| 30.03.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o zdravstvenoj zaštiti |
u proceduri
|
| 25.03.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o Vojsci Srbije |
u proceduri
|
| 25.03.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Pa, evo, prvo bih želela da građane Srbije upoznam sa uslovima u kojima radimo. Gospođo predsednice Skupštine po članu 28. je davno trebala, još na početku ove godine da da program rada Narodne skupštine. Mi ga nemamo.
Zatim, vladajuća većina i gospođa predsednica zloupotrebljavaju članove koji se tiču hitnosti zakazivanja sednice i objedinjene rasprave. Tako da mi danas imamo objedinjenu raspravu o zakonima koji nisu srodni i međusobno uslovljeni, a to je ono što piše u Poslovniku. Prosto, čini mi se da je skandalozno govoriti uopšte o zakonima kada osnovni zakon i osnovni Poslovnik koji nam jeste u nameri da poštujemo, vi ne poštujete. Građani Srbije, a ja kažem i Šapca, budući da se ovo i njih takođe tiče, treba da znaju da smo mi u jednoj noći dobili dnevni red sa 40 tačaka, sa stotinama strana koje treba obraditi i imali smo 24 časa da to uradimo. Srećom, Srbija centar kao stranka je koncipirana tako da ima 17 resornih odbora. Mi smo za vas spremni, a i za vašu smenu.
Prvo bih se osvrnula na Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima. U tom zakonu ono što je negde stav naš jeste da vi zapravo simulirate put ka EU. Zamoliću predsednicu Skupštine da održava red u Skupštini, jer to joj je posao.
28/1 VS/LjL 15.30 – 15.40
U članu 23. stav 1. vi ste ostavili opciono lokalnim samoupravama da formiraju timove, znači, mogu a ne moraju da formiraju timove za borbu protiv trgovine ljudima. To ni slučajno ne sme da stoji u zakonu. Davajući opciju da lokalna samouprava može a ne mora, ostavlja prostor da to i ne uradi.
Znači, mi ćemo insistirati da piše da lokalna samouprava mora da formira lokalne timove i da na osnovu toga funkcioniše.
Podsetiću vas da je 2023. godine bilo samo 17 lokalnih timova koji su se bavili trgovinom ljudima. Takođe, da vas podsetim da imamo 174 lokalne samouprave, ni 10% lokalnih samouprava se nije bavilo trgovinom ljudima. To mora biti obavezujuće za sve lokalne samouprave, jer je to posebno osetljivo za tranzitna i pogranična područja. Taj lokalni tim bi trebao da precizno raspodeli dužnosti i da izveštava nacionalnog koordinatora najdalje do 15. marta za prethodnu godinu.
Imate jedan vrlo sporan član koji niste sagledali dobro, a to je član 59. stav 2, gde ste ostavili da podaci o žrtvama trgovine ljudima u centralnoj evidenciji se čuvaju samo 10 godina. To je i neumesno i nekorektno, jer imate žrtve trgovinom koji imaju samo nekoliko godina, koji su deca. Naš stav je bio i biće da treba bar 40 godina da se čuva ta dokumentacija i evidencija, ako ne i trajno.
Novi elementi EU i direktive iz 2024. godine nisu uvršteni u ovaj zakon, a to je prinudni brak, eksploatacija surogatstva i nezakonito usvojenje.
Osvrnuću se i na Zakon o transportu opasne robe odnosno na izmenu i dopunu tog zakona.
Ovaj zakon je stavljen u proceduru 2016. godine. Po podacima koje ja imam, javna rasprava je bila 2023-2024. godine. Tek sada ga stavljamo ponovo, odnosno izmene i dopune, na raspravu, po hitnosti postupka, zaboga! Gospodo, deset godina se bavite ovim zakonom a na vlasti ste 15, što znači da deset godina uređujete zakone i žurite prema Evropskoj uniji.
Podsetiću vas na akcidente u Vrčinu, februara 2025. godine, gde je došlo do curenja sumporne kiseline, akumulatorske, i na Pirot. Reakcija je bila mlaka i, rekla bih, potpuno opuštena, s obzirom na to koliko je bila ugrožena bezbednost stanovništva.
Zakon jeste usaglašen sa drumskim i železničkim saobraćajem i sa unutrašnjim vodnim putevima, ali mislim da to i mora da bude usaglašeno.
Ono što je sporno, jeste, recimo, član 46a. Policija i inspekcija može momentalno da isključi osobu koja je prevoznik, preduzetnik i koja vozi opasnu robu. Šta bi to značilo? Da isključuju iz saobraćaja osobu za koju u tom trenutku nisu dokazali da je prekršila bezbedonosne uslove. Dok on dokaže, ta roba, odnosno opasna roba, propada u prostoru u kojem se prevozi. Znači, to može da dokazuje tek u sudskom procesu.
Član 39. vam je diskriminatoran. Zašto je diskriminatoran? Pa, zbog toga što je kazna 500 hiljada dinara i za malog preduzetnika, koji se jedva izborio za sertifikaciju, i za velike korporacije.
Po našim iskustvima i po istoriji, koju pratimo, vašeg delovanja, nikada nisu stradale velike korporacije, najčešće se isključe mali preduzetnici i preduzetnička preduzeća koja su jedva dobila sertifikaciju.
Jedanaest, to je takođe sporan član, država priznaje da briše obavezu lociranja i praćenja vozila jer im je to preskupo. Znači, više neće biti niti praćenja, niti lociranja ovih vozila.
Zakon je opor, spor, intertan i više administrativan i fiskalan.
28/2 VS/LjL
Ono što mi smatramo jeste da vi samo simulirate energiju prema EU i ono što plaši Srbiju Centar a neće pogrešiti u tom strahu, nas ne brinu zakoni kao takvi, već primena, nadzor i efikasnost. Hvala lepo.
Hvala lepo.
7/3 JD/JG
Ovako, poslanička grupa Srbija centar predlaže tri izmene članova i ideja je, zapravo da se da neka autonomija školi i odlučivanje u školama.
Prvo, član 116. Upravni odbor se sada sastoji od devet članova, od toga su tri. Troje su predstavnici zaposlenih, troje su roditelji i troje su predstavnici lokalne samouprave.
Mi predlažemo drugu matematiku. Predlažemo da četiri člana budu iz redova zaposlenih, da troje bude iz redova roditelja, a dvoje iz lokalne samouprave.
Time bi se smanjio politički uticaj za rad Upravnog odbora i Upravni odbor bi imao veću autonomiju u odlučivanju.
Sledeće što predlažemo jeste član 119. stav 1. tačka 7. Radi se o izboru direktora. Mi predlažemo da tako formatiran upravni odbor zapravo donese odluku o izboru direktora. Ukoliko se nalazite u lokalnoj sredini ideja je zapravo da direktor bude izabran preko Upravnog odbora, a da se samo izveštaj i odluka Komisije pošalje ministru na odobrenje. Znači, time ministar više ne bi postavljao direktore po političkoj liniji, niti bi mogao da utiče na eventualnu klimu, atmosferu, odnosno etos u školi.
8/1 GD/IR 13.15 – 13.25
Treće što predlažemo jeste promena člana 177. kod utvrđivanja socijalnog statusa deteta, treba isključiti ili eliminisati oblik zaposlenja roditelja. Sasvim je dovoljno da se poznaje obrazovni status roditelja, a nije neophodno i mislimo da je nepotrebno, a i nemoguće je ažurirati oblik zaposlenja. Zašto? Pa zato što roditelji u toku jedne godine mogu da promene više puta zaposlenje i svaki put bi trebalo ažurirati novo zaposlenje.
Ono što želim da kažem, mi smo svedoci zapravo jedne politike koja traje prilično dugo, a za to je, da tako kažem, pravi predstavnik sadašnji ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, koji se ne snalazi sa postavljanjem direktora, tako da je katastrofalnu odluku doneo za Petu beogradsku gimnaziju.
Vi znate kako je prošla gospođa koja je bila vršilac dužnosti Danka Nešović. Ne samo što je smenjena odnosno sklonjena, ona je usput dobila i Svetosavsku nagradu. To je bilo krajnje licemerno i ja se sada obraćam u ime prosvetnih radnika, roditelja i učenika da je to nedopustivo.
Osoba koja je zamenila gospođu Danku Nešović, gospodin Ognjen, koji navodno jeste iz kolektiva, sada ima problem i podelio je nekoliko ugovora, odnosno otkaza, tako da je i on u problemu. Znači, neophodno je da se skine politički uticaj ministra u školama. Škole i obrazovanje moraju da preživljavaju društveno-političke promene. Obrazovanje je prostor gde bi trebalo da svi budemo jednaki i da ne postoje naše i vaša deca, nego da se sva deca pravovredno školuju. Hvala lepo.
Hvala vam lepo.
Uvažena predsedavajuća, narodni poslanici, građani Srbije, današnja pitanja upućujem ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću.
Prvo – da li Ministarstvo prosvete ima stav o zloupotrebi dekanske funkcije profesora Alanovića? Da li ovaj siledžija i neuspešni manipulator može da upravlja sa 400 zaposlenih i 5.000 studenata?
Jučerašnji dan će definitivno ostati upamćen po ružnim potezima dekana Alanovića. Iako je dan ranije izjavio da je profesorka Jelena Kleut još uvek zaposlena na Filozofskom fakultetu, već narednog dana su dva brutalna poteza nosila njegov potpis. Dao je otkaz profesorki Kleut i pozvao policiju da uđe u zgradu fakulteta i iz nje izbaci studente i profesori.
Alanović je takođe letos pokrenuo disciplinske prijave protiv najaktivnijih studenata koji organizuju blokadu, ali je izjavio da ti postupci mogu biti prekinuti ako oni potpišu da više neće blokirati Filozofski fakultet.
Alanović je pokušao sa manipulacijom, ali očito nije uspeo. Bolje mu ide ovaj siledžijski stil i on će ostati zapamćen kao prvi dekan koji je već u prvoj godini svog mandata dva puta pozvao policiju da uđe na fakultet i nasrne na studente i profesore.
3/2 VS/MT
Drugo pitanje ili drugi set pitanje se odnosi, pre svega se obraćam prosvetnim radnicima Srbije, roditeljima i deci – kako i kada mislite da sprovedete ad hok najavljeno skraćenje časova od 30 minuta?
Prvo – da li ste sproveli ozbiljno, kvalifikovano i stručno istraživanje o razlogu skraćenja časova deci školskog uzrasta na 30 minuta? Ako jeste neophodno je da upoznate i javnost sa takvom vrstom istraživanja ili ste samo razmišljali po diktatu predsednika države kome je ova brilijantna ideja pala na um. Gde on okom vi skokom.
Da li znate da će u slučaju časa od 30 minuta jedan operativni profesor imati jedva 22 do 24 minuta da ispredaje, da utvrdi gradivo, jer u to vreme je uključeno, naravno, i elektronska prijava i upis časa?
Takođe, jeste li rešili problem skraćivanja programa nastave i učenje za 30%? To je neophodno da uredite, a ja sam vam skrenula pažnju pre izvesnog vremena da Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše već sedam godina, a on je zapravo zadužen za takav posao?
Sledeće – kako će prosvetni radnici ostvariti svoja prava na zakonski štrajk, to je minimum procesa rada od 30 minuta? Ako im je već čas 30 minuta oni više uopšte nemaju pravo na zakonski štrajk. Znači, morate menjati Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Budući da će nastavnici raditi kraće vreme, hoćete li im povećati normu? Ja sam izašla iz nastave pre dve godine, radila sam sa 300 učenika, sada ukoliko skratite radno vreme, nastavnik će imati 500 učenika.Dakle, 500 učenika treba da bude ocenjeno šest puta u toku godine. Operativno vreme za ocenjivanje po učeniku je jedva sat vremena u toku cele godine. Da li ste sagledali prilagođavanje kompletnih autobuskih linija i ostalog prevoza u zemlji, kraćem boravku učenika u školi?
Šta će raditi učenici, roditelji i deca kada im se nastava završi u 11 sati. Da li su naši učenici pokazali izuzetne rezultate u međunarodnim istraživanjima, mislim na PISA testiranje, na Tims i na Pils istraživanje. Opšte je poznato da nastavnici padaju na nos od posla i žurbe da ocene sve učenike i da ispredaju i ispitaju i daju pismenu proveru.
Kako ste zamislili da ovaj preambiciozni plan oni završe za 30 posto kraće vreme? Da li će nastavnici biti smanjeni, sada njihove astronomske plate budući da kraće rade, kada i kako ćete uneti potrebne izmene u Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, s obzirom na vaše ingenzione ideje, kojima pokušavate da rešite, citiraću, ministra – difuziju i divergenciju učeničkog mišljenja. Da li ste vi u Ministarstvu prosvete, pomislili da bi trebalo uraditi nešto važno i organizovano, na stručnosti i motivaciji nastavnika 21. veka.
Da li ste konsultovali nastavni kadar zemlje sa uvođenjem ove promene, da li je ova ideja, pala mi na pamet, usklađena sa normativima i obrazovnim sistemima EU, da li ste povodom ove ideje planirali da otvorite javnu raspravu i debatu i može li Ministarstvo prosvete da uticaj skraćenja nastave na dalje školovanje naše dece, ali i na njihove kompetencije i stručnosti i veštine.
Ministar Stankvoić je napomenuo da će sa ovim skraćivanjem časova, pojaviti se potreba za većim brojem nastavnika, i da će se lakše zapošljavati. Trenutno nedostaje preko 1500 nastavnika matematike i fizike, za pet godina, nedostajaće ih pet hiljada. U poslednjih mesec dana, otvorili ste bar pet pandorinih kutija, različitih zakona koji zapravo predstavljaju zakone koji će urušiti i već jesu urušili obrazovni sistem Srbije. Zamoliću ministra što pre da odgovori.
Da, ovaj, ja bih se složila sa gospodinom Jurićem. Ja mislim da je to prava stvar da se deca ne sankcionišu, jer kad radite sa tinejdžerima, njihov odgovor na zabranu je, čim mi nešto zabrane, ja baš imam želju da kršim. A to je upravo to uvažavanje tog aktivnog učešća mladih. Ja sam samo htjela da se osvrnem na ovaj vaš komentar u vezi Finske. Imala sam priliku dva puta da obzerviram finski obrazovni sistem.
Ne može Srbija i srpski obrazovni sistem ni u jednom domenu da se upoređuje sa finskim, ali hoću i negde da vas obavestim u svim zemljama u kojima je ukinut mobilni telefon, ta deca imaju tablet. Znači, oni, škola je potpuno opremljena digitalno, tako da kada deca nemaju mobilni telefon, oni ustvari imaju nastavno sredstvo u vidu tableta. To bi bilo jedna ozbiljna investicija za našu zemlju. Ukoliko uđemo u taj proces zabrane mobilnih telefona zbog eventualno digitalnog nasilja, mi bismo morali da uložimo zapravo u ozbiljnu opremu škola. Takođe sam htjela da pitam, jasno je da je ovo jedna interesantna tema i da je zaista potrebno da se uključi Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.
I ovaj, ono što mene interesuje, a što znam da je laka statistika koja se može dobiti, to govorim i iz ugla profesora, jeste zapravo koliko imamo slučajeva nasilja u školama. Ovaj, u školama postoji jedan ozbiljan protokol o nasilju i to se upisuje u elektronski dnevnik na jedan vrlo jednostavan organizovan način, i ja mislim da bi ovaj, Ministarstvo prosvete trebalo da nas obavesti o zbirnom broju, recimo u prethodne tri godine, koliko imamo slučajeva nasilja različitih vrsta. I da prokomentarišem nešto što sam prokomentarisala pre godinu i po dana, takođe iz ugla nastavnika, da Protokol o sprečavanju nasilja u školama je spor, inertan, komplikovan i da smo mi najčešće u situaciji kada nam se dešava vrlo delikatna priča ili kada nam se dvoje dece tuče, da moramo da ispoštujemo taj protokol, a to podrazumeva da ne možete da fizički uletite, pa da morate da zovete tim za sprečavanje i zaštitu, i tako dalje. Znači, deca se, ovaj, dešava se strašna situacija, a vi da biste postupali po protokolu zapravo gubite dragoceno vreme. Ja mislim da taj protokol o sprečavanju nasilja apsolutno treba pročešljati u školama i da on dobije neku vrstu trenutne ažurnosti ili vrednosti, jer bojim se da će se dešavati ozbiljnije stvari na koje nećemo moći da reagujemo poštujući protokol koji je obavezan da se poštuje E, hvala vam lepo
Dva prezimena. Ovaj, Tatjana Marković Topalović, Srbija je centar. Uvažena predsednice uvaženi gosti. Ovaj, ja sam ovaj poziv za ovaj odbor za prava deteta dobila pre sedam dana i kada sam videla da se tiče rasprave, odnosno ideje za stvaranje. Pitala sam da li mogu da dobijem neku skicu tog dokumenta ili nešto što je rađeno.
Ne, on je tek u izradi. Međutim, ovaj ja sada čujem. Nisam pratila mnogo tematiku da vi imate dokument iz 2012. Koji je bio aktuelan do 2023. Eh, prošle tri godine niste ga imali strateški ga niste imali.
Jasno je da ne krećete od nule. Eh, nas interesuje kako ste sproveli taj strateški dokument, kakva su iskustva koja su prednosti koje su mane. Imate li neku statistiku? Malo je da tako kažem neukusno da tri godine posle prestanka važenja tog dokumenta vi takvu analizu nemate i niste je danas doneli. Jer sigurno postoji eh, priča kako je implementiran, kakav mu je bio nadzor, koji su bili rezultati dobri ili loši.
Vidim da u ovom novom dokumentu koji planirate, očigledno je da ne krećete od nule. Ne samo što ne krećete od nule, vi ste već četrnaest godina na vlasti znači da imate vrlo ozbiljnu dokumentaciju od 2012. To je ono što bi trebalo da čujemo da bi eventualno mogli da nastavimo dalje. Druga stvar koja me interesuje jeste da je ovaj ministarka pomenula aktivno učešće dece i mladih. Ja to podržavam kao neko ko dolazi iz prosvete ko dolazi iz nastave.
Radila sam trideset i dve godine sa tinejdžerima i znam koliko je to bitno. Međutim, ovaj evo vi pominjete i priča se da će da se usvoji zakon o zabrani mobilnih telefona. Ja u tom, pošto je digitalno nasilje jedno od najčešćih nasilja koje postoje. Ja nigde nisam čula da ćete vi razgovarati sa mladim ljudima, nego sam samo čula da ćete sprovesti zakon kojim ćete ući u učionice i zabraniti mladim ljudima mobilne telefone. Ja imam neki delikatan stav prema ovaj upotrebi i zabrani mobilnih telefona zato što to nisu samo sredstva digitalnog nasilja.
To su i odlična sredstva za rad, to su mali kompjuteri u školi. Postoji niz naučnih radova o upotrebi mobilnih telefona i ja nigde nisam videla da ste pomenuli na bilo koji način ili u prethodnom periodu da ste konzultovali mlade ljude bez obzira da li su punoletni ili maloletni. Oni imaju mnogo toga da kažu u vezi upotrebe mobilnih telefona, tako da me jako interesuje kako ćete sprovesti to aktivno učešće mladih Ovaj, i mislim da da bi to negde trebalo predstaviti u tom dokumentu vrlo eksplicitno. Ono što bih ja mogla da kažem iz svog iskustva jeste da je mentalno zdravlje mladih najvažnije. Ja negde vidim kroz dokumentaciju koja mi je dostupna da se veoma mali broj stručnjaka bavi mentalnim zdravljem, da nemamo to tržište zadovoljeno, takođe da oni imaju, mali je mala je podrška tim ljudima koji rade na mentalnom zdravlju mladih i imaju vrlo skromna sredstva.
Ovaj, ja se slažem sa Milicom da je ovo vrlo koristan i dobar dokument, ali ono što zaista jako smeta jeste što nemate predistoriju i čini se kao da počinjete od nule i da tek sada pravite dokument ovaj koji se tiče prevencije i zaštite dece od nasilja. Znači, to je otprilike to i poslednje možda pitanje koje bih voleo da dobijem odgovor ili bar da otvorimo diskusiju. Na koji način ste koristili evropska iskustva i kako ovaj dokument jeste upodobljen ili normiran ili sinhronizovan sa Evropskom unijom i sa njihovim normativom. Mislim da je to jako bitno, budući da se izjašnjavamo kao zemlja koja ide prema Evropskoj uniji, mislim da nam je taj standard bitan i da tako kažem krovun da bismo mi radili nešto u Srbiji Hvala vam lepo.