| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Uvažena predsedavajuća, uvaženi poslanici, građani Srbije, obrazloženje našeg amandmana izgleda ovako - da bi se sačinio što svrsishodniji i smisleniji plan kvaliteta vazduha i forme godišnjeg izvešta u njegovoj realizaciji neophodno je da se uz ministra uključi i renomirani stručnjaci iz te oblasti o konsultantskom procesu, kao i o datim prednostima i sugestijama stručnjaka, neophodno je da se sačini zapisnik. Stav Srbije Centra je da taj zapisnik bude javno dostupan.
Mi smo takođe imali još neke primedbe na ovaj zakon koji se ubrzano sada usvaja, koje bih rado nazvala „von bi jurop“. Naime, čuli ste iz četiri poslaničke opozicione grupe iste komentare.
Žao mi je što ministarka Sara Pavkov trenutno nije tu da odreaguje. Znači, svi smo reagovali na tri vrlo bitne stvari koje se u ovom zakonu mogu popraviti. Prvo je kontrola vazduha u lokalnoj samoupravi. Namećete lokalnim samoupravama da vrše vrlo skupe kontrole vazduha za šta nisu sposobne ni budžetski, niti na bilo koji drugi način. Time ćete izbeći bilo kakvu kontrolu.
O čemu se zapravo radi? To je potrebno da država ili Ministarstvo da neku vrstu, da ne kažem subvencija, ali pomoći da lokalne samouprave to iskontrolišu. To je prva stvar koju ste čuli iz četiri poslaničke grupe, opozicione i niste uvrstili u zakon, a bitno je.
Druga stvar je da nije tačno definisan kratkoročni plan, niti je naveden rok za donošenje ovog dokumenta. Znači, kratkoročni plan može da se donese bilo kada.
Treća stvar na koju su se osvrnule moje kolege, a posebno moj kolega poslanik koji je Šapčanin, Ninković jeste da inspektor u roku od pet dana odlučuje o merenjima posebne namene.
Mi smo 29. marta 2024. imali jedan akcident koji nije registrovan nego je mereno nešto kasnije i naravno mere nisu sprovedene. Tako da reagujem zajedno sa svima ostalim kolegama.
Koristiću sada vreme ovlašćene grupe, samo da vam skrenem pažnju na visinu kazni velikim zagađivačima. Mnogo pominjete taj „Ziđin Bor koper“, on je 2022. pred sudom naveo da je pustio postrojenja i sprovodio je aktivnosti bez integrisane dozvole. Ne mislim da su zakoni problem u ovoj državi. Čak verujem da te komisije za normativne akte se vrlo trude da donesu neke zakone koji vrede. Problem je u sprovođenju.
Znači, apsolutno zakoni u Srbiji ne funkcionišu i ne sprovode se. Ne brine nas Zakon o zaštiti vazduha. Nas brine hoćete li ga uopšte sprovoditi. Hvala.
Poštovani građani Srbije, evo, dajemo vam obrazloženje na član 47.
Znači, zakonodavac je opravdano primetio i normirao neophodnost praćenja uticaja zagađenja vazduha na eko sisteme, ali je propustio da propiše krug stručnih lica koji bi trebalo da to nadziru.
Predlažemo da se navedena aktivnost poveri timu stručnih ljudi koji poseduju znanja iz ove uže tematike i koji svoju dugogodišnju ekspertizu obavljaju na univerzitetima i naučno-istraživačkim institutima.
Kao relevantni stručnjaci u ovoj oblasti izdvajaju se profesori i istraživači sa Biološkog, Hemijskog, Tehnološkog fakulteta, naravno uzimajući u obzir i kompetentne kadrove sa privatnih fakulteta.
Ja bih volela, takođe, da podsetim ovaj uvaženi skup da još uvek nije usvojen zakon o odgovornosti za ekološku štetu. Znači, veoma je bitno da taj zakon o odgovornosti za ekološku štetu profunkcioniše praktično u isto vreme kada i ovaj zakon.
Ja bih i da naglasim da zakon pišete već 13 godina, te smatram da bi ga prvo trebalo sprovesti na području dvorske bašte. Za one koji ne poznaju istoriju Beograda, Dvorska bašta od 1882. do 1911. godine je bila kontinuiran i uređen prostor. Od 1911. do 1945. godine se takođe vodi kao Dvorska bašta. Od 1945. do 2025. godine se vodio kao Pionirski park. Nažalost, u 2025. godini, poslednja tri meseca vodi se kao „ćacilend“.
Znači, mi smatramo da je vazduh pre svega u „ćacilendu“ zagađen, da smrdi na izmet, na urin, na sirovost, na bahatost, na jednoumlje, na neusmenost, na nepismenost, i da ako ćemo da primenjujemo Zakon o zaštiti vazduha, Srbija centar predlaže da prvo primenite Zakon o zaštiti vazduha u takozvanom „ćacilendu“, gde je jedan nepismen mladi čovek verovatno umesto đ stavio ć, za početak. Hvala lepo.
Znači, ovako, mi predlažemo Srbija centar predlaže dodatak člana 83a - biološke mere zaštite vazduha.
U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha neophodno je da Ministarstvo donese plan o uvođenju minimalnih standarda zelenih površina u urbanim sredinama koje bi trebalo da iznose oko 15 metara kvadratnih po stanovniku. To je evropski standard.
Naše obrazloženje je sledeće. Pored higijensko-sanitarnih i tehničko-tehnoloških neophodno je uvođenje i bioloških mera zaštite vazduha, te biološke mere podrazumevaju povećanje biljne, odnosno zelene površine u urbanim zonama i kiseonik nastao procesom fotosinteze omogućuje detoksikaciju i oksidaciju velikog broja polutanata vazduha zelene površine snižavaju temperaturu vazduha i povećavaju vlažnost za 15% do 30%. Veliki broj biljnih vrsta, naravno i naročito četinara stvaraju fitocite.
Srbija centar predlaže pre svega zaštitu vazduha na području od tri hektara 60 ari i 13 metara kvadratna, odnosno na 36 hiljada 13 metara kvadratnih. To je područje Pionirskog parka, tzv. "ćacilenda". Ukoliko podelite ovu površinu sa 15 metara kvadratnih svakog dana, svakog časa 2041 stanovnik Beograda i Srbije nije na čistom vazduhu.
Skrećem vam pažnju, doktori ekoloških nauka izjavili su da instaliranje šatora na javnoj površini i sva dešavanja vezana za ovaj park time se krši osam od deset ekoloških zakona. Ja vas molim, to su recimo sledeće stavke, odlaganje đubreta, raspaljivanje roštilja, boravak na javnoj površini i odnos prema zelenim površinama.
Takođe bih se obratila, nažalost, nedostajućem predsedniku Odbora koji je rekao da je opozicija na Odboru za ekologiju glasala za ovaj zakon. Niko iz opozicije nije glasao za ovaj zakon.
Prema tome, to je bitno da znaju građani Srbije, a gospođici, pretpostavljam, gospođici Sari Pavkov, ministarki ekologije, čija struka jedina korespondira u Ministarstvu u kome radi i predsedava , zamoliću, slušam vas pažljivo. Često ste u situaciji da kažete – da iznosimo paušalne izjave i odrednice itd.
Ja želim negde da vam skrenem pažnju da Srbija Centar i veliki deo ove opozicije vrlo argumentovano, vrlo kvalifikovano u saradnji sa značajnim brojem ekologa posmatra zakone i čita zakone i nada se da će oni biti merodavni.
Ja vam ponavljam još jednom pošto niste bili tu nije problem zakon kao takav koji tavori već petnaest godina problem je sprovođenje i problem je nadzor i problem su finansije koje treba da budu uložene u ovaj zakon. Trčimo prema Evropi, a bojim se da tu trku ne možemo da dobije u julu. Hvala vam lepo.
Hvala vam.
Ja bih postavila tri pitanja koja su direktno vezana za nadležnost Ministarstva prosvete, ministarki Slavici Đukić Dejanović.
Možete li me informisati u kojoj fazi su izmene Krivičnog zakonika, za koji je pokrenuta akcija i razgovor sa predstavnicima reprezentativnih sindikata prethodne školske godine, a imajući u vidu nekoliko stravičnih prebijanja i maltretiranja nastavnika u Trsteniku, Beogradu, dve srednje škole i jednoj osnovnoj školi, na radnom mestu.
Kada možemo očekivati njegovu primenu? Posebno me interesuje da li primenom ovog zakona država garantuje da će nastavnici u obrazovnim ustanovama biti potpuno bezbedni, a eventualni počinioci, bilo roditelji, bilo učenici, koji pokušaju da nastavnike izlože svim vrstama nasilja, mislim na verbalno, fizičko i digitalno, biti adekvatno kažnjeni u najkraćem vremenskom periodu, koji se ne može prenositi u narednu kalendarsku godinu?
Potpuno je jasno da ovim zakonikom ne može biti isti tretman učenika različitih uzrasta, odnosno interesuje me koje instrumente praćenja i nadzora primenjujete prilikom usvajanja pomenutog dokumenta?
Moje pitanje dolazi pre svega, iz pozicije nastavnika koji je u prosveti 32 godine, a zatim iz potrebe velikog broja mojih kolega koji su neprekidno izloženi samovolji i brutalnom nasilju koje dolazi od strane učenika i roditelja istih. Naravno, ovde bih zaista želela da naglasim da ima i sjajnih učenika i roditelja koji su pravi saradnici obrazovnom sistemu. Takođe, bih volela da istaknem da su prosvetni radnici često i u funkciji roditelja, tako da mogu da sagledaju prosvetni sistem iz ugla učenika, bivših učenika, roditelja i nastavnika koji je direktno zaposlen u obrazovanju.
Sledeće pitanje koje je goruće tiče se prirodnih nauka, odnosi se na deficit ili hronični nedostatak nastavnika fizike i matematike u obrazovnom sistemu Srbije. Interesuje me poseduje li Ministarstvo kojem vi rukovodite tačnu evidenciju koliko nastavnika pomenutih predmeta nedostaje u osnovnim i srednjim školama Srbije? Ko zamenjuje ove nastavnike na svim nivoima obrazovanja i kakve ugovore potpisuju kolege koje nisu stručne za obavljanje predmetnog nastavnika fizike i matematike? Da li ste uspeli da ostvarite saradnju sa Fizičkim i Matematičkim fakultetima na teritoriji cele Srbije i sa kojima? Da li ste u okviru te saradnje napravili strateško promišljanje kako povećati broj studenata upisanih na nastavničkim smerovima ovih fakulteta, ali i fakulteta koji ne školuju dovoljan broj studenata i kako budžetski podržati sva deficitarna zanimanja.?
Jasno je da se savremena tehnologija i medicina pre svega, zasnivaju na profilima učenika koji imaju adekvatna znanja iz fizike i matematike.
Moje treće pitanje koje smatram gorućim, jeste veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija, tzv. AI ili artificial intelligence, krupnim koracima zakoračila u sve pore savremenog života. Između ostalog ona ostvaruje izuzetno krupan uticaj na obrazovni sistem naše zemlje. Evidentno je da niti nastavnici niti učenici ne poznaju sve prednosti i mane korišćenja veštačke inteligencije niti instrumente primene u obrazovanju.
Nedavno je održana javna rasprava o artificial intelligence, moje kolege i mene interesuje da li Ministarstvo prosvete ima jasan plan, agendu i stav da bi trebalo koristiti veštačku inteligenciju u obrazovanju naše dece. Dakle, kad u kom razredu u kojim nastavnim predmetima, kod kojih nastavnih jedinica se može koristiti veštačka inteligencija? Imate li analizu i procenu benefita i mana, ali i standardizaciju celog procesa implementacije veštačke inteligencije obrazovanja? Ako nemate, da li planirate da je napravite i kada?
Upoznata sam sa predlogom strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2024.do 2030. godine. Volela bih da naglasim, posle dugogodišnjeg iskustva, da se obrazovni sistem u našoj zemlji već godinama zasniva na entuzijazmu pojedinačnih nastavnika, a ne na funkcionalnom obrazovnom sistemu. Hvala vam.