Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što postavim pitanja nadležnom ministarstvu, zarad građana da prvo pojasnim situaciju oko ugrožene energetske bezbednosti Srbije. Od 9. oktobra ove godine stupile su američke sankcije prema NIS-u, jer je kompanija u ruskom vlasništvu. Ove sankcije najavljene su još u januaru ove godine. Znači, bezmalo 10 meseci vlast ništa nije preduzela. Tražila su se samo odlaganja, ali se u međuvremenu nije radilo na pronalaženju rešenja. Osam puta su sankcije odlagane, toliko puta vlast ništa nije preduzela.

Šta su momentalne posledice sankcija? Građani su se već i sami uverili da ne mogu da plaćaju na NIS-ovim pumpama platnim karticama Vize, Masterkarda, Amerikan Ekspresa, a verovatno neće moći ni Dina karticama. Daleko veći problem je što je JANAF, jadranski naftovod, raskinuo postojeći ugovor sa NIS-om o snabedavanju sirovom naftom. To je jedini izvor snabdevanja NIS-a preko potrebnom sirovom naftom.

Šta su verovatno sledeće posledice sankcija? Poskupljenje naftnih derivata, benzina i goriva, pad industrijske proizvodnje, BDP i ekonomije, nestašica nafte i naftnih derivata, benzina i goriva.

Stoga, pitanje za ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović – koje ste mere preduzeli da ne dođe do uspostavljanja sankcija NIS-u, ne računa se strategija noja i zabadanje glave u pesak u nadi da će se problem rešiti sam od sebe? Dodatno, koje mere preduzimate kako bi prestale sankcije i kako bi se sprečilo da dođe do nestašica nafte, benzina i drugih goriva na pumpama u Srbiji, ne računa se štampanje priručnika iz 90-ih o pretakanju goriva i izrada skripte – sam svoj majstor, napravi dizel u 10 koraka?

Glavno pitanje – zašto niste učinili jedinu ispravnu meru i nacionalizovali NIS koji je pod većinskim vlasništvom Rusije, jer se znalo da će do ovih sankcija doći?

Zarad građana, ZLF je poslednjih godinu dana upozoravao da je jedini mogući način da izbegnemo sankcije nacionalizacija NIS-a, da se kompanija vrati u ruke Srbije, da povratimo energetski suverenitet i bezbednost i zato smo predlagali konkretna rešenja. Tražili smo još pre dve i po godine da se uvede ekstra oporezivanje onih kompanija koje su imale enormne zarade zarad napada Rusije na Ukrajinu. To su pre svega energetske kompanije koje su zbog poskupljenja energenata imale lukrativne zarade, a da nisu ništa poboljšale svoje usluge.

U celoj Evropi je takav porez uveden, samo naša vlast ništa nije učinila povodom toga. Da smo već dve i po, tri godine primenjivali ovaj porez imali bismo dodatni kapital, osnovu za nacionalizaciju većinskog dela NIS-a i izbegli bismo sankcije.

Vlast sve ove godine govori da je neprihvatljiva nacionalizacija NIS-a, jer bismo time ugrozili gasni sporazum sa Rusijom, a samim tim i dotok ruskog gasa. To je još jedno opravdanje da se ništa ne uradi.

Dokle smo došli? Rusi nisu ponudili dugoročni ugovor o snabdevanju gasom, samo kratkoročne ugovore, a jučerašnjom odlukom, odnosno predlogom odluke EU da od 1. januara 2026. godine mogu da budu zabranjeni svi kratkoročni ugovori o uvozu ruskog gasa na teritoriju EU, a posledično i do transporta ka Srbiji, nema nafte ni gasa.

Stoga postavljam pitanje predsedniku skupštinskog Odbora za privredu, razvoju, trgovinu, turizam i energetiku Dušanu Bajatoviću. Da li će pozvati na sednicu Odbora direktora Javnog preduzeća „Srbijagasa“, tj. samog sebe, da objasni kako će se od početka sledeće godine grejati građani Srbije? Da li će na sednicu skupštinskog Odbora pozvati direktora „Gastransa“ i člana Nadzornog odbora „Jugorosgasa“ tj. samog sebe, da objasni kojim će se to cevovodima transportovati gas do Srbije?

Dragi građani, ukoliko vam bude hladno tokom grejne sezone ili ukoliko se budete mučili da platite skupe energente, znajte da je to zato što je postojeći sistem koruptivan do srži, jer oni koji bi trebali da brinu o tome da imamo grejanje tokom grejne sezone, brinu samo o sopstvenim apanažama, kao što je primer predsednik skupštinskog Odbora Dušana Bajatovića, čija su mesečna primanja u firmama u vlasništvu ili suvlasništvu Srbije, mesečna primanja, oko 35.000 evra.

Takođe, znajte građani da postoje i rešenja koja su moguća da se primene da ne bismo bili u ovoj situaciji, a preduslov za to je smena ovog koruptivnog režima koji nas i skupo košta i ugrožava. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Zarad građana ja bih da podsetim da su ovo jedno 16, 17 izmene Zakona o planiranju i izgradnji. U gotovo svim izmenama učestvovala je postojeća ministarka, s obzirom da je 22 godine u ministarstvu i gotovo ni jedan problem nije rešavala, nego su se problemi samo nagomilavali.

Podsetiću da je jednim prethodnim izmenama, znači, pre nekih godinu i po dana, sadašnja ministarka, kao i tadašnji ministar Goran Vesić i ministar Mali su činili jedan besplatan poklon njihovim naprednjačkim tajkunima kada su izmenili postojeći Zakon o planiranju i izgradnji i omogućili besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u prava vlasništva. Time su omogućili njihovim tajkunima da firme koje su kupili odvedu u stečaj, što su već uradili i da onda koriste dato zemljište, kao građevinsko zemljište, da bi mogli da grade svoje kvadrate, svoje stanove, svoje zgrade i enormno zarade.

Postojećim sada predloženim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, oni dodatno idu na urušavanje standarda gradnje i umesto, a govorili smo o tome više puta, umesto da pad nadstrešnice i pogibija šesnaestoro ljudi, šesnaestoro naših građana bude opomena i da se krene ka podizanju standarda gradnje, nadležno ministarstvo upravo radi suprotno. Postojećim izmenama oni omogućavaju da se gradi, tako da se uopšte više ne mora osvrtati na zaštitu kulturnog nasleđa, to izbacuju, njih više ne interesuje nikakva studija zaštite kulturnog nasleđa. To više nije potrebno, ako neki njihov tzv. investitor želi da gradi. Takođe, više neće biti po ovim izmenama potrebno i da se brine o zaštiti životne sredine. Studija zaštite životne sredine se izbacuje eksplicite iz teksta samog zakona.

Ovo što sada rade ovim amandmanom jeste da naknadno legalizuju ono što su već uradili kada su otvarali nezavršenu deonicu od Pakovraće do Požege i kada su baš pod nekim pritiskom želeli da je otvore i da pokažu da je sve u redu, osim što ta deonica nije bila završena pa signalizacija na primer u tunelima nije adekvatno radila i to su znali. Tada su prekršili postojeći Zakon o planiranju, a sada su se dosetili da legalizuju naknadno to što uradili i ovim izmenama omogućiće se da prosto građani budu zamorci, da testiraju puteve, preskupe puteve i pretplaćene puteve zbog njihove ugradnje, da građani testiraju svojom bezbednošću da li je to u redu i zato nemojmo se začuditi ukoliko pri otvaranju nekog sledećeg puta kažu – ovaj šoder i šljunak reprezentuje novi autoput. Hvala vam.

Hvala.

Hajdemo da malo zarad građana objasnimo šta se ovde dešava i šta se dešavalo. U protekloj nedelji, u proteklim danima, vladajući režim pokušao je da odbrani neodbranjivo, da im je stalo do običnih građana, da im je stalo da obični građani budu svoj na svome, ali ono što ne mogu da objasne jeste zapravo kako smo to došli u situaciju da nam svaki drugi izgrađeni objekat u Srbiji nije upisan u katastar? I to ne uspeva da nam objasni nadležna ministarka koja je 22 godine u Ministarstvu, od toga poslednjih 10 godina se bavi primenom, odnosno nije primenjivala Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. godine. I hajde da kažemo suštinu.

Oni ovaj zakon ne donose zbog običnog čoveka, ne zbog onog čoveka koji je bio primoran iz raznih materijalnih razloga i zbog toga što je tokom 90-ih, sankcija, loše živeo, upravo zbog ovog režima, ne, oni ne donose zbog takvog običnog čoveka, nego donose ovaj zakon da bi legalizovali divlju gradnju njihovih kriminalnih investitora, da bi njima legalizovali stanove, zgrade i lamele koje su izgradili i da bi im omogućili lukrativnu zaradu, enormnu zaradu koju oni ne bi imali da su radili i gradili po zakonu.

Ono što mi imamo situaciju jeste da u proteklih 10 godina nadležna ministarka nije primenjivala zakon. Naprotiv, omogućavala je i tada da se legalizuje ono što nije moglo da se legalizuje. Po starom zakonu, još uvek važećem, sve što nije građeno ili nije započeta gradnja pre 2015. godine nije moglo da se legalizuje, Srpska napredna stranka pokazala je da uz pomoć mita i korupcije očigledno može.

Podsetio bih samo na njihovog, na primer, bivšeg predsednika opštine Palilula, Aleksandra Jovičića, na takođe sekretara SNS za ozakonjenje objekata u Beogradu, braću Stajić, kažem braću, jer jedan je bio sekretar a drugom je pripala upravo nelegalno podignuta zgrada.

Zbog ovakvih ljudi, da više njihovi ljudi ne bi završavali u zatvoru, oni donose ovaj zakon kako oni više ne bi morali da plaćaju mito i korupciju, kako ne bi ostao i promil šanse da završe u zatvoru nego mogu sada lepo legalno da legalizuju svoju divlju gradnju, svoje stanove i zgrade koje su gradili na jedan nezakonit način. I ono što prećutkuju, jeste da će neko biti svoj na svome kao mali, običan građanin, koji će jedva da legalizuje svoju kuću, malu kuću koja mu predstavlja porodični dom, dok će njihovi ljudi da legalizuju trospratne vile, da legalizuju zgrade, stanove i na taj način enormno zaraditi. A pri tom, nadležna ministarka pokušava ovim zakonom da sebe liši odgovornosti i kaže da država neće proveravati da li su ove zgrade i ovi stanovi njihovih investitora sigurni za korišćenje.

Mi smo našim amandmanom predložili da se uvrsti datum, kada govorimo o satelitskim snimcima koji su osnov da se vidi da li nešto sada može biti legalizovano, jer ako ne uvrstimo datum, to znači da onda može i 2026. i 2027. godine da se nešto nelegalno gradi a da se po ovom zakonu to isto upisuje u katastar. Prosto, mi znamo da će oni da krše i zakone koje su i sami doneli i mi znamo da ovaj zakon opet se neće poštovati, i ovako loš zakon se neće poštovati, ali na nama je da pokušamo da ukažemo građanima kako on može da se poboljša.

Ono što jeste ključno, da će građani biti svoj na svome kada srušimo ovaj kriminalni režim. Hvala vam.

Hvala vam.

Mi smo podneli sličan amandman da se rok koji građani imaju nakon što se otpočne sa primenom ovog zakona produži sa 60 dana na 120 dana iz prostog razloga što na primer po ovom zakonu država sebi daje rok od 45 dana da uradi svoj deo obaveza, a država svakako ima više kapaciteta nego običan građanin, a pogotovo onaj običan građanin zbog kojih kažete da donosite ovaj zakon, a svi znamo da ovaj zakon donosite zbog vaših kriminalnih investitora, koji su verovatno u niskom startu, već imaju na pozivu ili na dugme nekoga iz države ko će im brzinski pisati ovo u katastar. Tako da ako vam je stvarno stalo, a odbijanje ovog amandmana pokazuje da vam nije stalo do običnih građana, onda biste rok morali da produžite za njihovo postupanje barem na 120 dana.

Time biste iole bili fer prema građanima, kao i prema onim građanima koji su po starom Zakonu o ozakonjenju podneli svu dokumentaciju uz sve plaćene takse i plaćene izrade projekata, geodeta itd. a zbog vašeg javašluka njihovi zahtevi nikada nisu rešeni i dalje stoje u vašim fiokama.

Ako vam je stalo do običnog građanina, a nije, morali ste još neke druge predloge akata iz zakona staviti na ovaj dnevni red, predloge za koje smo svi ovde zajedno u opozicionim klupama predlagali, različite predloge, a zbog odbijanja tih predloga nama su, a verujem i drugim kolegama, stizalo pregršt pisama, imejlova, poruka upravo od običnih građana.

Sada bih da se osvrnem na jedno pismo koje smo dobili, gde se izražava duboko nezadovoljstvo i razočarenje zbog činjenice da Predlog zakona roditelj-staratelj, nije stavljen na dnevni red. Taj predlog je predložila koleginica Tatjana Pašić. Vi ste ga glat odbili.

Nama su u međuvremenu pisali mnogi građani, ljutiti, razočarani upravo takvim vašim postupkom. Kažu i sami, izazvalo je veliko ogorčenje među roditeljima, starateljima i porodicama širom Srbije koji se već godinama bore sa brojnim sistemskim poteškoćama.

Govori se dalje u pismu da se ovde radi o elementarnoj ljudskosti, elementarnoj pravdi i opstanku porodica koje svakodnevno snose posledice neuređenog sistema starateljstva i roditeljskih prava.

Ako vam nije bila dovoljni možda argumentacija sa ove strane, građanin, a ovo je upravo majka dečaka koji ima autizam, kaže da neki od razloga za hitno postupanje jeste da su porodice svakog dana u sve težem položaju, da zakon ima podršku građana i javnosti, ali očigledno ne vašu podršku, da svaki izgubljeni dan znači izgubljenu nadu. Iza ovog predloga zakona, kažu dalje, stoje stvarni ljudi, stvarne sudbine i deca koja rastu u neizvesnosti, a vas to očigledno nimalo ne zanima, nego samo da uknjižite stanove i zgrade vaših kriminalnih investitora.

Hvala vam.

Hvala vam.

Hajde da zarad građana ponovimo neke očite istine i činjenice o ovom zakonu a koje vladajuća većine neuspešno pokušava da sakrije svo ovo vreme.

Znači, šta je ključna motivacija njihova za ovaj zakon? On im služi isključivo za legalizaciju divlje gradnje njihovih kriminalnih investitora. Oni su odgovorni za to što proteklih 10 godina, od prethodnog Zakona o ozakonjenju, je divljala i bujala divlja gradnja i što je bila podsticana korupcija i ozakonjenje onih zgrada i stanova njihovih investitora koji nikako nisu mogli da se ozakone jer su građeni posle 2015. godine.

Takođe, sada će upravo tim investitorima po ovom zakonu biti još lakše da legalizuju svoje nelegalno sagrađena stanove i zgrade jer neće biti potrebe da plaćaju mito i korupcije, moći će samo da kliknu i da sada ozakone sve što su nelegalno gradili, sve zgrade koje su nelegalno gradili u proteklim godinama. Samim tim ova vlast im omogućava da lukrativno zarade a da ništa ne moraju, zapravo, da plate od taksi u budžet Republike Srbije.

Takođe, ono što isto ova država čini jeste da ovim zakonom još jedanput pokazuje da im ni malo nije stalo do ove države jer kažu – mi ćemo da uknjižimo sve ove objekte, ali niko neće proveriti njihovu sigurnost i njihovu bezbednost.

U celosti ovo je njihova motivacija, znači da pomognu svoje kriminalne investitore, a baš ih briga da li će građani biti svoj na svome i da li će se nekome srušiti plafon na glavu.

Mi smo podneli amandman u kome takođe tražimo da se uvrsti konkretan datum, konkretna godina do kada je nešto moralo biti izgrađeno. U prethodnom zakonu su makar stavili da je to bio novembar 2015. godine. Tada je ministarka pompezno najavila – nema više divlje gradnje posle ovog datuma. Onda sve vreme nelegalna gradnja. Sada u ovom predlogu zakona čak ni datum ne stavljaju. Čak ni datum do kad je nešto trebalo da se gradi, pa onda može da uđe u proceduru ovog zakona.

Mi našim amandmanom tražimo da se jasno kaže da je to makar ova godina jer ovako ovaj zakon može da služi i 2027. i 2028. godine i da zapravo dozvoli nelegalnu gradnju jer će uvek moći doći do legalizacije.

Ima jedna dodatna stvar. Sve vreme pričaju kako ovaj zakon donose zbog običnog građanina, zbog onoga ko živi u malom porodičnom domu, itd., a onda kada ispadne da se taj porodični dom nalazi na privatnoj parceli vlasnika doma koja je u međuvremenu zbog menjanja prostornih planova potpala da bude prenamenjena, ta parcela, za javnu svojinu, e tu, tu država kaže – tu ne brinemo o malom porodičnom čoveku, njemu ćemo samo isplatiti vrednost građevinskih radova a nećemo otkupiti kuću po tržišnoj ceni.

Znači, za njihove investitore njima može i zgrade i stanovi, luk zarada, a za običnog porodičnog čoveka vama ćemo u najboljem slučaju samo da platimo građevinski materijal.

Pre nego što pređem na sam amandman moram da se osvrnem na nešto što je bilo rečeno. Jedna od prethodnih govornica ili govornika kažu da sada SNS napokon ima viziju da reši problem divlje gradnje. Pa gde ste vizionari, trebalo vam je samo 13 godina. Gde ste bili? Jel vi to 2020. godine niste bili na vlasti? Jel ministarka nije bila u ministarstvu, jel nije ona 2015. godine obećavala da nema više divlje gradnje? Šta je bilo tada sa vizijom? Kako to da ste u međuvremenu isto našli i treba da vam verujemo da sada neće biti divlje gradnje?

Hajmo ponovo da spomenemo istinu i činjenice. Godine 2015. kažete nema više divlje gradnje, rešimo ćemo ovih milion i 600 hiljada nelegalnih objekata, 2025. godine kažete evo rešićemo ovih dva miliona i 100 hiljada objekata koji su u potpunosti nelegalni i još dodatno rešićemo i ovih dva miliona i 700 hiljada objekata koji su takođe, kako vi kažete polulegalni, ali više nelegalni.

Šta je bilo? Kako to 13 godina niste uspeli da se izborite sa ovim i sada treba da vam verujemo da ćete sada uraditi sve kako treba, sve po zakonu, da svako bude kako vi kažete svoj na svome, ali neko u vili, neko pri prodaji stanova i zgrada, a neko će se bome pomučiti da svoju nadograđenu porodičnu kuću ozakoni.

Ovim amandmanom mi smo tražili da se eksplicira da oni objekti koji su građeni na javnoj svojini, u zaštićenim zonama prirodnog dobra, zonama kulturnog dobra, da takvi objekti ne mogu da se legalizuju što i sami kažete, ali smo dodali da moraju da nakon što se upiše svojina na Republiku Srbiju, da se i sruše. Ne da se upiše svojina na Republiku Srbiju, ti objekti ne bi trebalo da postoje.

Koji su npr. to objekti. Evo da damo jedan primer, Nacionalni park Đerdap. Direktor nacionalnog parka 2022. godine optužen da je sam uticao da se nelegalno sagrađena njegova vikendica u parku kojim bi on trebao da upravlja i da štiti, da se takva nelegalno sagrađena vikendica ozakoni. Sada mi treba da verujemo da je on jedini, da ovde nisu sagrađene vile vaših kriminalnih investitora koje ćete kao vi da srušite, a zapravo nećete, jer sam ubeđen da će ovim procesom upisivanja na Republiku Srbiju zapravo oni nastaviti da koriste ove objekte i da budu svoj na svome. Hvala.

Hvala.

Pre nego što pređem na amandman da se osvrnem samo na prethodnog govornika.

Kaže – ministarka je stručna osoba, dobro je radila svoj posao sve ove godine. Pa, kako? Kako neko može dobro da radi posao ako je zadužena da sprovede Zakon o ozakonjenju, da zaustavi divlju gradnju, donesen zakon 2015. godine, 1,6 miliona nelegalnih objekata, 10 godina kasnije dva miliona 100.000 nelegalnih objekata, nelegalno izgrađenih? Kako je onda neko radio dobro svoj posao? Kako?

To je isto kao kada biste rekli – dobra je ova policija, diluje drogu, prebija studente i građane. I, kada to izgovorimo bude mi jasna vaša logika kako možete da pohvalite ministarku. Ono što u normalnoj državi nikako nije dobro to je vama super.

Mi smo ovim amandmanom predložili opet da kada se spominje satelitski snimak koji je osnov da li nešto može da se upiše, svojina, jel da, po ovom zakonu, da se precizira iz koje godine je taj satelitski snimak. Da li je iz 2025. godine, neke prethodne ili ćete reći – može i 2026, 2027. godina.

Meni je jasno, vi ste prošlog puta obećali i rekli tačan datum posle kojeg ne može da se nešto ozakoni, pa je moglo tako da razumem, ali ako ovo je bio neki perventiran napad vaše iskrenosti onda ste onako iskreno mogli da kažete kada ste obrazlagali prethodne zakone da ćete, na primer, da zvanično ukinete upotrebnu dozvolu. Jer, evo vidimo, obrazlaže ministar – može i bez upotrebne dozvole, kada vam se žuri da što pre zaradite, pa mogu svi objekti, svi infrastrukturni objekti da budu bez upotrebne dozvole da biste što pre zaradili. Takođe, videli smo, mogu i stanične železničke zgrade bez upotrebne dozvole, može i pruga bez upotrebne dozvole. Sve može zarad vašeg PR koji nas i skupo košta, a na kraju i bezbednosno ugrožava.

Hvala vam.

Hvala.

Hajdemo ponovo zarad građana. Pročitaću predlog zakona, stav 2. član 5. – Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekata, dela objekata, odnosno posebnog dela objekta upisanih u evidenciju nepokretnosti i pravima nad njima po odredbama ovog zakona.

Ko garantuje? Kaže – korisnik i vlasnik objekta prihvata rizik korišćenja. Ja bih stvarno voleo da vidim kako teče taj misaoni proces u ministarstvu, ako je uopšte ministarstvo pisalo ovaj predlog zakona, ili ako je ministarstvo slušalo kako im Aleksandar Vučić diktira ovaj predlog zakona.

Kako ide taj misaoni proces? Kažu – okej, građani skupe dokumentaciju i onda to predaju opštini, kaže – ne, ne, ići će to elektronskim putem, oni to kliknu, to nama stigne u program. Kaže – dobro, dobro, znači, mi otvorimo, vidimo tu dokumentaciju i onda naš inspektor izađe i proveri objekat ili zovemo geodeta ili koje tačno stručno lice. A ne, pa nemamo mi resurse za tako nešto. Što bi inspektor proveravao konstrukciju objekta da li je to sigurno, statiku. Ne, ne, ne. Aha, znam, razmišljaju. Znate, možda se nešto sruši, kao što je npr. nažalost, pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu i sad ipak neko mora u zatvor. Postoji šansa da neko ode u zatvor. Znate, mi u ministarstvu ne bismo voleli da ponovo neko naš ode u zatvor. Da, da, da. Hajde da uradimo jednu stvar. Hajde da stavimo npr. nešto kao vlasnik objekta, dela objekta, posebnog dela objekta u čiju korist bude upisano pravo svojine u skladu sa odredbama ovog zakona, prihvata rizik korišćenja objekta i on je odgovoran ako se nešto sruši.

U, ovo je fantastično, kako je ovo dobro. Da, da, da, znam, i reći ćemo nešto kao – to je UN-habitat, to tamo tako kažu, nećemo da ulazimo u to da li je nešto dobro, nego mi branimo dom. Da, da, dom, tako je. Daj sad samo neki onako baš dobar slogan, nešto kao običan čovek, pa ide svoj na svome. Da, da, da, svoj na svome. Nećemo valjda da proveravamo naše investitore, ne daj Bože da vidimo da su nešto pogrešno uradili, pa da mi budemo odgovorni.

Dajte, molim vas, da imamo jedan amandman, da promenimo slogan, neka bude iskreno svoj na svome do sledeće katastrofe.

Poštovani građani, izmene Zakona o EKSPU jesu opasno igranje sa bezbednošću građana Srbije. Umesto da nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu idemo ka podizanju standarda gradnje, kako više niko ne bi stradao zbog režimske korupcije, vlast ne odustaje od namere da svi objekti i svi infrastrukturni objekti koji su u službi Međunarodne izložbe EKSPO, koji se nalaze na teritoriji prostornog plana ili se nalaze i van teritorije prostornog plana mogu da se koriste bez upotrebne dozvole do dve godine. Po njima biće dovoljno samo pozitivno mišljenje Komisije za tehnički pregled koja je inače po Zakonu o planiranju i izgradnji samo jedan od mnogih dokumenata koji su potrebni da bi se neki objekat mogao smatrati sigurnim, da ima žig da je bezbedno.

O kojim se objektima ovde radi koji će moći da se koriste bez upotrebne dozvole? Nije to samo Sajam i paviljoni, kao što je rekao ministar Mali, radi se i o nacionalnom stadionu i o smeštajnim objektima, hotelima i apartmani, o poslovno-stambenim objektima, o bazenima i drugim objektima za vodene sportove, o pristaništu za čamce, o železničkoj pruzi do Surčina i do nacionalnog stadiona, kao i mnogi drugi objekti koji se planiraju graditi novcem građana Srbije na teritoriji prostornog plana, koji se inače prostire od Surčina do Ostružnice. Ali, ni ovo im nije dovoljno, takođe planiraju i po zakonu i po planu da omoguće da se i objekti koji se grade van prostornog plana ukoliko su neophodna infrastruktura ili kažu da je u službi EKSPO da i ti objekti mogu da se koriste bez upotrebne dozvole, a šta će to biti to ćemo tek saznati.

Suština je da će svi ti objekti biti nebezbedni po građane Srbije jer neće imati upotrebnu dozvolu, a ministar Mali se hvali da će kroz te objekte da prodefiluje tri do četiri miliona građana. Tri do četiri miliona građana ulaziće u objekte neznajući jesu li oni sigurni i bezbedni. Dakle, EKSPO je tipičan primer naprednjačke ugradnje koja nas i skupo košta, a na kraju i bezbednosno ugrožava.

Obrazlažući zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima nadležna ministarka čas to predstavlja kao legalizaciju, pa onda kaže ipak ozakonjenje, pa onda kaže – ne, ne, ipak se samo evidentira svojina ali će vlasništvo da bude upisano sa zvezdicom. Ni sama ne zna da li je odgovorna za sadašnje stanje stvari gde svaki drugi izgrađeni objekat u Srbiji nije upisan u katastar nepokretnosti.

Dragi građani, oprostite, ipak je ona samo 22 godine u Ministarstvu. Od toga se poslednjih 10 godina bavila sprovođenjem Zakona o ozakonjenju objekata.

Šta je suština? Zašto su ovako nejasni? Jer pokušavaju da sakriju pravu motivaciju za donošenje ovog zakona, a to je da on služi za legalizaciju divlje gradnje njihovih kriminalnih investitora kojima će omogućiti da nelegalno izgrađene objekte, zgrade i stanove prodaju i da enormno zarade, daleko više nego što bi zaradili da su radili i gradili legalno.

U proteklih 10 godina, dok je nadležna ministarka bila zadužena za sprovođenje Zakona o ozakonjenju, tada državna sekretarka, bujala je divlja gradnja i korupcija. Dozvoljavali su i podsticali su kršenje Zakona o ozakonjenju, omogućili legalizaciju stanova i zgrada koji nikako nisu imali pravni osnov da budu legalizovani jer je gradnja bila započeta nakon 2015. godine, godine koju je ova ministarka pompezno najavila da posle 2015. godine neće biti divlje gradnje. Ali, ne može da objasni kako smo onda došli u situaciju da tada kada je bilo 1,6 miliona nelegalno izgrađenih objekta danas završavamo sa 2,1 milion objekata koji su nelegalni, građeni bez ikakve građevinske dozvole, ikakve kontrole, niko nije proveravao statiku i konstrukciju tih zgrada i kuća. Pored toga imamo 2,7 miliona objekata koji nemaju upotrebnu dozvolu ili su nadograđeni bez građevinske dozvole, prijavili jedan građevinski projekat a sazidali sasvim nešto drugo. Ko je odgovoran za ovo? Nadležna ministarka i naprednjački kriminalni režim.

Kad smo kod kriminala i korupcije da podsetimo građane šta se dešavalo u proteklih 10 godina. Naprednjački sekretar za ozakonjenje u Beogradu Nemanja Stajić ozakonio je preko 300 objekata u vrednosti od preko milijardu evra iako nije bilo zakonskog osnova, opet građenih posle 2015. godine. I gle čuda, jedna takva zgrada od 3.300 metara kvadratnih bila je upisana u vlasništvo brata koji je bio zadužen za ozakonjenje. Hoćete li još primera?

Da li vas trebam podsetiti na bivšeg predsednika opštine Palilula, naprednjačkog predsednika Aleksandra Jovičića koji je zajedno sa građevinskim inspektorima legalizovao zgrade investitora koji su kršili zakon, koje nisu mogle da budu legalizovane. Građene su posle 2015. godine. Pri hapšenju pronašli su 300.000 evra, 11 miliona dinara, skupocene satove. Njive, voćnjake, kuće ima upisane u svoju svojinu.

Sad bi trebali da pomislimo da su oni jedini među vama koji su se ovako ponašali? Stvarno teško. Stvarno teško možemo da poverujemo u to. Pre će biti da su oni stali na žulj nekome mnogo većem među vama.

Takođe, sada će svim ovim investitorima, vašim investitorima biti funkcionalnije i jednostavnije. Nema više potrebe za mitom i korupcijom, sad će legalno moći da ozakone nešto što je nelegalno građeno. To je vaša osnovna motivacija za ovaj zakon.

Kada kažete – svoj na svome, kako reklamirate ovaj zakon, prećutite da će neko biti svoj na svome u trospratnoj vili, pri prodaji i zgrada i stanova, a neko će ipak biti svoj na svome u maloj porodičnoj kući, a to običnog građanina koristite da reklamirate zapravo poklon koji radite vašim investitorima.

Pritom, nadležna ministarka i država hoće sebe da liše odgovornosti. Kažu – mi nećemo proveravati da li su ovi objekti sigurni i bezbedni. Pa, bolje da ste rekli –evo, mi vam ukidamo državu. To je iskrenije. Neće više postojati država, mi nećemo da se bavimo bezbednošću građana. Ako se nešto sruši, po vama, krivi su građani. Svoj na svome dok plafon ne padne na glavu.

Ono što prećutkujete jeste da se ovde radi i objektima firmi. To su sale za venčanje, sportske hale, fabrička postrojenja. Neki od tih objekata su takođe građeni nelegalno i sad niko neće proveriti da li su oni sigurni i bezbedni. Ko će biti odgovoran ako se oni sruše?

Kako tek ovim zakonom tretirate građane koji su proteklih 10 godina išli da ozakone svoje objekte, platili su projektanta, platili geodeta, platili da stručno lice proveri gradnju, zatim podneli zahtev sa svom dokumentacijom, platili takse a njihovi predmeti tri do četiri godine, zbog vašeg javašluka, nisu rešeni? Razmislite kako njih tretirate, njima poručujete i kažete puj pike, ne važi, hajde sada ponovo, svoj na svome, ali zamalo. Tek da se osvrnemo na one građane koji su sve radili legalno. Šta tek njima poručujete?

Za kraj, u Srbiji ćemo biti svoj na svome kada srušimo ovaj kriminalni režim.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon, jer, nažalost, ovaj zakon je trebalo da reguliše jednu važnu tematiku, a to je pitanje borbe za čist vazduh u Srbiji, a podsetiću zašto je to važno, jer u Srbiji na godišnjem nivou između 10-15 hiljada građana ranije premine usled zagađenja vazduha.

Različiti su podaci, ali nijedan izveštaj ne spori da je ovaj problem izuzetno ogroman u Srbiji i da moramo da se bavimo njime. Ovaj zakon, nažalost, nije na sistemski način pristupio tome da se reši ovaj gorući problem kada se radi o zagađenju vazduha. Jedna od ključnih stvari koju ovaj zakon omogućava jeste da pravi tzv. rupu u zakonu i izuzeće za preduzeća iz namenske industrije.

Ministarka je govorila o tome i nije imala odgovor zašto to rade. Govorila je da je to tako svugde, iako nije uspela da kaže na koju se tačno direktivu to poziva kada pokušava da obrazloži zašto je uneto trajno izuzeće za preduzeća iz namenske industrije da ne moraju da brinu i da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

O čemu se zapravo ovde radi? Svi znamo za to da je, na primer, u Valjevu, jednom od najazagađenijih gradova u Srbiji, je tokom gotovo cele godine vazduh prekomerno zagađen. Mi imamo situaciju sa „Krušikom“, sa namenskom industrijom, gde „Krušik“ koristi, i to se ne spori od strane ministarke, 70-80 tona sirovog lignita dnevno i koristi tri tone mazuta dnevno za grejanje njihovih kotlarnica. „Krušik“ doprinosi minimum četvrtini zagađenja, aerozagađenja u samom Valjevu i na ovaj način, omogućavanjem ovog izuzeća, vi ste suštinski rekli da se ovaj zakon neće primenjivati u Valjevu i rekli ste Valjevkama i Valjevcima da, što se vas tiče, njihov problem je samo njihov i vi o njima nećete da brinete.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što smo rekli, pitanje zagađenja vazduha je izuzetan problem u Srbiji jer, ponoviću ponovo, oko 15 hiljada građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha. Mi smo sa tim u vezi, s obzirom da ovaj Predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji, kada se radi o ovoj temi, pokušali da poboljšamo i predložili smo uvođenje još jednog mernog mesta u državnu mrežu u kojima se definišu merna mesta. Tražili smo da se kvalitet vazduha meri i u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara. Zašto je to bitno? Imamo situaciju da se vazduh uglavnom meri u gradovima i opštinama.

Međutim, ne meri u zaštićenim prirodnim dobrima koja su takođe vrlo često pod uticajem zagađenja vazduha. Uzmimo za primer Bor i rudnike zagađenja u Boru. Mi imamo borski kraj. Ono prirodno dobro u okolini Bora ne meri se da li dolazi do zagađenja vazduha. Ista je situacija i u Smederevu i u smederevskom kraju, gde se dalje od Smedereva ne meri da li dolazi do zagađenja vazduha, a svi znamo za tzv. kišu u Smederevu, koliko to opterećuje građane Smedereva.

S toga predlažemo da se u državnu meru uvedu i ova dodatna mesta, jer ponoviću ponovo, mi imamo situaciju da po trenutnoj državnoj mreži za merenje kvaliteta vazduha dva i po miliona građana živi u krajevima u delovima Srbiji gde se ne meri kvalitet vazduha, s toga je potrebno dopuniti državnu mrežu.

Takođe, referisao bi na nešto što je donedavno bilo govoreno ovde na ovu temu. Kaže se da je uglavnom pojedinac kriv za zagađenje. Pa jedino ako krenemo od logike da pojedinac na vlasti ne radi dobro pa ne reguliše pojedinca koji je vlasnik teškog zagađivača, pa onda samo na takav način je pojedinac u tom smislu kriv.

Poenta je takva da ukoliko država na primer ne reguliše, ne omogućava individualnim ložištima da mogu da pređu na gasifikaciju, ako je potrebno 13 godina vaše vlasti, a vi ste mnogo duže na vlasti, da bi se u Valjevu izvršila gasifikacija, onda mi imamo takvu situaciju da vi možete da kažete pojedinac je kriv, jer su tu individualna ložišta, ali se ne radi o tome. Isključivo je pojedinac na vlasti koji definiše politiku odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Takođe, i ovde smo ovim amandmanom zapravo želeli da jasnije preciziramo rok u kome nadležni organi imaju vremena da postupaju, odnosno da se kaže da kada se otkrije, kada se prekorači koncentracija, nadležna agencija mora, u najkraćem roku, odnosno istog dana, da obavesti nadležne jedinice lokalne samouprave da je došlo do prekoračenja koncentracije štetnih materija u vazduhu, kako bi nadležne lokalne samouprave mogle da pravovremeno reaguju i izdaju potrebne mere.

Ovde kada se radi o ovim rokovima, dragi građani, videli ste, više nas je govorilo o potrebi da se skrate rokovi i kada se radi o vanrednom merenju kvaliteta vazduha, kada dolazi do nekog akcidenta itd, kao i u redovnim okolnostima. E sad, mi smo tražili smanjenje rokova, dok je tekstopisac ostavio poduži rok. Ja mislim da se iza toga što su ostavili poduži rok krije jedna namera da se sakrije potkapacitiranost zapravo Inspektorata za zaštitu životne sredine i agencije i lokalnih samouprava, a ta potkapacitiranost postoji ne u kvalitetu ljudi koji su zaposleni, nego zapravo u broju ljudi koji nisu zaposleni, a po strukturi radnih mesta bi trebalo da budu uposleni i da budu tamo. O tome je još i 2018. godine govorio Fiskalni savet, koji je govorio o potrebi da se urgentno krene sa zapošljavanjem ljudi, i to nekoliko stotina ljudi, kada se radi o administrativnim i inspekcijskim poslovima na zaštiti životne sredine, a i kontroli kvaliteta vazduha.

Zašto je ovo bitno za Srbiju? Zato što imamo gorući problem, 15.000 građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha, 60% građana živi u područjima Srbije, u gradovima gde je vazduh prekomerno zagađen. Nažalost, imamo gradove u kojima se ni ne meri, lokalna samouprava nije uspela da odvoji sredstva za merenje kvaliteta vazduha. Nažalost, jedan od takvih gradova je i Jagodina, gde je na kraju uspostavljen građanski monitoring. Mi imamo situaciju da Republički inspektorat ima 56 inspektora, a po strukturi samih mesta sam Inspektorat kaže da im je potrebno 86. O ovome bi zapravo mi trebalo da slušamo kada se radi o predloženom zakonu, a ni o ovim problemima nismo uspeli da čujemo obrazloženje ovog zakona, a bojim se da, ukoliko se ne usvoje amandmani, ovakav zakon neće rešiti goruće probleme sa kojima se Srbija suočava i, nažalost, vazduh će ostati i dalje prekomerno zagađen, što će dalje da uništava zdravlje građana Srbije. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Takođe, moram da izrazim žaljenje što je nadležna ministarka napustila salu nakon što je održala svoj govor. Toliko o tome koliko je voljna zapravo da čuje probleme sa kojima se građani suočavaju, a taman sam hteo da kažem jednu stvar da se u nečemu slažem sa ministarkom, da se slažem u tome da je ovaj zakon veoma bitan, da je ova tema veoma bitna, no međutim, na način na koji su napisali zakon, on neće rešiti goruće probleme.

Zarad građana, mi ovde pričamo o tome kako je namenska industrija izuzeta od sprovođenja, po ovom predlogu zakona, od sprovođenja mera na zaštiti kvaliteta vazduha, a ministarka kaže – to nije tačno, vojni objekti se uvek izuzmu. Niko ih nije spominjao, spominjemo namensku industriju, koja je jedna od glavnih zagađivača, kao što je u Valjevu „Krušik“.

Takođe, ima još jedna stvar sa kojom bih se složio sa ministarkom, a to je da je do neke, ona je rekla – do 2020. godine niko nije govorio o zagađenju vazduha, donekle mogu da se složim, na političkom nivou nije bilo toliko artikulisano, a zapravo, prvi put se na političkom nivou artikuliše borba za čist vazduh kada su aktivisti Ne davimo Beograd, zajedno sa aktivistima širom Srbije, zapravo i aktivistima širom regiona, pokrenuli inicijativu za čist vazduh. Tada smo izradili i dali predlog konkretnih kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih mera za uspostavljanje kvalitetnog i čistog vazduha u Srbiji.

Tako da, od 2018. godine i te kako se na političkom nivou artikuliše borba građana da bismo disali čist vazduh punim plućima.

Ono što smo takođe po ovom amandmanu želeli jeste da obavezujemo zapravo nadležno ministarstvo da se prilikom izrade programa zaštite vazduha, koji je krovni instrument, glavni instrument kojim se definiše šta je zapravo nacionalna politika kada se radi o borbi za čist vazduh, da mora da bude obavezno konsultovana stručna javnost i građani i da se moraju napraviti konsultacije sa građanima koji se suočavaju sa brojnim problemima, pa bi tako npr. ministarka morala da čuje građane iz Užica, odnosno okoline Užica, da čuje kako je danima gorela deponija „Duboko“, a da nadležne agencije ništa nisu preduzele i to deponija koja je zapravo sanitarna deponija, koju su uspeli da unište i tako da unište da se zagadi i tlo i vazduh i zemljište i da zapravo u potpunosti unište upravljanje otpadom. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Na početku, pre nego što pređem na dnevni red, želeo bih da se složim sa stavom kolege Edina Đerleka da je apsolutno nemoralno, ljudski neispravno prodavati i slati oružje Izraelu koji to oružje koristi za ubijanje i sprovođenje genocida nad Palestincima u Gazi. Sa tim se apsolutno slažem i svako kome je stalo do čovečnosti morao bi da se bori za to da se u ovom trenutku nikako ne izvozi oružje u Izrael.

O tome koliko je SNS stalo do čistog vazduha govori dovoljno to da je juče ovaj zakon predstavio ministar spoljnih poslova, ne nadležna ministarka, ne državni sekretar za zaštitu životne sredine, nego ministar spoljnih poslova. I donekle ima neke istine u tome, jer čist vazduh ne stanuje u Srbiji pa se njime bavi ministar spoljnih poslova.

Ovaj predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji kada se radi o zagađenju vazduha, jer, govorili smo više puta o tome i treba pomenuti ponovo da u Srbiji na godišnjem nivou ranije premine između 10 do 15 hiljada građana usled zagađenja vazduha. O tome govore čak i dokumenta Vlade Srbije, kao što je na primer Izveštaj o stanju vazduha u Srbiji.

Umesto da iskoristimo ovaj zakon da na jedan sveobuhvatan sistemski način rešimo probleme, predloženim zakonom se prave rupe u zakonu i prave se izuzeća za namensku industriju. Namenska industrija po ovom zakonu biće izuzeta od toga da sprovodi mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

Poziva se nadležno ministarstvo na razne direktive i uredbe EU, iako ni jedan pravni dokument EU ne daje trajno izuzeće za namensku industriju da ne moraju da sprovode mere na zaštiti vazduha.

Šta ovo suštinski znači? Suštinski znači da je nadležno ministarstvo reklo Valjevcima i Valjevkama - nas ne interesuje vaš problem zagađenog vazduha, vaš zagađen vazduh u Valjevu je samo vaš problem, nije i državni problem.

Ko je glavni zagađivač vazduha u Valjevu? Svi znamo - "Krušik". "Krušik" dnevno koristi 70 do 80 tona lignita i tri tone mazuta u kotlarnicama. Te kotlarnice su odgovorne za četvrtinu aerozagađenja u vazduhu i ovim zakonom oni će moći da nastave da se tako ponašaju.

Predloženim zakonom i dalje se mreža za monitoring kvaliteta vazduha zasniva isključivo na kapacitetima lokalnih samouprava. One će biti zadužene suštinski za uspostavljanje mreže za monitoring, što se svodi na to da većina opština i gradova neće imati dovoljno resursa kako bi mogli adekvatno da se bave merenjem kvaliteta odnosno zagađenosti vazduha. Jer, podsetiću, u Izveštaju o kvalitetu vazduha 60% građana živi u područjima u Srbiji u kojima je vazduh prekomerno zagađen, a oko 2,5 miliona građana živi u gradovima i opštinama gde se kvalitet vazduha uopšte ne meri.

Takođe, rok koji se ostavlja od pet dana da se izvrši vanredno merenje vazduha usled ekološkog akcidenta i incidenta je predug, prosto, predug je rok i neće se moći utvrditi, niti moći reći građanima adekvatne mere kako da zaštite sebe ukoliko dođe do vanrednog zagađenja vazduha.

Možda najjasniji primer da vi zapravo usvajate ovaj zakon a nećete ga sprovoditi jeste upravo Nacionalni plan za smanjenje emisija. Taj plan je predsednica Skupštine još dok je bila premijerka potpisala 2020. godine. Mi smo sami odredili koliko su zapravo ograničavajuće visine za zagađenje iz termoelektrana koje koriste ugalj i onda pet godina sami kršimo plan koji smo sami doneli.

Na dnevnom redu imamo i Zakon o garantnoj šemi za kupovinu stana za mlade. Međutim, mora se u startu reći, ovaj zakon i mere koje predlaže Vlada su nedovoljne i one neće omogućiti priuštivo stanovanje ni za mlade, ni za ostale građane.

Ono što bi se moralo uraditi merama jeste i da se interveniše, da se smanji cena kvadrata nekretnine, bilo da se radi o zakupu nekretnine na tržištu, bilo da se radi o kupovini. Jer, mi imamo situaciju u kojoj se nadležni ministar finansija hvali da se stan prodaje i da je cena kvadrata prodata za 10 hiljada evra. Ko to može da priušti od građana Srbije? Gotovo niko, osim možda jednog građanina koji se zove Dušan Bajatović, čija su mesečna primanja 4 miliona dinara. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Ja ću ponovo da govorim o obrazovanju, o prosveti, prosto o temi o kojoj sam govorio kroz celu ovu sednicu o rebalansu budžeta.

Mi smo podneli amandman koji se tiče nastavnika koji rade u osnovnim školama i tražili smo, ponovo smo tražili da im se povećaju plate i da se izađe u susret njihovim zahtevima, da se to već uradi u poslednjem tromesečju ovog budžeta, jer para za to ima. Niko nas ne može ubediti da para za povećanje plate nastavnicima nema, kada se ima 43 milijarde dinara za EKSPO, kada se ima 31 milijarda dinara za jedan nacionalni stadion. Po vama, za plate prosvetnih radnika nema dovoljno novca, ali zato za VIP ložu na nacionalnom stadionu, za to ima para očigledno.

Tražili smo da se izađe u susret njihovom zahtevu, da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u Srbiji, odmah i sada, u poslednjem tromesečju. Da, treba i duplo, slažem se sa vama, treba i duplo, ali vi za sada niste ništa ni uradili, ni do proseka niste stigli.

Samo da ilustrujemo, za povećanje plate nastavnicima u osnovnoj školi u poslednjem tromesečju bilo je potrebno svega tri milijarde dinara, a kada pogledamo, već sam nabrajao, za EKSPO, za nacionalni stadion para ima, za povećanje izdataka za Generalni sekretarijat Vlade, kome je rebalansom budžeta povećan iznos na 15 milijardi dinara, za to ima, ali za prosvetne radnike nema. Znači, za Novaka Nedića koji se najčešće u javnosti pojavljuje na slikama sa raznim kriminogenim strukturama, za to para ima, a za prosvetare nema.

Takođe, premijeru koji se jedi kada spomenemo ovo, da nije hteo da da pare za nastavnike, u sredu je protest, molim vas, dođite na taj protest i razgovarajte sa nastavnicima, pa im objasnite zašto im niste povećali plate. Hvala vam.