Hvala vam, predsedavajući Skupštine.

Ne davimo Beograd, Zeleno-levi front, neće učestvovati u razrešenju ove kompletne konfuzije, pometnje, zbrke unutar vladajuće većine. Ova konfuzija je inače obeležje spoljno-političke orjentacije ove Vlade, a ta konfuzija u spoljno-političkoj orjentaciji znači da zapravo Srbija isključivo nazaduje u evropskim integracijama. Iza te konfuzije, konfuzne politike Vlade Republike Srbije nalazi se iskrena želja vladajućeg režima da Srbija bude večno zaglavljena u evropskim integracijama. Deklarativno za EU, ali zapravo sa željom da budemo zaglavljeni i da nikada ne budemo članice EU.

Zapravo glavna prepreka našem putu, našem evropskom putu je upravo vladajući režim koji čini SNS, SPS, kao i ovi drugi koalicioni partneri. Ne može se od vas očekivati da uspostaviti vladavinu prava, jer ste vi na vlasti isključivo zbog kontrole medija i korišćenje državnih resursa u privatne svrhe. Ne može se od vas očekivati da se obračunate sa kriminalom i korupcijom, jer vi isti i proizvodite. Jovanjica je primer za to, proganjaju se policajci koji su otkrili najveću plantažu marihuane na Balkanu i Evropi, a počinioci krivičnog dela se slave za narodne heroje. To je zapravo ono što je vaša politika, a sve ovo ostalo je čista dimna zavesa.

Mi smo čuli danas od ministra bez portfelja i meni je jako zanimljivo kako je on izabran da obrazlaže, a ne premijerka ili ministar spoljnih poslova, čuli smo da se ministar Basta razrešava zato što je narušio jedinstvo politike, konzistentnost politike. Na koje tačno se jedinstvo misli? Spoljno-političko? Teško. Ministar Basta je imao izjave koje su bliže deklarativnim izjavama premijerke Brnabić nego nekim drugim ministrima ili predstavnicima vladajućeg režima. Uzmimo samo za primer izjavu Ane Brnabić od 10. maja 2023. godine i to nakon sastanka sa Dejvidom Salivenom, predstavnikom EU zaduženim za sprovođenje sankcija prema Rusiji. Tada je Brnabića izjavila, da Srbija neće biti platforma za zaobilaženje sankcija.

Šta ovo znači? Ministar Basta je pokušao da razreši tu dilemu, to minimum može da znači da Srbija neće biti platforma, paravan za nedozvoljenu trgovinsku i ekonomsku razmenu sa Rusijom, da neće omogućavati trećim subjektima da preko Srbije ide trgovinska razmena sa Rusijom, ali takođe ovo se može tumačiti kao želja da se ode korak dalje, a to je da se zapravo uvedu sankcije. Ministar Basta stvarno, moramo reći, pokušava da rastumači ovu nameru Ane Brnabić i prosto zalagao se za uvođenje sankcija, što je svakako bliže stavu Ane Brnabić nego na primer stav Aleksandra Vulina, šefa BIA koji isto tog 23. maja 2023. godine, učestvuje u Moskvi na bezbednosnoj i ekonomskoj konferenciji.

Isti Vulin koji je pre nego što je bio šef BIA, bio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, nije učinio ništa, odnosno omogućio je da Srbija bude u prvih pet zemalja po količini ne registrovanog, nelegalnog oružja koje je rasprostranjeno među građanima Srbije.

Upravo zbog ovakve situacije i zbog toga što je Vulin jedan od glavnih promotera nasilja u javnom životu, građani i protestvuju u preko 30 gradova zahtevajući Srbiju bez nasilja i to dva meseca, zahtevajući da se sprovedu ovi zahtevi.

E, sada, možda se Basta upravo uplašio da će Srbija doći na radar sankcijama Brisela kada je usvojen 11 paket sankcija koje omogućavaju zapravo Briselu da kažnjava one subjekte koji omogućavaju zaobilaženje trgovinskih i ekonomskih sankcija Brisela prema Rusiji. Kako drugačije Basta da protumači ovo Vulinovo učešće na konferenciji ako ne da bude neko ko će omogućiti zaobilaženje sankcija Brisela prema Rusiji. I, brže-bolje, Basta je samo želeo da poboljša to tzv. jedinstvo spoljno-političke orjentacije naše Vlade.

Takođe, možda je Basta samo želeo da dodatno doprinese koherentnoj politici, jer još od aprila 2023. godine postoji indicija da Srbija prodaje i omogućava prodaju oružja Ukrajini. Upravo u tekstu koji je izašao i koji je posle ministar odbrane Vučević komentarisao, on kaže da Srbija, on je pokušao da ne igra to, ali kaže – uvek postoji mogućnost da se neko oružje na volšeban način nađe i na teritoriji konflikta.

Molim vas da javite ministru odbrane da trgovina oružjem podrazumeva neki ugovor, a taj ugovor podrazumeva da se zna ko je krajnji korisnik. Takođe, ugovor podrazumeva da se isti može raskinuti ukoliko druga strana krši dati ugovor.

Takođe, ono o čemu očigledno Basta nije dobro rastumačio jeste ova enigma šta je tačno spoljno-politička orijentacija Vlade Republike Srbije, za koju priznaćemo ni mi ovde prisutni, kao ni građani Srbije ne mogu da proniknu, prosto jer ona ne postoji.

Ono u čemu se ogleda vaše jedinstvo i zbog čega je Basta bio i nagrađen time da bude ministar privrede jeste jedinstvo u zavlačenju ruke u džepove građana i isisavanju novca iz velikih privrednih i javnih sistema.

Podsetiću zarad građana, Basta je bio na čelu Beogradskih elektrana od 2018. do 2022. godine. Za to vreme svako domaćinstvo u Beogradu bilo je oštećeno za 435 evra koje su Beogradske elektrane više naplaćivale domaćinstvu.

(Predsednik: Vreme poslaničke grupe.)

U tome se ogleda vaše jedinstvo, u izvlačenju javnog novca u vaše privatne džepove.

Hvala vam, predsedavajuća.

Približavamo se kraju ove tačke u kojoj smo raspravljali o predlogu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova. Kada bismo sumirali sve uvrede i laži koje su izrekli predstavnici režima, pre svega premijerka, zatim ministar unutrašnjih poslova, kao ministar Martinović, te uvrede i te laži bile bi dovoljne za smenu.

Kada dodamo i gafove i skandale koje su prouzrokovali u pokušaju da odbrane neodbranjivo, to bi bilo dovoljno za smenu svih ministara i ministarki u Vladi, naravno, u jednoj demokratskoj zemlji u kojoj Vlada radi za građane i u korist građana.

Sada, počnimo od poslednjih uvreda, ministar Martinović je juče uvredio sve građane Srbije. Osnovna pristojnost nalaže da se niko ne bavi time da li neko ima ili neko nema decu. Osnovna pristojnost nalaže da se ne ulazi u bračni ili porodični status građana, svih građana Srbije.

Martinović je svojim izjavama uvredio sve nas, sve ovde prisutne u sali, ali i sve građane Srbije.

Takođe, ministar Martinović je posebno uvredio bračne parove, naše građane, naše mlade ljude koji upravo žele da imaju decu. Uvredio je sve žene i muškarce koji žele da imaju decu, a iz raznih razloga to ne mogu, pa, često odlaze na vantelesnu oplodnju, skupo je plaćaju, a upitno je da li će biti pozitivan uspeh.

Njima ministar Martinović mora da se izvini, ako ima elementarnu pristojnost, ali nažalost videli smo da nema. Svi u našim familijama, svi, imamo i prijatelje i poznanike i komšije koji imaju upravo probleme, a žarko žele da imaju decu a ne mogu.

Ovakvom izjavom ministar Martinović je pljunuo njima u lice i to je uspeo da uradi upravo na sednici koja je sazvana nakon masovnih ubistava u kojima nam je stradalo i ubijeno 19 dece i mladih ljudi i 20 ranjenih. Ministar Martinović je time pokazao da nije ministar državne uprave i lokalne samouprave. On je ministar bruke i sramote i sasvim mu priliči da bude na čelu tog resora.

Sada da se vratimo na ministra unutrašnjih poslova, Gašića. U demokratskoj i normalnoj zemlji, u zemlji u kome je na vlasti jedan normalan režim, pristojan režim koji radi za građane, nakon ovakva dva tragična događaja, masovna ubistva, situacija u koje bi se uvidelo da je Srbija u prvih pet zemalja po količini nelegalnog, neregistrovanog oružja među građanima Srbije.

Još jednom, ponoviću, istraživanje pokazuje da je dva miliona i 700 hiljada komada oružja rasprostranjeno u našem društvu, mahom neregistrovanog i nelegalnog. Takva situacija, kao i to da u strateškoj proceni javne bezbednosti, jednom od ključnih dokumenata MUP od 2022. do 2025. godine, ključni dokument, ne kaže se ništa o ovom problemu, o rasprostranjenosti, neregistrovanog i nelegalnog oružja među građanima Srbije. Ni jedna reč.

Te dve činjenice nakon ovakvih tragičnih događaja bile bi dovoljne da ministar podnese ostavku i da bude razrešen. Međutim, predstavnici režima i dalje su insistirali na tome da je situacija stabilna i da sistem nije zakazao.

Ono što svi mi, kao i svi građani Srbije, nikako nisu čuli, jeste – za koga onda radi taj sistem ako nije zakazao, a imamo 19 mladih koji su bili ubijeni u ovim tragičnim događajima i 20 ranjenih. Za koga radi taj sistem? Očigledno ne za građane.

Pri pokušaju da odbrani sebe, ministar Gašić uspeo je da napravi međunarodni skandal. Uspeo je da nas zavadi sa Nemačkom tako što je rekao da se zna ko je ubica Olivera Ivanovića i da ga štite u Nemačkoj. Nemačka je morala to da demantuje, ali dvojac Martinović-Gašić da su nastavili da brane jedni druge, oni bi nam razrešili dilemu da li mi idemo u pravcu EU ili nam je bliža Rusija. Evropske integracije bile bi svakako prekinute da su njih dvojica nastavili da prosto brane neodbranjivo da sistem nije zakazao.

Ono što je takođe Gašić uspeo da uradi, jeste da ponovo uznemiri javnost kada je govorio laži kako su svi snimci sa naplatne rampe u Doljevcu odavno dostavljeni Tužilaštvu, kako, eto oni se nalaze u „Putevima Srbije“, sve je u redu, ne fale nikakva dva snimka. To je uradio samo zato što je video da mora da reaguje, jer su građani na protestu se borili i za „Srbiju protiv nasilja“, koji su za Srbiju bez nasilja, ali i za Srbiju pravde. Pravde, u kojoj bi porodica Stanike Gligorijević dobila preko potrebni mir. Zbog toga je njen sin Milutin i govorio na samom protestu, tražeći da se ova dva minuta snimka prikažu.

Takođe, još neistina koje smo čuli od predstavnika režima jeste da nigde ni u jednoj evropskoj zemlji niko nikad nije tražio ostavke ministara nakon ovakvih stravičnih događaja, nakon događaja koji su uznemirili javnost. Evo ja ću ovde navesti samo nekoliko.

Ove godine, 2023. godine, u Grčkoj, ministar saobraćaja je morao da podnese ostavku kada su se sudarila dva voza, putnički i teretni voz, u kome je poginulo 36 ljudi. Nakon toga morao je da podnese ostavku i podneo je. Godine 2018. ministri unutrašnjih poslova saobraćaja i regionalnog razvoja u Bugarskoj podneli su ostavku nakon što je 20 ljudi poginulo u nesreći na planinskom putu. Postoji pregršt primera kako su ministri u drugim zemljama, u zemljama koje su demokratske, podnosili ostavke nakon ovakvih tragičnih događaja.

S obzirom da mi ne živimo u demokratskoj zemlji, ja pozivam građane da se okupimo na protestu u subotu u 19 časova ispred Narodne skupštine, jer samo tako možemo naterati ovaj režim da se upristoji i da ministar podnese ostavku. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Opet ću morati da postavim pitanje o slučaju snimka sa naplatne rampe u Doljevcu. Pitanje za Osnovno javno tužilaštvo u Nišu – da li ste tražili kompletan snimak saobraćajne nezgode na naplatnoj rampi u Doljevcu? Prilikom te saobraćajne nezgode ubijena je, odnosno poginula je Stanika Gligorijević. Da li ste dobili snimak? Ukoliko niste dobili snimak, zašto niste preduzeli odgovarajuće radnje i pokrenuli postupak prema odgovornima i to postupak sprečavanja i ometanja dokazivanja? Ukoliko niste ni tražili, ko će u tužilaštvu da odgovara zbog ove nebrige?

Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS i direktora "Koridora Srbije" izazvalo je saobraćajnu nezgodu na naplatnoj rampi u Doljevcu i tom prilikom poginula je Stanika Gligorijević. Javnost je bila uznemirena, kako zbog ove saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, ali tako što je postojala opravdana sumnja da je vozilom upravljao tadašnji direktor "Koridora Srbije" Zoran Babić. Umesto njega, osuđen je njegov vozač, ali ostala je enigma da li je sud imao kompletan snimak sa naplatne rampe.

Prvo je pre dve nedelje MUP nudio zakulisne radnje porodici Stanike Gligorijević, da pogledaju snimak u policiji, ali bez prisustva advokata, a zatim je ministar Gašić u Skupštini rekao da se kompletan snimak nalazi u "Putevima Srbije". Tužilaštvo, jeste li vi tražili ovaj snimak?

Za razliku od vas, novinari portala „Nova S“ tražili su snimak i dobili su ga. Na tom snimku se ne vidi zapravo ko je upravljao vozilom. Mi ne možemo znati da li se ovde radi o kompletnom snimku. Na tužilaštvu je da to ispita i zato pozivam tužilaštvo da počnu da rade svoj posao. Možete za početak da kažete jeste li se obratili policiji, jeste li se obratili "Putevima Srbije" ili da pitate Aleksandra Vučića koji tačno je on to snimak video koji ga je uznemirio. Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je Milutin, sin Stanike Gligorijević, tražio je pravdu kako bi njegova porodica dobila preko potreban mir.

Pitanje za ministarku zdravlja i za ministra finansija – šta ćete uraditi da uvedete plaćeni staž za naše mlade lekare i lekarke koji su u obavezi da u bolnicama i u našim zdravstvenim ustanovama obavljaju stažiranje od šest meseci do godinu dana?

Juče su studenti Medicinskog fakulteta protestvovali, jer su zbog promene kriterijuma dodele Dositejeve stipendije vrlo odlični studenti Medicinskog fakulteta ostali bez stipendije. Na ovaj način dovedeno je njihovo studiranje i završavanje fakulteta u pitanje.

Međutim, postoji još jedan ozbiljniji problem sa kojim se oni suočavaju, a to je neplaćeno stažiranje u našim bolnicama i zdravstvenim ustanovama, a nakon toga ih čega borba za odgovarajuću specijalizaciju.

Ministarka zdravlja je pre nekoliko meseci obećala da će učiniti sve da se uvede plaćeno stažiranje. Međutim, naši studenti su i dalje stavljeni pred izbor – ili odlazak u zemlje EU gde ih čeka posao ili da ostanu u Srbiji gde ih čeka nesigurna budućnost. Ukoliko se ne reše ovi osnovni problemi sa kojima se suočavaju naši mladi lekari i lekarke, opravdano se možemo zapitati za koga radi naše Ministarstvo zdrava i Ministarstvo finansija? Za nemačke građane ili za građane Srbije? Za koga mi školujemo naše lekare i lekarke, zarad građana ili zarad potreba drugih država za medicinskim osobljem i lekarima?

Takođe, imao bih još jedno pitanje za Visoki savet tužilaštva. Da li je tačno da ste na sednici 19. juna, nasuprot i protivno pravosudnim zakonima, izvršili izbor tužilaca? Da li je tačno da su kandidati izabrani, a da prethodno nije pribavljeno mišljenje Kolegijuma tužilaštva koje je po zakonu obavezno? Da li je tačno da je na ovoj sednici izabran Lazar Lazović, kum i najbliži saradnik beogradskog višeg tužioca Nenada Stefanovića? Na kom mestu se prvobitno na rang listi nalazio Lazar Lazović? Da li je istina da je volšebno isplivao na vrh liste?

Da li je tačno, ovo je pitanje upravo za one članove VST koji su iz reda istaknutih pravnika, da li je tačno da ste na sednici glasali za kandidate, a da pre toga niste obavili razgovor sa kandidatima?

Zarad građana podsetiću – u ovoj Skupštini u februaru su izglasani novi pravosudni zakoni. Vlast se ponosila time i govorila da se radi o reformi pravosuđa i tužilaštva. Međutim, članovi VST umesto da rade po novim zakonima i da pokrenu novu proceduru za izbor tužilaca oni su radili po nepostojećim i starim zakonima i po staroj proceduru.

Jel to reforma pravosuđa i tužilaštva kojom se ponosite?

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Postavio bih pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova i za ministarku kulture – šta ste uradili i šta ćete uraditi da se zaustave pretnje koje se proteklih dana upućuju glumcima i glumicama u Srbiji? Šta ćete učiniti da se zaustavi širenje mržnje i pozivanje na nasilje prema glumcima, a pogotovo kada to pozivanje na nasilje i širenje mržnje dolazi od najviših državnih funkcionera, poput potpredsednice Narodne skupštine Sandre Božić?

Mesec dana stotine hiljada građana protestuje, izlazi na ulice, želeći samo jedno – Srbiju bez nasilja. Građani traži pravdu i odgovornost, traže da se zaustavi sistemska promocija nasilja u medijima i javnom prostoru, traže da članovi Saveta REM-a budu smenjeni, jer oni svojim nečinjenjem odobravaju promociju verbalne i fizičke agresije u medijima, traže da se oduzmu nacionalne frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, traže da se ukinu tabloidi koji sistemski šire dezinformacije i laži i sluđuju građane, traže da RTS postane javni servis, a ne da ćuti o ključnim društvenim dešavanjima u Srbiji, traže i ostavke ministra unutrašnjih poslova i šefa BIA, traže i zahtevaju jednu novu Srbiju – Srbiju solidarnosti, brige i razumevanja.

Građanima su se pridružili i glumci, stali su uz svoje građane. Svi žele da uspostave sistem koji radi za građane i brine i o građanima. Umesto da vlast čuje vapaj i krik i odmah sprovede zahteve sa protesta „Srbija protiv nasilja“, predstavnici vlasti ponašaju se neodgovorno i dolivaju ulje na vatru i šire mržnju.

Ovaj put crtaju se mete na glumcima i glumicama. Tako je Sandra Božić, potpredsednica Skupštine, sebi dala za pravo da u starom radikalskom maniru iz 90-ih godina napada glumca Milana Marića, daje sebi za pravo da određuje ko je Srbin, ko je antisrbin, ko je izdajnik.

Ovakvo pozivanje na nasilje i širenje mržnje dovodi do toga da se deci glumice Tamare Dragičević preti. Istovremeno, na društvenim mrežama šire se dva snimka u kojima se targetira preko 40 glumica i glumaca, koji se optužuju za veoma opasnu stvar, a to je rušenje ustavnog poretka. Zašto se za to optužuju? Zato što su se drznuli da kritikuju vlast, drznuli su se da stanu uz građane, drznuli su se da podrže proteste „Srbija protiv nasilja“.

Još jedno pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova – da li je istina da je MUP ponudio porodici Stanike Gligorijević da pogledaju snimak ubistva na naplatnoj rampi, ali tajno, bez prisustva advokata? Zbog čega je taj snimak u posedu MUP-a? Da li je MUP dostavio taj snimak tužilaštvu? Ukoliko nije, ko će odgovarati za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja?

Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS, direktora Koridora Srbije, Zorana Babića izazvalo je saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi u Doljevcu. Tom prilikom ubijena je Stanika Gligorijević. Javnost se uznemirila zbog ovog događaja, ali su se takođe uznemirili, jer su postojale opravdane sumnje da je vozilom upravljao upravo Zoran Babić, direktor Koridora Srbije. Umesto njega, za ovo delo osuđen je njegov vozač, ali sud nikada nije pogledao kompletan snimak sa naplatne rampe u Doljevcu.

Međutim, već četiri i po godine se ovaj snimak, ključna dva minuta snimka, kriju od tužilaštva, kriju od porodice i kriju od građana Srbije. Zna se da snimak postoji, ali se krije. Zašto se krije?

Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je i Milutin, sin Stanike Gligorijević. Odlazeći ministre unutrašnjih poslova, on je tražio samo jedno - pravdu. On nije tražio da mu se nude neke nove zakulisane radnje, što sada čini MUP na ovaj način, pozivajući da pogledaju snimak tajno bez prisustva advokata.

Pravda podrazumeva da se taj snimak dostavi tužilaštvu. Pravda podrazumeva da odgovaraju oni koji su krivi. Pravda podrazumeva da porodica Stanike Gligorijević dobije preko potreban mir. Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Pitanje za Đorđa Milićevića, v. d. ministra prosvete, šta je bilo presudno pri odluci Ministarstva da se odloži sprovođenje državne mature?

Svi znamo da način na koje je Ministarstvo prosvete planiralo da sprovede državnu maturu, da je to nužno vodilo ka neuspehu i to je sada ozvaničeno. Međutim, zarad građana, da li je pravi i konačni razlog za odlaganje državne mature to što softverski sistem, koji je plaćen 100 miliona dinara, na kraju ne radi.

Ministarstvo prosvete u oktobru 2021. godine zaključilo je ugovor sa kompanijom „Komtrejd sistem integrejšn“ i kupila softver za pregledanje testova na državnoj maturi i to je platilo Ministarstvo 1,7 miliona evra. Na kraju, ispostavilo se u junu 2023. godine da softversko rešenje za unos, skeniranje i pregledanje testova ne radi.

Pre samo nekoliko dana je probno testiranje iz maternjeg jezika moralo da bude prekinuto jer softver nije funkcionisao. Odmah da bude jasno, ne radi se o nekoj visokotehnološkoj stvari, nego tome da nije funkcionisalo skeniranje testova i unos u bazu podataka.

Zarad građana, pored ovog softvera koji ne radi, a plaćen je 1,7 miliona evra, Ministarstvo prosvete je na državnu maturu od 2019. godine potrošilo skoro četiri miliona evra i to iz fondova pretpristupne pomoći EU. Četiri miliona evra i plus ovih 1, 7 miliona evra su povučeni, plaćeni, a državna matura na kraju nije sprovedena i nije urađena, nego je odložena. Došli smo u situaciju da se državna matura odlaže za 2025/2026 godinu.

S obzirom na način na koje je Ministarstvo prosvete i planiralo da sprovede državnu maturu, ova je i dobra stvar. Svaka čast svim roditeljima, svim đacima, svim nastavnicima i obrazovnim stručnjacima koji su ukazivali da način na koje ministarstvo prosvete radi nije dobro i da nužno vodi ka neuspehu.

Odmah da bude jasno, državna matura može biti dobar koncept i ona se uspešno sprovodi u zemljama EU. Međutim, neuspeh Ministarstva prosvete je u tome da ne razume državnu maturu, ne razume kako treba da je sprovede, ima u potpunosti odsustvo volje da isplanira, uzimajući u obzir i potrebe škola i potrebe nastavnika i đaka, ali i fakulteta.

Zbog toga, mi konstantno ne uspevamo da sprovedemo državnu maturu na koju smo, nažalost, bacili četiri miliona evra, a sada i ovih 1,7 miliona evra na softver koji ne radi.

Takođe, moram da pitam predsednicu Vlade Republike Srbije, da li Vlada Republike Srbije planira da u potpunosti ukine Ministarstvo prosvete? Vi ste to nagovestili vašom odlukom o prekidu školske godine, koja se završava danas, 6. juna. Izgleda da se državni sekretari, pomoćnici ministara, ali i obrazovni stručnjaci ništa ne pitaju, niti da imamo obrazovnu politiku, nego je na snazi suludi pi ar Vladinog Saveta za kreativne industrije.

Pri ovoj odluci o prekidanju školske godine, niste konsultovali ni nadležne u Ministarstvu prosvete, ni struku, ni direktore škola, ni nastavnike, ni roditelje, ni đake. Stotine hiljada građana na protestima „Srbija protiv nasilja“ tražilo je ukidanje, između ostalog, rijalitija sa nasilnim sadržajem. Umesto toga, Vlada Republike Srbije ukinula je škole.

Šta je Vlada Republike Srbije poručila ovim nastavnicima, ovom odukom? Poručila je da je za Vladu Republike Srbije, da su nastavnici nebitni.

Na njih ste prebacili sve obaveze da sprovedu ovu suludu odluku, ali oni p po vama ne moraju ništa da se pitaju o svom poslu. Za vas nastavnici su prosto tu da sprovode vaše odluke, bez obzira kakve bile, bez obzira kako ih donosili.

Moram da pitam – da li je Vlada razmišljala kako to utiče na položaj i integritet nastavnika? Da li ste se zapitali da li ovakvom odlukom vi poboljšavate ili degradirate položaj nastavnika i kako će nastavnici moći ubuduće da rade svoj posao ako kontinuirano, sistemski vi svakom vašom olukom degradirate položaj nastavnika i direktora škola?

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavio bih pitanje za Ministarstvo prosvete, da li je bilo potrebe da se javnost dodatno uznemiri oko ne koordinisanog povratka đaka u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i načina pružanja psihološke pomoći deci koja se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete napokon reaguje i donese preporuku za organizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u ovoj školi?

Da li je bilo potrebno da na televiziji slušamo ispovesti roditelja ubijene dece o primeru lošeg rada sa đacima koji se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete zvanično objavi veoma šturu preporuku o načinu sprovođenja nastave u ovoj školi do kraja školske godine?

Zašto je Ministarstvo prosvete prestalo da postoji u trenutku kada je moralo i trebalo da rukovodi procesom povratka đaka u osnovnu školu? Svojom odsutnošću u ključnom trenutku stiče se opravdani utisak da je Ministarstvo prosvete ostavilo školu, roditelje, nastavnike i đake da se snalaze sami. To je veoma pogubno po školsku zajednicu koja se suočava sa najvećom mogućom tragedijom. Na ovaj način Ministarstvo prosvete doprinelo je tome da se roditelji dele, da jedni roditelji koji smatraju da se đaci ne bi trebali vratiti u školu, smatraju da oni drugi roditelji koji ne dele isto mišljenje sa njima, da smatraju da ti roditelji ne pokazuju dovoljno empatije i razumevanja za pretrpljeni bol i traumu sa kojom se suočavaju.

Ovakva podela u zajednici nikome nije potrebna, a pogotovo i ponajmanje ovoj školi, roditeljima, nastavnicima i deci.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li je, i ako jeste, prosledila predsedniku Narodne skupštine, ostavku ministra prosvete Branka Ružića? To je morala da učini, bila je dužna da učini po Zakonu o Vladi, po članu 23.

Pitanje za predsednika Narodne skupštine – da li je i kada je dobio ostavku ministra prosvete od predsednice Vlade? Ukoliko je jeste dobio, kada je dobio i zašto tu ostavku nije stavio na sednicu Narodne skupštine, a po Zakonu o Vladi bio je dužan da učini to na prvoj narednoj sednici?

Ministar prosvete je podneo ostavku, međutim, njemu nije prestao mandat. Njemu mandat prestaje kada Narodna skupština konstatuje tu ostavku, kada narodni poslanici konstatuju tu ostavku.

Ukoliko se ova procedura odugovlači, onda se dodatno urušava prosvetni sistem, jer se stvara pravni vakuum u trenutku kada to nikako ne bi smelo.

Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je ministar podneo ostavku, što podržavamo, s obzirom na njegove katastrofalne postupke odmah nakon tragedije i masovnih ubistava, međutim, njemu mandat nije prestao. Da bi mandat prestao, potrebno je mi to da konstatujemo ovde u Narodnoj skupštini.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije. Odlukom od 11. maja ove godine formirali ste Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ko su članovi ovog saveta? Zašto ste odlučili da formirate ovo telo kada ste već 2019. godine formirali Radnu grupu za prevenciju suzbijanja nasilja u školama? Da li je ta radna grupa donela bilo kakve zaključke? Da li je predložila neke mere? Ukoliko jeste, koje je mere predložila? Ta radna grupa koja je pompezno najavljena i formirana 2019. godine, sastala se samo dva puta od svog konstituisanja. Da li će i ovaj novi Savet, koji suštinski treba da se bavi istom materijom, a to je prevencija nasilja među mladima i đacima, da ima isti učinak?

Naše školstvo, kao i naše društvo, danas je na raskrsnici. Da li ćemo uspostaviti škole kao mesto okupljanja, sreće i podrške, u kojima đaci stiču znanja i veštine, razvijaju sopstvene potencijale, ili će škole postati mesta u kojima đaci i nastavnici ne žele da borave, a roditelji strahuju da li da pošalju đake u školu? To zavisi isključivo od nas, to zavisi isključivo od toga koje ćemo lekcije i zaključke imati na osnovu ovih tragičnih događaja i masovnih ubistava.

Škola mora biti zajednica đaka, nastavnika, roditelja, u kojoj vlada međusobna podrška i razumevanje, a ne razjedinjeni skup pojedinaca koji jedni drugima ne veruju i jedni od drugih zaziru. Hvala vam.

Hvala.

Na početku bih se osvrnuo na prethodno izlaganje narodnog poslanika prekoputa. Govorio je o nekim navodnim incidentima na skupu „Srbija protiv nasilja“. Ako je i dolazilo do nekih incidenata, te incidente isključivo su prouzrokovali vaši ljudi, vaši ubačeni elementi, vaši Miše Vacići i slični uposlenici vašeg ministarstva i vaših kancelarija.

Skupovi „Srbija protiv nasilja“ su dostojanstveni skupovi građana kojima je dosta sistemskog promovisanja nasilja u Srbiji. Shvatite to. Čujte te građane. I molim vas da se urazumite da možemo da uredimo naše društvo.

Ovih dana slušali smo premijerku, ministra Gašića, koji je, nažalost, otišao jer očigledno ima važnija posla, i ministarke o tome kako brane neodbranjivo, o tome kako sistem nije zakazao, iako je ubica u selima u okolini Mladenovca i Smedereva bio naoružan arsenalom oružja, automatskom puškom, bombama i pištoljima.

Još uvek nismo čuli odgovor kako je moguće da je imao to oružje. Tako opasno oružje ni po jednom našem zakonu ne bi smeo da ima. Kako onda sistem nije zakazao? Ako sistem nije zakazao, onda se moramo pitati kakav je to sistem, za koga on radi, koga on štiti? Građane, nažalost, očigledno ne štiti.

Gde je bio sistem u proteklih 10 godina da se pozabavi i skloni nelegalno naoružanje u našem društvu, da spreči nelegalnu trgovinu naoružanjem u našem društvu?

Srbija je, kao što smo mogli da saznamo, u prvih pet zemalja u svetu po količini rasprostranjenosti oružja. Istraživanje o naoružanju o malokalibarskom oružju u Srbiji iz 2018. godine kaže da je u Srbiji, pretpostavlja se, 2.719.000 komada oružja, od toga 1.186.000 registrovanog oružja, a milion i 500 i nešto hiljada komada neregistrovanog oružja.

(Rodoljub Stanimirović: Sve je to vaše naoružanje! Sve ste vi to doneli u Beograd!)

Samo malo, pričamo ovde o ozbiljnim stvarima.

Imamo u Srbiji 2018. godine dva miliona i 700 i nešto hiljada komada nelegalnog oružja. Dnevne novine „Danas“ traže od MUP da im dostavi podatke o tome koliko je oružja oduzeto od početka 2017. godine do 1. aprila 2023. godine. Za pet godina znate koliko je oružja oduzeto? Deset hiljada 745 komada oružja. Dva miliona imamo, a oduzeli ste za pet godina samo deset hiljada komada oružja.

Pa, što se niste bavili razoružavanjem društva u proteklih pet godina, ako već niste u proteklih 10 godina? Kako onda sistem nije zakazao? Gde je bio sistem da u konkretnom slučaju, kada se radi o ubici iz Mladenovca, reaguje, istraži njegova prethodna dela, njegove prethodne prekršajne i krivične prijave?

Čuli smo ovih dana, saznali smo i od ministra, da je počinilac imao jednu krivičnu prijavu, i to napad na policajca na službeno lice u vršenju dužnosti, da je imao dve prekršajne prijave, i to izazivanje tuče, nanošenja lakih telesnih povreda, oštećenja imovine motornom testerom.

Saznali smo, rekao je ministar da, prosto, on nije mogao da bude osuđen, jer je maloletnik. Svi znamo da je to netačno, čak je ministarka pravde morala da reaguje. Po Krivičnom zakoniku bio je maloletan, ali je bio odgovoran. On je za napad na policajca mogao da dobije vaspitnu meru u vidu zavoda, upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Vi sad možete reći, kao što ste rekli da je stručnjak centra za socijalni rad procenio da ne bi trebalo da se da jedna takva zavodska mera. Možete se vaditi da sistem nije zakazao, ali upravo se ovde radi. Vi prebacujete odgovornost sa jednog dela sistema na drugi deo sistema, a mi upravo o tome govorimo. Kada sistemski godinama smanjujete ulaganje u zdravstvo, u obrazovanje i centre za socijalni rad, kada te stvari koje bi trebale da brinu o našem društvu smatrate troškom, a ne ulaganjem u društvu, onda dolazi do pucanja sistema. Ali, znate čiji budžeti rastu svake godine od kad ste vi na vlasti? Budžeti policije, vojske i bezbednosnih službi.

Stoga, vratimo se na postupanje policije. Zašto policija se ranije nije bavila pitanjem koje oružje, legalno ili nelegalno, drži ubica i njegov otac u svojoj kući? Ministar je rekao da su mu ranije oduzeli lovačku pušku, privremeno, vratili su mu istu lovačku pušku i malokalibarsku pušku.

Hajde da krenemo od toga, realno, sistem nije radio, ali evo kaže ministar - mi smo znali i bili smo mu svojevremeno oduzeli lovačku pušku. Pa, zašto je onda bilo potrebno šest dana da Ministarstvo unutrašnjih poslova reaguje, pregleda kuću oca ubice, pronađe arsenal oružja i uhapsi ga? Zašto je bilo potrebno šest dana? Da li se u međuvremenu nešto dešavalo? Da li je u međuvremenu neko, kao i svih prethodnih godina, štitio penzionisano vojno lice?

Stoga, ono što jeste vređanje svih građana koji izlaze na skup "Srbija protiv nasilja", kada vi kažete da uprkos tome što su počinjena dva masovna ubistva, da je stanje bezbedno i stabilno. Kako je kada nije stabilno onda?

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Želim da dobijem nekoliko informacija od nekoliko ministara.

Imam pitanje za ministarku zdravlja Danicu Grujičić. Šta će Ministarstvo da uradi da izjednači plate vozača hitne pomoći?

Vozački hitne pomoći u manjim gradovima primaju manje plate od njihovih kolega iz većih gradova. Na primer, vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i da se povećaju.

Većina vozača hitne pomoći prima platu od oko četrdesetak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama unazad na pogrešan, na nezakonit način, obračunava plata primenom nižeg koeficijenta. Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima adekvatnu platu od oko 64.000 dinara, jer im se obračunava plata na osnovu odgovarajućeg koeficijenta.

Drugo pitanje je za ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Gorana Vesića i za v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojšu Šurlana.

Kako je moguće da vam je za remont jednih pokretnih stepenica na Vukovom spomeniku u Beogradu potrebna rok od 500 dana? To je godinu i po dana za remont jednih pokretnih stepenica. Zbog vašeg neznanja i nemara će svakog dana da ispašta 30.000 građana koji svakodnevno koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. To su građani Batajnice, Ovče, Zemuna, Novog Beograda, Resnika, Lazarevca i Mladenovca. Oni svakog dana koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. Ovim načinom remonta pokretnih stepenica onemogućavate da koriste ovaj prevoz godinu i po dana.

„Ne davimo Beograd“ je pokrenuo peticiju da bi zaustavio zatvaranje železničke stanice Vukov spomenik. Pozivamo građane da podrže ovu peticiju, da je potpišu i da nam se pridruže u borbi za kvaliteta javni prevoz.

Takođe, pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović i ministra građevinarstva Gorana Vesića - šta ćete učiniti da se saniraju fekalna jezera na poljoprivrednim dobrima u Sremu?

Regionalni kanalizacioni kolektor opštine Inđija i opštine Stara Pazova je oštećen na delu kod Pazove. Bukvalno se fekalije iz kolektora izlivaju na poljoprivredna dobra, izlivaju na površinske kanale, truju naše zemljište i naše građane. Radi se o ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi u više naselja u Sremu - u Novoj Pazovi, u Vojki, u Bajajnici, u Busijama i u Ugrinovcima.

Ova katastrofa traje godinama. Opština Stara Pazova je čak i dobila novac od izvođača radova, jer nije dobro sanirao kolektor. Umesto da opština iskoristi ovaj novac, da sanira regionalni kolektor, oni su nenamenski potrošili ova sredstva, što je ništa drugo do krivično delo.

Takođe, dodatno pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović - da li će Ministarstvo uradi svoj posao i zaštiti najstrožije zaštićenu divlju vrstu potočnog raka koji nastanjuje Karoševsku reku? Pozivamo vas da uradite dobru stvar i da poništite dozvolu za izgradnju male hidroelektrane Velika Ploča na Karoševskoj reci kod Prijepolja.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da naloži Zavodu za zaštitu prirode Srbije da izda negativno rešenje za izgradnju male hidroelektrane. Male hidroelektrane nikako nisu dobar primer izgradnje energije iz obnovljivih izvora. Naprotiv, oni u potpunosti unište živi sve u reci i oko reke. Na kraju reka presuši, a sa njom i život svih bića u okolini te reke.

Takođe, imamo još jedno pitanje za ministra građevinarstva Gorana Vesića. Država je oduzela niški aerodrom gradu Nišu. Prebacila je osnivačka prava javnog preduzeća Aerodrom Niš na Republiku Srbiju i upravljanje poverila Vladi Republike Srbije u avgustu 2018. godine. Međutim, ostavili su Nišu ogroman dug za zemljište koje je grad Niš kupio od Ministarstva odbrane. Taj dug opterećuje finansije Niša, a ništa nije uradila država od onoga što je obećala rađanima Niša. Smanjen je broj letova sa Aerodrom Niš, lou-kost kompanije odlaze, nije proširen kapacitet zgrade aerodroma.

Pitanje za ministra je kada će nadležno ministarstvo da uradi ono što je obećano Nišlijama i Nišlijkama?

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Podneli smo amandman u kome smo zahtevali da i RATEL ima ulogu u uspostavljanju medijskog pluralizma u Srbiji, jer, prosto, i RATEL i REM su ključni igrači u veznom redu vladajućeg režima kada kontrolišu medijsku scenu i medije u Srbiji. I RATEL ima istu odgovornost na jedan posredan način, a to je da bi RATEL trebalo da kontroliše „Telekom“ u smislu da reaguje kada „Telekom“ ne omogućava pristup infrastrukturnoj mreži drugim operaterima, jer na taj način onemogućava druge kablovske operatere da omoguće građanima da, prosto, čuju vesti i informacije o tome šta se dešava u Srbiji, da omoguće građanima da čuju, prosto, informacije, kao i informativni program nezavisnih i slobodnih medija.

Na ovaj način RATEL upravo, zato što ne reaguje na ovakav rad „Telekoma“, doprinosi, kao i REM, zloupotrebi i kontroli medijske scene. To dovodi do sledeće situacije. Mi onda imamo situaciju kada pogledamo istraživanja monitoringa medija i ako uzmemo istraživanja CRTA-e o monitoringu medija, od aprila do oktobra 2022. godine, tada se kaže da 97% vremena u centralnim vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom su zastupljeni isključivo predstavnici vlasti, odnosno vladajućeg režima, odnosno stranaka koje čine vladajuću većinu. Znači, manje od 3% je u centralnim vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom dozvoljeno opoziciji da može da kaže svoj stav.

Takođe, kada pogledate istraživanja o monitoringu medija, govori se i o tome kakav je ton kada se izveštava o radu vladajuće većine, pa tako imamo situaciju da je, kada se radi o tome šta rade predstavnici vladajućeg režima, tada je ton vesti gotovo uvek pozitivan ili neutralan, dok kada je onih 3% zastupljena opozicija, tada je najčešće negativno prikazan rad opozicije u medijima koji su pod kontrolom vladajućeg režima, a to su, nažalost, svi mediji sa nacionalnom frekvencijom.

Kada pogledamo od ovih 97%, koliko je zastupljena vladajuća većina u informativnim programima televizije sa nacionalnom frekvencijom, od toga je Aleksandar Vučić zastupljen dve trećine vremena i to isključivo kroz hvalospeve o tome šta radi i na ovaj način RATEL omogućava kontrolu medijske scene i omogućava to da građani ne mogu da čuju koliko nam je razorena Srbija upravo vašom politikom.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - koja su vaša saznanja o sastancima i kontaktima koje su predstavnici "Telekom Srbije" imali sa evropskim poslanicima i drugim predstavnicima i telima EU, a vezano za izveštaje Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka članstvu u EU? Koliko je ovakvih sastanaka održano, a u kojima su učestvovali predstavnici "Telekoma Srbija" ili oni koje su oni platili da lobiraju za njih?

Ko su bili učesnici sastanka i šta su zaključci ovih sastanaka? Koju ulogu u organizaciji je imala ambasadorka, odnosno šefica misije Srbije pri EU, Ana Hrustanović?

Dodatno, tražim informaciju i obaveštenje od ministra odbrane, Miloša Vučevića, i ministra prosvete, Branka Ružića, ali u njihovom svojstvu kao predsednika i zamenika predsednika Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije.

Radi se o štrajku zdravstvenih radnika u „Lazi Lazarević“, u Klinici za psihijatrijske bolesti, odnosno opravdanoj borbi zaposlenih u ovoj klinici protiv mobinga i šikaniranja kojim su izloženi od strane v.d. direktorke, Ivane Stašević Karličić. Šta još treba da se desi, pa da v.d. direktorka bude razrešena funkcije direktorke? Koliko još prava pacijenata treba da budu ugrožena? Koliko još lekara treba da ode ili medicinskog osoblja da bude proterano iz klinike, pa da predsednik i zamenik predsednika Kadrovske komisije urade svoj posao, razreše direktorku, imenuju novu, novog vršioca dužnosti direktora na poziciji direktorke klinike?

Podsećam, još u novembru 2022. godine ministarka zdravlja, Danica Grujičić, obišla je kliniku i nakon toga je stala na stranu zaposlenih i štrajkačkog odbora i tražila razrešenje direktorke klinike.

Citiraću ministarku zdravlja iz jednog intervjua: „Sama činjenica da je za vreme njene, da kažem, vladavine otišlo 23 doktora sa te klinike i oko pedesetak sestara govori u prilog tome da se nešto zaista ružno dešava i da odnosi u toj ustanovi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Ona je, zapravo, i pokazala na koji način ne treba voditi jednu kuću“.

Podsećam, zaposleni u klinici štrajkuju gotovo sedam meseci, štrajkuju zbog nesavesnog vođenja institucije, zbog nesavesnog trošenja resursa klinike, ali i zbog sistemskog mobinga kojem su izloženi zaposleni u klinici. Oko toga kako se ponaša direktorka postoji saglasnost svih zaposlenih u klinici, od portira, tetkica, domara, do medicinskog osoblja i lekara i doktora nauka koji su zaposleni u klinici. Zato pitam predsednika i zamenika predsednika kadrovske komisije – šta će učiniti?

Takođe, tražim i obaveštenje od ministra finansija, ministra državne uprave i lokalne samouprave, ministra za rad i ministarke pravde. Njima je Ministarstvo zdravlja uputilo Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći koji je izradio pokret „Pravo na život - Meri“.

Želimo da znamo kakvo je njihovo mišljenje povodom ovog predloga zakona i da li su dostavili svoje mišljenje Ministarstvu zdravlja, kao i kada će se predlog ovog zakona naći u našem Domu da o njemu raspravljamo?

Srbiji je hitno potreban zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Mali domovi zdravlja se u pružanju hitne medicinske pomoći snalaze kako znaju i umeju. Gradovi sa manje od 15.000 stanovnika nemaju adekvatnu hitnu medicinsku pomoć. U zavodima i u domovima zdravlja ne postoje jasna pravila oko prioritizacije i načina javljanja na poziv, oko prioritizacije kome će biti pružena medicinska pomoć. Sve ovo moramo da promenimo, jer se radi o životima naših građana.

Takođe, moramo da pronađemo način da adekvatno nagradimo i sve naše lekare i svo naše medicinsko osoblje i vozače hitne pomoći koji su uključeni u proces pružanja pomoći građanima.

Tražim obaveštenje i od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – zbog čega ni pet meseci nakon što smo podneli Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje, odnosno uvođenja kontrolisane zakupnine, ovo Ministarstvo nije dostavilo odgovor šta ono misli o ovom predlogu zakona?

Ovim predlogom zakona koje je naš poslanički klub dostavio bi se omogućilo da se razreši stambena kriza koja se dešava u velikim gradovima, stambena kriza zbog koje, nažalost, veliki broj studenata ne mogu da plaćaju kirije kada dolaze da studiraju i zbog toga odustaju od studiranja i prosto prestaju sa svojim školovanjem. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Ja ću se osvrnuti malo na izbor Zaštitnika građana. Kandidovanjem gospodina Pašalića za novi osmogodišnji mandat Zaštitnika građana, vladajuća većina pokazuje da im je do zaštite građana stalo kao do lanjskog snega, znači nimalo. Bukvalno se smejete u lice građanima, jer ga nominujete za novi mandat.

Još jednom pokazujete da su vama isključivo potrebni ćutolozi i zaštitnici stranačke policije, ćutolozi kao Zagorka Dolovac, koja je slepa na kriminal i korupciju u Srbiji, koji cvetaju kao korov i Zoran Pašalić, koji je najžustriji u traženju izgovora i opravdanja za policiju kada prebija sopstvene građane. On je srozao rad institucije Zaštitnika građana i nikako ne zaslužuje da bude nagrađen još jednim mandatom.

Na mestu Ombudsmana prvo je ćutao kada je policija prebijala građane za vreme julskih protesta 2020. godine i to ih je prebijala ovde ispred Narodne skupštine. Podsetiću, građani su u julu 2020. godine protestvovali tražeći adekvatnu zdravstvenu negu i zdravstvenu zaštitu i reagovali su na to što ih je država lagala. Država ih je lagala umanjujući broj ljudi koji su preminuli od korone.

Na sve to, kad su građani protestvovali i tražili adekvatno zdravstvo, država je na njih poslala policiju da ih prebija, poslali su konjicu, bacali su suzavac, a takođe su organizovali i batinaše koji zapravo nisu policija nego su sa one strane zakona, da i oni prebijaju građane nakon što se na njih baci suzavac.

Na sve to Pašalić je ustanovio da nije bilo policijske torture, a zatim je ipak, nevoljno i nerado, rekao da je bilo propusta. Za to mu je trebalo čak godinu i po dana da zvanično okonča postupak kontrole. Onda je rekao da je bilo propusta. Znači, za njega su prebijene glave i suzavac u očima isključivo birokratski propusti.

Na sve to, on nije zahtevao da se utvrdi individualna odgovornost onih koji su na građane poslali policiju da ih prebija, koji su na građane bacali suzavac, koji su na građane poslali batinaše. Ne, on je dao generalne preporuke, nikako da se utvrdi individualna odgovornost.

Isto tako je i ćutao kada je prošle godine MUP pokušalo da progura skandalozni nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, odnosno Nacrt zakona o policiji, kojim bi u potpunosti legalizovali partijsku policiju, olakšali upad policije u stanove građana, omogućili policiji da koriste nove metode obračuna sa građanima na protestima, dakako, nasilne metode. Imao je prilike da učestvuje u javnoj raspravi, ali je odlučio da ćuti. Njemu je legalizacija partijske policije i prekomerne sile koja se može primenjivati nad građanima zapravo sjajan zakon, njemu je to sjajna vest. Jedino mu je smetala struka, građani i opozicija, koji su se udružili da zaustave ovaj nacrt zakona, da taj nacrt zakona nikako ne ugleda svetlost dana i ne postane predlog zakona koji bi se našao u ovoj Skupštini.

To je Pašalić, on je ćutolog i kao takav je potreban vlasti za još jedan osmogodišnji mandat.

Hajde malo da se osvrnemo i na izbor Saveta DRI. Državna revizorska institucija je ta koja bi trebala da štiti novac građana. Oni su ti koji bi trebali da kontrolišu kako se troši naš novac. S obzirom da često rade sa smanjenim resursima i da nekako kaskaju za svim korupcionaškim aferama ove vlasti, ja ću dati sebi pravo i slobodu da im ukažem na neke stvari koje mislim da bi trebali da istraže.

Na primer, mogli bi da pročitaju istraživanje Balkansko-istraživačke mreže i da istraže rad Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. To ministarstvo je dodelilo 2,6 miliona evra nepostojećim, fantomskim organizacijama – 35 organizacija koje ništa ne rade, nemaju nikakve kvalifikacije, od ovog ministarstva dobili su 2,6 miliona evra.

Zarad građana, da pojasnim. Tih 2,6 miliona evra moglo je da bude upotrebljeno za podršku mladima, mladim bračnim parovima, za dečiju zaštitu, za zaštitu dece i omladine, za podršku porodicama sa više dece, za zaštitu reproduktivnog zdravlja žena. Ali ne, ovo ministarstvo je odlučilo da 2,6 miliona dodeli ovim fantomskim organizacijama. Oni su svesno učestvovali u krađi novca građana. Prebacili su 2,6 miliona evra našeg novca iz budžeta u privatne džepove, a upitno je gde je dalje iz tih privatnih džepova otišao taj novac i za čije finansiranje se on zapravo koristi.

Predlažem da DRI istraži malo ovo, kada već vrhovna ćutateljka Zagorka Dolovac ćuti o kriminalu i korupciji koji se rascvetao kao korov u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Počeo bih sa jednom pohvalom.

Mi iz Zeleno – Levog kluba – Ne davimo Beograd se trudimo da uvek pohvalimo ako je nešto dobro urađeno.

Zahvalio bih se Fiskalnom savetu na obavljanju posla sa integritetom i na njihovom Izveštaju o stanju javnih finansija u Srbiji.

Pozitivna stvar je da je ovaj izveštaj urađen iskreno, međutim negativna je stvar to kakve su nam javne finansije, kakvo nam je stanje javnih finansija. One su loše i to je posledica nestručnih mera koje je Vlada preduzela u polju ekonomije.

Fiskalni savet upozorava na sve ono što smo mi upozoravali u prethodne tri godine, a to je da su neselektivna davanja i netransparentno trošenje budžeta prouzrokovali povećanje ekonomskih nejednakosti u Srbiji. Nažalost, postali smo društvo sa najvećim nejednakostima u Evropi.

Svima je jasno da je pomoć za vreme korone bila potrebna, ali da je besmisleno bilo davanje para svima, kako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije klase, tako i onima koji jedva plate kiriju za stan i kupe hranu za tekući mesec.

Bolje je bilo da smo dali 200 evra onome ko nema, nego što smo dali 100 evra svima. Ovako je dve milijarde evra potrošeno na pogrešan način i gotovo su to pare koje su bačene u bunar. To je prouzrokovalo povećanje inflacije koja je danas 24% kada se radi o hrani, a 43% kada se radi o mlečnim proizvodima.

Nije inflacija uvezena, kao što tvrdi Vlada Republike Srbije, nažalost ona je domaće proizvodnje, ona je proizvedena lošim ekonomskim merama.

Ako pogrešno potrošite dve milijarde evra, onda nemate dovoljno za ono što je stvarno potrebno građanima, kao što je na primer za ulaganje u zdravstvo i medicinsku pomoć.

Tako nam danas domovi zdravalja propadaju, a lekari i medicinski tehničari odlaze u inostranstvo jer vide da vladajući režim više ceni lekara koji ode na miting podrške SNS nego ako radi savesno svoj posao, a vozači ekipe Hitne pomoći primaju različite plate iako rade isti posao. Vozač Hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji rade isti posao izjednače i povećaju.

Umesto…

Ako može od ovlašćenog predstavnika grupe?

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Zahvalio bih se ministru Mihailu Jovanoviću na izlaganju i cenim kada se ukazuje na određene stvari. Mislim da takva razmena mišljenja je potrebna, iako se slažem da na početku niste baš na adekvatan način se obratili prema poslanicima, sa određenim komentarima, ali posle, oko vaših izlaganja, stvarno to cenim, u redu je, tu smo da razmenjujemo argumentaciju.

Vi kažete kako je nešto bilo uvek bolje kada idete u prošlost, pa kao trebao bih ja uporedim kao neko koje nov poslanik, kao neko ko predstavlja novu političku snagu koja nikada nije bila na vlasti, da treba da govorim o tome kako je nekad u prošlosti bilo, pa to nije ipak moja odgovornost.

Međutim, kada idete u prošlost, mogli ste da odete i na primer i u devedesete godine prethodnog veka, kada je bila hiperinflacija i kada su naši roditelji jedva preživljavali sa tri marke, koliko su imali platu na mesečnom nivou. Ta hiperinflacija i to ekonomsko stanje takođe je prouzrokovano sadašnjom vladajućom većinom, pa ste se mogli osvrnuti i na tako nešto.

Ali, hajde, da vam ukažem i na jednu drugu stvar. Govorite o prosečnoj plati. Međutim, hajde da uzmemo jedan drugi pokazatelj, a to je najučestalija plata, to je ona plata koju primaju najčešće građani Srbije i ta plata prošle godine bila je oko 50.000 dinara, 50% stanovništva je primalo platu oko 50.000 dinara, od toga 27% između 35.000 i 50.000 dinara, a 23% građana primalo je platu ispod 35.000 dinara.

Uzimati kao pokazatelj prosečnu platu, to znači uzeti platu i primanja i onoga ko se vozi mercedesom i dobio je 100 evra pomoći za vreme korone i onoga ko prima platu ispod 35.000 dinara. To stvara jednu masku, to maskira ekonomsku situaciju sa tim. Treba da govorimo o pravim ekonomskim pokazateljima, a oni su zapravo veoma loši. Hvala.