| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 28.03.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o studentskom organizovanju |
u proceduri
|
| 07.03.2024. | Predlog zakona o izmenama Zakona o oglašavanju |
u proceduri
|
Koristiću vreme poslaničke grupe predsedavajuća, a po amandmanu će moja koleginica Natalija Stojmenović.
Želeo bih ovde zarad građana Srbije da dam malo konteksta kada pričamo i o ovom Zakonu o zaduživanju za nacionalni stadion, ali generalno o nekoliko zakona koji se nalaze na ovom dnevnom redu sednice i zaduživanja koja ćemo imati.
Samo na ovoj sednici se zadužujemo u nominalnom iznosu za glavicu u iznosu od milijardu i 260 miliona evra nešto malo više od toga, plus dodatno zadužujemo se za dodatnih dve milijarde dolara produženja, tražimo produženje otplate duga.
Kada se govori o traženju da odužimo datum kada ćemo vratiti neke dugove jasno je da se radi o tome da nemamo trenutno novca i tražimo, suštinski refinansiramo kredit. Svi građani Srbije znaju da kada odete u banku da refinansirate već postojeće zaduženja, to radite zato što ste primorani teškom finansijskom situacijom i Srbija se nalazi u veoma teškoj finansijskoj situaciji čim radimo refinansiranje duga.
Kada pogledamo ukupno zaduženje od dolaska na vlast SNS, SNS je zadužila građane Srbije za 21 milijardu evra. Uspeli su da za 12 godina vlasti dupliraju dug Srbije, da ga povećaju za 2,37 puta, tu je državni sekretar Ministarstva finansija, pa može nešto da kaže o tome, kako su uspeli da dupliraju ovaj dug.
Kada se pogleda za svaku godinu vlasti SNS je u proseku građana Srbije za svaku godinu vlasti zadužila za milijardu i 750 miliona evra. O kakvom zaduživanju se ovde radi? O dužniku, koji ide u banku, u principu daj šta daš, samo da pokrpimo rupe u budžetu, da ne može da se vidi da su nam veliki sistemi zbog katastrofalnog upravljanja pred pucanjem, gde su prenapregnuti, jer kako bismo drugačije objasnili to da uzimamo zajam za likvidnost Elektroprivrede Srbije, da ovaj sistem funkcioniše ne bi smo se zaduživali za likvidnost samog sistema.
Umesto da o ovome govori, ministar finansija Mali je pokušao da objasni naše zaduživanje poredeći nas sa ekonomijama Nemačke i Francuske, objašnjavajući koliki je njihov dug, koliki je dug Nemačke i Francuske, kao da je ekonomija Srbije na nivou ekonomije Nemačke i Francuske.
I, sad svaki građanin Srbije može da odgovori na nekoliko jednostavnih pitanja, a o je da li ima više fabrika u Nemačkoj ili u Srbiji, da li su plate veće u Nemačkoj ili Srbiji, da li je kupovna moć stanovništva veća u Nemačkoj ili u Srbiji? Svi znamo da su mnogo bolji uslovi u Nemačkoj, to je veoma jasno, te ne stoji ovo poređenje, da kada pričamo o našem dugu, mi zapravo govorimo o našoj ekonomiji kao da je na nivou Nemačke.
Dodatno onda i ministar finansija je rekao, kažem, citiram – mi bismo uzeli jeftine kredite da možemo. Pa, upravo je u tome problem, mi ne možemo da uzmemo povoljne kredite, jer nam ekonomija nije dobra. Građani moraju da znaju da se mi ne zadužujemo kod investicionih banaka, mi se zadužujem kod komercijalnih banaka, država se zadužuje po istom principu, kao i građani Srbije. Kada država to radi to znači da nešto nije dobro.
Svaki građanin zna da je ključ, kada govorimo o zaduživanju, ne samo glavnica, nego kakve kamate plaćamo na to zaduživanje i hajde da pogledamo. Možete da pogledate izvešaj Fiskalno saveta. Nama je prosečna kamatna stopa na dug u ovoj godini 4%, to je za 50% skuplje nego u zemljama centralne i istočne Evrope, zemljama naših suseda, a to je duplu skuplje zaduživanje, nego što se upravo zadužuju Nemačka i Francuska sa čime je ministar poredio našu zemlju. To se vidi i u tome koliko mi zapravo, prvo deo BDP moramo da odvojimo za plaćanje troškova kamate. Za narednu godinu naša Vlada planira da koristi 2,4% BDP da bi plaćala kamate na zaduživanje. Kamate, uopšte se ne radi o plaćanju glavnice, a koliko se na primer odvaja u zemljama centralne i istočne Evrope, samo 1,6 toliko o uspešnosti naše ekonomije.
Na kamate, ne na glavnicu u ovoj godini platiće se 62,2 milijarde dinara, to je 25% više nego prošle godine. A kako se troše ovi krediti, hajde to da pogledamo? Imamo još jedan izveštaj Fiskalnog saveta, koji govori da u proteklih šest godina trend je takav da sve što se zadužujemo, sve što ulažemo, mi radimo na netransparentan način, zaobilaženjem postupka javnih nabavki, nego direktnim izborom izvođača radova. Kako za izgradnju deonice puta ili sportske hale, stadiona, ili fabrike vakcina koja inače ništa ne radi, a i dalje troši novac građana Srbije. To da se ova vlast zadužuje kako bi trošila novac mimo javnih nabavki, vidite se iz samih zakona. Prošle godine, ovde usvojen leks specijalis EXPO gde u članu 14. jasno stavili da eksplicitno mogu da zaobilaze procedure javnih nabavki, da sve što grade, uljkučujući i ovaj nacionalni stadion mogu da rade kroz direktnu pogodbu sa izvođačima radova.
Mi na ovoj sednici između ostalog imamo i tumačenje međudržavnog sporazuma između Srbije i Španije gde vladajuća većina ponudila tumačenje u kojima opet kažu, sve što budemo gradili i radili, radićemo mimo javnih nabavki. Hajde da pogledamo kakve posledice ostaju građanima kada se radi na ovakav način. Građanima ostaju preskupi radovi, radovi sa kojima se kasni, dok sa druge strane vladajući režim dobija lukrativne poslove za svoje bliske osobe.
Kada govorimo o posledicama, samo vidimo, evo, te deonice puteva kojima se hvale. Pre nekoliko godina, kada su planirali da budžetiraju deonicu puta Preljina-Pojate, tada su rekli da će radovi ukupno koštati 800 miliona evra, da bi sada, iako ta deonica nije izgrađena, radovi se planiraju na milijardu i 600 miliona.
Mi imamo situaciju da građani ostaju bez infrastrukture koja im je potrebna, a vlast nabacuje lukrativne poslove. Kada pogledamo zašto ostajemo bez infrastrukture, radi se i o tome što ne postoji nikakvo planiranje, nikakav red, nikakvo određivanje prioriteta šta je nama od izgradnje infrastrukture potrebno. Onda dolazimo u situaciju da danas kuburimo, da nemamo dovoljno ni vrtića, ni prostora za škole, da nemamo infrastrukturu za zaštitu životne sredine, nemamo odgovarajuće deponije, nemamo prečišćivače otpadnih voda u gotovo svim gradovima Srbije.
Radi se o tome da ova korupcija koja je ugrađena u ovo zaduživanje jeste i razlog zašto mi ne možemo da se više zadužujemo u investicionim bankama. Ne možemo da imamo povoljne kredite, jer kada imate, na primer kod Evropske investicione banke, tu postoji uslovljavanje da morate da sve radite kroz javne nabavke, u skladu sa javnim nabavkama. Mi smo u prošlosti imali primere da se ova država na primer zaduži, dok govori se, čak i da se dobije bespovratna pomoć od Evropske investicione banke, primer u Beogradu pre nekoliko godina je trebao da se izgradi prečišćač otpadnih voda u Krnjači, kao i kanalizaciona mreža u Krnjači, Kotežu i Borči, potpisan je pre četiri godine ugovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom investicionom bankom i pošto vlast nije mogla da namesti tender, dva, tri puta se tender nije sprovodio i na kraju smo odustali da povučemo ova sredstva.
Sada nam govore da će kroz projekat „Čista Srbija“ graditi prečišćivači otpadnih voda, verovatno i hoće, sporo, ali će ti radovi biti preskupi jer se zadužuju kod komercijalnih banaka.
Kada bismo pogledali novac za koji se zadužujemo mi bismo zapravo mogli da rešimo sve naše probleme, mogli bismo i za dve milijarde koliko se na primer zadužujemo za nacionalni stadion i za EXPO, da izgradimo ili 500 novih vrtića ili 500 novih zdravstvenih ustanova da renoviramo.
Radi se o tome da se mi zadužujemo, nažalost za vašu korupciju i za vaše bliske izvođače radova, a građanima ostaje neadekvatna infrastruktura i neadekvatne usluge. Hvala vam.
Hvala vam.
Poštovani, imao bih nekoliko pitanja, a u vezi sa ključnom tačkom koja nedostaje na predloženom dnevnom redu današnje sednice, a to je iskopavanje litijuma i rizici koje ovo iskopavanje donosi.
Još pre dve i po godine 38.000 građana obratilo se zvaničnom narodnom inicijativom svojim narodnim poslanicima da se u ovoj Narodnoj skupštini donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Ovu inicijativu Saveza ekoloških organizacija Srbije i drugih ekoloških organizacija podržali su brojni profesori, stručna javnost, akademici i predstavnici različitih udruženja. Ova inicijativa, nakon što je primljena na pisarnici Narodne skupštine, sakrivena je, bolje reći – ukradena je, i nikad se o njoj nije raspravljalo.
Zato postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić – koji je status narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije?
Zeleno-levi front zahteva da se organizuje zasebna sednica Narodne skupštine o ovoj inicijativi, kako je to i predviđeno zakonom. Podneli smo dve krivične prijave protiv prethodnih predsednika Narodne skupštine zbog sakrivanja ove narodne inicijative. Da li je potrebno da i protiv sadašnje predsednice Skupštine podnesemo krivičnu prijavu da bi ona uradila ono što je po zakonu u obavezi da uradi? Mi znamo da je narodna inicijativa primljena na pisarnicu Skupštine, ali joj se nakon toga gubi trag. Neko mora da odgovara za to i zato ću danas postaviti pitanje svima onima koji su bili odgovorni za svaki korak po proceduri kako bi se ova narodna inicijativa našla pred poslanicima.
Zato postavljam pitanje sadašnjoj predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milici Nikolić – da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa zakonom? Ovo je trebalo da bude prvi korak nakon prijema na pisarnici Narodne skupštine. Da li je on urađen? Da li je nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, formirao komisiju za proveru potpisa same inicijative? Da li je nadležni odbor u predviđenom roku, a rok je bio 30 dana, obavestio Narodnu skupštinu da li je lista potpisnika u skladu sa zakonom?
Da pojasnim zarad građana, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, nakon predaje materijala potpise bi trebalo da proveri nadležni odbor Narodne skupštine i da utvrdi da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona, da li je prikupljen dovoljan broj potpisnika i potpisa za ovu inicijativu i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine i organizatore narodne inicijative. Zašto ovo do sada nije urađeno?
Takođe postavljam pitanje Jeleni Žarić Kovačević, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a gle čuda, nekadašnjoj predsednici nadležnog odbora skupštinskog, koja je očigledno unapređena u ministarku zbog sakrivanja ove inicijative – da li je proveru liste potpisnika narodne inicijative izvršilo ovo ministarstvo i obavestilo predsednika Narodne skupštine o utvrđenoj proveri i zašto to nije učinilo? Ministarstvo državne uprave bilo je nadležno i u obavezi da proveri potpisnike u elektronskom obliku i da uporedi podatke potpisnika sa podacima u biračkom spisku.
Poslednje pitanje upućujem ponovo predsednici Narodne skupštine – kada predsednica Narodne skupštine planira da postupi po zakonu i da stavi narodnu inicijativu na dnevni red sednice? Po zakonu, Narodna skupština je dužna da se o predlogu narodne inicijative izjasni na prvoj narednoj sednici redovnog zasedanja, a najkasnije u roku od šest meseci podnošenja same inicijative. Dve i po godine je prošlo, a to se nije desilo. Ako ste tako sigurni da je rudarenje litijuma ogromna šansa za razvoj Srbije, zašto onda bežite od rasprave u Narodnoj skupštini, u domu građana?
Građani Srbije su opravdano zabrinuti da se ne mogu poštovati postojeći ekološki standardi u ovako visokorizičnom projektu iskopavanja litijuma, a takođe veliko nepoverenje stvara i činjenicu da institucije ne rade svoj posao, da su institucije Srbije pod punom kontrolom SNS. U državi u kojoj ne rade institucije, u kojoj se izbori kradu, u kojoj Ustavni sud donosi odluku na dugme, a predstavnici vladajuće većine glasaju na zvonce, teško je uopšte zamisliti da će institucije štititi interese građana kada je u pitanju životna sredina. Mi imamo dokaze da se ekološki standardi ne poštuju širom Srbije, da kompanije, kako strane i domaće, krše zakone o zaštiti životne sredine dok iskopavaju različite rude.
Zeleno-levi front uvek će se suprotstaviti štetnim projektima, a pogotovo ovako štetnom projektu „Rio Tinta“, kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i podržavajući proteste građana na ulici.
Hvala vam.
Poštovane kolege, poštovani građani, jasno je da će ova Vlada nastaviti sa istim štetnim i lošim politikama po građane Srbije, da će nastaviti sa istim politikama ekonomske nesigurnosti i ekonomske nejednakosti, sa politikama busanje u grudi i rastu prosečne plate koju zapravo niko ne prima, sa politikama nedostupnih stanova i lošeg i nekvalitetnog života, preskupog života.
Jedino što nije jasno – zašto su neki ministri dobili novi resor, ostali pri starom resoru, zašto su neki ispali? Ispada kao da ste u poslednjem trenutku izvlačili šibice, pa ko je dobio najmanju taj je ostao bez resora.
Mi imamo predloženog starog-novog ministra finansija i ministra trgovine. Šta je zapravo njih preporučilo? Svakako nije borba za dobar život građana. Od njihove akcije „Bolja cena“ ostala je isključivo njihova sjajna zabava o trošku građana. Probali su parizer, ali to nije moglo da zakrpi bušne džepove građana, niti da zauzda inflaciju u Srbiji. Nisu mogli da se dogovore sa ozbiljnim trgovinskim lancima da se uključi dovoljan broj artikala da bi uopšte takva akcija imala smisla i mogla da smanji inflaciju.
Kakva nam je situacija u društvu danas? Građani kada uđu u prodavnicu osećaju kao da radi taksimetar, i to najskuplja tarifa, pa dok dođu do kase, puknu im svi njihovi snovi da će ovog meseca kupiti, priuštiti nešto novo, a ne da će morati isključivo da plate samo račune, tekuće troškove i da potroše na hranu.
Mi imamo situaciju da u Srbiji kilogram svinjetine košta danas hiljadu dinara, kilogram pečene prasetine 2.300 dinara. Kako se to desilo u zemlji Srbiji koja se ponosila stočnim fondom?
Šta je još preporučilo ministra Malog da dobije ponovo isti resor? To je jasno. Njegovo guranje Zakona o EXPO 2027 i njegovo guranje da se grade nepotrebni objekti u ovom trenutku, da se gradi i nacionalni fudbalski stadion i novi sajam, iako imamo stari funkcionalni sajam, u trenutku kada npr. 40% domaćinstava u Srbiji nije priključeno na odgovarajuću kanalizaciju. Šta je važnije građanima Srbije? Da svi imamo kanalizacionu mrežu ili nacionalni fudbalski stadion koji se gradi bez ikakve računice da to može da bude isplativo za građane Srbije?
Jasno je da su progurali zakon koji omogućava da bez tendera, bez ikakvog poštovanje Zakona o javnim nabavkama nabacuju građevinske radove svojim bliskim firmama. Jasno je da je to legalizacija korupcije u građevinarstvu. Jasno je da će opet da koriste državne novce i ove molim mandatara da obrati pažnju – državne novce. Dve milijarde evra da bi gradili luksuzne stanove o trošku države koje će onda neki drugi privatnik da proda i da zarađuje, i to je problem i EXPO i Beograda na vodi, jer je država potrošila milijarde evra da bi neki privatnik mogao da zaradi od luksuznih stanova. To je problem, a ne da li se gradi i da li privatnik gradi luksuzne stanove ili ne, nek se troše novci građana, a ti novci bi se mogli iskoristiti za nešto mnogo potrebnije.
Na primer, mogao bi se iskoristiti novac za EXPO za izgradnju 500 novih vrtića i škola, za rekonstrukciju i oprema 500 zdravstvenih ustanova ili npr. novac od nacionalnog fudbalskog stadiona za izgradnju 10 prečišćivača otpadnih voda sa pratećom kanalizacijom. Kada ovako posložite prioritete koji mi predlažemo, tada se borimo za grad po meri građana i jasno je da vi to ne želite, ali mi želimo i mi se borimo i zato biramo Beograd i zato biramo Dobricu Veselinovića za gradonačelnika i zato biramo Miloša Pavlovića za zamenika gradonačelnika i zato se borimo za sve naše ostale gradove i za Novi Sad i za Niš. Hvala vam.
Hvala vam.
Poštovani, imao bih nekoliko pitanja, a u vezi sa ključnom tačkom koja nedostaje na predloženom dnevnom redu današnje sednice, a to je iskopavanje litijuma i rizici koje ovo iskopavanje donosi.
Još pre dve i po godine 38.000 građana obratilo se zvaničnom narodnom inicijativom svojim narodnim poslanicima da se u ovoj Narodnoj skupštini donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Ovu inicijativu Saveza ekoloških organizacija Srbije i drugih ekoloških organizacija podržali su brojni profesori, stručna javnost, akademici i predstavnici različitih udruženja. Ova inicijativa, nakon što je primljena na pisarnici Narodne skupštine, sakrivena je, bolje reći – ukradena je, i nikad se o njoj nije raspravljalo.
Zato postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić – koji je status narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije?
Zeleno-levi front zahteva da se organizuje zasebna sednica Narodne skupštine o ovoj inicijativi, kako je to i predviđeno zakonom. Podneli smo dve krivične prijave protiv prethodnih predsednika Narodne skupštine zbog sakrivanja ove narodne inicijative. Da li je potrebno da i protiv sadašnje predsednice Skupštine podnesemo krivičnu prijavu da bi ona uradila ono što je po zakonu u obavezi da uradi? Mi znamo da je narodna inicijativa primljena na pisarnicu Skupštine, ali joj se nakon toga gubi trag. Neko mora da odgovara za to i zato ću danas postaviti pitanje svima onima koji su bili odgovorni za svaki korak po proceduri kako bi se ova narodna inicijativa našla pred poslanicima.
Zato postavljam pitanje sadašnjoj predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milici Nikolić – da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa zakonom? Ovo je trebalo da bude prvi korak nakon prijema na pisarnici Narodne skupštine. Da li je on urađen? Da li je nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, formirao komisiju za proveru potpisa same inicijative? Da li je nadležni odbor u predviđenom roku, a rok je bio 30 dana, obavestio Narodnu skupštinu da li je lista potpisnika u skladu sa zakonom?
Da pojasnim zarad građana, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, nakon predaje materijala potpise bi trebalo da proveri nadležni odbor Narodne skupštine i da utvrdi da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona, da li je prikupljen dovoljan broj potpisnika i potpisa za ovu inicijativu i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine i organizatore narodne inicijative. Zašto ovo do sada nije urađeno?
Takođe postavljam pitanje Jeleni Žarić Kovačević, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a gle čuda, nekadašnjoj predsednici nadležnog odbora skupštinskog, koja je očigledno unapređena u ministarku zbog sakrivanja ove inicijative – da li je proveru liste potpisnika narodne inicijative izvršilo ovo ministarstvo i obavestilo predsednika Narodne skupštine o utvrđenoj proveri i zašto to nije učinilo? Ministarstvo državne uprave bilo je nadležno i u obavezi da proveri potpisnike u elektronskom obliku i da uporedi podatke potpisnika sa podacima u biračkom spisku.
Poslednje pitanje upućujem ponovo predsednici Narodne skupštine – kada predsednica Narodne skupštine planira da postupi po zakonu i da stavi narodnu inicijativu na dnevni red sednice? Po zakonu, Narodna skupština je dužna da se o predlogu narodne inicijative izjasni na prvoj narednoj sednici redovnog zasedanja, a najkasnije u roku od šest meseci podnošenja same inicijative. Dve i po godine je prošlo, a to se nije desilo. Ako ste tako sigurni da je rudarenje litijuma ogromna šansa za razvoj Srbije, zašto onda bežite od rasprave u Narodnoj skupštini, u domu građana?
Građani Srbije su opravdano zabrinuti da se ne mogu poštovati postojeći ekološki standardi u ovako visokorizičnom projektu iskopavanja litijuma, a takođe veliko nepoverenje stvara i činjenicu da institucije ne rade svoj posao, da su institucije Srbije pod punom kontrolom SNS. U državi u kojoj ne rade institucije, u kojoj se izbori kradu, u kojoj Ustavni sud donosi odluku na dugme, a predstavnici vladajuće većine glasaju na zvonce, teško je uopšte zamisliti da će institucije štititi interese građana kada je u pitanju životna sredina. Mi imamo dokaze da se ekološki standardi ne poštuju širom Srbije, da kompanije, kako strane i domaće, krše zakone o zaštiti životne sredine dok iskopavaju različite rude.
Zeleno-levi front uvek će se suprotstaviti štetnim projektima, a pogotovo ovako štetnom projektu „Rio Tinta“, kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i podržavajući proteste građana na ulici.
Hvala, predsedniče Skupštine.
Opet ću morati da postavim pitanje o slučaju snimka sa naplatne rampe u Doljevcu. Pitanje za Osnovno javno tužilaštvo u Nišu – da li ste tražili kompletan snimak saobraćajne nezgode na naplatnoj rampi u Doljevcu? Prilikom te saobraćajne nezgode ubijena je, odnosno poginula je Stanika Gligorijević. Da li ste dobili snimak? Ukoliko niste dobili snimak, zašto niste preduzeli odgovarajuće radnje i pokrenuli postupak prema odgovornima i to postupak sprečavanja i ometanja dokazivanja? Ukoliko niste ni tražili, ko će u tužilaštvu da odgovara zbog ove nebrige?
Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS i direktora "Koridora Srbije" izazvalo je saobraćajnu nezgodu na naplatnoj rampi u Doljevcu i tom prilikom poginula je Stanika Gligorijević. Javnost je bila uznemirena, kako zbog ove saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, ali tako što je postojala opravdana sumnja da je vozilom upravljao tadašnji direktor "Koridora Srbije" Zoran Babić. Umesto njega, osuđen je njegov vozač, ali ostala je enigma da li je sud imao kompletan snimak sa naplatne rampe.
Prvo je pre dve nedelje MUP nudio zakulisne radnje porodici Stanike Gligorijević, da pogledaju snimak u policiji, ali bez prisustva advokata, a zatim je ministar Gašić u Skupštini rekao da se kompletan snimak nalazi u "Putevima Srbije". Tužilaštvo, jeste li vi tražili ovaj snimak?
Za razliku od vas, novinari portala „Nova S“ tražili su snimak i dobili su ga. Na tom snimku se ne vidi zapravo ko je upravljao vozilom. Mi ne možemo znati da li se ovde radi o kompletnom snimku. Na tužilaštvu je da to ispita i zato pozivam tužilaštvo da počnu da rade svoj posao. Možete za početak da kažete jeste li se obratili policiji, jeste li se obratili "Putevima Srbije" ili da pitate Aleksandra Vučića koji tačno je on to snimak video koji ga je uznemirio. Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je Milutin, sin Stanike Gligorijević, tražio je pravdu kako bi njegova porodica dobila preko potreban mir.
Pitanje za ministarku zdravlja i za ministra finansija – šta ćete uraditi da uvedete plaćeni staž za naše mlade lekare i lekarke koji su u obavezi da u bolnicama i u našim zdravstvenim ustanovama obavljaju stažiranje od šest meseci do godinu dana?
Juče su studenti Medicinskog fakulteta protestvovali, jer su zbog promene kriterijuma dodele Dositejeve stipendije vrlo odlični studenti Medicinskog fakulteta ostali bez stipendije. Na ovaj način dovedeno je njihovo studiranje i završavanje fakulteta u pitanje.
Međutim, postoji još jedan ozbiljniji problem sa kojim se oni suočavaju, a to je neplaćeno stažiranje u našim bolnicama i zdravstvenim ustanovama, a nakon toga ih čega borba za odgovarajuću specijalizaciju.
Ministarka zdravlja je pre nekoliko meseci obećala da će učiniti sve da se uvede plaćeno stažiranje. Međutim, naši studenti su i dalje stavljeni pred izbor – ili odlazak u zemlje EU gde ih čeka posao ili da ostanu u Srbiji gde ih čeka nesigurna budućnost. Ukoliko se ne reše ovi osnovni problemi sa kojima se suočavaju naši mladi lekari i lekarke, opravdano se možemo zapitati za koga radi naše Ministarstvo zdrava i Ministarstvo finansija? Za nemačke građane ili za građane Srbije? Za koga mi školujemo naše lekare i lekarke, zarad građana ili zarad potreba drugih država za medicinskim osobljem i lekarima?
Takođe, imao bih još jedno pitanje za Visoki savet tužilaštva. Da li je tačno da ste na sednici 19. juna, nasuprot i protivno pravosudnim zakonima, izvršili izbor tužilaca? Da li je tačno da su kandidati izabrani, a da prethodno nije pribavljeno mišljenje Kolegijuma tužilaštva koje je po zakonu obavezno? Da li je tačno da je na ovoj sednici izabran Lazar Lazović, kum i najbliži saradnik beogradskog višeg tužioca Nenada Stefanovića? Na kom mestu se prvobitno na rang listi nalazio Lazar Lazović? Da li je istina da je volšebno isplivao na vrh liste?
Da li je tačno, ovo je pitanje upravo za one članove VST koji su iz reda istaknutih pravnika, da li je tačno da ste na sednici glasali za kandidate, a da pre toga niste obavili razgovor sa kandidatima?
Zarad građana podsetiću – u ovoj Skupštini u februaru su izglasani novi pravosudni zakoni. Vlast se ponosila time i govorila da se radi o reformi pravosuđa i tužilaštva. Međutim, članovi VST umesto da rade po novim zakonima i da pokrenu novu proceduru za izbor tužilaca oni su radili po nepostojećim i starim zakonima i po staroj proceduru.
Jel to reforma pravosuđa i tužilaštva kojom se ponosite?
Hvala vam.
Hvala vam predsedniče Skupštine.
Postavio bih pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova i za ministarku kulture – šta ste uradili i šta ćete uraditi da se zaustave pretnje koje se proteklih dana upućuju glumcima i glumicama u Srbiji? Šta ćete učiniti da se zaustavi širenje mržnje i pozivanje na nasilje prema glumcima, a pogotovo kada to pozivanje na nasilje i širenje mržnje dolazi od najviših državnih funkcionera, poput potpredsednice Narodne skupštine Sandre Božić?
Mesec dana stotine hiljada građana protestuje, izlazi na ulice, želeći samo jedno – Srbiju bez nasilja. Građani traži pravdu i odgovornost, traže da se zaustavi sistemska promocija nasilja u medijima i javnom prostoru, traže da članovi Saveta REM-a budu smenjeni, jer oni svojim nečinjenjem odobravaju promociju verbalne i fizičke agresije u medijima, traže da se oduzmu nacionalne frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, traže da se ukinu tabloidi koji sistemski šire dezinformacije i laži i sluđuju građane, traže da RTS postane javni servis, a ne da ćuti o ključnim društvenim dešavanjima u Srbiji, traže i ostavke ministra unutrašnjih poslova i šefa BIA, traže i zahtevaju jednu novu Srbiju – Srbiju solidarnosti, brige i razumevanja.
Građanima su se pridružili i glumci, stali su uz svoje građane. Svi žele da uspostave sistem koji radi za građane i brine i o građanima. Umesto da vlast čuje vapaj i krik i odmah sprovede zahteve sa protesta „Srbija protiv nasilja“, predstavnici vlasti ponašaju se neodgovorno i dolivaju ulje na vatru i šire mržnju.
Ovaj put crtaju se mete na glumcima i glumicama. Tako je Sandra Božić, potpredsednica Skupštine, sebi dala za pravo da u starom radikalskom maniru iz 90-ih godina napada glumca Milana Marića, daje sebi za pravo da određuje ko je Srbin, ko je antisrbin, ko je izdajnik.
Ovakvo pozivanje na nasilje i širenje mržnje dovodi do toga da se deci glumice Tamare Dragičević preti. Istovremeno, na društvenim mrežama šire se dva snimka u kojima se targetira preko 40 glumica i glumaca, koji se optužuju za veoma opasnu stvar, a to je rušenje ustavnog poretka. Zašto se za to optužuju? Zato što su se drznuli da kritikuju vlast, drznuli su se da stanu uz građane, drznuli su se da podrže proteste „Srbija protiv nasilja“.
Još jedno pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova – da li je istina da je MUP ponudio porodici Stanike Gligorijević da pogledaju snimak ubistva na naplatnoj rampi, ali tajno, bez prisustva advokata? Zbog čega je taj snimak u posedu MUP-a? Da li je MUP dostavio taj snimak tužilaštvu? Ukoliko nije, ko će odgovarati za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja?
Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS, direktora Koridora Srbije, Zorana Babića izazvalo je saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi u Doljevcu. Tom prilikom ubijena je Stanika Gligorijević. Javnost se uznemirila zbog ovog događaja, ali su se takođe uznemirili, jer su postojale opravdane sumnje da je vozilom upravljao upravo Zoran Babić, direktor Koridora Srbije. Umesto njega, za ovo delo osuđen je njegov vozač, ali sud nikada nije pogledao kompletan snimak sa naplatne rampe u Doljevcu.
Međutim, već četiri i po godine se ovaj snimak, ključna dva minuta snimka, kriju od tužilaštva, kriju od porodice i kriju od građana Srbije. Zna se da snimak postoji, ali se krije. Zašto se krije?
Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je i Milutin, sin Stanike Gligorijević. Odlazeći ministre unutrašnjih poslova, on je tražio samo jedno - pravdu. On nije tražio da mu se nude neke nove zakulisane radnje, što sada čini MUP na ovaj način, pozivajući da pogledaju snimak tajno bez prisustva advokata.
Pravda podrazumeva da se taj snimak dostavi tužilaštvu. Pravda podrazumeva da odgovaraju oni koji su krivi. Pravda podrazumeva da porodica Stanike Gligorijević dobije preko potreban mir. Hvala vam.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |