Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon, jer, nažalost, ovaj zakon je trebalo da reguliše jednu važnu tematiku, a to je pitanje borbe za čist vazduh u Srbiji, a podsetiću zašto je to važno, jer u Srbiji na godišnjem nivou između 10-15 hiljada građana ranije premine usled zagađenja vazduha.

Različiti su podaci, ali nijedan izveštaj ne spori da je ovaj problem izuzetno ogroman u Srbiji i da moramo da se bavimo njime. Ovaj zakon, nažalost, nije na sistemski način pristupio tome da se reši ovaj gorući problem kada se radi o zagađenju vazduha. Jedna od ključnih stvari koju ovaj zakon omogućava jeste da pravi tzv. rupu u zakonu i izuzeće za preduzeća iz namenske industrije.

Ministarka je govorila o tome i nije imala odgovor zašto to rade. Govorila je da je to tako svugde, iako nije uspela da kaže na koju se tačno direktivu to poziva kada pokušava da obrazloži zašto je uneto trajno izuzeće za preduzeća iz namenske industrije da ne moraju da brinu i da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

O čemu se zapravo ovde radi? Svi znamo za to da je, na primer, u Valjevu, jednom od najazagađenijih gradova u Srbiji, je tokom gotovo cele godine vazduh prekomerno zagađen. Mi imamo situaciju sa „Krušikom“, sa namenskom industrijom, gde „Krušik“ koristi, i to se ne spori od strane ministarke, 70-80 tona sirovog lignita dnevno i koristi tri tone mazuta dnevno za grejanje njihovih kotlarnica. „Krušik“ doprinosi minimum četvrtini zagađenja, aerozagađenja u samom Valjevu i na ovaj način, omogućavanjem ovog izuzeća, vi ste suštinski rekli da se ovaj zakon neće primenjivati u Valjevu i rekli ste Valjevkama i Valjevcima da, što se vas tiče, njihov problem je samo njihov i vi o njima nećete da brinete.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što smo rekli, pitanje zagađenja vazduha je izuzetan problem u Srbiji jer, ponoviću ponovo, oko 15 hiljada građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha. Mi smo sa tim u vezi, s obzirom da ovaj Predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji, kada se radi o ovoj temi, pokušali da poboljšamo i predložili smo uvođenje još jednog mernog mesta u državnu mrežu u kojima se definišu merna mesta. Tražili smo da se kvalitet vazduha meri i u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara. Zašto je to bitno? Imamo situaciju da se vazduh uglavnom meri u gradovima i opštinama.

Međutim, ne meri u zaštićenim prirodnim dobrima koja su takođe vrlo često pod uticajem zagađenja vazduha. Uzmimo za primer Bor i rudnike zagađenja u Boru. Mi imamo borski kraj. Ono prirodno dobro u okolini Bora ne meri se da li dolazi do zagađenja vazduha. Ista je situacija i u Smederevu i u smederevskom kraju, gde se dalje od Smedereva ne meri da li dolazi do zagađenja vazduha, a svi znamo za tzv. kišu u Smederevu, koliko to opterećuje građane Smedereva.

S toga predlažemo da se u državnu meru uvedu i ova dodatna mesta, jer ponoviću ponovo, mi imamo situaciju da po trenutnoj državnoj mreži za merenje kvaliteta vazduha dva i po miliona građana živi u krajevima u delovima Srbiji gde se ne meri kvalitet vazduha, s toga je potrebno dopuniti državnu mrežu.

Takođe, referisao bi na nešto što je donedavno bilo govoreno ovde na ovu temu. Kaže se da je uglavnom pojedinac kriv za zagađenje. Pa jedino ako krenemo od logike da pojedinac na vlasti ne radi dobro pa ne reguliše pojedinca koji je vlasnik teškog zagađivača, pa onda samo na takav način je pojedinac u tom smislu kriv.

Poenta je takva da ukoliko država na primer ne reguliše, ne omogućava individualnim ložištima da mogu da pređu na gasifikaciju, ako je potrebno 13 godina vaše vlasti, a vi ste mnogo duže na vlasti, da bi se u Valjevu izvršila gasifikacija, onda mi imamo takvu situaciju da vi možete da kažete pojedinac je kriv, jer su tu individualna ložišta, ali se ne radi o tome. Isključivo je pojedinac na vlasti koji definiše politiku odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Takođe, i ovde smo ovim amandmanom zapravo želeli da jasnije preciziramo rok u kome nadležni organi imaju vremena da postupaju, odnosno da se kaže da kada se otkrije, kada se prekorači koncentracija, nadležna agencija mora, u najkraćem roku, odnosno istog dana, da obavesti nadležne jedinice lokalne samouprave da je došlo do prekoračenja koncentracije štetnih materija u vazduhu, kako bi nadležne lokalne samouprave mogle da pravovremeno reaguju i izdaju potrebne mere.

Ovde kada se radi o ovim rokovima, dragi građani, videli ste, više nas je govorilo o potrebi da se skrate rokovi i kada se radi o vanrednom merenju kvaliteta vazduha, kada dolazi do nekog akcidenta itd, kao i u redovnim okolnostima. E sad, mi smo tražili smanjenje rokova, dok je tekstopisac ostavio poduži rok. Ja mislim da se iza toga što su ostavili poduži rok krije jedna namera da se sakrije potkapacitiranost zapravo Inspektorata za zaštitu životne sredine i agencije i lokalnih samouprava, a ta potkapacitiranost postoji ne u kvalitetu ljudi koji su zaposleni, nego zapravo u broju ljudi koji nisu zaposleni, a po strukturi radnih mesta bi trebalo da budu uposleni i da budu tamo. O tome je još i 2018. godine govorio Fiskalni savet, koji je govorio o potrebi da se urgentno krene sa zapošljavanjem ljudi, i to nekoliko stotina ljudi, kada se radi o administrativnim i inspekcijskim poslovima na zaštiti životne sredine, a i kontroli kvaliteta vazduha.

Zašto je ovo bitno za Srbiju? Zato što imamo gorući problem, 15.000 građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha, 60% građana živi u područjima Srbije, u gradovima gde je vazduh prekomerno zagađen. Nažalost, imamo gradove u kojima se ni ne meri, lokalna samouprava nije uspela da odvoji sredstva za merenje kvaliteta vazduha. Nažalost, jedan od takvih gradova je i Jagodina, gde je na kraju uspostavljen građanski monitoring. Mi imamo situaciju da Republički inspektorat ima 56 inspektora, a po strukturi samih mesta sam Inspektorat kaže da im je potrebno 86. O ovome bi zapravo mi trebalo da slušamo kada se radi o predloženom zakonu, a ni o ovim problemima nismo uspeli da čujemo obrazloženje ovog zakona, a bojim se da, ukoliko se ne usvoje amandmani, ovakav zakon neće rešiti goruće probleme sa kojima se Srbija suočava i, nažalost, vazduh će ostati i dalje prekomerno zagađen, što će dalje da uništava zdravlje građana Srbije. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Takođe, moram da izrazim žaljenje što je nadležna ministarka napustila salu nakon što je održala svoj govor. Toliko o tome koliko je voljna zapravo da čuje probleme sa kojima se građani suočavaju, a taman sam hteo da kažem jednu stvar da se u nečemu slažem sa ministarkom, da se slažem u tome da je ovaj zakon veoma bitan, da je ova tema veoma bitna, no međutim, na način na koji su napisali zakon, on neće rešiti goruće probleme.

Zarad građana, mi ovde pričamo o tome kako je namenska industrija izuzeta od sprovođenja, po ovom predlogu zakona, od sprovođenja mera na zaštiti kvaliteta vazduha, a ministarka kaže – to nije tačno, vojni objekti se uvek izuzmu. Niko ih nije spominjao, spominjemo namensku industriju, koja je jedna od glavnih zagađivača, kao što je u Valjevu „Krušik“.

Takođe, ima još jedna stvar sa kojom bih se složio sa ministarkom, a to je da je do neke, ona je rekla – do 2020. godine niko nije govorio o zagađenju vazduha, donekle mogu da se složim, na političkom nivou nije bilo toliko artikulisano, a zapravo, prvi put se na političkom nivou artikuliše borba za čist vazduh kada su aktivisti Ne davimo Beograd, zajedno sa aktivistima širom Srbije, zapravo i aktivistima širom regiona, pokrenuli inicijativu za čist vazduh. Tada smo izradili i dali predlog konkretnih kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih mera za uspostavljanje kvalitetnog i čistog vazduha u Srbiji.

Tako da, od 2018. godine i te kako se na političkom nivou artikuliše borba građana da bismo disali čist vazduh punim plućima.

Ono što smo takođe po ovom amandmanu želeli jeste da obavezujemo zapravo nadležno ministarstvo da se prilikom izrade programa zaštite vazduha, koji je krovni instrument, glavni instrument kojim se definiše šta je zapravo nacionalna politika kada se radi o borbi za čist vazduh, da mora da bude obavezno konsultovana stručna javnost i građani i da se moraju napraviti konsultacije sa građanima koji se suočavaju sa brojnim problemima, pa bi tako npr. ministarka morala da čuje građane iz Užica, odnosno okoline Užica, da čuje kako je danima gorela deponija „Duboko“, a da nadležne agencije ništa nisu preduzele i to deponija koja je zapravo sanitarna deponija, koju su uspeli da unište i tako da unište da se zagadi i tlo i vazduh i zemljište i da zapravo u potpunosti unište upravljanje otpadom. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Na početku, pre nego što pređem na dnevni red, želeo bih da se složim sa stavom kolege Edina Đerleka da je apsolutno nemoralno, ljudski neispravno prodavati i slati oružje Izraelu koji to oružje koristi za ubijanje i sprovođenje genocida nad Palestincima u Gazi. Sa tim se apsolutno slažem i svako kome je stalo do čovečnosti morao bi da se bori za to da se u ovom trenutku nikako ne izvozi oružje u Izrael.

O tome koliko je SNS stalo do čistog vazduha govori dovoljno to da je juče ovaj zakon predstavio ministar spoljnih poslova, ne nadležna ministarka, ne državni sekretar za zaštitu životne sredine, nego ministar spoljnih poslova. I donekle ima neke istine u tome, jer čist vazduh ne stanuje u Srbiji pa se njime bavi ministar spoljnih poslova.

Ovaj predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji kada se radi o zagađenju vazduha, jer, govorili smo više puta o tome i treba pomenuti ponovo da u Srbiji na godišnjem nivou ranije premine između 10 do 15 hiljada građana usled zagađenja vazduha. O tome govore čak i dokumenta Vlade Srbije, kao što je na primer Izveštaj o stanju vazduha u Srbiji.

Umesto da iskoristimo ovaj zakon da na jedan sveobuhvatan sistemski način rešimo probleme, predloženim zakonom se prave rupe u zakonu i prave se izuzeća za namensku industriju. Namenska industrija po ovom zakonu biće izuzeta od toga da sprovodi mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

Poziva se nadležno ministarstvo na razne direktive i uredbe EU, iako ni jedan pravni dokument EU ne daje trajno izuzeće za namensku industriju da ne moraju da sprovode mere na zaštiti vazduha.

Šta ovo suštinski znači? Suštinski znači da je nadležno ministarstvo reklo Valjevcima i Valjevkama - nas ne interesuje vaš problem zagađenog vazduha, vaš zagađen vazduh u Valjevu je samo vaš problem, nije i državni problem.

Ko je glavni zagađivač vazduha u Valjevu? Svi znamo - "Krušik". "Krušik" dnevno koristi 70 do 80 tona lignita i tri tone mazuta u kotlarnicama. Te kotlarnice su odgovorne za četvrtinu aerozagađenja u vazduhu i ovim zakonom oni će moći da nastave da se tako ponašaju.

Predloženim zakonom i dalje se mreža za monitoring kvaliteta vazduha zasniva isključivo na kapacitetima lokalnih samouprava. One će biti zadužene suštinski za uspostavljanje mreže za monitoring, što se svodi na to da većina opština i gradova neće imati dovoljno resursa kako bi mogli adekvatno da se bave merenjem kvaliteta odnosno zagađenosti vazduha. Jer, podsetiću, u Izveštaju o kvalitetu vazduha 60% građana živi u područjima u Srbiji u kojima je vazduh prekomerno zagađen, a oko 2,5 miliona građana živi u gradovima i opštinama gde se kvalitet vazduha uopšte ne meri.

Takođe, rok koji se ostavlja od pet dana da se izvrši vanredno merenje vazduha usled ekološkog akcidenta i incidenta je predug, prosto, predug je rok i neće se moći utvrditi, niti moći reći građanima adekvatne mere kako da zaštite sebe ukoliko dođe do vanrednog zagađenja vazduha.

Možda najjasniji primer da vi zapravo usvajate ovaj zakon a nećete ga sprovoditi jeste upravo Nacionalni plan za smanjenje emisija. Taj plan je predsednica Skupštine još dok je bila premijerka potpisala 2020. godine. Mi smo sami odredili koliko su zapravo ograničavajuće visine za zagađenje iz termoelektrana koje koriste ugalj i onda pet godina sami kršimo plan koji smo sami doneli.

Na dnevnom redu imamo i Zakon o garantnoj šemi za kupovinu stana za mlade. Međutim, mora se u startu reći, ovaj zakon i mere koje predlaže Vlada su nedovoljne i one neće omogućiti priuštivo stanovanje ni za mlade, ni za ostale građane.

Ono što bi se moralo uraditi merama jeste i da se interveniše, da se smanji cena kvadrata nekretnine, bilo da se radi o zakupu nekretnine na tržištu, bilo da se radi o kupovini. Jer, mi imamo situaciju u kojoj se nadležni ministar finansija hvali da se stan prodaje i da je cena kvadrata prodata za 10 hiljada evra. Ko to može da priušti od građana Srbije? Gotovo niko, osim možda jednog građanina koji se zove Dušan Bajatović, čija su mesečna primanja 4 miliona dinara. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Ja ću ponovo da govorim o obrazovanju, o prosveti, prosto o temi o kojoj sam govorio kroz celu ovu sednicu o rebalansu budžeta.

Mi smo podneli amandman koji se tiče nastavnika koji rade u osnovnim školama i tražili smo, ponovo smo tražili da im se povećaju plate i da se izađe u susret njihovim zahtevima, da se to već uradi u poslednjem tromesečju ovog budžeta, jer para za to ima. Niko nas ne može ubediti da para za povećanje plate nastavnicima nema, kada se ima 43 milijarde dinara za EKSPO, kada se ima 31 milijarda dinara za jedan nacionalni stadion. Po vama, za plate prosvetnih radnika nema dovoljno novca, ali zato za VIP ložu na nacionalnom stadionu, za to ima para očigledno.

Tražili smo da se izađe u susret njihovom zahtevu, da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u Srbiji, odmah i sada, u poslednjem tromesečju. Da, treba i duplo, slažem se sa vama, treba i duplo, ali vi za sada niste ništa ni uradili, ni do proseka niste stigli.

Samo da ilustrujemo, za povećanje plate nastavnicima u osnovnoj školi u poslednjem tromesečju bilo je potrebno svega tri milijarde dinara, a kada pogledamo, već sam nabrajao, za EKSPO, za nacionalni stadion para ima, za povećanje izdataka za Generalni sekretarijat Vlade, kome je rebalansom budžeta povećan iznos na 15 milijardi dinara, za to ima, ali za prosvetne radnike nema. Znači, za Novaka Nedića koji se najčešće u javnosti pojavljuje na slikama sa raznim kriminogenim strukturama, za to para ima, a za prosvetare nema.

Takođe, premijeru koji se jedi kada spomenemo ovo, da nije hteo da da pare za nastavnike, u sredu je protest, molim vas, dođite na taj protest i razgovarajte sa nastavnicima, pa im objasnite zašto im niste povećali plate. Hvala vam.

Kratko ćemo.

Pod jedan rasta plata u ovom rebalansu za prosvetare se nije desio, a sve vreme govorite o tome kao da se desio, nije to je obećanje na kojem ih držite za januar sledeće godine. To ćemo tek da vidimo u sledećom predlogu budžeta, sada po rebalansu nije se desilo, zbog toga inače i protestvuju, zbog toga inače smatraju da ste upravo prekršili protokol koji je sa njima bio potpisan.

Treća stvar, mi ne preuzimamo nikakve proteste, naprotiv mi ovde pružamo podršku tome da imamo jaku prosvetu, jaku prosvetu jer se radi o školovanju naših budućih generacija. O tome se ovde radi. Podržavamo njihove zahteve jer su oni racionalni.

Treća stvar, možemo da poredimo i kapitalne izdatke, opet za jedan stadion 31 milijarda dinara, a kapitalni izdaci za objekte javne namene u prosveti, po rebalansu budžeta, znate kolike su premijeru? Dva zarez osam milijardi. Poredite slobodno i to, a svi znamo u kakvom su nam stanju škole, pogotovo u mestima koje su manja, pogotovo u mestima koja su manje razvijena, gde bukvalno pada plafon za vreme nastave. U takvom su nam stanju škole.

Dodatno, kada već spominjete penzije, neću da ulazim, neko ih je po zakonu povećao, a vi ste ih mimo zakona smanjili.

Poštovana predsedavajuća, povredili ste član 27. Vi se starate o dostojanstvu ove Skupštine. Prethodni kolega koji je govorio…

Izvinjavam se onda. Evo, sešću. Prekinuću, ali svejedno. Povredili ste dostojanstvo. Profesor je pričao o amandmanu, o temi, a kolega pošto nije imao argumenata odlučio je da napadne njegov fizički izgled. Zamislite da sad mi napadamo vaš fizički izgled i vaše oblačenje.

Hvala vam, predsednice Skupštine.

Predložili smo još jedan amandman koji se tiče prosvete, a to je da se sredstva koja su dodata na sredstva za EKSPO da se ta sredstva preusmere na izgradnju objekata u javnoj nameni za prosvetu, odnosno za rekonstrukciju škola.

Samo da zarad građana ukažem, ove godine ukupno sredstava je na kraju za EKSPO dodeljeno 43 milijarde dinara, a za renoviranje objekata u javnoj nameni prosvete, škola, ali ne nužno škola, samo 2,8 milijardi dinara.

Predlažemo izmenu. Nepotrebna su nam dodatna sredstva za EKSPO i nepotreban nam je takav EKSPO, nego nam je potrebna rekonstrukcija škola. Iz prostog razloga što samo kada pogledate, jedan stadion - 31 milijarda dinara, a s druge strane kada pogledate naše škole, i to nije kao što je kolega iz vladajuće većine govorio o generalizaciji, kada pogledate sve naše škole, u većini škola roditelji su ti koji dotiraju novac za, na primer, kupovinu sapuna, toaletnog papira, roditelji su ti koji daju novac i za vrtić itd.

Kada biste, na primer, pročitali izveštaj Fiskalnog saveta, u njemu možete pročitati da su nejednakosti ulaganja ogromne i da su obrazovanje i zaštita životne sredine te koje su zapostavljene, a rekonstrukcija škola je prekopotrebna, jer krenimo redom. U septembru u ekonomskoj školi u Leskovcu pao je plafon za vreme nastave. U martu ove godine u osnovnoj školi u Žitorađi pao je plafon za vreme nastave. Ovako izgleda osnovna škola u Vranju. Pogledajte. To je realnost, pogotovo kada govorimo o manje razvijenim područjima u Srbiji. Tako nam izgledaju škole.

Zatim, kada pogledamo prethodna sesija, a i vi ste govorili, i ministar je govorio, sve vreme govorite o nekom povećanju plata nastavnika koje se nisu desile u ovom rebalansu budžeta, obećavate ih.

Pošto su nam škole u ovakvom stanju, a povećanje plate se nije desilo, prosvetari izlaze u štrajk. U sredu u 12 časova ispred Doma Skupštine biće prosvetni sindikati koji će štajkovati. Sutra na Slaviji se okupljaju sindikati predškolskog vaspitanja koji takođe stupaju u štrajk, iz prostog razloga što i oni vide da vi u prosvetu uopšte ne ulažete.

Novac koji se dali za EKSPO, polovina toga je bila potrebna da se povećaju plate nastavnicima za celu godinu, da se izađe u susret zahtevima prosvetnih radnika i da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom. To niste hteli i zbog toga imate protest.

Kada govorimo šta je to, kada bi se sagledala vaša politika kada govorimo o obrazovanju, šta su posledice zanemarivanja ulaganja u školstvo jeste prosto to da nam danas 50% nastavnika radi bez stalnog radnog odnosa, da većina nastavnika prima ispod prosečnu platu još uvek, da uskoro neće biti nikoga ko će hteti da nam obrazuje decu, iz prostog razloga što više niko neće da se posveti nastavničkoj profesiji jer ste joj oduzeli dostojanstvo.

Ono najbitnije, a ujedno i najžalosnije, posledica vašeg bavljenja prosvetom nam je da nam je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen u čitanju i u nauci. Šta to znači? To znači da svaki treći petnaestogodišnjak ne može da analizira kompleksan tekst, ne može da ga razume, to znači da i ono malo znanja koje nauči u školi neće znati da primeni u stvarnom životu, neće moći da razume komplikovane situacije u kojima će se u stvarnom životu naći i to znači, takođe, da će razni šarlatani moći da ga vodaju, da će razni šarlatani sa kupljenim diplomama i lažnim doktoratima moći da se predstave kao stručnjaci. To je vaš cilj kada govorite o prosveti.

Hvala vam.

Hvala vam. Kratko ćemo.

U redu, možda ja i grešim, ali evo ja vas pozivam u sredu u 12 časova ispred Doma Narodne skupštine, dođite, biće tu puno prosvetnih radnika, vaših kolega, predstavnika sindikata, pa vi onda njima recite da oni greše kada traže povećanje plate, vi njima recite da oni greše kada traže stalno zaposlenje, vi njima recite da oni greše da im ne padaju plafoni učionica na glavu. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Ovaj rebalans budžeta pokazuje da je vladajućem režimu partijski džep uvek i jedino na prvom mestu, a građani, a pogotovo nastavnici na poslednjem mestu. Sve vreme u protekle dva dana ministar finansija, kao i drugi predstavnici vladajućeg režima pričaju o povećanju plata nastavnika, kao da se to povećanje nalazi u rebalansu, kao da se desilo, a nije, to je laž. Plate u rebalansu budžeta nisu povećane, postoji obećanje od sledeće godine, ali upitno je da li će se i to desiti, jer ko bi vama i dalje verovao. Baš zato što vam ne veruju, prosvetari, odnosno sindikati odlučili su da stupe u štrajk. Sledeće srede, 2. oktobra u 12.00 časova štrajk se dešava ispred doma Narodne skupštine, mi ćemo ih podržati, oni će otići do Vlade gde će ministarka prosvete moći sama da popisuje nastavnike koji štrajkuju, neće morati tražiti spisak od direktora škole, a ministar finansija moći će ponovo da pobegne i da daje lažna obećanja da će plate nastavnika povećati.

Mi se zalažemo da se plate prosvetara momentalno povećaju, da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u Srbiji. Odmah da kažemo, para za to u budžetu ima, to je svega 5,5 milijardi dinara za poslednje tromesečje ove godine. Da se za celu godinu povećaju plate nastavnicima potrebno je 25 milijardi dinara. Para u budžetu ima, ali vama je prosveta i nastavnici nisu prioritet.

Šta je vaš prioritet? Pogledajmo, kapitalni izdaci za EKSPO u ovoj godini 43 milijarde dinara, Nacionalni stadion 31 milijarda dinara, kupovina nepotrebnih „Rafali“ 48 milijardi dinara. To su vaši prioriteti. Pogledajte sada ovu sliku, pogledajte molim vas. Zamolio bih režiju da pokaže. Kada pogledate ovaj veliki plavi krug, to su vaši prioriteti, EKSPO, „Rafali“, Nacionalni stadion, a ova mala, mala tanka crvena linija, to je tih 5,5 milijardi dinara koje postoje u budžetu, jer pogledajmo ceo ovaj krug, za vas to nije prioritet i zato ne povećavate plate nastavnicima.

Znači, za EKSPO para ima, za sređivanje gde će vaši prijatelji graditi luksuzne stanove, za to para ima. Oni će to prodavati za skupe pare, vi im u tome pomažete, za to para ima. Za VIP ložu na Nacionalnom stadionu, za to para ima. Za „Rafali“ para ima, ali za povećanje plate nastavnika po vladajućem režimu, za to para nema.

Ceo ovaj krug, nepotrebno bacanje para, a ova tanka linija koja se jedva vidi, to je 5,5 milijardi dinara koje po vama nema u budžetu.

Koristiću vreme poslaničke grupe predsedavajuća, a po amandmanu će moja koleginica Natalija Stojmenović.

Želeo bih ovde zarad građana Srbije da dam malo konteksta kada pričamo i o ovom Zakonu o zaduživanju za nacionalni stadion, ali generalno o nekoliko zakona koji se nalaze na ovom dnevnom redu sednice i zaduživanja koja ćemo imati.

Samo na ovoj sednici se zadužujemo u nominalnom iznosu za glavicu u iznosu od milijardu i 260 miliona evra nešto malo više od toga, plus dodatno zadužujemo se za dodatnih dve milijarde dolara produženja, tražimo produženje otplate duga.

Kada se govori o traženju da odužimo datum kada ćemo vratiti neke dugove jasno je da se radi o tome da nemamo trenutno novca i tražimo, suštinski refinansiramo kredit. Svi građani Srbije znaju da kada odete u banku da refinansirate već postojeće zaduženja, to radite zato što ste primorani teškom finansijskom situacijom i Srbija se nalazi u veoma teškoj finansijskoj situaciji čim radimo refinansiranje duga.

Kada pogledamo ukupno zaduženje od dolaska na vlast SNS, SNS je zadužila građane Srbije za 21 milijardu evra. Uspeli su da za 12 godina vlasti dupliraju dug Srbije, da ga povećaju za 2,37 puta, tu je državni sekretar Ministarstva finansija, pa može nešto da kaže o tome, kako su uspeli da dupliraju ovaj dug.

Kada se pogleda za svaku godinu vlasti SNS je u proseku građana Srbije za svaku godinu vlasti zadužila za milijardu i 750 miliona evra. O kakvom zaduživanju se ovde radi? O dužniku, koji ide u banku, u principu daj šta daš, samo da pokrpimo rupe u budžetu, da ne može da se vidi da su nam veliki sistemi zbog katastrofalnog upravljanja pred pucanjem, gde su prenapregnuti, jer kako bismo drugačije objasnili to da uzimamo zajam za likvidnost Elektroprivrede Srbije, da ovaj sistem funkcioniše ne bi smo se zaduživali za likvidnost samog sistema.

Umesto da o ovome govori, ministar finansija Mali je pokušao da objasni naše zaduživanje poredeći nas sa ekonomijama Nemačke i Francuske, objašnjavajući koliki je njihov dug, koliki je dug Nemačke i Francuske, kao da je ekonomija Srbije na nivou ekonomije Nemačke i Francuske.

I, sad svaki građanin Srbije može da odgovori na nekoliko jednostavnih pitanja, a o je da li ima više fabrika u Nemačkoj ili u Srbiji, da li su plate veće u Nemačkoj ili Srbiji, da li je kupovna moć stanovništva veća u Nemačkoj ili u Srbiji? Svi znamo da su mnogo bolji uslovi u Nemačkoj, to je veoma jasno, te ne stoji ovo poređenje, da kada pričamo o našem dugu, mi zapravo govorimo o našoj ekonomiji kao da je na nivou Nemačke.

Dodatno onda i ministar finansija je rekao, kažem, citiram – mi bismo uzeli jeftine kredite da možemo. Pa, upravo je u tome problem, mi ne možemo da uzmemo povoljne kredite, jer nam ekonomija nije dobra. Građani moraju da znaju da se mi ne zadužujemo kod investicionih banaka, mi se zadužujem kod komercijalnih banaka, država se zadužuje po istom principu, kao i građani Srbije. Kada država to radi to znači da nešto nije dobro.

Svaki građanin zna da je ključ, kada govorimo o zaduživanju, ne samo glavnica, nego kakve kamate plaćamo na to zaduživanje i hajde da pogledamo. Možete da pogledate izvešaj Fiskalno saveta. Nama je prosečna kamatna stopa na dug u ovoj godini 4%, to je za 50% skuplje nego u zemljama centralne i istočne Evrope, zemljama naših suseda, a to je duplu skuplje zaduživanje, nego što se upravo zadužuju Nemačka i Francuska sa čime je ministar poredio našu zemlju. To se vidi i u tome koliko mi zapravo, prvo deo BDP moramo da odvojimo za plaćanje troškova kamate. Za narednu godinu naša Vlada planira da koristi 2,4% BDP da bi plaćala kamate na zaduživanje. Kamate, uopšte se ne radi o plaćanju glavnice, a koliko se na primer odvaja u zemljama centralne i istočne Evrope, samo 1,6 toliko o uspešnosti naše ekonomije.

Na kamate, ne na glavnicu u ovoj godini platiće se 62,2 milijarde dinara, to je 25% više nego prošle godine. A kako se troše ovi krediti, hajde to da pogledamo? Imamo još jedan izveštaj Fiskalnog saveta, koji govori da u proteklih šest godina trend je takav da sve što se zadužujemo, sve što ulažemo, mi radimo na netransparentan način, zaobilaženjem postupka javnih nabavki, nego direktnim izborom izvođača radova. Kako za izgradnju deonice puta ili sportske hale, stadiona, ili fabrike vakcina koja inače ništa ne radi, a i dalje troši novac građana Srbije. To da se ova vlast zadužuje kako bi trošila novac mimo javnih nabavki, vidite se iz samih zakona. Prošle godine, ovde usvojen leks specijalis EXPO gde u članu 14. jasno stavili da eksplicitno mogu da zaobilaze procedure javnih nabavki, da sve što grade, uljkučujući i ovaj nacionalni stadion mogu da rade kroz direktnu pogodbu sa izvođačima radova.

Mi na ovoj sednici između ostalog imamo i tumačenje međudržavnog sporazuma između Srbije i Španije gde vladajuća većina ponudila tumačenje u kojima opet kažu, sve što budemo gradili i radili, radićemo mimo javnih nabavki. Hajde da pogledamo kakve posledice ostaju građanima kada se radi na ovakav način. Građanima ostaju preskupi radovi, radovi sa kojima se kasni, dok sa druge strane vladajući režim dobija lukrativne poslove za svoje bliske osobe.

Kada govorimo o posledicama, samo vidimo, evo, te deonice puteva kojima se hvale. Pre nekoliko godina, kada su planirali da budžetiraju deonicu puta Preljina-Pojate, tada su rekli da će radovi ukupno koštati 800 miliona evra, da bi sada, iako ta deonica nije izgrađena, radovi se planiraju na milijardu i 600 miliona.

Mi imamo situaciju da građani ostaju bez infrastrukture koja im je potrebna, a vlast nabacuje lukrativne poslove. Kada pogledamo zašto ostajemo bez infrastrukture, radi se i o tome što ne postoji nikakvo planiranje, nikakav red, nikakvo određivanje prioriteta šta je nama od izgradnje infrastrukture potrebno. Onda dolazimo u situaciju da danas kuburimo, da nemamo dovoljno ni vrtića, ni prostora za škole, da nemamo infrastrukturu za zaštitu životne sredine, nemamo odgovarajuće deponije, nemamo prečišćivače otpadnih voda u gotovo svim gradovima Srbije.

Radi se o tome da ova korupcija koja je ugrađena u ovo zaduživanje jeste i razlog zašto mi ne možemo da se više zadužujemo u investicionim bankama. Ne možemo da imamo povoljne kredite, jer kada imate, na primer kod Evropske investicione banke, tu postoji uslovljavanje da morate da sve radite kroz javne nabavke, u skladu sa javnim nabavkama. Mi smo u prošlosti imali primere da se ova država na primer zaduži, dok govori se, čak i da se dobije bespovratna pomoć od Evropske investicione banke, primer u Beogradu pre nekoliko godina je trebao da se izgradi prečišćač otpadnih voda u Krnjači, kao i kanalizaciona mreža u Krnjači, Kotežu i Borči, potpisan je pre četiri godine ugovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom investicionom bankom i pošto vlast nije mogla da namesti tender, dva, tri puta se tender nije sprovodio i na kraju smo odustali da povučemo ova sredstva.

Sada nam govore da će kroz projekat „Čista Srbija“ graditi prečišćivači otpadnih voda, verovatno i hoće, sporo, ali će ti radovi biti preskupi jer se zadužuju kod komercijalnih banaka.

Kada bismo pogledali novac za koji se zadužujemo mi bismo zapravo mogli da rešimo sve naše probleme, mogli bismo i za dve milijarde koliko se na primer zadužujemo za nacionalni stadion i za EXPO, da izgradimo ili 500 novih vrtića ili 500 novih zdravstvenih ustanova da renoviramo.

Radi se o tome da se mi zadužujemo, nažalost za vašu korupciju i za vaše bliske izvođače radova, a građanima ostaje neadekvatna infrastruktura i neadekvatne usluge. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani, imao bih nekoliko pitanja, a u vezi sa ključnom tačkom koja nedostaje na predloženom dnevnom redu današnje sednice, a to je iskopavanje litijuma i rizici koje ovo iskopavanje donosi.

Još pre dve i po godine 38.000 građana obratilo se zvaničnom narodnom inicijativom svojim narodnim poslanicima da se u ovoj Narodnoj skupštini donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Ovu inicijativu Saveza ekoloških organizacija Srbije i drugih ekoloških organizacija podržali su brojni profesori, stručna javnost, akademici i predstavnici različitih udruženja. Ova inicijativa, nakon što je primljena na pisarnici Narodne skupštine, sakrivena je, bolje reći – ukradena je, i nikad se o njoj nije raspravljalo.

Zato postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić – koji je status narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije?

Zeleno-levi front zahteva da se organizuje zasebna sednica Narodne skupštine o ovoj inicijativi, kako je to i predviđeno zakonom. Podneli smo dve krivične prijave protiv prethodnih predsednika Narodne skupštine zbog sakrivanja ove narodne inicijative. Da li je potrebno da i protiv sadašnje predsednice Skupštine podnesemo krivičnu prijavu da bi ona uradila ono što je po zakonu u obavezi da uradi? Mi znamo da je narodna inicijativa primljena na pisarnicu Skupštine, ali joj se nakon toga gubi trag. Neko mora da odgovara za to i zato ću danas postaviti pitanje svima onima koji su bili odgovorni za svaki korak po proceduri kako bi se ova narodna inicijativa našla pred poslanicima.

Zato postavljam pitanje sadašnjoj predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milici Nikolić – da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa zakonom? Ovo je trebalo da bude prvi korak nakon prijema na pisarnici Narodne skupštine. Da li je on urađen? Da li je nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, formirao komisiju za proveru potpisa same inicijative? Da li je nadležni odbor u predviđenom roku, a rok je bio 30 dana, obavestio Narodnu skupštinu da li je lista potpisnika u skladu sa zakonom?

Da pojasnim zarad građana, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, nakon predaje materijala potpise bi trebalo da proveri nadležni odbor Narodne skupštine i da utvrdi da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona, da li je prikupljen dovoljan broj potpisnika i potpisa za ovu inicijativu i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine i organizatore narodne inicijative. Zašto ovo do sada nije urađeno?

Takođe postavljam pitanje Jeleni Žarić Kovačević, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a gle čuda, nekadašnjoj predsednici nadležnog odbora skupštinskog, koja je očigledno unapređena u ministarku zbog sakrivanja ove inicijative – da li je proveru liste potpisnika narodne inicijative izvršilo ovo ministarstvo i obavestilo predsednika Narodne skupštine o utvrđenoj proveri i zašto to nije učinilo? Ministarstvo državne uprave bilo je nadležno i u obavezi da proveri potpisnike u elektronskom obliku i da uporedi podatke potpisnika sa podacima u biračkom spisku.

Poslednje pitanje upućujem ponovo predsednici Narodne skupštine – kada predsednica Narodne skupštine planira da postupi po zakonu i da stavi narodnu inicijativu na dnevni red sednice? Po zakonu, Narodna skupština je dužna da se o predlogu narodne inicijative izjasni na prvoj narednoj sednici redovnog zasedanja, a najkasnije u roku od šest meseci podnošenja same inicijative. Dve i po godine je prošlo, a to se nije desilo. Ako ste tako sigurni da je rudarenje litijuma ogromna šansa za razvoj Srbije, zašto onda bežite od rasprave u Narodnoj skupštini, u domu građana?

Građani Srbije su opravdano zabrinuti da se ne mogu poštovati postojeći ekološki standardi u ovako visokorizičnom projektu iskopavanja litijuma, a takođe veliko nepoverenje stvara i činjenicu da institucije ne rade svoj posao, da su institucije Srbije pod punom kontrolom SNS. U državi u kojoj ne rade institucije, u kojoj se izbori kradu, u kojoj Ustavni sud donosi odluku na dugme, a predstavnici vladajuće većine glasaju na zvonce, teško je uopšte zamisliti da će institucije štititi interese građana kada je u pitanju životna sredina. Mi imamo dokaze da se ekološki standardi ne poštuju širom Srbije, da kompanije, kako strane i domaće, krše zakone o zaštiti životne sredine dok iskopavaju različite rude.

Zeleno-levi front uvek će se suprotstaviti štetnim projektima, a pogotovo ovako štetnom projektu „Rio Tinta“, kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i podržavajući proteste građana na ulici.

Hvala vam.

Poštovane kolege, poštovani građani, jasno je da će ova Vlada nastaviti sa istim štetnim i lošim politikama po građane Srbije, da će nastaviti sa istim politikama ekonomske nesigurnosti i ekonomske nejednakosti, sa politikama busanje u grudi i rastu prosečne plate koju zapravo niko ne prima, sa politikama nedostupnih stanova i lošeg i nekvalitetnog života, preskupog života.

Jedino što nije jasno – zašto su neki ministri dobili novi resor, ostali pri starom resoru, zašto su neki ispali? Ispada kao da ste u poslednjem trenutku izvlačili šibice, pa ko je dobio najmanju taj je ostao bez resora.

Mi imamo predloženog starog-novog ministra finansija i ministra trgovine. Šta je zapravo njih preporučilo? Svakako nije borba za dobar život građana. Od njihove akcije „Bolja cena“ ostala je isključivo njihova sjajna zabava o trošku građana. Probali su parizer, ali to nije moglo da zakrpi bušne džepove građana, niti da zauzda inflaciju u Srbiji. Nisu mogli da se dogovore sa ozbiljnim trgovinskim lancima da se uključi dovoljan broj artikala da bi uopšte takva akcija imala smisla i mogla da smanji inflaciju.

Kakva nam je situacija u društvu danas? Građani kada uđu u prodavnicu osećaju kao da radi taksimetar, i to najskuplja tarifa, pa dok dođu do kase, puknu im svi njihovi snovi da će ovog meseca kupiti, priuštiti nešto novo, a ne da će morati isključivo da plate samo račune, tekuće troškove i da potroše na hranu.

Mi imamo situaciju da u Srbiji kilogram svinjetine košta danas hiljadu dinara, kilogram pečene prasetine 2.300 dinara. Kako se to desilo u zemlji Srbiji koja se ponosila stočnim fondom?

Šta je još preporučilo ministra Malog da dobije ponovo isti resor? To je jasno. Njegovo guranje Zakona o EXPO 2027 i njegovo guranje da se grade nepotrebni objekti u ovom trenutku, da se gradi i nacionalni fudbalski stadion i novi sajam, iako imamo stari funkcionalni sajam, u trenutku kada npr. 40% domaćinstava u Srbiji nije priključeno na odgovarajuću kanalizaciju. Šta je važnije građanima Srbije? Da svi imamo kanalizacionu mrežu ili nacionalni fudbalski stadion koji se gradi bez ikakve računice da to može da bude isplativo za građane Srbije?

Jasno je da su progurali zakon koji omogućava da bez tendera, bez ikakvog poštovanje Zakona o javnim nabavkama nabacuju građevinske radove svojim bliskim firmama. Jasno je da je to legalizacija korupcije u građevinarstvu. Jasno je da će opet da koriste državne novce i ove molim mandatara da obrati pažnju – državne novce. Dve milijarde evra da bi gradili luksuzne stanove o trošku države koje će onda neki drugi privatnik da proda i da zarađuje, i to je problem i EXPO i Beograda na vodi, jer je država potrošila milijarde evra da bi neki privatnik mogao da zaradi od luksuznih stanova. To je problem, a ne da li se gradi i da li privatnik gradi luksuzne stanove ili ne, nek se troše novci građana, a ti novci bi se mogli iskoristiti za nešto mnogo potrebnije.

Na primer, mogao bi se iskoristiti novac za EXPO za izgradnju 500 novih vrtića i škola, za rekonstrukciju i oprema 500 zdravstvenih ustanova ili npr. novac od nacionalnog fudbalskog stadiona za izgradnju 10 prečišćivača otpadnih voda sa pratećom kanalizacijom. Kada ovako posložite prioritete koji mi predlažemo, tada se borimo za grad po meri građana i jasno je da vi to ne želite, ali mi želimo i mi se borimo i zato biramo Beograd i zato biramo Dobricu Veselinovića za gradonačelnika i zato biramo Miloša Pavlovića za zamenika gradonačelnika i zato se borimo za sve naše ostale gradove i za Novi Sad i za Niš. Hvala vam.