| 31.08.2026. |
|
||
|
|||
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Zahvaljujem predsedavajuća.
Dakle ovako, radi se o članu 3. i mi smo promenili stav 4. koji glasi sada – predloženim amandmanom se povećava pravna sigurnost i štite imovinska prava građana i pravnih lica.
Naime, ovaj član se direktno tiče eksproprijacije. U ime građana Srbije, da ponovimo šta je to eksproprijacija. To je pravni postupak u kojem država oduzima privatno vlasništvo zemljište, kuću ili zgradu od građanina, firme, radi ostvarivanja javnog interesa uz isplatu novčane naknade.
Problem je, naravno, što Vlada utvrđuje javni interes, a ova Vlada koja je delimično mestimična javni interes određuje na veoma neobičan način. Zato smatramo da treba zaštititi onog ko poseduje zemljište, znači vlasnika objekta i nosioca prava korišćena zemljišta ali treba zaštiti i drugo lice, a to je vlasnik tog istog zemljišta.
O čemu se radi? Predloženim amandmanom se povećava pravna sigurnost i štite imovinska prava građana i pravnih lica. Umesto da se status stanke u postupku eksproprijacije utvrđuje komplikovanim upućivanjem na član 102. Zakona o planiranju i izgradnji, čija se numeracija i sadržina često menjaju, čime se indirektno i netransparentno menja i krug lica koja imaju prava u okviru projekta Beograd na vodi,
1/2 JD/MP
amandman predlaže da leks specijalis neposredno propiše relevantnu i imovinsko-pravnu situaciju.
Za položaj stranke u postupku eksproprijacije mora da bude odlučujuće postojanje konkretnog imovinskog prava na nepokretnosti, a ne pripadnost određenoj statusnoj kategoriji iz drugog zakona.
Ukoliko je jedno lice vlasnik objekta i nosilac prava korišćenja zemljišta, a drugo lice vlasnik tog istog zemljišta, oba lica neminovno trpe posledice eksproprijacije i oba lica moraju imati nesporan položaj stranke u postupku.
I da završim, usvajanjem ovog amandmana sprečava se diskriminacije i obezbeđuje se jednak položaj svih lica koje se nalaze u istoj imovinskoj pravnoj situaciji. Smatramo da je opravdano i da ga treba usvojiti.
Hvala lepo.
Zahvaljujem.
Ovako, prvo pitanje postavljam u ime roditelja-negovatelja i upućujem ga gospođi Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je 14. maja uputilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Milanu Antonijeviću, predmete Mišljenje na Nacrt zakona o roditeljima-negovateljima. Samo osam dana kasnije došao je odgovor na 10 gusto kucanih strana, gde je Poverenik razgovarao sa predstavnicima grupe roditelja, udruženja, među kojima je i Udruženje "Ruka", i dao je izuzetno ozbiljne primedbe na ovaj zakon. Rekao je da je zakon diskriminatoran, da mora da se promeni, da se uveže sugestije.
Citiraću samo njegov poslednji deo. Citiram. Poverenik kaže: "Postoji rizik da ovakva rešenja dovedu do diskriminacije produbljivanja postojećih društvenih nejednakosti i dodatno isključivanja roditelja-negovatelja iz društvenog i ekonomskog života. Poverenik preporučuje predlagaču Nacrta zakona da preispita predložena zakonska rešenja i usvoji sugestije".
Zatim, 22. maja gospođa Đurđević Stamenkovski je dobila veoma ozbiljno mišljenje i sugestiju na koju se oglušila. Pitanje roditelja-negovatelja i pitanje političke stranke Srbija centra i opozicije koja je uložila niz amandmana je – zašto nisu uvažene sugestije Poverenika koji je to uradio veoma detaljno i rekao da zakon ne valja, i da ne može da ide u proceduru? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje u ime kolega profesora upućujem ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću. Naime, ove godine Zmaj Jovina gimnazija je od 11 odeljenja upisala samo dva u punom kapacitetu. To su dva odeljenja prirodno-matematičkog smera. U ostalim pokušajima odeljenja situacija je sledeća – na IT smeru, gde treba da se upiše tri puta 20 učenika, odnosno 60 učenika, upisano je samo 14; u matematičkom specijalizovanom odeljenju od dva puta 20 učenika, znači 40, upisano je samo 28, znači, jedno odeljenje; u specijalizovanom smeru za fiziku upisano je samo osam učenika od 20; u bilingvalnim odeljenjima, koja su bila izuzetno popularna, koja broje 20 učenika, upisano je u rusko samo sedam učenika, u nemačko samo osam, u francusko četiri učenika, i u englesko sedam učenika. Moje pitanje ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću – kako je reagovalo Ministarstvo prosvete na ovaj drastičan pad interesovanja i pad bodova kod učenika? Drugo pitanje je, i to pitam u ime mojih kolega, kakva je sudbina nastavnika, odnosno profesora koji su izgubili svoj fond časova? Hoće li biti proglašeni tehnološkim viškom, hoće li dobiti otkaz ili će to Ministarstvo rešavati na već poznati način?
Treće pitanje upućujem ministru finansija, Siniši Malom, da li mu je poznato odakle su finansirani bilbordovi, natpisi "Srbija pobeđuje", nalepnice, štampe, plakati, plakat na Palati Albanija u Beogradu, ako iz budžeta jedne političke partije, a tu konkretno mislim na Srpsku naprednu stranku, da li je došlo do uzurpacije javnih prostora u više gradova bez tendera? Referišem se na sledeće gradove u kojima postoje ti natpisi, a to je Beograđanka, Robna kuća Beograd, Dnevnik u Novom Sadu, Mlin
Smolemski u Subotici, i na svim tim zgradama je isti natpis "Srbija pobeđuje".
Moje četvrto pitanje vezano je, takođe, za ovaj natpis "Srbija pobeđuje", gospođi Aleksandri Sofronijević – da li ministarska zna da su akcije bojenja, ispisivanja grafita, parola na javnim putevima golo kršenje zakona, u ovom slučaju "Srbija pobeđuje", i to Zakona o putevima, Zakona o bezbednosti saobraćaja, član 152? Interesuje nas kako će ministarka reagovati u skladu sa kršenjem ovih zakona i velikog broja lokalnih odluka o komunalnom redu? Hvala lepo.
2/3 AL/MJ
Hvala.
Elem, mi smo podneli amandman na član 4. On se menja i glasi: "Pravo na status roditelja-negovatelja i negovatelja treba da postoji dok postoji potreba deteta, odnosno osobe za stalnom negom i podrškom".
Mi imamo više ciljeva ovog amandmana. Prvi je da taj amandman ne sprečava roditelje-negovatelje i negovatelje da se zaposle, odnosno radno angažuju u skladu sa mogućnostima, a sve dok to ne ugrožava negu, zbog čega smo predložili brisanje tačke 8. u članu 4. Napominjem da sprečavanjem roditelja-negovatelja i negovatelja da rade vi kršite Ustav, član 60. koji propisuje pravo na rad, zatim kršite Zakon o radu koji dozvoljava rad sa nepunim radnim vremenom i kršite Zakon o socijalnoj inkluziji koji promoviše socijalno uključenje. Takođe, cilj ovog amandmana je da korisnike penzija ne sme da spreči da steknu status roditelj-negovatelj i cilj amandmana je da spreči socijalnu isključenost i siromaštvo zbog čega smo predložili brisanje stava 9. u članu 4. Cilj amandmana je i da status roditelja se mora vezati za osobu kojoj su nega i podrška konstantno potrebni a ne za godine života osobe koja je ostvarila taj status.
Ja ću se referisati ponovo na svoje jutarnje pitanje budući da je Zaštitnik za ravnopravnost Milan Antonijević to izuzetno lepo dao u svom mišljenju o ovom zakonu i pročitaću dve bitne stavke. Ustav Republike Srbije garantuje svakom građaninu pravo na rad, slobodan izbor zanimanja i jednaku dostupnost radnih mesta. Kada govorimo o propisanim pravilima, u tački 8. suštinski govorimo o potpunoj zabrani rada kao uslovu za priznavanje statusa roditelja i zakonodavac je uslovio budućeg roditelja-negovatelja ne samo da nema stalno zaposlenje, već da nije radno angažovan na bilo koji način bez obzira na dužinu dnevnog rada ili vremensko trajanje radnog angažovanja. Znači, ovo nije nešto što sam ja izmislila. To je napisao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, uputio 22. maja 2026. Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministarki gospođi Milici Đurđević Stamenkovski. Zašto ga niste slušali i zašto niste prihvatili sugestije? Hvala lepo.
27/1 MV/MJ 15.30 – 15.40
Može, da.
Aha, pa da vam ponovim samo pitanje. Nije mi jasno, pošto je to vaša priča, sedam temelja i da RATEL treba. Da li to znači da on sad nije spreman ili je spreman i već ste sve to predvideli? Znači, to nije onda ništa što bi nas trebalo zabrinjavati ili gde bi trebalo imati mnogo posla, samo nas čeka posao. Objasnite mi samo ko je funkcija tog nečeg vašeg novog u RATELu kada dođete?
Nisam razumela. Nije spreman sad, mora da se spremi i to će zavisiti od vaše- Nisam to razumela. Je l' sigurno da se već- je EXPO spreman za
Ovaj, ja samo da vas pitam u vezi celog ovog vašeg izlaganja od sedam motivacionih stubova. Interesuje me, pomenuli ste razvijanje 5G infrastrukture, erm, tokom EXPO-a. EXPO je za deset, jedanaest meseci. Da li mislite da mi imamo ljudske resurse i da imamo sredstva za to? Prosto, me interesuje da li je to ideja koja je utemeljena na ozbiljnim, na ozbiljnom razmišljanju ljudskih resursa i finansija i budžeta Srbije, budući da je usvojen budžet, tako da...
Jeste li o svakom tom temelju razmišljali finansijski resurs?