sledeću godinu.

I za kraj, sledeće pitanje. Ako ste protiv pretplate, ako ona nije dovoljna ako budžetska zavisnost nije evropski standard, ako ste model radne grupe odbacili, koji ste sistem finansiranja javnog servisa uopšte zamislili od te 2012. godine?

Hvala.

U članu 1. posle reči: „jednokratne finansijske podrške i jednokratne novčane naknade“ dodaju se reči: „uz obezbeđivanje jednakog pristupa prema korisnicima, dostupnosti postupka svim korisnicima bez obzira na mogućnost korišćenja elektronskih usluga, transparentnosti korišćenja javnih sredstava i zaštite podataka o ličnosti“.

Obrazloženje. Predlog zakona uređuje veliki broj postupaka koji se odnose na ostvarivanje prava građana, obradu njihovih podataka i raspolaganje značajnim iznosom javnih sredstava, ali u odredbi kojom se određuje predmet zakona ne utvrđuje se

19/2 MV/CG

osnovna načela njegovog sprovođenja. Posebno je značajno da deo postupka Predloga zakona predviđa isključivo elektronskim putem, iako svi građani nemaju jednak pristup elektronskim uslugama, niti jednake digitalne sposobnosti. Amandmanom se zato kao osnovno načelo sprovođenja zakona utvrđuje jednakost korisnika, dostupnost postupka, transparentnost trošenja javnog novca i zaštita podataka o ličnosti.

Ljudi, nemaju svi kompjuter, nemaju svi internet i nemaju svi stanovnici Srbije onu vrstu informatičke kulture koja je predviđena ovim zakonom. Dakle, treba omogućiti da pristup i mogućnost da koriste sredstva se odnosi i na one koji će se elektronskim putem prijaviti, ali i na one koji nemaju tu vrstu informatičke obučenosti da komuniciraju na elektronski način i da ispunjavaju upravo zakon na onaj način koji je on predvideo. Mislim da treba imati razumevanja i za taj deo građana i da treba omogućiti da se komunikacija ne vodi samo elektronskim putem. Hvala.

Evo jedna kratka intervencija. Dakle, član 2. stav 1. tačke 2) i 5), posle reči: „kojima se pravo vezuje za činjenicu da se lice dana 25. avgusta 2026. godine nalazi u odgovarajućoj službenoj evidenciji“ dodaju se reči: „odnosno kojim je pravo priznato sa dejstvom najefikasnije na dan 25. avgust 2026. godine, bez obzira na datum izvršenog unosa u službenu evidenciju.“

19/3 MV/CG

Obrazloženje. Predlog zakona pravo na pomoć korisnika dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkih kategorija vezuje za formalnu činjenicu da se lice tačno 25. avgusta nalazi u odgovarajućoj evidenciji. Time se može dogoditi da građanin ispunjava sve zakonske uslove a da mu pravo bude priznato sa važenjem na taj datum, ali da zbog trajanja administrativnog postupka ili zakašnjenja organa ne bude blagovremeno evidentiran i zato ostane bez pomoći. Građanin ne sme da bude kažnjen zato što država sporo unosi podatke u sopstvenu bazu. Ovaj amandman otklanja tu mogućnost. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, žao mi što nije ovde ministar finansija, pošto je spor nastao sa njim, ali to je deo njegovog odnosa prema ovom domu. Naime, on je tvrdio juče da ne postoji kategorija penzija za poljoprivrednike i da je to neka vrsta socijalnog davanja. To nije tačno. Dakle, ministar je uradio nešto što ministri ne smeju da rade. Napravio je materijalnu grešku. On ne poznaje zakon.

Držim u ruci Zakon o penzijsko i invalidskom osiguranju. U članu 10. on nabraja vrste osiguranika; u trećoj alineji kaže – osiguranik poljoprivrednik. To kaže zakon, a ministar tvrdi da zakon ne prepoznaje penzionere poljoprivrednike.

Uzeću najažurniji podatak Penzijskog i invalidskog osiguranja. Dakle, to je njihov bilten iz 2026. godine. Na stranici 4. kaže – poljoprivrednici. Broj korisnika, ažuriran podatak, 21.020; prosečan iznos penzije 24.674 dinara. Dakle, i zakon i bilten Penzijskog i invalidskog osiguranja prepoznaje osiguranike poljoprivrednike i prepoznaje penzije za poljoprivrednike. A naša sramota je, kao ove države, što tih 121.000 domaćinstava, porodica ima prosečnu penziju od 24.000 dinara. To je zaista sramotno. Za ministra finansija 24.000 dinara puta 121.000 porodica je samo budžetska stavka.

Ako uzmemo te poljoprivredne porodice i ako uzmemo da svaka u proseku ima do tri člana, mi govorimo o 500.000 ljudi. Dakle, ovde nije reč o tome koliko izdvajamo iz budžeta. Reč je o 500.000 sudbina. I kada govorimo o 24.000, mi govorimo o poljoprivrednicima koji moraju svoj mesečni život da organizuju sa 24.000. Dakle, reč je o sudbinama ljudi. I ministar može ove 24.000 da premešta na jednu ili drugu

1/2 TĐ/MP

poziciju i za njega je to igra brojki. Za sve druge to je život i to je sudbina i mislim da je zaista sramotno da u ovom domu ministar pravi materijalnu grešku i ne zna da postoji penzija u punom pravnom kapacitetu i u punom pravnom značenju, a pogotovo potcenjuje činjenicu da 24.000 dinara, u egzistencijalnom smislu, ne omogućavaju ljudima da žive, nego da preživljavaju. I ne samo da preživljavaju, nego bukvalno da se bore za život. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, dakle, sa pozicije – ostale subvencije, predlog naše poslaničke grupe je da se dve milijarde usmere prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zašto? Zbog onoga što danima pričamo. Dakle, pozicija penzionera u Srbiji je prosto neodrživa. Dakle, najranjiviji socijalni sloj u Srbiji su penzioneri.

To da su oni, u ovom trenutku, najpotcenjeniji socijalni sloj, govori i vaša odluka da tokom septembra određena sredstva izdvojite za njih. Da penzioneri dobro žive, da su penzije dobre, da su one stabilne i da odgovaraju onome što su životne potrebe penzionera, ne bi bilo potrebe za septembarskim uplatama, nego bi redovna penzija podmirivala potrebe penzionera.

U ovom trenutku mi imamo 1.665.000 penzionera. To je 25% ukupnog broja stanovnika u Srbiji. Dakle, jedna četvrtina našeg stanovništva su penzioneri. Nažalost, u ovom trenutku prosečna penzija je 56.000, a prosečna korpa je 109.000. Dakle, prosečna korpa je duplo veća, nego što je prosečna penzija. Iz toga proističe, zaista katastrofalna činjenica, da penzioneri u Srbiji ne žive, nego preživljavaju. Iz dana u dan se bore za opstanak, takva situacija je potpuno nepodnošljiva.

Dao sam primer penzionera u poljoprivredi koji imaju prosek penzije od 24.000. Ta penzija govori o jednoj potpunoj nebrizi ovog društva prema penzionerima u domenu poljoprivrede. To je penzija od koje boli glava; to je penzija koja stvara probleme, a ne rešava probleme. Zato smatramo da sa ove pozicije – ostale subvencije – dve milijarde treba usmeriti prema penzijskom i invalidskom osiguranju i tako osnažiti materijalnu bazu za penzije. Hvala.

7/2 TĐ/VZ

Poštovane koleginice i kolege, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže da se, umesto sredstava koji su predviđeni za rekonstrukciju Palate Federacije, sva sredstva usmere prema dečjoj klinici u Tiršovoj dva i izgradnji porodilišta. Neću da se bavim demagogijom. Mogao bih da kažem da je to investiranje u Palatu Federacije neka vrsta investiranja u komfor i komoditet ljudi koji tamo rade. Ja znam da država ne počiva na političarima, nego država počiva na kvalifikovanom činovništvu i mislim da svako ko radi u državnoj upravi ima pravo da radi u okolnostima koje su pristojne. Ne trebaju nam razvaljeni ormari i pokidane stolice. Međutim, izdvojiti 17 milijardi za rekonstrukciju i investiciono održavanje zgrade Palate Federacije potpuno je besmisleno u okolnostima i uslovima u kojima Tiršova dva, dečja bolnica, nije sređena i u uslovima u kojima u porodilištima otpadaju plafoni.

15/1 AL/MP 12.25 - 12.35

Nema nikakve sumnje da je najvažniji problem ovoga društva činjenica da kao narod izumiremo. Dakle, u ovom trenutku prirodni priraštaj je 1,63. U ovom trenutku prosek starosti u Srbiji je 45 godina. Kada nacija uđe u prosek od 48 godina, proseka starosti, ona je u odumiranju. Dakle, nama u Srbiji na godišnjem nivou nestane jedan Vršac, a sada se već približavamo mogućnosti da nam nestane jedno Pančevo. Dakle, između 50.000-55.000 ljudi ili odu kao ekonomska migracija ili imamo negativan priraštaj i nas je iz godine u godinu između 50.000-55.000 manje. I umesto da investiramo najsnažnije prema dečijim bolnicama, prema porodilištima, prema pronatalitetnoj politici, mi treba da utucamo 17 milijardi da bismo sredili Palatu federacije. Pa to je potpuno besmisleno. I zbog toga sredstva koja su namenjena za administraciju u Palati federacije treba da budu ukinuta i preusmerena prema dečijoj bolnici u „Tiršovoj 2“ i porodilištima. Hvala.

Poštovane kolege, poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića predlaže da se sa pozicije iz Ministarstva finansija koje je predviđeno za nacionalni fudbalski stadion ukinu sva sredstva koja su namenjena za fudbalski nacionalni stadion, a da se ta ista sredstva usmere prema Ministarstvu unutrašnjih poslova za nabavku vatrogasnih vozila specijalne namene sa pripadajućom opremom.

Prvo što je kod nas nakaradno urađeno je protivpožarna zaštita. Pre su dobrovoljna vatrogasna društva bila u svakom selu, između dvoje i troje kola, i svaki put kada plane požar to su gasila dobrovoljna vatrogasna društva u selima. Pod dva, profesionalne vatrogasne brigade u ovom trenutku su potpuno centralizovane i sve su u vezi sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Potpuno je glupo da, primera radi, ja vam to govorim iz novosadskog iskustva, govorim vam kao poslanik iz Novog Sada da profesionalna vatrogasna brigada nema osnivača lokalnu samoupravu. Dakle, grad Novi Sad treba da bude osnivač i on treba da brine i o kamionima i o opremi i o crevima i o svemu onome što je potrebno za protivpožarnu zaštitu. Nema nikakve potrebe da se protivpožarna zaštita centralizuje i da sva zavisi od Ministarstva unutrašnjih poslova. Ali kad je već tako, ljudi, dajte da bude efikasnije.

Ovo što se dogodilo u Deliblatskoj peščari, pazite, to je čista katastrofa. Od 34 hiljade ha, četiri hiljade ha je opožareno. Dakle, uništeno na jedan trajan način, a oko 18 hiljada ha je imalo lokalne požare, približavajući se mestima

15/3 AL/MP

kao što je Grebenac, kao što je Kajtesovo, kao što je Šušnjara. Dakle, čista katastrofa zato što ne brinemo o ovome. Kada bi se to decentralizovalo, kada bi sela ponovo mogla da gase svoje požare, kada bi profesionalne vatrogasne brigade bile deo lokalne samouprave svih gradova u Srbiji ne bi morao „Iljušin“ da dolazi da nas spašava kada je u pitanju Deliblatska peščara. Zato predlažem da sredstva koja smo predvideli za nacionalni stadion usmerimo prema protivpožarnoj zaštiti. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića neće podržati ovaj rebalans, kao ni sve ostale tačke koje se na posredan ili neposredan način oslanjaju na ovaj rebalans.

Svaki budžet i svaki rebalans je istina ovog društva. Posao politike, političara i Vlade je pre svega ekonomsko blagostanje, a kroz budžet i kroz rebalans se vidi distribucija sredstava, a kroz tu distribuciju sredstava se vidi kakav je odnos države, odnosno Vlade prema određenim slojevima stanovništva.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića ne može ovo podržati zato što je najranjiviji deo ovog društva penzionerska populacija. Ne postoji ni jedan deo ovog društva koji je tako potcenjen, omalovažen, kada je u pitanju odnos prema njemu, kao što su penzioneri u Srbiji. Samo tri podatka.

Prosečna penzija u Srbiji je 56.000, prosečna potrošačka korpa je 109.000. Dakle, prosečna potrošačka korpa je duplo veća nego što je prosečna penzija. Minimalna penzija, minimalna potrošačka korpa je u ravni prosečne penzije, dakle 57.000 za razliku od ove prosečne penzije koja je 56.000.

43/1 GD/VZ 17.55 – 18.00

Ono što je najsramnije u ovom rebalansu je odnos prema penzionerima poljoprivrednicima. Dakle, reč je o 140 hiljada poljoprivrednika penzionera, koji dobijaju u proseku 24 hiljade. Pazite, za razliku od 56 hiljada, koliko je prosek penzija, penzioneri u poljoprivredi dobijaju 24 hiljade dinara.

Seljaci su ljudi koji žive na zemlji i od zemlje i često vade novac iz slamarice da bi zaorali i posejali, jer neće da imaju zaparoženu njivu. Od seljaka živimo. Milion i 100 hiljada ljudi u ovoj državi živi od poljoprivrede, živi na zemlji i hrani ovu državu i ovu naciju. Kako im vraćamo? Vraćamo im tako što su penzije poljoprivrednih penzionera 24 hiljade dinara.

Gospodine Mali, objasnite nam kako se može preživeti sa 24 hiljade?

Kada poljoprivredni penzioner dobije penziju od 24 hiljade dinara, čega da se odrekne - vode, hrane, leka? Šta da kaže unuku kada dođe i pita za ekskurziju ili za patike? Kako ne sastaviti od 1. do 1. sa 24 hiljade dinara, jer to je nemoguće. Kako preživeti dan sa 24 hiljade dinara, koliko ste vi predvideli na mesečnom nivou da dobijaju penzioneri poljoprivrednici?

Ne postoji ništa sramotnije u ovom budžetu od vašeg odnosa prema penzionerima poljoprivrednicima. Dvadeset i četiri hiljade, to je mera vašeg odnosa prema poljoprivrednicima penzionerima.

Dakle, ljudi koji su izdržavali ovu ekonomiju, ljudi koji su nas hranili, ljudi koji uvek plaćaju socijalnu cenu i ljudi koji nikada ne mogu ne da se obogate, nego često ni pristojno da žive kada odu u penziju da bar imaju tu vrstu satisfakcije da žive normalno, dobijaju 24 hiljade dinara.

Dvadeset i četiri hiljade, to je duplo manje od onoga što je minimalna potrošačka korpa, a to je za 85 hiljada manje od onoga što je prosečna potrošačka korpa.

Dakle, uvredili ste, omalovažili i potcenili poljoprivrednike penzionere i zbog toga nećete dobiti našu podršku. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, prvo jedna bontonska opaska, kada je u pitanju gospodin Macut. On je juče rekao da kada ga je pozvao predsednik Vučić da je dobio ponudu koja se ne odbija. Gospodine Macut, nemojte mi zameriti, ali ta rečenica je postala poštapalica na osnovu dijaloga iz filma „Kum“ (1, 2 i 3), u kojem se opisuje mafijaška organizacija i u kojem se opisuje da se određene ponude ne odbijaju zato što postoji hijerarhijski odnos i zato što postoji životna ugroženost ako odbijete neku ponudu.

Gospodine Macut, svaka ponuda, pa i ponuda Aleksandra Vučića, može da se odbije. Pitanje je samo kako sameravate ono što se od vas očekuje i ono što vi možete da pružite. Vidim da ste jako uvredljivo prihvatili mnoge kvalifikacije i način na koji mi kao poslanici ocenjujemo vaš rad. Nema potrebe za tim, jer mi vas ne ocenjujemo u intervalu dobar-loš. Problem sa vama nije u tome da li ste dobri ili loši, vi niste, s obzirom na prirodu problema pred kojima se nalazi Srbija, adekvatno rešenje. Dakle, dilema nije dobar-loš, nego adekvatan-neadekvatan.

U ovom trenutku kada Evropa podrhtava zbog rata u Ukrajini i kada imamo energetsku krizu, u ovom trenutku kada najveća evropska ekonomija, Nemačka, posustaje, kada imamo recesiju, u ovom trenutku kada sukob između SAD i Irana proizvodi energetsku krizu koja vodi celu ekonomiju, i to svetsku prema recesiji, vi niste adekvatna osoba da vodite Vladu Republike Srbije. Vaši kapaciteti tehnokratski, organizatorski, pa ako hoćete i autoritativni, nisu na onom nivou koji bi morao da ima predsednik Vlade Srbije u ovom trenutku kada imamo grozne probleme, kada imamo ekonomski cunami, kada politički procesi vode prema sve većem zaoštravanju ekonomske krize.

Gospodine Macut, otkrijte nam samo jednu tajnu. Kako ste mogli da prihvatite mesto premijera i pritom prijavite još četiri zanimanja kojim se bavite? Vi ste redovni profesor na Medicinskom fakultetu, vi ste na Klinici za endokrinologiju i imate još dve privatne prakse. Dakle, pored mesta premijera vi procenjujete da imate radni kapacitet da obavljate još četiri posla. Kada biste se posvetili samo poslu predsednika Vlade Srbije, imali biste posla da radite sedam dana u nedelji, 24 časa, sanjali biste probleme, toliko je problema. A vi pored mesta predsednika Vlade prihvatate još četiri mesta. Pa kako to izgleda? Da li odete na radno mesto? Da li navratite na radno mesto? Kada se obratite sekretarici da li je neko zvao, a ona slegne ramenima i kaže – gospodine Macut, niko vas nije zvao. Pa kako se osećate? Jer odluke se ovde ne donose u Vladi, nego se donose na Andrićevom vencu.

Dakle, mera uspešnosti svake vlade je ekonomsko blagostanje jednog naroda. U ovom trenutku Srbija, sa vama na čelu, nije u evropskom plej-ofu, nego u evropskom plej-autu. U ovom trenutku na vrata Evropske unije kuca Crna Gora, Albanija, a mi smo ostali u plej-autu, mi smo ostali, zajedno sa Bosnom i Severnom Makedonijom, kao treća država koja će među poslednjima ući u Evropsku uniju, a možda i doslovno poslednja zemlja koja ulazi u Evropsku uniju. Pa šta su onda merila uspešnosti? Šta je merilo uspešnosti, ako ne ekonomsko blagostanje, ako ne visina plate, ako ne inflacija koja bi morala da bude manja, ako ne nivo zaduženosti? Dakle, po svim parametrima Srbija ima najgoru ekonomiju u Evropi. A vi, pored mesta premijera, imate još četiri mesta i ponašate se kao mandarin. Mirno, umereno, odmereno, kao da ekonomija cveta i kao da je sve uređeno u državi Srbiji.

Najviše zbog tog i takvog odnosa propatili su naši najstariji sugrađani – penzioneri. Zaista je grozno slušati ono što vi govorite. Te daćemo penzionerima 20, pa daćemo 30, pa daćemo 40. Nećete vi, ljudi, ništa dati. Vi njima treba da vratite ono

36/3 MZ/IR

što ste im uzeli, ljudi. Pritom još spominjete nekakve vaučere turističke od 10.000. Pa 10.000 košta jedna tura pića u restoranu Zvonka Veselinovića na Kopaoniku. O kakvim vi turističkim vaučerima pričate?

Najviše ste došli i najsurovije ste postupili prema našim najsiromašnijim sugrađanima penzionerima tako što ste dozvolili da divlja cena struje. Prvo ste crvenu zonu sa 1600 kilovata spustili na 1200. Od momenta kada ste spustili sa 1600 kilovata crvenu zonu na 1200, milion i 500 hiljada domaćinstava je ušlo u crvenu zonu i naplaćujete dva-tri puta veće račune, pod jedan. Pod dva, račune kod nas ne očitava profesionalna agencija nego studentske zadruge. Jednu vodi Vlada Mandić iz Beograda, drugu vodi Marko Bosanac Boske iz Novog Sada. Oni ne očitavaju račune, nego „šacometrijom“, uzmu šestomesečni utrošak struje i onda ofrlje odrede uvećanje od 20%, 30%, 40%.

37/1 MT/MJ 17.00 – 17.10

I treća star, i odgovorite na to, ne meni nego građanima Srbije. Potpisali ste memorandum sa MMF-om da cena struje mora da poskupi. Pa, ljudi, ako je crvena zona spuštena sa 1.600 na 1.200, ako se očitava na pogrešan način, iako ste obećali MMF-u da ćete dići cenu struje, pa dozvolite da konstatujem da vi ne naplaćujete cenu struje, nego skidate kožu sa leđa ovom narodu. Prestanite to da radite.

Napokon, ono što ostaje kao jedan od najvećih problema, i našta su ukazali i u Evropskoj komisiji, jeste činjenica da u državi Srbiji u prošloj godini smo imali 402 napada na novinare. U 2026. godini do ovog trenutka 52. Napadi na Mladena Salatovića, napadi na Maju Nikolić, na Pavlovića, na Gligorijevića. Dakle, ni manje, ni više, nego 402 napada na novinare. Pa, ovo zaista nema više nikakvog smisla.

U Srbiji je teže biti novinar, nego miner. Novinari kao idu po minskom polju, pri čemu svaki naredni korak može da izazove eksploziju. Ovde je 365 dana u godini otvorena lovna sezona na novinare i svako može da ih ugrožava, i kako hoće i čime hoće. To je nepodnošljivo, i zbog pravne i zbog političke kulture koja bi morala da važi u ovoj državi, ali i zbog okruženja koje gleda ovo i ne može da se načudi svemu ovome.

Napokon, imam potrebu da kažem, kao poslanik iz Novog Sada, da je velika sramota i ove Vlade što su nastavljeni permanentno pritisci da se ne dođe do istine oko smrti 16 ljudi padom nadstrešnice u Novom Sadu. Niti je ispitana, niti je među okrivljenima Zorana Mihajlović, kineski izvođači radova, mađarski izvođač radova „Utiber“. Dakle, ključni ljudi, ključne ličnosti i ključne organizacije su ostale pošteđene.

Sve dok se ne otvori pitanje odgovornosti Zorane Mihajlovć, mađarske firme „Utiber“ koja je trebala da radi nadzor, a nije radila, i kineskih izvođača poslova koji su očito zabrljali i radili mimo profesionalnih standarda, ne može biti ispunjena pravda, kada je u pitanju Novi Sad.

Napokon, za gospodina Selakovića, bez obzira što nije tu. Ne postoji ništa sramotnije nego želja da se unutar Generalštaba, onako kako su oni planirani, i zbog toga odgovara pred pravosudnim institucijama, organizuje memorijalna soba.

LJudi, tamo su ginuli ljudi. Recite mi samo, molim vas, kako u hotelskom kompleksu može da se postavi memorijalna soba, a da pritom dodatno ne pokažemo nepoštovanje prema onima koji su poginuli. Gde? Pored kasina, pored sale za masažu, pored bazena? Gde može memorijalna soba da bude u hotelskom kompleksu, a da time iskažemo poštovanje prema ljudima koji su dali živote za ovu zemlju?

Hvala.

Naš amandman glasi ovako: "Svi međunarodni sportski savezi koji prenose svoje sedište u Republiku Srbiju dužni su da svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko računa otvorenih kod poslovnih banaka u Republici Srbiji i podležu redovnoj kontroli nadležnih organa za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u skladu sa domaćim propisima".

Obrazloženje – potrebno je osigurati punu transparentnost novčanih tokova budući da su međunarodne sportske organizacije u svetu često izložene korupcijskim rizicima Srbija ne sme dozvoliti uvođenje finansijskih olakšica koje bi ograničile rad domaćih kontrolnih organa, pre svega Uprave za sprečavanje pranja novca i Poreske inspekcije. Ovo je preventivni amandman.

Gospodine Gajiću, vi znate da je u sportu bila velika afera oko Žoaoa Avelanža, kog je teretio Etički odbor FIFE, ne da je učinio krivično delo nego da je na izvestan način pogodovao, da je bio blagonaklon prema marketinškoj agenciji koja je pratila rad FIFE. Posle toga smo imali istragu protiv Sepa Blatera, a posle toga protiv Mišela Platinija. Sva ta imena su krupna sportska imena. Niko od njih, siguran sam, nije imao potrebu da svoj uticaj, ugled, autoritet i ono što znači njihovo ime u sportskom svetu, profaniše radi nekih koruptivnih stvari i svi su se oni branili jednom te istom formulacijom koja je, uzgred budi rečeno, tačna, da su u nekim elementima neprecizno definisane zakonske odredbe i da je tu nastala određena sumnja. Pazite, nisu krivično gonjeni. Etički odbor je raspravljao o tome.

Da mi ne bi imali problem sa etičkim odborima i da ne bi imali ni senku sumnje kada su u pitanju novčani tokovi u sportskim organizacijama i korelacija između našeg sportskog saveza i našeg ministarstva i onoga što ovde, dakle, imaju kao legitimno, jel da, potpunu zakonsku aktivnosti međunarodne sportske organizacije mi smo ovo stavili. Naprosto, mora se znati red. Dakle, nijedna međunarodna organizacija ne može biti privilegovana. Ona dolazi u Srbiju i mora se poštovati dignitet ove države. Hvala.

21/1 MV/IR 13.25 – 13.35

Ponovo ću biti sasvim precizan.

Dakle, naš amandman glasi: „Izuzeća od opšteg pravnog režima i specifične funkcionalne privilegije iz stava 1. ovog člana ne mogu se odnositi na krivičnu i prekršajnu odgovornost međunarodnog sportskog saveza, njegovih organa i zaposlenih lica pred nadležnim sudovima Republike Srbije.“

Dakle, obrazloženje - ovim amandmanom se uvodi potreba za eksplicitnim ograničavanjem pojma „specifičnih izuzeća“ kako se ona u praksi ne bi tumačila kao neka vrsta diplomatskog imuniteta za sportske funkcionere. Zakon mora jasno da kaže da su stranci u tim savezima jednaki pred zakonom Srbije ako naprave krivično delo ili prekršaj.

Slično kao i u prethodnom, mada ne istovetno. Postoje mali narodi veliki po brojnosti, postoje moćne i manje moćne države, ali svaka država brani pravni dignitet i ne dozvoljava da se na njenoj teritoriji događa bilo šta što je protivno njenom zakonu i ne dozvoljava da sportske organizacije, bez obzira što dolaze iz sveta, imaju privilegovanu poziciju u ovoj državi. U ovoj državi zakoni Srbije važe i za naše državljane i za one koji dolaze i nikada ne može međunarodna organizacija, samo zato što je međunarodna, što ima robusnu moć da dođe u Srbiju i da se ponaša dominantno u odnosu na nas.

Dakle, moramo izbeći neku vrstu inferiornosti i slugeranskog odnosa, čemu smo povremeno skloni. Nema nikakvog razloga da se dignitet pravnog sistema i ono što je naše pozitivno zakonodavstvo ne odnosi na sve koji dolaze u ovu državu, uz puno uvažavanje prema svima. Hvala.

Vrlo kratko.

Dakle, sredstva iz budžeta Republike Srbije ne mogu se dodeljivati za finansiranje redovnog rada i operativnih troškova međunarodnih sportskih saveza, već isključivo kao sufinansiranje namenskih projekata od javnog interesa u oblasti sporta koji se realizuju na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, cilj amandmana je zaštita budžetskih sredstava građana Srbije. Ovim se sprečava da se novac poreskih obveznika koristi za plate, zakup prostora i administrativne troškove bogatih međunarodnih organizacija. Dok se istovremeno ostavlja mogućnost da država pomogne konkretne sportske manifestacije i projekte od značaja za domaći sport.

Dakle, kao u životu, važno je praviti razliku između bitnog i nebitnog, onog što je prolazno i onog što je suštinsko. Dakle, sredstva treba usmeravati na kapitalne stvari, na sportsku infrastrukturu koja kasnije može polučiti rezultat. Naš posao nije da se bavimo operativnim troškovima međunarodnih organizacija, a kada ulazimo u saradnju sa njima treba da vodimo računa o strateškoj i sportskoj infrastrukturi koja diže kvalitet sporta, ne u godini u kojoj se finansira, nego u godinama koje će doći. To je smisao našeg amandmana. Hvala vam najlepše.