Inače, 10 hiljada evra po metru kvadratnom, time se hvali vaš predsednik Vučić, kao i vaš ministar Mali. Oni se hvale time i baš slave, kažu – vau, super, prodao se stan gde je metar kvadratni koštao 10 hiljada evra. Tako da se za to obratite njima.

Ono za šta se mi zalažemo jeste da se ograniče cene kirija da bi mladi ljudi, kao i drugi građani, mogli da imaju priuštivo rentiranje stana, kako bi mogli da uštede da kupe stan. Ono za šta se mi zalažemo jeste javna stanogradnja, da se ulaže novac u izgradnju stanova. Za cenu "Rafala" smo do sada mogli sa 2,7 milijarde evra da izgradimo 45 hiljada stanova. O tome se radi.

Druga stvar, da ja vas nešto pitam. Jel vi kad idete po Evropskoj uniji i kad pričate sa predstavnicima iz Beča, iz Austrije, iz Nemačke, jel vi njima govorite – jel ste vi to u 44. godini, kako možete da imate ovako javnu stanogradnju, kako možete da radite ovako nešto, sram vas bilo, pa zar živite u 44. godini? Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

U prethodnoj raspravi smo utvrdili da vladajućoj većini nije stalo do toga da je krov nad glavom ljudsko pravo i ljudska potreba za koju država i grad treba da intervenišu i da pomognu da se obezbedi.

Hajde sad da vidimo kako vi kažete da pomažete građane u materijalnom smislu. Vi bukvalno njihov ekonomski požar, u kome se nalaze naši građani, lečite kapljicom vode. Više puta sam o tome govorio. U Srbiji je svaki četvrti građanin u riziku od siromaštva, odnosno socijalne isključenosti. I 50% građana prima platu do 93 hiljade dinara, 40% prima platu koja je manja od 80 hiljada dinara. Njima do prosečne potrošačke korpe je potrebno između 17 i 30 hiljada dinara. Vi na sve to običnom građaninu, je l' da, dajete šest hiljada dinara pomoći. Kao što je rekla moja koleginice, nešto primećujemo smanjenje te pomoći od 2020. do danas, a troškovi života su gori. Mnogo više košta. Poskupeo je život u svim gradovima u Srbiji i vi na to dajete šest hiljada dinara. Da li znate koliko je šest hiljada dinara kada se pogleda ova potrošačka korpa? To je da imate sredstva za 1,6 dana. Vi pomažete običnom građaninu sam jedan i po dan tokom 365 dana u godini. Toliko je iznos ove pomoći. A danas otići u prodavnicu da kupite osnovne namirnice na dnevnom nivou košta dve hiljade dinara na dnevnom nivou. Toliko o ovoj pomoći.

A ukupno će nas ta pomoć koštati milijardu evra. Bolje da smo tu milijardu evra uložili u nešto što će efikasnije da pomogne sve građane, kao što je na primer da uložimo u vodovodne cene pa da, na primer, nemamo to da nam 40% proizvedene vode koja se gurne u vodovodne cevi da bi došlo do domaćinstva nestane tokom tog transporta. O tome se radi. Ovih milijardu mogli smo uložiti i u škole i u domove zdravlja, a ovako dajete kapljicu vode u ekonomsko požaru u kome se nalaze naši građani. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

U članu 9. smo precizirali postupanje Banke poštanske štedionice nakon što se isplati data jednokratna pomoć, jer smatramo da bi se time zapravo olakšao pristup jednokratnoj pomoći, a i nakon toga bi Banka poštanska štedionica brže u tom smislu regulisala njene obaveze koje ima nakon isplate ove pomoći.

Mi se slažemo, vi ste očigledno imali neki nalet iskrenosti pa ste priznali da građani u Srbiji žive loše, da su troškovi života ogromni, pa ste odlučili da imate ovakav predlog zakona. Slažemo da je to loše, mada ipak mislimo da ste imali neku drugu motivaciju. O tome ću u sledećem amandmanu.

Ova novčana pomoć koja se daje običnim građanima, opet ću reći, kapljica je vode u ekonomskom požaru sa kojim se oni suočavaju. Kada se samo pogledaju cene vode, komunalija, odnošenja smeća, grejanja, na primer, u proseku za jedan stan od 60 metara kvadratnih, da živi dvoje do troje članova domaćinstva, mi te cene komunalija, kada pogledamo, evo vam pet gradova u kome su najviše, Pančevo – iznos na mesečnom nivou od 17.000 do 20.000 dinara, Beograd – iznos od 16.000 do 20.000 dinara, Subotica – od 16.000

26/2 MV/CG

do 19.000 dinara, Kragujevac – od 14.000 do 17.000 dinara, Novi Sad – od 14.000 do 17.000 dinara. To su mesečni troškovi za komunalije, za odnošenje smeća, za grejanje, za vodu, koje jedno prosečno domaćinstvo plaća na mesečnom nivou.

Vaša pomoć ne doprinosi ni da se polovina jednog mesečnog računa plati, jednog mesečnog računa, znači svih troškova, ni polovina, a građani svakog meseca moraju da plaćaju i komunalije i vodu i odnošenje smeća i grejanja. Jasno je da im nećete pomoći, a potrošićemo milijardu evra na ovakvu vrstu pomoću koja je mogla biti uložena negde mnogo bolje, negde efikasnije. Ako ste hteli da pomognete građanima, onda ovim rebalansom trebali ste da izbacite sredstva za nacionalni stadion, za EKSPO, za „Rafale“ i da ih preusmerite negde drugde. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Malopre sam govorio o tome šta je zapravo vaša prava motivacija da imate jednu ovakvu vrstu jednokratne novčane i finansijske pomoći. Mi smo ovim amandmanom prosto to hteli da naglasimo. Isplata jednokratne finansijske podrške, jednokratne novčane naknade započinje u septembru, ali isplata može po potrebi da se odloži na šest meseci ukoliko se ne raspišu vanredni parlamentarni izbori za poslednje tromesečje 2026. godine.

Rekao sam vam već i kada sam govorio kao ovlašćeni da smo takođe podneli amandman da vam pomognemo da na pravi način nazovete ovu vrstu pomoći. Ovaj zakon bi trebao da se zove zakon o ublažavanju posledica niza katastrofalnih odluka vlasti koje su dovele do dugotrajne energetske krize i duboke ekonomske krize, galopirajućeg rasta troškova života, kao i radi pokušaja vlast da se dodvori građanima kako bi vlast pokušala da izvuče sebe iz političkog ćorsokaka i spasila sebe na vlasti.

Da ste bili u potpunosti iskreni, ovako biste nazvali ovaj zakon i to biste iskreno rekli, jer ovako kada pogledamo, navešću vam i druge primere, građani se suočavaju sa jednim ekonomskim požarom, a vi taj ekonomski požar gasite kapljicom vode, umesto da im stvarno pomognete tako što odustanete od projekata od kojih građani neće imati nikakve koristi, od EKSPA, od nacionalnog stadiona, kao i od kupovine rafala, a da te iznose usmerite tamo gde treba i u poboljšanje stanja u kojima se nalaze naše škole, naši domovi zdravlja ili, na primer, u kupovinu vatrogasne opreme koja nam je preko potrebna, za čega ste imali upozorenje i u 2025. godini, pa na to upozorenje niste reagovali, a bome niste reagovali ni danas jer u rebalansu budžeta ništa niste podigli iznos za kupovinu opreme za gašenje požara. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Predloženim amandmanom tražili smo ubrzanje roka u kojem nadležni organi ima da reaguju, kako bi u tom smislu se ubrzao pristup građanima jednokratnoj pomoći.

Jasno je svima šta je vaša motivacija. Vaša motivacija nije da pomognete građanima, vaša je motivacija da im se dodvorite u pokušaju da spasite sebe na vlasti tokom izborne kampanje. Ali, bez obzira na to danas građani žive izuzetno teško, i tu se slažemo sa vašim nazivom zakona, Predloga zakona. Postoje ogromni troškovi života u Srbiji. Za te troškove života i zato što su oni vrlo skupi, gotovo nedostupni većini građana Srbije, ste isključivo odgovorni vi nakon 14 godina vlasti.

27/2 MT/VZ

Sada na sve to, umesto da budete stvarno iskreni, vi sipate kapljicu vode na ekonomski požar u kome se nalaze naši građani. Jer, jasno je, i objasnili smo, većina građana prima, 40% građana prima platu do 80 hiljada dinara. Njima do potrošačke korpe treba znatno više. Ova pomoć, kada se pogleda u iznosu potrošačke korpe, omogućava 1,6 dana da je srednja potrošačka korpa dostupna običnom građaninu. On prosto neće dobiti adekvatnu pomoć.

Takođe, kada gledamo, pokazali smo da građani uz ovu pomoć neće moći da plate ni jednu trećinu računa za komunalije, za odnošenje smeća, za grejanje itd. Znači, ni tu im nećete pomoći.

Hajde da pogledamo. Ovu pomoć planirate za septembar. U tom mesecu će naši đaci ponovo krenuti u školu. Vi čak ni tu nećete adekvatno pomoći roditeljima sa decom, jer za opremanje đaka za školsku godinu je na mesečnom nivou, tj. tokom septembra, potrebno u proseku oko 30 hiljada dinara. Vi čak ni tu nećete adekvatno pomoći.

Tako da, kada se radi o novčanoj pomoći od šest hiljada dinara ona ne omogućava ni funkcionisanje, ni dan i po za običnog građanina, a košta milijardu evra koju smo mogli da uložimo negde adekvatnije.

Da ste stvarno želeli da pomognete građanima onda biste u ovom rebalansu budžeta odustali od troškova za EHPO, za nacionalni stadion i za „Rafale“, i u tom smislu ih preusmerili tamo gde bi bilo znatno potrebnije. Ovako ćete milijardu evra naših para, para građana, potrošiti, a da im nećete ni adekvatno pomoći, ali ćete se svojski potruditi da im se dodvorite u pokušaju da ostanete na vlasti. Ali, sasvim sam ubeđen – to vam neće poći za rukom.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo kao Zeleno-levi front podneli predlog da se stavka koja je namenjena za podizanje kapaciteta u cilju zaštite i spasavanja građana, imovine i životne sredine, da se ta stavka, pogotovo vatrogasna vozila, vozila specijalne namene sa pripadajućom opremom, poveća sa 400 miliona dinara na milijardu i 500 miliona, a da se dodatna sredstva obezbede umanjenjem stavke koja se odnosi na kupovinu „Rafala“.

Više puta smo ovde ponovili, ova godina kao i prethodna, pokazuju da nam je pre svega potrebno ulaganje, ne u rafale, ne u nepotrebni EKSPO, ne u nacionalni stadion, nego sada pre svega u Sektor za vanredne situacije, u Sektor jačanja civilne zaštite kako bismo se adekvatno borili sa posledicama klimatskih promena.

Mi smo juče slušali kako vi bežite sve vreme od političke odgovornosti. Slušali smo razne izgovore, razna opravdanja, ali ništa od toga ne može da pobije činjenicu da danas imamo danas 35 aktivnih požara. Valjda biste posle mesec dana kako gori Deliblatska peščara i u drugim delovima naše zemlje, valjda biste posle mesec dana priznali da ste pogrešili, priznali da niste slušali opomenu od prethodne godine kada su gorela sela u okolini Prokuplja, kada nismo imali dovoljno vatrogasnih vozila, kada nismo imali ni opremu, ni vodu za gašenje požara, valjda biste priznali i išli ka tome da se povećaju sredstva za ovu stavku.

Ali ne, vi lažete nas da smo evropski gigant, da smo najbolji, jel da, da smo velesila kada se radi o opremi, da držimo stvari pod kontrolom i ta laž na kraju dovodi do toga ili nešto drugo da vi stavku u ovom budžetu za kupovinu vatrogasne opreme ostavljate identičnom, da uopšte ne povećate sredstva za borbu protiv požara. Zadržavate istu stavku, isti iznos i na taj način pokazujete da vas baš briga što gori Srbija, što gori naša zemlja, jer se uopšte ne pripremate ni za sledeću godinu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

20/3 JD/VZ

Predložili smo opet u članu 7. da se programska aktivnost, koja glasi – Podizanje kapaciteta u cilju zaštite i spasavanja građana, imovine i životne sredine Republike Srbije, a pre svega vatrogasna vozila, vozila specijalne namene sa pripadajućom opremom da se iznos sa 400 miliona dinara poveća na milijardu i 400 miliona, a da se nedostajuća sredstva uzmu od opet, Ministarstva odbrane, odnosno od kupovine rafala.

Mesec dana gore požari u Srbiji. Vi ni posle mesec dana niste doneli odluku da na primer, ovu stavku povećate, nego ostavljate u rebalansu budžeta isti iznos i to nakon što je samo u Deliblatskoj peščari izgorelo preko 5.300 hektara požara koji je od Bežanijske Kose, preko Novog Beograda, pa sve do Narodne skupštine kada bi trebali da ilustrujemo.

Budžet nije tek tamo neki papir, nije to „exel“ tabela, to je dokument koji govori šta su vama prioriteti, kakvo društvo želite da stvorite i da održavate. Hajde da pogledamo šta su vaši prioriteti – EXPO, nacionalni stadion, kupovina rafala. To su stavke koje vi dajete najviše. Od toga korist će isključivo imati samo vaši građevinski izvođači tih radova i strana država. Običan građanin neće imati koristi.

21/1 GD/MP 13.25 – 13.35

Vi stvarate društvo nejednakosti gde sa jedne strane imamo jedan mali broj ljudi koji su često vrlo povezani sa vama, koji mogu sebi da priušte kupovinu stana, gde se vi hvalite, kao npr. u Beogradu na vodi, da jedan metar kvadratni košta 10.000 evra. S jedne strane imamo jedan takav uzak krug ljudi koji su direktno povezani sa vama, a sa druge strane imamo obične građane gde 40% građana Srbije prima platu do 80.000 dinara, gde imamo građane po gradovima u Srbiji koji se suočavaju sa restrikcijom vode, gde u njihovim domaćinstvima više nema onoga osnovnog, a to je pijaća voda, jer, između ostalog, kada pogledamo u kakvom su nam stanju vodovodne cevi, suočavamo se sa gorkom činjenicom da 40% proizvedene vode koja uđe u vodotok da bi stigla do domaćinstv,a 40% te vode se izgubi, iscuri iz vodovodnih cevi jer su nam zastarele. Takvo društvo nejednakosti vi stvarate. Sa druge strane, nama je stalo i do zaštite građana i do zaštite prirodnih dobara i do pripreme za suočavanje sa bolnim posledicama klimatskih promena, ulaganje u jaku civilnu zaštitu, zaštitu reka i prirodnih dobara, odbrana gradova od ekstremnih vrućina. To su naši prioriteti, to je pravedno i solidarno društvo, a vama je isključivo stalo do vaše ugradnje koja nas skupo košta i bezbednosno ugrožava. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća. Drago mi je slušati, možda nešto i naučite.

Ovo je deseto vanredno zasedanje Skupštine u ovom sazivu. U ovom sazivu bilo je više vanrednih zasedanja nego redovnih i ovo vaše vođenje Skupštine pokazuje ono što građani osećaju svakodnevno, a to je, da je u Srbiji sve vanredno, da ništa ne funkcioniše na sistemsku uređen način, da se ne mogu osloniti ni na jednu instituciju i da ukoliko želimo da se izborimo za prava građana da je preduslov da vas sklonimo sa vlasti, jer dok ste vi na vlasti, građanke i građani Srbije neće imati državu koja brine o njima i za njih.

Došli smo do poslednje svaštare sednice. Bliži vam se kraj, pa pokušavate kroz ovu sednicu kroz zvonce da progurate poslednju krađu pred izbore. Kao što se zločinac uvek vraća na mesto zločina, tako se i vi na vašem kraju vraćate na vaš početak, na „Beograd na vodi“, megalomanski projekat od kojeg građani Srbije nisu imali ama baš nikakve koristi. Projekta u koji smo dali više od dve milijarde evra kada se obračuna svo zemljište koje smo poklonili.

Državna revizorska institucija je ustanovila da grad Beograd krije podatke o dugu koje preduzeće „Beograd na vodi“ ima, dug od sto miliona evra prema samom gradu. I sada menjate zakon kako biste se prilagodili još drugim izmenama

16/3 JJ/JG

prostornog plana koji ste u međuvremenu napravili, jer je „Beograd na vodi“ kao urbanistički požar, počeo od Savamale, zatim se proširio na Terazije, pa na Sajam i delove Čukarice i sada preti da se proširi i na Novi Beograd.

Takođe, tvrdićete na ovoj sednici da vam je stalo do pristupanja EU, pa ste dali nekoliko predloga zakona kojima tobože regulišete državnu pomoć, pa ćete govoriti kako je to dobro, podsticaće politiku konkurencije, preduzetništvo, možda doprinese otvaranju Klastera 2, kada već Klaster 3 nije otvoren, pa onda idete po principu – daj šta daš. Nije da vam je stvarno stalo do pristupanja Srbije EU.

Tu je i takozvana borba protiv korupcije, političke korupcije. A o tome je dovoljno reći da je u protekloj godini GREKO je rekao da ste sproveli samo tri od 24 preporuke. Grupa država Saveta Evrope protiv korupcije, najrelevantnija organizacija suštinski je rekla da je sistemska korupcija u Srbiji rasprostranjena.

Takođe, i tu je poslednja injekcija Ministarstva finansija pred izbore, očajnički pokušaj da spasite sebe kroz takozvani zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života. Mi smo predložili amandman kojim smo hteli da vam popravimo ovaj zakon, da makar na kraju vaše vlasti prvi put budete iskreni. Zakon bi trebao da se zove – zakon o ublažavanju posledica niza katastrofalnih odluka vlasti koje su dovele do dugotrajne energetske krize, duboke ekonomske krize, galopirajućeg rasta troškova života, kao i radi pokušaja vlasti da se dodvori građanima kako bi vlast pokušala da sebe izvuče iz političkog ćorsokaka i spasila sebe. Eto, popravili smo vam predlog zakona.

17/1 JD/MJ 12.50 -13.00

Vi ste vašim politikama doveli da je Srbija među najvećim zemljama sa najvećim ekonomskim socijalnim jednakostima u Evropi. Svaki četvrti građanin Srbije je u riziku od siromaštva ili socijalnog isključenja.

Polovina zaposlenih u Srbiji prima manje od 93.000 dinara, 40% prima platu do 80.000 dinara. Njima je do prosečne potrošačke korpe potrebno između 17.000 do 30.000 dinara, a nakon vaših katastrofalnih mera za ograničavanje cena hrane danas odlazak građanina u dnevnu nabavku namirnica košta 2.000 dinara, da ne govorimo o ostalim troškovima, mesečnim troškovima, komunalija, struje, Infostana ili na primer iznajmljivanje stana gde se garsonjera u Beogradu u proseku iznajmljuje između 500 do 800 evra. Šta je vaš odgovor? Daćemo jednokratno 6.000 dinara.

Za vaša tajkune investitore megalomanski projekti i luksuzni dogovori za EXPO i nacionalni stadion, a građanima jednokratna pomoć od 6.000 dinara. Vi u bukvalnom i prenesenom značenju požare gasite kapljicama vode. Izgorele vam i mere za smanjenje cena hrane, a gori nam nažalost i cela država.

U proteklih mesec dana pokazali ste zašto je nasušna potreba građana da vas smenimo sa vlasti, jer će nam cela zemlja izgoreti dok vi pokušavate da spasite sebe.

Imali smo goloruki narod u Deliblatskoj peščari i na Magliču koji pokušava da ugasi vatru, a vi sipate novac iz budžeta u nepotreban EXPO, rafale, nacionalne stadione.

Građani se organizuju, donesu solidarnu pomoć vatrogascima koji se herojski bore da ugase požar, da spase šumu, da spasu domaćinstvo, prirodna, a i kulturna bogatstva, a vama, jedino vam je stalo do vašeg rejtinga i otuda jednokratna pomoć od 6.000 dinara.

Prvo ste lagali da držite stvari pod kontrolom, da možete da obuzdate vatru. Dačić, 7. avgusta izjavljuje – nije neophodna pomoć i da požar možemo sami da držimo pod kontrolom. Znači, 7. avgusta. Zarad građana da pokažem ovo je bio požar 5. avgusta. Pogledajte, ovo je bio požar 7. avgusta. On izjavljuje da stvari drže pod kontrolom.

Već tada ste trebali da aktivirate mehanizam civilne zaštite i EU, a ne da tvrdite da držite sve pod kontrolom. Posle ste se bavili geopolitikom i obezbeđivanje dozvola za prelet ruskog aviona, a u međuvremenu požar traje mesec dana.

Hej, dozvolili ste da 200 godina nečijeg rada, pre 200 godina je počelo pošumljavanje Deliblatske peščare, da peščara ne bi postala pustara, neke države su imale viziju i pokrenuli su pošumljavanje, a onda ste se desili vi sa vašim epskim neznanjem, epskim javašlukom, vašom nebrigom i dozvolili ste da izgori 5.300 hektara šume, a potencijalno je ugroženo 10.000 hektara.

Zarad građana, da ilustrujem, veličina područja koje je zahvaćeno vatrom je otprilike kao od Bežanijske kose preko Novog Beograda i sve ovamo do Skupštine. Požar je veličine jedne trećine urbanog područja Subotice, 40% urbanog područja Vranja, to je požar koji se dešava, a vi tvrdite da držite stvari pod kontrolom.

Predsednik pre koji dan iznureni vatrogascima koji mesec dana se lavovski bore, kaže – što se tiče oruđa i opreme mi smo evropski gigant. Srbija je proporcijalno svojoj veličini evropska velesila kada je reč o opremljenosti letilicama koje gase požare. Kako smo tačno gigant? Mesec dana gori. Na isti onaj način kao što ste i ekonomski tigar.

Posle ćete da pričate da je požar bio biblijskih razmera, da se nije mogao predvideti i zato bih zarad građana da podsetim da smo mi i u julu 2025. godine, imali požare. Tada su ponajviše požari bili u Topličkom kraju, gorela su sela u okolini Prokuplja cela sela su izgorela ovo je ostalo nakon tih požara. Pogledajte. To je bio

17/2 JD/MJ

rezultat. Ako bi došli vatrogasci tada u selo u okolini Prokuplja ili nisu imali opremu ili nisu imali vodu. Onda ste obećali, okej to se sada desilo, sredićemo, uložićemo u opremu. Šta je bilo sa tim obećanjem? Ništa. Pojeo vuk magarca.

Požari su posledice neadekvatne brige, ne pripremanja za klimatske promene, ekstremni toplotni talasi, suša, smanjenje vodostaja reka i šume koje se mogu lako zapaliti.

To je nova realnost usled klimatskih promena. Na to se možemo pripremiti. Možemo učiniti neke stvari. To podrazumeva da promenimo način na koji se odnosimo prema šumama, prema jezerima, prema rekama, način na koji gradimo gradove, pristupamo urbanističkom razvoju, proizvodimo energiju.

Zeleno levi front predložio je pet ključnih mera. Za prilagođavanje usled klimatskih promena, jaka civilna zaštita i sektor za vanredne situacije, umesto nepotrebni EXPO, rafale, nacionalni stadion, usmeriti novac u preventivno održavanje šuma, krčenje zapuštenog rastinja, jaku civilnu zaštitu, podršku vatrogascima.

Takođe, zaštita reka i prirodnih dobara. Bez reka, bez vode, bez prirode, bez šuma nema života. Odbrana gradova od vrućina to podrazumeva da se prestane sa betoniranjem svega i svačega, da se promene urbanistički planovi tako da bude barem trideset posto zelenila ili poroznih površina koje mogu da upijaju vlagu i da hlade gradove.

Energetska nezavisno građena potrebna je masovna subvencija u izgradnju solarnih panela na kućama domaćinstava i takođe, prelazak na organsku poljoprivredu otpornu na sušu.

Šta je vama prioritet kada se radi o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji? Za početak da li ministarka Sofronijević može da odgovori koje su ovo izmene zakona o planiranju i izgradnji? U proteklih pet godina tri puta ste menjali ovaj zakon bez da ste pristupili sistemskoj izmeni, bez da donesemo novi zakon nakon javne rasprave, struke i građana. Prethodnim izmenama poklonili ste besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u prava vlasništva. To je bio poklon vašim tajkunima. Zbog toga su i kupili te firme, da bi na tom zemljištu mogli jeftinije da grade.

Zatim ste dozvolili da EXPO bude jači od Zakona o planiranju i izgradnji. Dozvolili ste legalizovanje korupcije u građevinarstvu, da može sve na EXPO-u da se izgradi mimo procedura javnih nabavki. Takođe, da može da se objekti puste i bez upotrebne dozvole.

Sada ste se setili na kraju da treba da ubacite da izvođenje radova potrebno da investitor ima plan za upravljanje otpadom od građenja i rušenja. Sada ste se setili. I do sada je investitor trebao da misli o tome.

Ovo su slike na Milićevom brdu. Ovo. Pogledajte ministarka, ovde se radi o bacanju nelegalnog građevinskog otpada, ovo je suštinski uništavanje poslednje zelene oaze u Gradu Beogradu. To se dešava. Time treba da se bavite. A vi, šta vi radite? dozvoljavate da vaši investitori i tajkuni rade sa Zakonom o planiranju i izgradnji šta god žele.

Zatim, menjate zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, takozvani svoj na svome, ili bolje da kažemo, tajkun investitor na svome.

Mi smo i govorili da sve ovo radite da biste okupili sve vaše investitore koji su nelegalno gradili da biste ih okupili pred izbore, jer vam je potreban svaki pipak u toj kriminalnoj hobotnici.

17/3 JD/MJ

Bili smo u pravu, zbog toga ste ovo radili, a tada smo vam isto govorili da ne možete da menjate zakon tek tako da Ministarstvo mora da ostane odgovorno, da proverava bezbednost objekata, vi ste tvrdili da ne mora, ali evo, ovi izmenama setili ste se da ipak mora da postoji neki elaborat geodetskih radova kada se radi o zgradama i stambenim objektima.

Takođe, hajde da pogledamo ko je vama prioritet kada se govori o upisu u katastar na osnovu ovog zakona. Pogledajmo.

Evo, ova zgrada, naselje Vojvode Vlahovića upisana u registrar po Zakonu posebnim uslovima za evidentiranje. Takođe, ova zgrada, isto Vojvode Vlahovića, nju ste prioritetno upisali u registar na osnovu ovog zakona, ova zgrada, to znači da su sve ove zgrade suštinski nelegalno građene, a vi ste ih sada po ovom zakonu omogućili da se legalizuju i na taj način ste podstakli profit investitora koji su nelegalno gradili. Time ste se vi zapravo bavili. Sada ste se setili navodno običnih građana, a zapravo su vam ovi investitori bili sve vreme prioritet.

18/1 TĐ/CG 13.00 – 13.10

Na kraju moram da kažem da umesto da pristupimo izmenama Zakona o planiranju i izgradnji tako da dobijemo gradove koji su otporni na klimatske promene, vi nastavljate po starom, da isključivo izlazite u susret vašim investitorima koji grade mimo dozvola ili izlaze izvan projekta, a onda još pokušavate da operete sebe od odgovornosti. Kao što sam više puta i ponavljao, jasno je da nas naprednjačka ugradnja i skupo košta i životno ugrožava. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo amandman kojim tražimo da ministarstva makar najmanje jednom godišnje vrši reviziju i objavljuje šta su dostupne, objavljuje podatke o razvoju najbolje dostupnih tehnologija da donosi zaključke o njima i o njihovoj primeni.

Mislimo da je to potrebno s obzirom da možemo doći u situaciju da nam na kraju pitanje najbolje dostupnih tehnologija bude isto kao i ovaj vaš spisak postrojenja koja bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu, da prosto spisak bude kao što je i sada iz 2022. godine, odnosno neažuriran, da opet dođemo u situaciju da od 220 postrojenja koja bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu imamo situaciju da 70% postrojenja nema dozvolu, a da radi bez integrisane dozvole. To znači da nije utvrđeno koje bi bile najadekvatnije mere za zaštitu i zemljišta i vazduha i vode. To je prva stvar.

E, sad, s tim u vezi, mi tražimo od ministarstva da ovo radi, ali nemamo nikakvu sumnju da u ovom trenutku vaše ministarstvo nema kapaciteta da uradi tako nešto, jer nemate kapaciteta ni da ažurirate spisak postojećih postrojenja koja bi trebala da imaju integrisanu dozvolu, nemate kapacitete ni da izdajete datu integrisanu dozvolu, niti da onda kontrolišete da li se postrojenja drže mera zaštite koje su stavljene u datu integrisanu dozvolu. Niti imate kapaciteta niti želite to da radite.

Evo, samo još jedan primer. Mi sada pokušavamo ovim zakonom da transponujemo direktivu o industrijskim emisijama iz 2010. godine. Ova direktiva je obnovljena, zanovljena 2024. godine. Nebitno je što će određena pravila iz direktive iz 2024. godine da se primenjuju tek za nekoliko godina, radi se o tome da je prilikom revidiranja ove direktive pravljena i analiza kako se dosada radilo na teritoriji Evropske unije na zaštiti vazduha, vode i zemljišta. Trebali ste to da pogledate i da vidite i da podignete standarde koje želimo da dosegnemo kako Srbija ne bi više bila zemlja u kojoj imamo situaciju da nam 12.000 građana prerano premine usled komplikacija od zagađenja vazduha. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo podneli ovde jedan predlog amandmana kojim želimo da ograničimo pravo operatera da zahteva da određeni podaci o njegovom poslovanju i načinu rada prilikom zahteva za izdavanje integrisane dozvole, dozvole koju bi trebalo da ima, ukoliko dato postrojenje želi da stavi u pogon i da radi, da ti podaci, da mora da se

3/2 MZ/MJ

ograniči, da ne mogu da ih tek tako proglase za tajne podatke, za poslovnu tajnu, nego da ti podaci o načinu rada, odnosno o mogućnosti da dođe do zagađenja, primenom određenih tehnologija, da dođe do zagađenja vode, vazduha i zemljišta, da ti podaci moraju biti javno dostupni i ne smeju da se tzv. zacrne, odnosno da ostanu skriveni od javnosti samo zato što dati operater zahteva, smatra da ti podaci njemu treba da ostanu tajna, jer se radi o nekoj njegovoj formuli poslovnog uspeha.

Tražili smo da u zahtevu za integrisane dozvole onda operater mora da obrazloži, da da argumentaciju zašto misli da njegov zahtev sa poslovnom tajnom preteže nad interesom javnosti da zna da li može da dođe do ugrožavanja zdravlja građana prilikom rada datog postrojenja.

Vrlo je jednostavno. Naravno da će svaki operater koji ne želi da uloži novac kako bi u potpunosti zaštitio, jel da, građane, ne želi da uloži novac u zaštitne mere jer bi mu to onda oduzelo deo profita, on će imati zahtev da svašta nešto proglasi za poslovnu tajnu.

Na nama je da se brinemo o javnom zdravlju građana i zato zahtevamo da ovako nešto ne može da se dopusti u ovom zakonu, odnosno da mora da bude obrazloženo zašto, jel da, preteže njegov zahtev za poslovnom tajnom nad pravom građana da budu obavešteni o načinu rada i o mogućnosti da im se ugrozi dato zdravlje. Mora javnost da bude obaveštena, mora javnost da ima mogućnost da utiče na Ministarstvo za zaštitu životne sredine da se ne izda dozvola po takvim uslovima jednom operateru. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Članom 17. tražili smo da se omogući veće učešće javnosti, njihovo veće pravo, šire pravo na informisanost kada se radi o uslovima pod kojima se izdaje nekom operateru integrisana dozvola. Tražili smo da nadležni organ za izdavanje dozvole obezbedi objavljivanje pregleda i ocenu svih pristiglih komentara javnosti uz jasno obrazloženje razloga za prihvatanje ili odbijanje komentara zainteresovanih javnosti prilikom izrade nacrta dozvole.

Zašto je ovo bitno? Javnost mora da bude obaveštena, pravovremeno informisana ukoliko se otvara neko postrojenje koje potencijalno može da ugrozi njihovo zdravlje tako što će ugroziti kvalitet vazduha, vode ili zemljišta. Iz prostog razloga što mi imamo previše, nažalost, primera o kojima se predugo ćutalo, o kojima građani nisu bili obavešteni, primera gde se rad neke fabrike prikazivao kao da se radi o spasiocu nekog rada, a zapravo postane nova trovačnica.

5/3 TĐ/CG

Takav primer je „Linglong“ u Zrenjaninu. U Zrenjaninu gradu gde preko 20 godina ljudi nemaju pijaću vodu. Kada se otvarala fabrika „Linglong“, ona je otvorena bez da je postojala saglasnost o studiji procene uticaja na životnu sredinu. Celokupni projekat je rađen kroz parcijalizaciju, tako da se nije tražila celokupna upotrebna dozvola, što je dovelo, na kraju, do toga da Grad Zrenjanin odbije da da finalnu upotrebnu dozvolu „Linglongu“, jer se saznalo da u postrojenju postoji visoki rizik od hemijskog udesa zbog količine opasnih materija koje se u njemu skladište. Grad nije dao upotrebnu dozvolu, onda je pokrajinska administracija izdala upotrebnu dozvolu, dok nadležna ministarstva ćute.

Sada imam pitanje za ministarku – ako sutra, ne daj bože, dođe do nekog udesa i do još većeg zagađenja životne sredine i pogoršanja zdravlja građana u Zrenjaninu, ko će biti odgovoran – grad koji je odbio da da upotrebnu dozvolu, pokrajinska administracija koja je odbila ili nadležna ministarstva, uključujući i vaše, koja sve vreme ćute o situaciji u „Linglongu“? Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća.

Moram samo na kratko da se osvrnem na vaš komentar. A, kako nema Predlog Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine veze sa ovim o čemu je pričao kolega Jovanović? I te, kako ima.

Znači, poeta ovog zakona je da štitimo da ne dolazi do zagađenja vazduha, vode i zemljišta. To su konstitutivni elementi zdrave životne sredine. Odnosno zaštita zdravlja građana.

Prelazim sada na amandman. Mi smo tražili našim amandmanom da se nalaže češće sprovođenje periodičnih monitoringa u sklopu dobijene integrisane dozvole za rad postrojenja operatera kada se radi o periodičnom monitoringu eventualno negativnog uticaja na podzemne vode i na zemljište.

U predloženom zakonu se stavlja da se radi jednom u pet godina periodični monitoring da li se, dati operater, odnosno njegovo postrojenje, sprovode adekvatne mere kada se radi o zaštiti podzemnih voda i zemljišta? To je prosto nedopustivo. Znate li vi ministarka šta se desi za pet godina? To je pet godina kako je uzgajana hrana na nekom poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u blizini industrijskog zemljišta. Pet godina kako tu hranu jedu građani iz datog grada i deca. Mi u pet godina, vi ne biste da se utvrđuje da li nadležni operater se držao adekvatnih mera i da nije došlo do zagađenja zemljišta. Pet godina mogu deca da se igraju na igralištu koje je izgrađeno na zemljištu u blizini datog industrijskog postrojenja i da mi ni ne znamo da je to zemljište zagađeno, zato što nadležno Ministarstvo je odlučilo da jednom u pet godina obavezuje datog operatera da vrši periodični monitoring.

To je prosto nedopustivo sa stanovišta zaštite zdravlja građana i naše dece.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što pređem na amandman, samo bih kratko želeo da prokomentarišem, po meni, neadekvatan vaš komentar na prethodno izlaganje Dragana Jonića. On je tada govorio o tome da u njihovim redovima je poslanik koji je bio aktivno vojno lice i koji je branio našu zemlju za vreme NATO agresije nad Srbijom. Vi ste rekli – šta bi vam o tome rekli koalicioni partneri? Ne znam na koga ste mislili, ali stvarno mislim da to nije adekvatno. Mislim, i verujem da ćemo se oko toga složiti, NATO agresija je duboka trauma za sve nas u Srbiji, za sve nas. Neki od nas bili smo deca ili maloletna lica kad je bila NATO agresija, neki od nas, kao naš kolega Rastislav Dinić, bio je mladi student koji je služio vojsku u prištinskom bataljonu za vreme 1999. godine. Kao što verujem da i na drugoj strani takođe ima narodnih poslanika koji su bili aktivna vojna lica za vreme NATO agresije. Zato vas molim da ne idemo u tom pravcu.

Prelazim sada na amandman. Tražili smo da se jasnije definiše šta se radi prilikom inspekcijskog nadzora kad se utvrdi da postoji neusklađenost rada postrojenja sa uslovima izdatim u… Vi ste u Predlog zakona stavili pojam – ako se utvrdi da postoji značajna neusklađenost. To je pojam koji je namerno nejasan. Onemogućava, zapravo, inspekciji da radi svoj posao. Mora da stoji – ako se utvrdi da postoji neusklađenost, odnosno da se operater ne drži onoga što mu je propisano u samoj dozvoli. O tome se ovde radi.

9/3 MZ/MP

Jer prosto, kada bi postojale, jel da, stvarno integrisane dozvole i kada bi se operater toga pridržavao onda, na primer, "Ziđin" ne bi mogao da radi. "Ziđin", inače, radi bez integrisane dozvole. A kada bi postojala dozvola, to znači da bi sarađivalo i vaše ministarstvo zajedno sa Ministarstvom rada, pa bi se propisali radni uslovi i držali bismo se radnih uslova u kojima se ne truju naši radnici, koji nisu izloženi neadekvatnim materijama, koji nisu izloženi teškim metalima, onda im se u krvi ne bi našlo olovo; takođe onda građani Bora ne bi udisali sumpor-dioksid i suspendovane zagađujuće čestice i ne bi u Boru bio prekomerno zagađen vazduh gotovo tokom cele godine. Hvala vam.

Što bi se reklo, apelujem ja na vas, ali vi ne možete da pobegnete od vašeg karaktera.

No, da se vratimo na član 41. Mi smo predložili da postojeća postrojenja koja su podnela zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom i treba da se utvrdi takođe da li posluju u skladu sa dobijenom dozvolom.

10/1 VS/CG 11.35 – 11.45

Opet se radi o inspekcijskom nadzoru koji mora biti vrlo jasno propisan šta radi data inspekcija, ne samo da proverava da li postojeća postrojenja rade u skladu sa integrisanom dozvolom nego da proverava i da li postrojenja koja nisu konkurisala za dozvolu da im prosto obustavi rad dok ne konkurišu za dozvolu i ne dobiju dozvolu i ne počnu adekvatno da se podržavaju onih mera zaštite, da ne dođe do prekomernog i uopšte zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Zašto je ovo bitno? Malo pre je moj kolega spominjao upravo deponiju Duboko kod Užica. Takođe, mi imamo i deponiju Vinču. Obe te deponije nemaju integrisanu dozvolu. One zapravo ne rade u sladu sa ovim zakonom. Vi ste pre koji dan bili u Prijepolju, ako se ne varam, tamo ste se bavili posledicama saniranja jedne ne sanitarne deponije. Da li ste svratili do Priboja? Suštinski vi jednu ne sanitarnu deponiju regulišete, zatvorite, nikne nova odmah u sledećem gradu.

To se dešava iz prostog razloga što se ne bavite na sistemski način, ne bavite se zapravo sistemskim rešenjem kada se radi o upravljanju otpadom, kada se radi o separaciji otpada, o pokušaju da se upotrebi neki otpad, kada se radi o reciklaži, itd. Zbog toga, vi ono, jednu ne sanitarnu deponiju zatvorite, ona nikne u blizini. To se dešava duž cele Srbije.

Mogli ste da odete pre koji dan i u Sivac gde biste mogli da vidite građane Sivca i Crvenke kako takođe protestuju jer danima, danima govori ne sanitarna deponija u Sivcu, a ništa niste preduzeli povodom toga.

Predloženim rešenjem opet smo jasnije precizirali ovlašćenja, odnosno mere koje je inspektor dužan da odredi nakon sprovedene inspekcije za zaštitu životne sredine. On mora da ima mogućnost i da zabrani upotrebu postrojenja i obavljanja aktivnosti dok se ne pribavi dozvola i da zabrani rad postrojenja, odnosno obavljanja aktivnosti, ako se krše uslovi propisani u dozvoli. Bez jasno navedenih ovlašćenja da ima mogućnost da sprovodi restriktivne mere ovaj zakon ostaće mrtvo slovo na papiru.

Mi smo ovde govorili prilikom rasprave u načelu o tome da imamo situaciju da nam deponije redovno gore, da nam je zagađen vazduh, da nije adekvatno regulisano kako se vrši ispuštanje otpadnih voda, da u Srbiji mi imamo preko 85% otpadnih voda se ispušta direktno u vodotokove bez ikakvog prečišćavanja. Samo 15% ovih voda je tretirano na neki način, to ne znači na adekvatan način u potpunosti.

Kada se radi o tzv. industrijskom otpadu, tada dolazimo u scenario horor filma, oko samo 8 do 9% industrijskog otpada tretira se na adekvatan način i vi to vrlo dobro znate. Pet godina ste primenjivali ovaj zakon na neadekvatan način, tako da gotovo nikoga niste sankcionisali, tako da 70% postrojenja koja bi trebalo da imaju dozvolu je nemaju i dalje rade.

Ovo moramo da menjamo ukoliko želimo da omogućimo čistu životnu sredinu, ukoliko želimo da se bavimo onim što je još bitnije, a to je kako da zastarelu infrastrukturu u sistemu voda obnovimo, kako da zapravo, ne samo da se ne ugrožavaju izvori vode nego da od tog izvora vode do česme koja se nalazi u stanu nekog građanina potekne čista pijaća voda, a ne da 40% budu gubici u vodnoj infrastrukturi. Hvala vam.