| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, dužna sam nekim hrabrim i srčanim ljudima Jadra i Mačve da ovo obraćanje počnem rečenicom – nećete kopati.
Sada ću vam preneti ono što su mi poručili i što su vama poručili. Ovo su direktno rečenice koje sam čula od građana Jadra, njih 19.500 živi tamo, obrađujući svoju zemlju. Zamolili su me da vam kažem da taj teren nije ugašen i ne bi valjalo suditi o njemu prema slikama prodatih kuća u ruševinama.
Građani Jadra su vam poručili, a ja vam kao narodni poslanik prenosim, pod jedan, da otvorite sve tajne i zatvorene studije o projektu Jadar i da ih upoznate sa njihovom sadržinom i autorima; pod dva, obaveštavaju vas da im svakodnevno stiže značajna podrška od naših ljudi iz cele Srbije, a posebno sa Kosova i Metohije i da su spremni da sa njima brane Jadar; pod tri, pozvali su vas da dođete sa velikim brojem autobusa, po kojima ste poznati, kod njih, da se upoznate sa lepotama Jadra i njegovim mogućnostima; rekoše da su videli da vi jako lepo organizujete te autobuske ekskurzije, rekoše da dođu samo oni koji ništa nisu dobili od Rio Tinta. Poručuju da će svojim telima i životima braniti svoje kuće i ognjišta, jer drugu zemlju nemaju, a mnogi su preko 200 godina na njoj i peta, bitna stvar, koja pitaju celu Narodu skupštinu jeste – koliko treba da platite da Rio Tinto napusti zemlju?
Pokušaću sada kao poslanik SRBIJA-CENTRA da vam izložim 10 utemeljenih činjenica zbog kojih ovo ne bi trebalo uraditi, pod jedan – Zelena agenda, pod dva - međunarodno iskustvo rudarenja, pod tri – reputacija firme Rio Tinto, četvrta – stručni stavovi, peto – ekološke posledice, šesto – zakonske norme, socijalni aspekt, kulturni aspekt i istorijsko nasleđe.
Pod jedan – Zelena agenda.
Treba da znate, ja sam fizičar, da litijumske baterije nisu jedino rešenje. Postoji još nekoliko vrta baterija koje se razvijaju na tržištu koje su jako ekološke. Jedan od tih baterija ili jedna grupa baterija jesu natrijum jonske. Osim natrijum jonskih, razvijaju se i kalijumova i ugljenikova.
Proizvodnja litijumskih baterija na način na koji vi nudite nije ekološka, znači, na način na koji vi nudite. Baterije koje su litijumske, njihove fizičke osobine nisu najbolje, odnosno veoma su loše. One imaju lošu toplotnu provodljivost, nekontrolisano pregrevanje i sklone su samozapaljenju. Da znate da u nekim parkiralištima u Nemačkoj prosto nije dozvoljeno autima koji rade na litijumsku bateriju da se uopšte parkiraju unutra u garaži.
Sledeća stvar, natrijum jonske baterije se serijski proizvode, jeftinije su, izdržljivije i ne zagađuju životnu sredinu.
Međunarodno iskustvo. U Evropi ne postoji nijedan aktivan rudnik litijuma gde se litijum eksploatiše na ovaj način. Pažljivo me slušajte. Ne postoji niti jedan rudnik na plodnom i obradivom zemljištu. Eksploatacija litijuma iz termalnih izvora je ekološka, a zagađenje je nula.
Vi imate zaista, i to je tačno, otvaraju se i eksploatišu rudnici u različitim zemljama, takođe i litijuma, međutim, isključivo iz termalnih izvora i slanih izvora. Ovo što radite nije nikada rađeno u svetu. I moraću da ispravim ministarku, ne postoji, kako ste već rekli, eksperimentalna dozvola za eksperiment. To ne postoji, kao eksperimentalna dozvola za eksperiment. Znači, mi ne možemo da budemo ovde eksperiment.
Što se tiče razlike u uticaju na životnu sredinu, ona je hiljadu puta veća. To bi bila međunarodna iskustva i rudarenje, s tim što moram da vas upozorim i podsetim da imate dve ozbiljne ekološke grupe u Francuskoj koje se bune. Oni su napravili debatu sa 3.600 naučnika. Imate i ovih dana jedan veliki protest u Berlinu.
Sledeća stvar koja je jako bitna jeste reputacija firme Rio Tinto. Reputacija Rio Tinto firme je takva da bi mnogi zaplakali. Prvo, ostavili su pustoš u Papui Novoj Gvineji, konkretno rudnik Panguna Bugenvil. Sve im je kontaminirano, voda, zemljište, usevi su poplavljeni toksičnim uljem. Stanovništvo ima ozbiljne zdravstvene probleme u vidu kožnih bolesti, respiratornih problema i komplikacija u trudnoći. Madagaskar, peta najsiromašnija zemlja na svetu, kojoj njihov rudnik nije doneo ništa dobro. Imali su 27 vrsta ribe, sada imaju samo tri. Petnaest hiljada stanovnika pije kontaminiranu vodu.
Rio Tinto je takođe uništio svojim eksplozijama stare građevine i artefakte. To je otprilike 46 do 47 hiljada godina Aboridžina u rudarskoj eksploziji u regionu Pilbar u zapadnoj Australiji.
Dejvid Parker, ministar za zaštitu životne sredine Novog Zelanda je izjavio – Rio Tinto ima istoriju nad kojom bi i vuk zaplakao.
Četvrto, kroz multidisciplinarni pristup štetnosti rudarenja sa stanovišta više akademskih ustanova. To mislim da ću moći da nabrojim bez papira. Imate stav od 6. septembra biološkog fakulteta. ETF nije želeo da vam učestvuje u ovoj igri. Imate jedan vrlo ozbiljan rad u časopisu „Nature“. Časopis „Nature“ je ozbiljan međunarodno recenziran naučni časopis. Grupa autora je objavila rad pod imenom „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“.
Osim biološkog fakulteta, možete naći još niz institucija koje su se izjasnile da ne treba da eksperimentišemo sa svojom zemljom.
Podsetiću građane Srbije da je SANU, najumnija institucija u zemlji, održala naučni skup pod nazivom „Projekat Jadar“.
Sledeće što vas negde sprečava da idete dalje sa ovim jesu zakonske norme. Ustav kaže, član 74. garantuje pravo na čistu vodu, vazduh i životnu sredinu. Nema onoga što sme da se desi da se prekrši Ustav.
Imate još socijalni aspekt. Podsetiću vas, 120.000 građana Srbije je izašlo na proteste u sred leta. Čak ste napravili jednu jako ružnu situaciju u gradu Šapcu, u kojem je bio najveći broj ljudi koji protestuje, vi ste u istom danu, 10. avgusta pritisli lokalne samouprave i bio je koncert Jelene Karleuše. To nije smanjio broj ljudi koji su učestvovali u samim protestima.
Na samom BITEF-u vam se obratio gospodin koji je izuzetan umetnik Milo Rau i rekao je sledeću stvar – Kancelar Šolc, Folsvagen, Rio Tinto, oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše, prodaće lepotu svoje zemlje internacionalnim investitorima.
Poslednja stvar koja je jako bitna građanima Jadra, i sa tim ću da završim, to je istorijsko nasleđe. Ovo su oni rekli. U Cerskoj bici ili poznatijoj kao Jadarska bitka, na samom početku Prvog svetskog rata, u toku desetodnevne bitke poginulo je 3.000 srpskih vojnika, 15.000 ih je ranjeno. Ne postoji porodica u tom području Jadra kojoj deda ili pradeda nije ostavio kosti na Ceru. To je nešto što morate imati u vidu. Poručuju vam građani Jadra i Mačve da im kosti njihovih predaka nećete premetati i zemlju natopljenu krvlju zagaditi. Zbog svega unapred rečeno „Srbija centar“ ima jasan stav. Završavam rečju, nećete kopati. Hvala vam lepo.
Uvažena predsednice, narodni poslanici, reklamiram povredu člana 116.
Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Zamoliću vas, dugo ste već, koliko sam shvatila, na tom mestu, prosto, reakcija gospođe ministarke i poslanika nije reverzibilna. Onako kako se ona ponaša prema narodnim poslanicima trebali bi i narodni poslanici prema njoj. Znači, ona učestvuje i sve se odnosi na druge učesnike. Znači, ne može da nam se obraća uvredljivim tonom i da mi na taj način ne reagujemo. Tako da vas molim, prvo to.
Drugo, znate šta, stalno vam se javljaju ovi članovi 106, 107. Ja sam shvatila da ste vi jako dugo u politici, jer je nisam pratila ranije, i zato vas molim, vi ste već verovatno dovoljno naučili da sami odreagujete, ne trebaju vam narodni poslanici opozicije kao kontrolni mehanizam. Znači, znate da ne može da se povredi dostojanstvo, znate da ne mogu da dobacuju, znate da ne mogu da vređaju, potpuno je super i potpuno objektivno sa svih strana da reagujete sami, mislim da vam ne trebaju narodni poslanici za ono što vi već poznajete i znate. Hvala vam lepo.
Hvala vam, uvažena predsedavajuća.
Mi smo stavili da se član 1. briše. Smatramo da nema razloga za aneksiranje komercijalnog ugovora kojim je definisana realizacija projekta u delu cene izvođenja radova, te su iste za 467,5 miliona evra porasle za gotovo 100 miliona evra i sada to izlazi negde oko 555 miliona evra.
Znači, predviđena cena izgradnje puta koji se sastoji iz tri deonice je 11. oktobra 2024. godine povećana za 90 miliona evra bez ikakvog opravdanja. Znači, nema opravdanja niti za porast niti za ovo uvećano zaduživanje pri čemu je naveden porast cena ovog puta netransparentan i Srbija centar smatra da treba brisati član 1.
Još jednom ću da naglasim pošto me nisu čuli ministri kada sam prošli put rekla SRBIJA CENTAR podržava izgradnju puteva, mi jesmo za izgradnju puteva, ali samo u situacijama kada su ta zaduživanja transparentna i opravdana.
Naravno, napominjem da sam shvatila da je ekonomska situacija naše zemlje takva da nemamo nikakvu potrebu za zaduživanje, tako da mislim da je ovaj potez zaduživanja za put i prostor koji u stvari pojačava infrastrukturu prema rudnicima i prema kopanju litijuma potpuno neopravdana. Tako da striktno i jasno stojimo ne samo protiv zaduživanja nego i protiv izgradnje takvih puteva koji će zapravo dovesti do rudarenja.
Hvala vam lepo.
Hvala vam.
Ja bih postavila tri pitanja koja su direktno vezana za nadležnost Ministarstva prosvete, ministarki Slavici Đukić Dejanović.
Možete li me informisati u kojoj fazi su izmene Krivičnog zakonika, za koji je pokrenuta akcija i razgovor sa predstavnicima reprezentativnih sindikata prethodne školske godine, a imajući u vidu nekoliko stravičnih prebijanja i maltretiranja nastavnika u Trsteniku, Beogradu, dve srednje škole i jednoj osnovnoj školi, na radnom mestu.
Kada možemo očekivati njegovu primenu? Posebno me interesuje da li primenom ovog zakona država garantuje da će nastavnici u obrazovnim ustanovama biti potpuno bezbedni, a eventualni počinioci, bilo roditelji, bilo učenici, koji pokušaju da nastavnike izlože svim vrstama nasilja, mislim na verbalno, fizičko i digitalno, biti adekvatno kažnjeni u najkraćem vremenskom periodu, koji se ne može prenositi u narednu kalendarsku godinu?
Potpuno je jasno da ovim zakonikom ne može biti isti tretman učenika različitih uzrasta, odnosno interesuje me koje instrumente praćenja i nadzora primenjujete prilikom usvajanja pomenutog dokumenta?
Moje pitanje dolazi pre svega, iz pozicije nastavnika koji je u prosveti 32 godine, a zatim iz potrebe velikog broja mojih kolega koji su neprekidno izloženi samovolji i brutalnom nasilju koje dolazi od strane učenika i roditelja istih. Naravno, ovde bih zaista želela da naglasim da ima i sjajnih učenika i roditelja koji su pravi saradnici obrazovnom sistemu. Takođe, bih volela da istaknem da su prosvetni radnici često i u funkciji roditelja, tako da mogu da sagledaju prosvetni sistem iz ugla učenika, bivših učenika, roditelja i nastavnika koji je direktno zaposlen u obrazovanju.
Sledeće pitanje koje je goruće tiče se prirodnih nauka, odnosi se na deficit ili hronični nedostatak nastavnika fizike i matematike u obrazovnom sistemu Srbije. Interesuje me poseduje li Ministarstvo kojem vi rukovodite tačnu evidenciju koliko nastavnika pomenutih predmeta nedostaje u osnovnim i srednjim školama Srbije? Ko zamenjuje ove nastavnike na svim nivoima obrazovanja i kakve ugovore potpisuju kolege koje nisu stručne za obavljanje predmetnog nastavnika fizike i matematike? Da li ste uspeli da ostvarite saradnju sa Fizičkim i Matematičkim fakultetima na teritoriji cele Srbije i sa kojima? Da li ste u okviru te saradnje napravili strateško promišljanje kako povećati broj studenata upisanih na nastavničkim smerovima ovih fakulteta, ali i fakulteta koji ne školuju dovoljan broj studenata i kako budžetski podržati sva deficitarna zanimanja.?
Jasno je da se savremena tehnologija i medicina pre svega, zasnivaju na profilima učenika koji imaju adekvatna znanja iz fizike i matematike.
Moje treće pitanje koje smatram gorućim, jeste veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija, tzv. AI ili artificial intelligence, krupnim koracima zakoračila u sve pore savremenog života. Između ostalog ona ostvaruje izuzetno krupan uticaj na obrazovni sistem naše zemlje. Evidentno je da niti nastavnici niti učenici ne poznaju sve prednosti i mane korišćenja veštačke inteligencije niti instrumente primene u obrazovanju.
Nedavno je održana javna rasprava o artificial intelligence, moje kolege i mene interesuje da li Ministarstvo prosvete ima jasan plan, agendu i stav da bi trebalo koristiti veštačku inteligenciju u obrazovanju naše dece. Dakle, kad u kom razredu u kojim nastavnim predmetima, kod kojih nastavnih jedinica se može koristiti veštačka inteligencija? Imate li analizu i procenu benefita i mana, ali i standardizaciju celog procesa implementacije veštačke inteligencije obrazovanja? Ako nemate, da li planirate da je napravite i kada?
Upoznata sam sa predlogom strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2024.do 2030. godine. Volela bih da naglasim, posle dugogodišnjeg iskustva, da se obrazovni sistem u našoj zemlji već godinama zasniva na entuzijazmu pojedinačnih nastavnika, a ne na funkcionalnom obrazovnom sistemu. Hvala vam.