Novi Sad zna, mislim da treba i Srbija da zna da su ostala iza mene dva montirana politička procesa u kojima su optužnice pale, a oba montirana politička procesa je organizovao i inspirisao Aleksandar Vučić, ali to ću sa njim.

Ono što želim vama da kažem je da ste preda mnom, kao vrli DSS-ovac o vašem sadašnjem predsedniku stranke i predsedniku države rekli da je psihopata i izdajnik, a ja sam Aleksandra Vučića uzeo u zaštitu i rekao: „Milenko, nije on psihopata i izdajnik, on je samo šmokljan i nestabilna osoba, budi malo pravičniji prema čoveku.“

Poštovana potpredsednice, poštovane koleginice i kolege, moram priznati da me je ugao i način razmatranja tokom jučerašnjeg dana iznenadio kada je u pitanju Skupština zato što sam nailazio na termine koji ne postoje ni u sociologiji ni u politikologiji.

Nisam video nigde da se vlade dele na male i velike. Vlada ili je funkcionalna ili je ne funkcionalna. Možete imati malu vladu koja je neracionalna i neefikasna i relativno velike vlade po broju resora, koja je i racionalna i efikasna.

Dakle, funkcionalna je ona vlada koja odgovara izazovu trenutka. Funkcionalna je ona vlada koja odgovara potrebama naroda. Funkcionalna je ona vlada koja svojim institucionalnim kapacitetom, svojim kompetencijama, ali i ljudima koji sede u toj vladi odgovara onome što su ključni problemi i potrebe jednog naroda. Mi o tome nismo pričali. Ovde se priča o geopolitici.

Geopolitikom, sem određenog kruga zaista kompetentnih ljudi u Srbiji se bave ljudi koji stoje pred prodavnicom i piju ciglarsko pivo i raspravljaju da li je jača Rusija ili Amerika. To narod ne interesuje.

Moje iskustvo, pripremajući se za ovu sednicu, a pripremao sam se u kampanji razgovarajući sa mojim Novosađanima, da ljude interesuju dve stvari u ovom trenutku. Prvo je ekonomska stabilnost. U ovom trenutku imamo inflaciju. Moram da budem potpuno pošten, ta inflacija je uvezena sa strane. Nije toliko produkovana iznutra, nego je to sticaj evropskih okolnosti i svega onoga što nam se događa.

Takođe, ono što je briga običnog čoveka je da li će ostati bez posla, da li će prehraniti porodicu, da li će sastaviti kraj sa krajem, da li ima od 1. do 1. To ljude interesuje. Ne interesuje ih geopolitika. Ne interesuju ih velike teme. Interesuje ih njihov život.

Da li ova Vlada ide u susret tome? Imam utisak da se ova Vlada pravi rutinski, kao da je najbolje vreme, a ovo je krizno vreme. Krizno vreme traži krizni menadžment. Ja ne vidim u postavci Vlade, u načinu na koji su opredeljena ministarstva, ništa što bi ukazivalo na to da živimo u jednom dramatičnom trenutku, a da će vreme koje dolazi i meseci koji slede, ne godine, ovu situaciju učiniti još dramatičnijom. Na dramatične okolnosti se reaguje drugačije.

Za očekivati je da ćemo imati ekonomske probleme. Za očekivati je da će inflacija biti veća. Za očekivati je da je kriza koja nas je trenutno okrznula, da će u jednom trenutku da nas udari i ostavi katastrofalne posledice, pre svega na privredu.

Jako je mnogo ljudi koji će otići na ulicu. Jako je mnogo ljudi koji neće imati mogućnosti da na pristojan način prehrane i organizuju ekonomski život svoje porodice, da li mislimo o tome? Nemam utisak.

Ono što osećam takođe i ono što je bila preporuka ljudi je da se više razgovara. Mi imamo Ministarstvo za društveni dijalog, ali Ministarstvo za društveni dijalog je zapravo bilo „ministarstvo za društveni monolog“. Ni jedna ključna tema u ovom društvu nije otvorena na ozbiljan način.

Imali smo provalu nasilja iz grada iz kog dolazim i u julu kada je usvajan generalni urbanistički plan i juče kada su hapšeni, privođeni ljudi na Šodrošu.

Dakle, ili ćemo imati političku kulturu koja podrazumeva da raspravljamo o institucijama na civilizovan, pristojan i uljuđen način ili ćemo izbegavajući određene teme proizvesti emociju koja ljude vodi na ulicu.

Ja mislim da država počiva na zakonima i institucijama. Ja mislim da je ideja države stabilnost poretka, a stabilnost poretka podrazumeva da se o temama razgovara na civilizovan i pristojan način i da hapšenje, privođenje i brutalna sila ne bude način na koji se postupa, a to se dogodilo u Novom Sadu, to se dogodilo na Šodrošu. To se dogodilo kada je usvajan generalni urbanistički plan i to je potpuno nedopustivo.

Zato vas pozivam da u duhu koji podrazumeva pažljivo osluškivanje onoga što narod očekuje od nas i kada je ova Vlada i kada je u pitanju zakonodavna aktivnost ove Skupštine, postupamo u mesecima koji slede i u vremenu koje dolazi.

Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.

(Biljana Pantić Pilja: Poslovnik.)

Član 107. je povređen.

Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. U ovom slučaju ona je drastično narušeno, ali ja iz razumljivih razloga ne bih polemisao o onome što ne zaslužuje …. (Isključen mikrofon.)

Upravo pokušavam, vi mi ne dozvoljavate.

Dakle, dostojanstvo je narušeno jer se poslanica nije striktno držala onoga što je tačka dnevnog reda. Ulazila je u jednu ličnu polemiku i ulazila i izlagala onu vrstu argumentacije…

Ne govorim o 106, nego o članu 107.

Dakle, spomenuo je činjenicu da je nakon jednog incidenta u Vrbasu došlo do sudskog procesa.

Želim da kažem da sam izuzetno ponosan što sam u tom trenutku stajao na strani pravde. U tom trenutku opštinska uprava je na jedan potpuno bespravan način pokušavala da ukloni jedan objekat i ja sam tada kao narodni poslanik Skupštine AP Vojvodine, na poziv građana bio u Vrbasu i suprotstavio se nezakonitim postupcima, nažalost države, što će kasnije Upravni sud i potvrditi presudom kojom daje za pravo vlasniku tog objekta, koji su pokušavali da uklone.

Dakle, ponosan sam na tu činjenicu, a vi tretirajte kako želite epilog sudskog procesa u tom slučaju. Hvala.

Predsedniče, povređen je član 27. druga alineja, koji kaže – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Primena Poslovnika je formalno-pravno pitanje jednim delom, a drugim delom je pitanje vašeg stila. Ali, bez obzira koji vam je stil predsedniče, da li ćete biti restriktivni i strogi u primeni Poslovnika, ili ćete biti tolerantni, vaš posao je da uspostavite isti aršin kada su u pitanju predstavnici pozicije i kada su u pitanju predstavnici opozicije. Vi otelovljujete političko jedinstvo ovog parlamenta i morate biti podjednako objektivni i distancirani i u odnosu na poziciju i odnosu na opoziciju. Ni u jednoj vašoj rečenici, pogotovo ne u načinu na koji vodite Narodnu skupštinu ne sme da se oseti vaša stranačka pripadnost. Ne samo da se oseti, nego vidno ste pristrasni i neobjektivni.

U drugom minutu replike bio gospodin Obradović prekinuli ste ga, i on je seo. Gospodin Dačić je govorio preko dva minuta, opomenuli ste ga, ali mu dozvolili tri minuta. Vi imate pravo kao predstavnik Narodne skupštine da prekinete predsednika Republike, koji je ovde došao i maltretira nas onim što uopšte nije tema. Dakle, sve vreme govori o stvarima koje se ne tiču zbog čega smo se ovde sastali, vi mu to tolerišete. Ja vas pozivam da primenite, dakle, član 27. drugu alineju, i da strogo vodite računa o tome ko šta govori. Svi moraju biti u temi i moraju da poštuju vremenski okvir koji im je zadat ovim Poslovnikom. Hvala. Ne insistiram dalje.

Zovem se Borislav Novaković i poslanik sam Narodne stranke u Skupštini.

Pozivam se na član 104.

Na početku kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku itd. Nema nikakve sumnje da se gospodin Jovanov uvredljivo izražavao. Ja ovo koristim kao poslovničko uporište da vam se obratim.

Biću vrlo kratak. Postoji samo jedna osoba u političkoj istoriji Srbije, ali i javnog života koja je u isto vreme bila na dva mesta. To je čovek koji je u jednom danu u Novom Sadu, odnosno Sremskim Karlovcima dao dva ispita, a u isto vreme je bio u Strazburu. On je prvi predsednik SNS i zove se Toma Nikolić. Sram vas bilo.

Da, želim.

Poštovani predsedavajući, dozvolite mi da primetim da je ponovo povređen član 104. i izrečene su neke neistine.

Naime, kada smo se poslednji put videli, ja nisam nosio nikakvu nalepnicu. Kada smo se poslednji put videli…

Kada smo se poslednji put videli vi ste bili član DSS, sedeli ste u mojoj prostoriji, vrlo snishodljivo molili za neku pomoć i još nešto…

Najružnije ste govorili o SNS-u i rekli ste „da sebe ne vidite i da nikada ne bi ste bili deo te izdajničke stranke“, citiram vas, to ste rekli.

Kada sam vas poslednji put video, bili smo u Novom Sadu i predlagali ste u Skupštini jezičke patrole koje bi išle Vojvodinom i proveravali da li Mađari znaju da govore srpski. To je tačno, sve ostalo što ste rekli je najobičnija laž.

Član 106. Poslovnika je potpuno jasan i kaže - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Predsedavajući, ovde smo slušali od predsednika poslaničke grupe SNS o tome šta je utvrdio revizor 2012. godine. Ne vidim u kakvoj je to relaciji sa tačkom dnevnog reda - izbor predsednika Skupštine Republike Srbije. Slušali smo o tome šta se služi u ribljim restoranima. Slušali smo 10 minuta nešto što tematski nema nikakve veze, ne samo neposredno, nego nema ni u aluziji, ni u asocijaciji veze sa onim što je tačka dnevnog reda.

Molim vas, mi smo ovde došli ne da ova rasprava traje što kraće, nego da bude što kvalitetnija i da narod čuje šta misli i opozicija i vlast. Dakle, ja sam spreman ovde da ostanem do sutra ujutru i ostaću, i sačekaću i boriti se za svoje pravo da kažem šta mislim.

Vas molim kao predsedavajućeg, jer ste iskusan političar i vidite tačno kada govornik ode van okvira onoga što je tema, da opominjete na vreme, jer nije problem u tome što će se ovo odužiti, spreman sam ovde da ostanem, nego je problem u tome što narod gleda Narodnu skupštinu koja mora svojom političkom i retoričkom kulturom da bude uzorna, a gledamo i slušamo govornike koji pričaju kao da je fajront u prigradskoj kafani i to negde oko pola četiri. Nismo to dužni. Hvala.