Hvala vam, predsedavajuća.

Zarad građana samo da napravimo jedan mali uvod. Mi trenutno ovde razgovaramo o amandmanima na Zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom. To jeste veoma bitan zakon, on zapravo određuje na koji način ćemo povlačiti sredstva iz fondova EU kada se uđe u EU, što suštinski znači da sa Srpskom naprednom stankom nikada nećemo biti u mogućnosti zapravo da koristimo ove fondove, jer sa Srpskom naprednom strankom na vlasti nikada nećemo ući u EU.

Jer, da bismo ušli u EU, ponoviću opet zarad kolega prekoputa, moramo da budemo funkcionalna demokratija, što mi nismo, moramo da imamo institucije koje rade za građane, što nemamo, moramo da imamo vladavinu prava i pravnu državu, što nemamo, jer je Srpska napredna stranka sve to uništila i svaku našu instituciju pretvorila u šut. Moramo da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom, ali to ne može da radi onaj u čijoj srži je da bude koruptivan i koji su Srbiju sveli u među najkorumpiranije zemlje u Evropi, na nivou sa Belorusijom. Tako da, od članstva u EU nema ništa, od povlačenja ovih fondova nema ništa.

Mi smo svejedno predložili amandmane na ovaj zakon kako bismo ga popravili, jer će neka druga vlast koja će uvesti Srbiju u EU biti u mogućnosti da primenjuje i da radi u korist građana. Zato smo predložili da kada se priprema program za korišćenje sredstava iz kohezionih fondova, da se taj program mora raditi uvek uz načelo sveobuhvatnog partnerstva.

Šta to podrazumeva? To podrazumeva da onaj koji će imati direktne koristi od ovih fondova mora da bude pitan kako će se dati fond koristiti. To znači da ako je namenjeno za nerazvijene regione, moraju građani iz tog regiona da budu upoznati i da kažu za šta je to njima potrebno. Ako će koristiti poljoprivrednici, moraju se poljoprivrednici pitati kako najbolje da iskoriste ta sredstva i za šta. Zašto? Zato što ukoliko tako ne radimo onda ta sredstva nikada ne budu iskorišćenja. To je primer kako se Srpska napredna stranka odnosi prema inače već dostupnim fondovima iz EU.

Od 2014. do 2020. godine imali smo mogućnost da iz IPARD-a poljoprivrednog fonda i Fonda za razvoj nedovoljno razvijenih područja iskoristimo 175.000.000 evra za podršku poljoprivrednicima. Znate li koliko je sredstava iskoristila trenutna vlast? Iskoristila je 45% sredstava, manje od polovine. Znači, morali ste, ako vam je stvarno stalo do građana i ako vam je stvarno stalo do ovog zakona, da napravite prvo analizu zašto niste povlačili sredstva koja su mogla da pomognu poljoprivrednicima, kakva je administracija bila i šta su prepreke u tome da zapravo novac dođe do onih kojima je potreban, u ovom slučaju do poljoprivrednika. Vi to niste uradili.

1/3 JG/VZ

Stoga, teško da ćete biti sposobni uopšte da se i pripremite da uspostavite neki normalan sistem funkcionisanja, a opet povlačim – svi mi znamo da to vama nije u interesu. Vi želite da Srbija bude večno zaglavljena u evropskim integracijama, taman toliko uključena da možete da koristite fondove kao što su pare koje se dobijaju ukoliko se sprovodi reformska agenda, ali zapravo ne želite da uspostavite funkcionalnu državu. Zato je vama jedino stalo do toga da nešto izvučete novaca iz EU, ali ne zarad građana, nego isključivo zarad vašeg koruptivnog sistema. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Pažljivo sam slušao prethodne govornike sa druge strane i ministra i moram da kažem da ja kada slušam vas vi kao da iznova i iznova, posle 14 godina vlasti, kao da pevušite jednu te istu pesmu Ane Bekute, „Treba vremena“. Vama je to konstantno izgovor - evo mi se trudimo, trudimo se, ali treba vremena, treba vremena, evo sada ćemo nešto da uradimo, ali nikako da uradite. Nikako. Na vlasti ste 14 godina. Pa koliko vam više treba?

Kaže jedan od prethodnih govornika – hajde, pomozite nam. Pa sve vreme hoćemo da pomognemo ovom društvu, zato vam i kažemo - raspišite izbore, hajde na izbore da vas smenimo, pa da pomognemo građanima i uvedemo Srbiju u EU.

Kažu jedno dvoje, troje poslanika vladajuće većine - do 2012. godine ništa nije bilo, to je bila korumpirana vlast. Sve je to u redu, ali ti isti poslanici su bili u toj korumpiranoj vlasti, ne ja. Ja sam tada bio na studijama. Vi ste bili u toj vlasti koju nazivate korumpiranom.

Onda pitaju - a da li ste mislili na ovaj IPARD od 2014. do 2020. godine ili na IPARD od 2021. do 2027. godine? Pa na oba, jer ni jedan ni drugi ne iskorišćavate. Ovaj do 2020. godine samo 45% sredstava ste povukli. Ovaj od 2021. do 2027. godine 56%. Bolji ste, ali opet polovinu sredstava niste povukli i teško da ćete to uraditi u poslednjoj godini, godini i po, koliko traje još mogućnost da povučete sredstva za poljoprivrednike.

Zatim kažete - znate kako, evo verujte meni, ja sam i poljoprivrednik i poslanik i svašta ste nešto i meni je teško da popunim tu administraciju, kako li je tek ostalim poljoprivrednicima. Opet izgovori. Šta ste uradili da pomognete poljoprivrednicima? Da li ste postavili neku službu da im pomaže u popunjavanju dokumentacije? Na vlasti ste 14 godina i kažete teško je pregovarati sa Briselom. Pa šta radite 14 godina? Koliko vam treba? Još 15 godina da biste možda nešto malo promenili u načinu na koji poljoprivrednici mogu da dođu do preko potrebnih sredstava za njihov život.

Takođe kažete - pa dobro, eto mi se trudimo i sada ste u zakon stavili da ćete raditi u skladu sa sveobuhvatnim partnerstvom. Pa sa kim? Sa sadašnjim poljoprivrednicima koji su rekli da vam ne veruju? Eno ih na ulici sve vreme su se borili za svoja prava. Šta ste vi uradili? Niste hteli ni da ih saslušate. Sa korisnicima socijalne pomoći iz nerazvijenih područja? Pa njih najviše pritiskate da glasaju za vas, ucenjujete ih socijalnom pomoći kada dođu izbori da bi glasali za vas. Sa kim? Sa građanima iz nerazvijenih područja će te da planirate nešto? Pa sve vreme vaša policija bije studente i građane koji su se podigli protiv vas i kažu vam da ne radite dobro i da moramo da vas smenimo.

Kažete - planiraćemo sa nezavisnim medijima i sa medijima da građani budu informisani. Sa kojim medijima? Pa sve vreme uništavate i ono malo oaze slobodnih medija što postoje u Srbiji.

Tako da, molim vas, jedna stvar, nemojte više da pevate stihove Ane Bekute „Treba vremena“. Nema više vremena za vas posle 14 godina vlasti. Ajmo na izbore i da vas smenimo više i da se neko drugi brine o boljitku građana Srbije. Hvala vam.

(Bogdan Radovanović: Šta je smešno?)

5/2 GD/MP

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što se osvrnem na sam amandman, želeo bih, zarad građana koji su pratili ovu diskusiju, da im dam tačnu informaciju. Pesmu „Hotel Kalifornija“ ne peva „Led Cepelin“, već peva grupa „Igls“. Nekako bih rekao da je to sad deo opšte popularne kulture.

Takođe, odgovorio bih na neke od prethodnih komentara – da o poljoprivredi priča neko ko nije poljoprivrednik. Da. Nisam poljoprivrednik, poljoprivredom se ne bavim. Bavio sam se u svom životu planiranjem sistema za povlačenje i upravljanje projekata, pre svega, iz EU, te iz tog ugla i govorim i onda mogu da kažem, na osnovu svog profesionalnog iskustva, da vi ne radite dobro, i to je evidentno, jer ne uspevate da, pod jedan, podignete administraciju koja će pomoći korisnicima da dobiju sredstva iz nadležnih fondova EU. To je evidentno.

7/1 AL/VZ 11.05 – 11.15

A ono što vidim na svakom koraku, a što vide i građani, vide upravo taj vaš javašluk da se i ne trudite da građanima bude bolje.

Sad malo o samom amandmanu, mi smo u ovom amandmanu, kao i u prethodnom, tražili da se Državna revizorska institucija uključi tako što će ona, zapravo, isto biti nadležna za kontrolu samih sredstava koja se koriste. I, dragi građani, znate šta je Vlada Republike Srbije na to rekla – ne, nikako nećemo da se DRI uključi, to nam nikako ne odgovora. E, pa to dosta govori šta im je zapravo i namera, a namera im je da nikako ne dođe, nimalo do borbe i do sprečavanje korupcije, i to je prosto njihov učinak, jer kada se pogleda u kakvom stanju je Srbija, a to ne govorim ja, to opet govore drugi stručnjaci koji se time bave, kada pogledamo indeks percepcije korupcije, Srbija zauzima 116 mesto na listi. Od 2012. godine to je najniža ocena za Srbiju do danas. To znači – kada se kaže tako da je Srbija 116 na listi indeksa percepcije korupcije, suštinski to znači da je korupcija u Srbiji sistemski široko rasprostranjena, odnosno da gotovo je prisutna, prisutna i da je motor rada svake institucije koje je Srpska napredna stranka zauzela.

Srbija je 23 poena ispod svetskog proseka, a 29 poena ispod evropskog proseka. Ovo čak i po neambicioznom cilju Strategije za borbu protiv korupcije, čak i po tom neambicioznom cilju koji je država, odnosno Vlada postavila, čak ni to ne ispunjavate. Ovo je devet poena ispod cilja, koji ste sami sebi zadali pre nekoliko godina, i onda odlučili da ga ne sprovodite.

Tako da, od ovog predloga zakona suštinski nema boljitka za građane, jer sa vama na vlasti Srbija neće ući u Evropsku uniju, a to koliko vam je stalo do ovog predloga zakona dosta govori da tokom rasprave o načelu, kao i u raspravi u pojedinostima, nadležnog ministra za evropske integracije nema nigde među klupama u Skupštini. Nije se udostojio da dođe, niti da sam brani ovaj zakon, niti da razgovara o pojedinostima i o amandmanima. Toliko i o veri samog ministra u to što je dobio da radi unutar Vlade Republike Srbije. S toga, još jedanput ponavljam, hajde lepo, ako želite nešto da uradite za korist građana Srbije, izbori, da vas smenimo i da neka druga Vlada Srbije brine o boljitku i uvede građane Srbije u EU. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što pređem na sadržinu amandmana samo da se osvrnem na našto što je malopre izgovoreno.

Kaže – citirate pesmu Ane Bekute, a niste se bavili drugim aspektima njenog života. Pa, nisam se ja bavio njenom biografijom, ja sam tu pesmu koristio kao metaforu za vaš javašluk i vaš nerad. Prosto o tome se radi – metafora, preneseno značenje, gospodine.

E sad, što se tiče samog amandmana, tražili smo da se uvede obaveza da je rukovodilac upravljačkog organa u obavezi da donese plan za sprečavanje korupcije u roku od 90 dana od kada stupi na dužnost. Dragi građani, opet je Vlada Republike Srbije rekla – nikako. Nikako da je rukovodilac u obavezi da ima neki plan sprečavanja korupcije jer bi to značilo da onda mora da ga sprovodi i da se stvarno bori protiv korupcije, protiv pronevere u datom organu. Prosto, da razumemo šta njima smeta.

Da smo na primer sada, da je neka druga vlast u Srbiji i da smo kojim čudom u EU, što je nemoguće jer imamo 14 godina vlast SNS, mi bismo u ovoj godini samo iz kohezionih fondova povukli oko 2,3 milijarde evra. Dakle, 2,3 milijarde neto evra bi mogle da se koriste za poboljšanje života građana u različitim aspektima života, od ulaganja u bolnice, u škole, u nerazvijena područja.

Čisto da razumemo, ova vlast zbog svog javašluka, nerada i zbog svoje korupcije sprečava da građani ove i sledeće godine dobijaju godišnje 2,3 milijarde evra, odnosno da svake godine dobijemo, jel, sredstva u vrednosti od 3% BDP Srbije. To je ono što je zapravo najgore po građane Srbije, to što nam ova vlast već 14 godina uništava život u Srbiji.

8/2 MV/MT

Takođe, za kraj ove rasprave ja moram da kažem da ovaj zakon jeste dobar, ali on neće stupiti na snagu jer stupa na snagu u potpunosti tek kad uđemo u EU, a ponoviću – nema evropskog puta sa SNS. Nema, jer ste uništili svaku instituciju, jer ste pretvorili u šut, nema jer vam nije stalo do vladavine prava, nema jer sve radite i menjate zakone kako ministri ne bi odgovarali za korupciju i kriminal koji sprovode.

Moram da pitam ministra – jer vas ovaj prethodni govornik branio ili pokopao svojim izlaganjem? Jer, ja bih vam predložio – ako vam je stalo do građana Srbije dajte uzmite prethodnog govornika za advokata pa da definitivno idete u zatvor, čak i sa ovakvim pravosuđem i tužilaštvom koje kontrolišete.

Takođe, za kraj moram da kažem ovde se sve vreme spominje kako, eto, svi su drugi krivi, svi su krivi samo SNS nije odgovorna što posle 14 godina vlasti nalazimo se i u ekonomskoj krizi i u potpunosti na margini evropskog puta svrstani zajedno sa Gruzijom, zajedno sa Gruzijom koja deklarativno makar jasno, iskreno kaže da neće u EU. Vi nemate čak ni toliko hrabrosti da budete iskreni i da kažete – nećete u EU.

Da, još nešto smo tražili i to je ključno šta smo tražili kada idemo i razgovaramo i sa međunarodnom javnošću i sa svim drugima koji pitaju šta se dešava u Srbiji. Tražili smo da se uvedu sankcije za one koji su odgovorni za svakodnevno kršenje ljudskih prava, za prebijanje građana i studenata, za sve vaše Kričkove u vašim administracijama koje imate da bi po vašoj naredbi prebijali građane.

Hvala.

Da, po amandmanu, pošto vidim da prethodnom govorniku ništa nije jasno, što je u potpunosti razumljivo, pa da pokušam da mu objasnim da razume.

Da, mi smo podneli amandmane, amandmani služe da bi se neki predlog zakona poboljšao. Podneli smo ih nekoliko da bismo poboljšali zakon. Ti amandmani uglavnom su hteli da ojačaju antikoruptivne mere i mehanizme koje smo hteli da stavimo u zakon. Vama očigledno, pošto ne želite da se borite protiv vaše korupcije i vašeg kriminala, nije u interesu nigde da se spominju antikorupitvne mere, pa ih brišete i iz ovog i iz svakog drugog zakona.

9/1 MZ/MO 11.25–11.35

I da, isto da razumete, ovaj zakon u potpunosti stupa na snagu tek kada Srbija uđe u Evropsku uniju. Tek tada Srbija može da povuče sredstva iz kohezionih fondova, što znači da sa vama na vlasti nikada neće biti u prilici, jer sa vama na vlasti nema boljeg života građana i nema evropskog puta.

Dodatno, mi smo tražili sankcije za one koji svakodnevno krše ljudska prava, prebijaju građane. I drago mi je da ste sada vi rekli da je očigledno za to odgovoran predsednik Republike i predsednica Skupštine. Još jedanput, evo, apelujem na vas, raspišite izbore, pa da vam građani kažu šta misle o vašim Kričkovima u institucijama.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ponovo kratko samo, vidim da prethodni govornik ponovo ne razume.

Srbiji se preti da neće biti isplaćena sredstva iz postojećih fondova Evropske unije zbog vašeg javašluka, zbog vaše korupcije, zbog vašeg kriminala, zbog toga što ne postoji vladavina prava, zbog toga što ste uništili svaku instituciju, zbog toga kažu predstavnici Evropske unije da razmišljaju o tome da ukinu mogućnost Srbiji za korišćenje sredstava.

9/2 MZ/MO

Tako da, ako vam je stalo imalo do neke odgovornosti, onda priznajte da ste ovo namerno uradili, jer namerno uništavate institucije Srbije, kako biste očuvali vašu kriminalnu vlast. O tome se ovde radi i to košta građane, jer zbog vašeg načina rada mi dolazimo u situaciju da Srbija ne može da dobije novac iz prekopotrebnih fondova. Hvala vam.

Hvala.

Evo, da pokušam po treći put, da govornik prekoputa možda ipak nešto razume.

Znači, ne može se protiv korupcije boriti onaj kome je u srži korupcija. Vaša vlast je u potpunosti koruptivna. I zbog toga nam iz Evropske unije kažu da razmišljaju o tome da ukinu dostupnost fondova za Srbiju. Jer kada vi povučete sredstva da gradite bolnicu, od te bolnice nema ništa posle nekoliko godina. Jer kada vi obećate da ćete izgraditi Moravski koridor, sa početnih 800 miliona evra troškova, ne izgradi se put posle nekoliko godina, ali se potroši milijarda i 600 miliona. O tome se radi. Godišnje, godišnje građane Srbije vaša korupcija košta barem milijardu, koliko vi izvučete iz javnih sredstava i ne investirate ih niti u bolnicu, niti u put, niti u školu, nego isključivo u vaše džepove. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Imam pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandru Sofronijević i za direktora "Puteva Srbije" Zorana Drobnjaka – Da li ste svesni da je prelazak preko Pančevačkog mosta izvor svakodnevnog stresa i frustracije za stotine hiljada građana koji su primorani da ga koriste? Koliko godina još vašeg javašluka je potrebno da se opametite i da hitno rekonstruišete drumske saobraćajnice preko "Pančevca"?

Pančevački most je na upotrebi za oko 120 hiljada Beograđana koji žive na levoj obali Dunava i za sve građane Pančeva. Dnevno preko mosta pređe oko 100 hiljada automobila, autobusa i kamiona, kao i između 50 i 80 vozova.

U popodnevnom saobraćajnom špicu gotovo šest hiljada vozila pređe preko Pančevačkog mosta. Svi građani dok prelaze most pitaju se da li je bezbedno i zašto je most u ovako katastrofalnom stanju, a ukoliko prelaze automobilom imaju poprilično vremena da o tome i razmisle jer prelazak preko mosta za vreme špica traje i oko trideset minuta zbog nepodnošljivih saobraćajnih gužvi.

Pančevački most i saobraćajnice oko njega pristupne, predstavljaju jedan od glavnih uskih grla beogradskog saobraćaja i izvor katastrofalnih saobraćajnih gužvi oko „Pančevca“ i u gotovo celom Beogradu.

U proseku stanovnik Krnjače, Koteža, Borče ili Ovče koji radi u centralnom delu Beograda dnevno provede 50-60 minuta zaglavljen u saobraćajnoj gužvi na „Pančevcu“. To je na mesečnom nivou gotovo dva radna dana, a na godišnjem nivou to je gotovo cela jedna nedelja na kojem su zaglavljeni na saobraćajnom mostu preko „Pančevca“. To vreme mogli su da iskoriste produktivnije, mogli su da uživaju sa svojom familijom, mogli su sve nešto drugo da rade, ali ne, zbog vašeg javašluka oni to vreme provedu u stresu, u anksioznosti, u frustraciji, u nervozi i pitanju da li je most bezbedan.

Prelazak preko mosta ne sme da bude bezbednosni rulet i stoga postavljam dodatna pitanja ministarki i direktoru „Puteva Srbije“ – kada je planirano da se uradi rekonstrukcija drumskih saobraćajnica na „Pančevcu“, kao i pristupnih saobraćajnica mostu, da li će rekonstrukcija uključivati izgradnji bezbednih i uptorebljivih pešačko-biciklističkih staza preko „Pančevca“ i, još važnije, kako planirate da radite faznu rekonstrukciju sa katastrofalnom beogradskom vlašću, a da ne zagorčate dodatno život svim Beograđanima i ne napravite saobraćajnu gužvu od Zrenjanina do Šumadije?

4/3 GD/LjL

Postaviću i dodatna pitanja nadležnoj ministarki građevinarstva, kao i generalnom direktoru „Infrastruktura železnice Srbije“ Zoranu Jeftiću. Građani Srbije su se sa razlogom uznemirili početkom aprila meseca, kada je u roku od tri dana dva puta došlo do iskliznuća vozova na rekonstruisanim prugama kod Subotice na putu ka Segedinu i od puta od Bačke Topole ka Beogradu.

5/1 TĐ/JG 10.40 – 10.50

Prvi primer, voz pun putnika je iskočio iz šina na relaciji Subotica–Segedin 2. aprila. Do nezgode nezvanično je došlo zbog kvara na skretnici. Po svedočenju putnika, kažu – u pitanju je kvar na skretnici, nismo išli pravim kolosekom, svi smo se uplašili. Podsećam da je cena renoviranja pruge bila 85.000.000 do 100.000.000 evra samo sa naše strane.

Drugi primer, 5. april, putnički voz Inter Regio je krenuo iz Bačke Topole ujutru u devet časova i iskočio je već kod Lovćenca. Nezvanično, radilo se o grešci mašinovođe koji nije postupio po naredbi iz telekomande. Podsetiću da je vrednost ove pruge bila 1.500.000.000 evra.

Dodatna pitanju – šta su zvanični razlozi iskliznuća voza na pruzi Subotica–Segedin i voza na pruzi Beograd–Subotica–Beograd? Ako je na jednoj pruzi uzrok iskliznuća bio ljudski faktor, a na drugom kvar na skretnici, šta ste učinili u protokolu bezbednosti i u protokolu postupanja da ne dođe ponovo do ovakvih grešaka?

Građanin kada kupi kartu da bi se prevezao vozom ne želi da, kada sedne u voz, razmišlja da li će sigurno stići na destinaciju na koju se uputio. Zbog toga je preko potrebno da se razrešimo vašeg javašluka i korupcije, jer nas i skupo košta i životno ugrožava. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Hajdemo zarad građana da se podsetimo odakle nama zapravo na dnevnom redu Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom.

Ovaj predlog zakona inače je nadležni ministar izvukao iz fioke svoje prethodnice prof. Tanje Miščević. Inače, nadležni ministar prethodna dva dana uopšte nije ovde da bi raspravljao o ovom predlogu zakona. Pomislio bi čovek da bi bio tu, da bi hteo da diskutuje, pogotovo ako počinjemo da razgovaramo o pojedinostima oko ovog zakona, ali ne, on već dva-tri dana uopšte nije tu, nema ko da ga brani i nije to slučajno, s obzirom, niti je on pisao, nego je ovaj predlog zakona izvučen iz fioke prof. Tanje Miščević koja je pre njega bila ministarka evropskih integracija. Sam predlog zakona bio je spreman još pre dve i po godine. Pre dve i po godine mogli su da ga usvoje, ali tada im se nije žurilo i sada kada su se pripremali, brže-bolje, za ovu sednicu, samo da nema razgovora o izglasavanju nepoverenja Vladi, tada su rekli – brzinski dajte sve evropske zakone i, evo, setio se ministar da ima u fioci neki zakon, on je jako dobar, on je najevropskiji zakon, šta ćeš bolje od tog zakona, zakon o upravljanju kohezionim fondovima, on je ključan, s time što će se primenjivati tek kada se uđe u EU. Što znači, sa vama nikada, i to je sada već svima jasno.

To je jasno i zato ste i dali ovaj predlog zakona, jer sad treba da ubedite međunarodnu javnost da vam je stalo do evropskih integracija posle tzv. šatorskih zakona koje je kolega prekoputa kao pisao, koji su u potpunosti pogazili nezavisnost pravosuđa i samostalnost u radu tužilaštva. Sada je jasno svima vama, rekao vam je to i vaš Danijel Apostolović, kaže – ovaj zakon nam je kamen spoticanja, ukoliko ostanu na snazi ovi pravosudni zakoni nema ništa od evropskih integracija, ništa od klastera tri, reče kada ste ga postavili na mesto operativnog tima da vodi. Rekla je juče i Ana Brnabić ili prekjuče na konferenciji za medije brže-bolje, kada je videla da će na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta da se razgovara o pitanju, o tome da se Srbiji zamrzne pretpristupna pomoć, odnosno da ne mogu da povuku više novca iz evropskih instrumenata, tada je i Brnabićka rekla – ovo moramo da rešimo.

Juče Marta Kos kaže – ne može, zabrinuta sam za dešava u Srbiji, postupke vlasti, pogažena je nezavisnost pravosuđa i samostalnost tužilaštva, sve vreme režim napada ono malo slobodnih medija i prebija svoje građane, nema ništa od evropskih integracija, treba da razmislimo o tome da li Srbija ispunjava kriterijume za isplatu novca iz fondova EU. Na to tzv. pisac zakona, tzv. šatorskih zakona, ustaje i kaže – ako treba ja ću biti krivac, ali, vidite, to je zato što smo mi u SNS, tobože, velika demokratska organizacija, pa sam ja napisao šta sam mislio. Ma daj, koga ti lažeš, pa vi glasate na zvonce. Odakle vam ideja da vi možete da napišete predlog zakona? Ne što glasate na zvonce, vi lažno štrajkujete glađu na poziv. Kada vas neko nazove na telefon, vi lažno štrajkujete glađu. Hop, šator postavite ispred Parlamenta, plajvaz u ruke i tobože pišete predlog zakona.

39/3 TĐ/JG

Sad kako da vam kažem, lepo je to, ali jasno je i vama da ćete vi na kraju biti žrtveno jagnje, tako da biste možda trebali da razmislite o napretku vašeg puta unutar te vaše stranke. To bi za vas bilo bolje.

Što se tiče građana Srbije, nažalost nema ništa od evropskih integracija, nema ništa dok god je SNS na vlasti, jer bez uspostavljanja funkcionalne države, funkcionalnih institucija koje rade za građane, bez uspostavljanje vladavine prava i pravne države, bez da nadležni ministar Selaković stvarno odgovara za to što je pokušao da proda Trampu Generalštab, bez toga, bez borbe protiv korupcije i kriminala, koja je srž vaše vlast, bez toga nema ništa od evropskih integracija. Zato ako vam je stalo iole do toga da građani Srbije žive bolje, da povučemo sredstva iz EU, da ih ulažemo u bolnice, da ih ulažemo u škole, postoji rešenje – raspišite te izbore, pa da vas smenimo, pa da onda vodimo Srbiju ka EU. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja ću se malo osvrnuti na ove vaše tzv. evropske zakona. Prvo bih govorio malo o Predlogu zakona o upravljanja kohezionom politikom.

Taj Predlog zakona se bukvalno izvukli iz fioke Tanje Miščević. Tamo je ostao u Ministarstvu evropskih integracija. Bio je spreman još pre dve i po godine. Pre dve i po godine je prvi put ušao u skupštinsku proceduru. Zašto ga do sada nismo imali? Nije vam odgovaralo. Iskreno, baš vas je brigalo da bude usvojen.

Zašto ga sada imamo? Zato što se samo radi o PR strategiji, o vašem pokušaju da izvadite kestenje iz vatre, da glumite da vam je stalo do evropskih integracija nakon što ste usvojili tzv. šatorske zakone i shvatili da ste preterali, da ste još jedanput ponizili pravosuđe i uništili samostalnost tužilaštva i da vas to sada zapravo u potpunosti ugrožava.

29/2 GD/JG

Sada želite pred međunarodnom javnošću da glumite da vam je stalo do evropskog puta, pa sad daj brže-bolje neki najveći, najbolji evropski zakon od svih i evo ga Zakon o upravljanju kohezionom politikom. On je jako dobar. Usvajanje ovog zakona doprinosi tobože do otvaranja do Poglavlja 22. Biće Klaster 5. Možda nam otvore i Klaster 3. Žao mi je što ću da vam kažem – usvajanje ovog zakona neće doprineti ni da se jedno poglavlje otvori, ni Klaster 5, ni Klaster 3. Za napredak u evropskim integracijama potrebno je da Srbija bude demokratska zemlja, a toga neće biti dok god ste vi na vlasti. Zato, ako vam je stalo do evropskih integracija, raspišite lepo izbore, pa da vas smenimo, pa da neko drugi uvede Srbiju u EU.

Nema evropskih integracija bez vladavine prava. Nema funkcionalnih institucija bez obračunavanja sa kriminalom i korupcijom, a to ne može da uradi onaj u čijoj je srži i korupcija i kriminal. Ne može vladavinu prava da uspostavi onaj koji svakodnevno krši ljudska prava, prebija građane i prebija studente.

Evo sada jedno nagradno pitanje za kolege prekoputa. Neko je rekao da je važno da ovo pitanje, pitanje tzv. šatorskih zakona rešimo što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja Klastera 3 se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši. Ko je to rekao? Da li je to rekao neko iz opozicije? Ne, to je rekao vaš šef novog brežeg, boljeg, jačeg operativnog tima koji će samo još više da glumi da vam je stalo do EU. Znači, nema napretka u evropskim integracijama ne samo zbog šatorskih zakona, nego i zbog onoga što ste pre toga radili, zbog toga što ste uništili gotovo svaku funkcionalnu instituciju koju ste nasledili.

Sada bih se osvrnuo na još jedno drugo šmiranje, suštinski – glumu, da vam je stalo do evropskog puta, a to je tzv. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreće u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Nadležna ministarka, drago mi je da je tu, za razliku od ministra evropskih integracija koji se nije udostojio da dođe, iako je po prvi put iz njegovog ministarstva izašao neki predlog zakona, nadležna ministarka kaže – nesrećama i nezgodama u železničkom saobraćaju treba da pristupimo kao edukativnim događajima. Jel? Ja sam mislio da treba da ih razrešimo, da odgovorni budu sankcionisani, da ono što je bilo pogrešno to treba da se popravi. Ne, vi kažete – edukativni događaji, pa da vidimo šta je bio problem.

Ovaj predlog izmena je ništa drugo nego čisto da biste mogli da štiklirate da je deo usvajanja pravnih tekovina, pristupanje EU usvojen, ali zapravo nema nikakve veze, nikakvih dogovora sa realnošću na terenu, a realnost je takva da kada pričamo o železnici n ama je potreban plan obnove železničke infrastrukture, ulaganje u izgradnju železničkih pruga, u izgradnju sistema za daljinsko upravljanje železničkom infrastrukturom, obnova pružnih prelaza i elektronsko upravljanje pružnim prelazima, jer gotovo redovno se dešavaju nesreće i nezgode na našim železničkim prugama. Znate zašto? Zato što je realnost vaša takva da je prosečna starost pruge 42 godine, na samo 3% pruga dozvoljena je brzina veća od 100 kilometara na čas. U 2021. godini 1,6 nesreća i nezgoda dnevno su se dešavalo. U 2022. godini ste se popravili, pa je samo 1,5 nesreća. U 2023. godini 1,4. Znači, nama se 1,4 nesreća dnevno desi na železničkim prugama, a čime se vi bavite? Vi usvajate neke izmene i dopune koje uopšte ne uzimaju u obzir ovu realnost. Znate zbog čega? Zato što kada kažete – nadležan je Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, on jeste nadležan, ali ste u zakon stavili – samo ako pogine petoro osoba, ako nesreća prouzrokuje smrt putnika ili ukoliko je načinjena velika materijalna šteta. Mislim da biste trebali da krenete ove realnosti i da se pozabavite svakom nesrećom, a dešava se 1,5 nesreća dnevno u Srbiji.

29/3 GD/JG

Takođe, možda bi mogli da se osvrnete i na to da vaš ponos „Soko“ vrlo često ne ide tako brzo, pa na primer u januaru ove godine zbog teškog vojvođanskog mraza i zime stao i nije mogao da funkcioniše nekoliko dana. Dana, 2. aprila ove godine iskočio je iz šina voz na relaciji Subotica-Segedin, takođe na pruzi koja je reformisana pre samo dve ili tri godine. Dana, 5. aprila, znači svaki drugi dan, na relaciji Subotica-Beograd kod Lovćenca je iskočio i skliznuo voz iz šina. Mislim da je ministarka trebalo o ovome da govori kada je obrazlagala nadležni zakon.

30/1 TĐ/IR 15.50 – 16.00

Sada ide za kraj, stvarno bih zamolio ministarku da nam odgovori, da li je Železnička stanica na Novom Beogradu funkcionalna stanica ili se ipak radi o gradilištu, jer kada ljudi putuju i kada vide ovako nešto dok čekaju da se ukrcaju u voz, pitaju se jesu li izašli na pravi peron ili su završili na gradilištu ili npr. ovako nešto, šut odmah pored ulaza u voz. Pogledajte. Znači, ključan problem, naš sistemski problem jeste u vašem javašluku, dajte da ga se rešimo, raspišite izbore, pa da se onda pozabavimo, jer ovo niti je gradilište, niti je funkcionalna stanica. U maju prošle godine smo vam rekli i upozorili vas da se radovi kod Železničke stanice na Novom Beogradu izvode i bez građevinske dozvole i bez stručnog nadzora. I meni je žao što vi očigledno ništa niste naučili, jer je jedna takva Železnička stanica koju ste otvorili, a koja je bila, nažalost i dalje, prosto gradilište… Tome su platili i naši građani svojim životima. Zato molim vas dajte da se rešimo vašeg javašluka. Hvala vam.

Hvala.

Zeleno-levi front predložio je izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu sa ciljem da se odmah po razvlašćivanju najkorumpiranije vlasti u istoriji Srbije, tj. vas, krene sa razmontiravanjem vaše kriminalne hobotnice i oduzimanjem imovine vas koji ste je stekli kriminalom, korupcijom ili zloupotrebom vlasti.

U srži vaše vlasti je korupcija. Ona je sistemski rasprostranjena u Srbiji. To vi radite. Srbija zbog vas zauzima 116. mesto po indeksu percepcije korupcije. Srbija je 29 poena ispod proseka EU. Drugim rečima, među najkorumpiranijim smo u Evropi, na nivou Belorusije. Godišnje nas vaša sistemska korupcija košta preko milijardu evra. Toliko ukradete iz javnih finansija. Nažalost, ne samo što nas skupo košta korupcija, nego nas ona, nažalost, i ubija.

Od 2020. godine postoji Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Znate li koliko puta je Poreska uprava postupila u skladu sa ovim zakonom i pročešljala imovinu vaših funkcionera? Ni jednom. Jasno je da vi nemate volje to da uradite, međutim namerno ste i loše napisali zakon, tako da se ne može primenjivati. Zato ćemo ga izmeniti i popraviti i primeniti.

Svakome kome se utvrdi da ne može da dokaže poreklo imovine i ogromno uvećanje imovine oduzima se 75%. Ako se naknadno dokaže da je celokupna imovina stečena kriminalom u potpunosti se oduzima i krivično se odgovara.

Dodatno, krpimo zakonske rupe koje ste namerno napravili da bi vaši ministri mogli da se izvuku. Više neće biti moguće da se uvećanje imovine javnih funkcionera pravda zajmom, poklonom ili nasleđem. Uredićemo i ove oblasti, tako da Vulinova tetka više neće moći da bude opravdanje za kupovinu stana u vrednosti od 250.000 evra jer će za javne funkcionere zajam biti moguć jedino ako se dokaže da se sa otplaćivanjem zajma krenulo godinu dana nakon što je zajam dobijen, da je na zajam ugovorena tržišna kamatna stopa. U slučaju da je lice, tetka neka iz inostranstva, dalo zajam to lice bi moralo da prijavi dati prihod u nadležnoj poreskoj administraciji te zemlje.

Takođe, poklon neće moći biti opravdanje za uvećanje imovine. Svi se sećamo da je Siniša Mali govorio o tome da mu neka treća lica plaćaju skupu školarinu za njegovu decu. Nije objasnio zašto i da li su tražili neku uslugu za to.

Našim izmenama to više neće biti moguće, vratićemo imovinu naših građana tamo gde pripada, društvu i državi.

Hvala vam.

Hvala predsednice.

Pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, ministru evropskih integracija Nemanji Staroviću i ministarki građevinarstva Aleksandri Sofronijević, ali pre toga bih objasnio malo kontekst. U oktobru prošle godine stupio na snagu automatizovani sistem za registraciju ulaska i izlaska iz EU, odnosno u iz Šengen zone za državljane zemalja koje nisu članice EU. Ovo nisu nova pravila, ali jesu uspostavljanje automatizovanog sistema registracije novih biometrijskih podataka i broja dana koji se može provesti unutar Šengen zone u okviru tzv. kratkog boravka bez vize.

2/2 AL/IR

Znalo se mesecima da će se uspostaviti ovaj novi sistem registracije i da će se primenjivati na sve građane Srbije i da će stvoriti ogromne probleme za naše državljane vozače kamiona u međunarodnom transportu robe.

Od juče su prevoznici sa zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, započeli jednonedeljnu blokadu teretnih terminala na graničnim prelazima jer sa razlogom brinu da se sistem usporiti tranzit robe, da će značajano onemogućiti profesionalnim vozačima da se bave svojim poslom i da zarađuju platu za sebe i za svoju porodicu.

Stoga, postavljam pitanja sledeće ministrima – šta ste učinili da posredujete u razgovorima između udruženja prevoznika i Evropske komisije oko načina tretiranja vozača državljana Srbije u međunarodnom drumskom transportu robe? Šta se učinili kako bi vozači kamiona državljani Srbije mogli biti tretirani u svom profesionalnom kapacitetu i da se na njih primenjuje izuzetak, kao što je to slučaj za članove posada putničkih i teretnih vozova?

Svima je jasno da su pravila Šengena duboko nepravedna za sve one koji su izvan Šengen zone. Svi mi građani Srbije to vrlo dobro znamo, iskusili smo na sopstvenoj koži. Znamo za taj očaj stajanja u redu za vizu ili taj osećaj kada prilikom ulaska u EU idete na onaj najsporiji šalter za neEU državljane.

Međutim, pravila Šengena se nisu menjala. Znalo se da će se uspostaviti ovaj novi sistem registracije ulaska i izlaska iz EU, a vladajući režim se ponašao neodgovorno. Odbijao je uopšte da se uključi u rešavanje problema. Ponašali ste se kao noj koji zabije glavu u pesak i nada se da će se problem rešiti sam od sebe. A sve to radite sa ciljem da uvek neko drugi ispadne krivac iako je vaša nadležnost da brinete o interesima građana Srbije.

Međutim, ova vaša nesposobnost da se bavite problemom, koji svi vide da dolazi, pokazuje još jednu važniju stvar, a to je da vi ne želite Srbiju u EU i zato vam odgovara da ispadne da tamo neka zla EU neće naše prevoznike, da im brani pravo na rad, a situacija je sasvim drugačija. Kada bi režimu stalo do interesa i prava građana, onda biste se borili za to da Srbija iskoristi jednu od poslednjih šansi da postane punopravna članica EU, jer jedino tako dugoročno naši građani mogu biti zaštićeni, jedino tako ako je Srbija članica EU ne bi uopšte bilo ovog problema za prevoznike i za kamiondžije.

Vi želite da Srbija bude večno zaglavljena u evropskim integracijama, taman toliko uključena da možete da koristite novac iz predpristupnih pomoći, ali bez stvarne želje da budemo član, jer bi to podrazumevalo da morate da reformišete same sebe, odnosno da prekinete da kradete izbore, da prestanete da uništavate institucije, da prestanete da kršite građanska prava i da pendrečite građane, da odustanete od direktne kontrole pravosuđa i tužilaštva, kojim štitite vaše kriminalne dilove i u konačnici to bi podrazumevalo da zapravo izgubite vlast.

Postavljam dodatno pitanje ministarki građevinarstva Aleksandri Sofronijević o jednoj drugoj temi. Prošle nedelje na nekoliko dana nije funkcionisao brzi voz „Soko“ na relaciji Beograd-Subotica. Polasci su bili otkazivani ili je putovanje brzim vozom trajalo četiri do pet sati. Objašnjenje koje smo dobili od „Infrastrukture železnice“ bilo je sramotno. Rečeno je da zbog jako hladnog vetra i mraza voz nije mogao da ide.

Stoga, postavljam pitanja nadležnoj ministarki – da li se to Soko ptica ne snalazi u vojvođanskoj ravnici ili nas ponovo preskupo košta i ugrožava naprednjačka ugradnja? Da li ste pokrenuli inspekcijski nadzor na pruzi Beograd-Subotica da bi se utvrdilo zašto je tokom prvom minusa prestao da funkcioniše železnički saobraćaj?

2/3 AL/IR

Ova pruga je koštala građane Srbije milijardu i 500 miliona. Renovirana je pre četiri meseca, a pri prvom mrazu nije funkcionisala. Hoće li zbog vaše nesposobnosti, javašluka „Soko“ bit preimenovan u puža sporaća ili ravničarskog lenjivca? Hvala vam.

Hvala.

Dragi građani, već je gotovo svima jasno da ovi šatorski predlozi izmena pravosudnih zakona ciljaju da ukinu samostalnost tužilaca, da u potpunosti tužilaštvo stave pod šapu SNS. Ukoliko prođu ovi pravosudni zakoni, svi tužioci ima da idu na raport kod naprednjačkog tužioca Stefanovića, a njemu će već biti javljeno sa Andrićevog venca šta može da se piše u optužnicu, protiv koga može da se podiže optužnica, da se ne bi opet desilo da se podigne optužnica, kao što je bio slučaj Generalštab, gde im je prvooptuženi ministar Selaković, taj protiv koga je podignuta optužnica ili da se ne bi desilo da tužilaštvo nastavi sa optužnicama za korupciju prilikom izgradnje i renoviranja železničke stanice u Novom Sadu.

18/3 JJ/JG

Ovim konkretnim predlozima koji su stavili u ovaj zakon, idu na to da se ukine Komisija za prigovore kada se radi o postupanju samih tužilaca, da ne mogu više tužioci da se žale Komisiji Visokog saveta tužilaštva kada na njih neko vrši pritisak kako da postupaju, kako da rade, kako da krenu da podignu optužnicu, šta da rade. To bi vam, dragi građani, bilo tako kao kada bi u firmi u kojoj radite odjedanput ne možete da se žalite na nadređenog koji vas šikanira, koji vam govori kako da počinite neko krivično delo, nego sada se ukida institut ako što je postojala Komisija u Visokom savetu tužilaštva, gde onaj tužilaca na koga se vrši pritisak da optuži nekoga koga ne bi trebao, ili da ne podigne optužnicu protiv nekoga protiv koga bi trebao, sada tako tužilac više ne može to da se žali Visokom savetu tužilaštva nego može da se žali upravo onome ko na njega vrši pritisak, a to će biti naprednjački tužilac Stefanović. Hvala vam.

Hvala vam, predsednice.

Malopre smo mogli da slušamo ministra u epizodi nije šija nego vrat. Ja sam pri prethodnom obrazlaganju rekao da ovi pravosudni zakoni koji su doneti direktno iz šatora teže da ukinu samostalnost tužilaštva, a da konkretnim predloženim članovima zapravo žele da ukinu mogućnost tužiocima da podnesu prigovor, žalbu na sadržaj obaveznog uputstva o vođenju optužnice, o vođenju slučaja koji tužioci dobijaju od nadređenog tužioca, a gde im se ukida mogućnost da podnesu prigovor na tu sadržinu Komisiji za prigovore unutar Visokog saveta tužilaštva.

Na to ministar kaže – ne, ne, ne, mi to ne ukidamo, nego će od sada pa na dalje svi tužioci isključivo da postupaju na osnovu sadržine ovog obaveznog uputstva. Drugim rečima, biće onako kako sam i rekao. Od sada, pa nadalje, onaj ko je nadređeni ima da pozove tužioca da mu izdiktira u kom pravcu da vodi optužnicu, a njemu će već neko sa Andrićevog venca da javi, jer želite da se obezbedite da se ne dese više slučajevima kao što je to da se podigne optužnica u slučaju Generalštaba. To vi želite da osigurate.

Problem vam je jer su vaši poslušnici odjedanput odlučili, ne da progovore, ali da vas u tišini napuste, kao što je to očigledno krenula da radi Zagorka Dolovac, kao što predviđate da bi neki drugi tužioci mogli da krenu istim tim stopama. Ovde se o tome radi. Zato želite da se osigurate da više niko ne može da podnese optužnicu protiv nekoga od vaših ministara, kao što je Selaković prvooptuženi ministar u aferi Generalštab, jer je želeo da krivotvori sva dokumenta zaštite kako biste mogli da uvaljate i prodate Generalštab i ostala naša kulturna dobra. Hvala vam.

22/2 TĐ/CG

Hvala vam predsedavajuća.

Pitanja upućujem ministarki zaštiti živote sredine, ali bih pre samih pitanja pojasnio kontekst i problem o kome se radi.

Vlada Republike Srbije je 18. decembra prošle godine donela Uredbu o utvrđivanju lučkog područja terminala za rasute terete nove luke u Beogradu, a za lokaciju je izabrala levu obalu Dunava, Krnjaču, odnosno područje koje se nalazi tik uz obalu bara Reve i Istočnog forlanda. Izgradnja luke za rasute terete, odnosno za šljunak i pesak predstavlja ozbiljan problem sa stanovišta zaštite prirode, sa staništa javnog interesa, ali sa stanovišta zakonitosti postupka.

Projekta podrazumeva izgradnju luke, betonske, asfaltne baze, saobraćajne i druge infrastrukture i deponije. U praksi to suštinski znači uništenje bara Reve, jednog od poslednjih prirodnih rezervata prirodne zelene oaze u Beogradu koja ima ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, zaštiti od poplava, prečišćavanju vode, smanjivanju temperature tokom letnjih žega u Beogradu. To je prostor za rekreaciju i odmor.

Najvažnije, bara Reva je dom za oko 145 vrsta ptica uključujući i one strogo zaštićene, kao što je orao belorepan, kao i brojne druge sisare i vodozemce poput vidre. Područje forlanda zaštićeno od 2022. godine, područje bara Reve nije zaštićeno iako je Zavod za zaštitu prirode podneo takav zahtev.

Stoga postavljam pitanja za ministarku Saru Pavkov, šta je bio stav vašeg ministarstva o Uredbi Vlade Republike Srbije? Da li ste podržali ovu uredbu? Ako jeste, zašto ste to učinili kada vaše ministarstvo nije završilo proceduru procene uticaja na životnu sredinu kada se radi o izgradnji projekta luke? Da li ćete se usuditi da ne date saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu jer postoje jasni i kredibilni pokazatelji da bi izgradnja luke na ovoj lokaciji u potpunosti uništilo bara Revu.

Šta ćete učiniti kao ministarstvo da zaštitite i ne uništite područje bara Reve i Istočnog forlanda? Uništavanje bara Reve bi u potpunosti onemogućilo Beograd da se zaštiti od potencijalnih poplava.

4/1 VS/CG 10.35 – 10.45

Imate stavove Javnog preduzeća „Srbijavode“ i „Srbijašume“ koji su i sami rekli da je područje leve obale Dunava ključno za sistem odbrane Beograda, da bi uništavanje bara Reve, odnosno ovakvog šumskog ekosistema bio nenadoknadiv gubitak i da se takve šume visokog zaštitnog intenziteta ne mogu lako obnoviti ili nadoknaditi.

Izgradnjom Luke na ovoj lokaciji bare Reve Srbija bi prekršila niz međunarodnih konvencija koje je potpisala ili ratifikovala, kao što su Ramsarska, Benska i Bonska konvencija. Ove konvencije nas obavezuju na očuvanje močvarnog stanovišta, na zaštitu strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, kao i očuvanje njihovih migratornih puteva.

Bara Reva je prepoznata kao deo evropskog zaštićenog područja inače jedna od naših obaveza koju smo stavili u Poglavlje 27, kada se radi o pristupnim pregovorima sa EU o obavezama koje se odnose na zaštitu životne sredine.

Luka može da se izgradi na nekom drugom mestu. Može npr. 10 km nizvodnog gde već postoji Luka Pančevo, da se uloži novac u nju, da se ona osavremeni i da postane savremena luka za rasute terete.

Za kraj. Jasno je da ovde niko nije protiv izgradnje luke, ali građani Srbije ni građani Beograda ne treba da biraju sa jedne strane između izgradnje luke, a sa druge strane između očuvanja jedne od poslednjih oaza u Beogradu. Stoga zahtevamo da se pronađe alternativna lokacija, da ministarstvo ne da saglasnost o studiji o proceni uticaja i da se bara reva zaštiti, da postane jedan javni dunavski park sa edukativnim rekreativnim i ekološkim sadržajima.

Podsetio bih da su pre četiri godine ekološki aktivisti predvođeni Dragoljubom Bakićem našim velikim borcem za pravdu, jednog od najvažnijih jugoslovenskih i srpskih arhitekata uspeli da odbrane područje bare Reve od namere vaših tajkunskih firmi da isto područje pretvore u područje za istovar nelegalnog građevinskog otpada i šuta.

Građani su pokazali da im je stalo do ovog javnog prostora, da im je stalo da vrate naše opštine i gradove. Stoga, znajte da orao belorepan ostani simbol snage i prirode, da će raširiti svoja krila i osloboditi Beograd. Hvala vam.