Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnje pitanje upućujem ministru kulture.

Prvo pitanje – da li je tačno da je Oktobarski salon, kulturna manifestacija koja je stara preko 60 godina, otkazan? Ako jeste, informišite građane Srbije zašto je otkazan.

Drugo pitanje – molim ministra Selakovića da nas upozna sa razlozima otkazivanja BITEF-a, Šabačkog proleća, Lazarus Festa i Egzita? U koje svrhe su otišla finansijska sredstva namenjena ovim kulturnim događajima? Da li je tačno da su ukinuti javni konkursi za kulturu u gradu Beogradu i Zrenjaninu, prestonici kulture?

Poštovana predsednice, zamoliću vas za red u sali. To je vaš posao, a ne moj.

Zašto još uvek nije objavljeno na nivou Republike kako i kome su dodeljena sredstva za kulturne sadržaje i projekte i to za dva republička konkursa – pokrajinski konkurs Vojvodine, grad Novi Sad? Želela bih da naglasim da ova činjenica naročito pogađa samostalne umetnike i male organizacije, nezavisne scene kojima su javni konkursi osnovni, a često i jedini izvor finansija za život.

Da li je tačno da su na čelo sledećih kulturnih institucija postavljeni isključivo ljudi koji su partijski kadrovi i ljudi lojalni trenutnoj vlasti. Da li direktori sledećih institucija zadovoljavaju zakonske kriterijume da budu postavljeni na sledeća radna mesta – Narodno pozorište, Srpsko narodno pozorište, Šabačko pozorište, Jugoslovenska kinoteka, predsedavajuća, zamoliću vas za red u sali, Republički zavod za zaštitu spomenika?

Želim da vas obavestim da u Šapcu pozorište ne radi već devet meseci. U oktobru imaju neki traljavi repertoar od nekoliko predstava, a od kojih su dve dovedene sa strane. Direktora Aleksandra Delić je primljena na mesto direktora u februaru, bez obzira što nije ispunjavala član 36. Zakona o kulturi koji kaže i propisuje da mora da ima pet godina radnog iskustva u kulturi. Njenu poziciju i konkursnu dokumentaciju je razmatrao Upravni odbor kojem je istekao mandat. Na samom početku svog direktorovanja ona je izmislila i primenila pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, što je rezultiralo davanjem otkaza Jeleni Ivetić, organizatorki programa, a koja je aktivno uključena u blokade.

Šabačko pozorište u ovoj godini nema i neće imati ni jednu premijeru. Otkazano je i Pozorišno proleće, a 10 miliona dinara opredeljenih za programske sadržaje su nestali bez traga i glasa.

Da li je ministar Selaković obavešten o sledećim ne kulturnim događajima ili će ih sprovesti u Lazarevcu? Direktor Centra za kulturu zabranjuje promociju knjige poezije lokalnog pesnika, jer u promociji učestvuju dve glumice. U Modernoj galeriji u Lazarevcu je zaposlena medicinska sredstva sa većim koeficijentom od diplomiranog likovnog umetnika. U Narodnom pozorištu u Užicu ne postoji direktor, već mesecima pozorište vodi pomoćnik direktora, direktno doveden iz Veća grada. U Leskovcu glumci uzimaju neplaćeno odsustvo da ne bi ulazili u sukob sa direktorom. Gradsko pozorište Čačak nema matičnu scenu već izvodi predstave u biblioteci. U Vojvodini pokrajinski sekretar za kulturu posle više decenija sufinansiranja odlučio je da prestane da finansira zajednicu profesionalnih pozorišta Vojvodine.

Zamoliću vas da bude bez dobacivanja, jer ja to ne radim nikome. Kolega, da li možete da se smirite?

Festival ovih pozorišta neće biti održan prvi put nakon 73 godine. U retkim pozorištima u kojima nisu politički postavljene uprave redovno finasiranje je skoro suspendovano. Komunikacija sa osnivačem ne postoji i nemoguće je rešiti osnovne dnevne potrebe i probleme u skladu sa zakonom čime se direktno opstruira rad pozorišta.

Sve ove sitne, krupne događaje ja bih nazvala sistematskim streljanjem kulture u našoj zemlji.

Ja sam fizičar i u sedmom razredu učite jednu značajnu definiciju – energija se ne može niti uništiti, niti stvoriti, ona može samo da menja oblik postojanja. Referisaću se na kulturu – kultura se ne može niti uništiti, niti stvoriti, ona može da menja samo oblik postojanja. Imam opravdanu sumnju da ovog oblika kulture vi, kao vladajuća vlast niste dostojni. Hvala vam lepo.

Ja bih se referisala na tač. od 41-44, gde ste odlučili da uradite neke kadrovske promene, odnosno imate predloge odluka o razrešenju članova upravnog odbora NAT-a.

Pogledala sam pažljivo koga razrešavate, na njihov lični zahtev ili pod vašim pritiskom, to je nešto što mi nije jasno, ali to su tri osobe koje imaju impresivne karijere. Radi se gospođi Mirjani Garapić Zakanui, radi se o Nebojši Bjelotomiću i o prof. dr Ivanu Bulatoviću. Gospođa Mirjana je preko 15 godina u finansijama, upravljala je finansijama i rizicima, Nebojša Bjelotomić je bio kreator čak preko 500 startapova u Srbiji i bavio se projektom digitalne Srbije, koji je bio podržan od USAID, a gospodin prof. dr Ivan Bulatović je član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bio u dva mandata. On je, takođe, bio blizak vlasti kroz svoje delovanje, bio je državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, radio je u Ministarstvu prosvete, radio u Ministarstvu pravde.

Možda ne bih nešto posebno prozivala to što razrešavate ove ljude, nego problem jeste - odakle ih razrešavate? Pažljivo sam proučila sajt Nacionalnog akreditacionog tela i videla sam koliko imate akreditovanih ustanova. Ima ih 186, imate 3.092 akreditovana studijska programa i 1.328 recenzenata. To znači da se bavite jednim zamašnim poslom. Međutim, na tom sajtu ne postoji finansijski izveštaj od 2018. godine. Znači, već sedam godina na tom sajtu nema finansijskog izveštaja, imate samo plan za 2019. godinu.

Pokušala sam da izračunam šta bi se moglo uraditi ukoliko vršite akreditaciju samo jednog fakulteta, sa samo jednim studijskim programom, a fakulteti inače imaju mnogo više studijskih programa. Taj sport će jedan fakultet da košta milion i 400 hiljada. E, sad, da se vratimo na brojke. Znači, cenovnik koji ste uspostavili 2018. godine je drakonski. Novac je ogroman i nigde ne postoji finansijski izveštaj posle uspostavljanja tih cena. Recimo, visina naknade za univerzitet je milion i 80 hiljada, za studijski program jedan, studijski program, 320 hiljada, za studijski program na srpskom i stranom jeziku - 350 hiljada, zatim imate i spoljašnju evaluaciju, ona košta 640 hiljada. Ovo je taj cenovnik, on je jako dugačak i mnogo para treba da bi se akreditovala jedna ustanova. Nemoguće je izmnožiti i na digitron staviti akreditaciju 186 ustanova. Radi se o neverovatnom novcu.

Ono što mene brine jeste što ove ljude razrešavate a da se oni pre toga nisu izjasnili svojim izveštajem šta su radili, mislim da su nam bili dužni. To je jedna stvar. Druga stvar, mislim da su ti ljudi negde morali da utiču da se formira finansijski izveštaj i da od perioda kada su oni tamo zaista postoji finansijski izveštaj šta su radili. Mislim da se radi o milionima dinara koji ni na koji način nisu evidentirani kroz regularni portal na kojem moraju da postoje.

Ja ću vas podsetiti da je država Srbija uložila 3,9 miliona evra u veliku maturu. Danas, 2025. godine, ni "v" od velike mature. Znači, ovde se radi o neverovatnom novcu, o finansijskim izveštajima koji su netransparentni. Pre nego što uradite ovakvo razrešavanje, mislim da treba da vrlo dobro pogledate kako izgledaju finansije i da upoznate građane Srbije sa tim koliko košta akreditacija nekog fakulteta.

Iz nekih privatnih izvora sam saznala da niz fakulteta nije uspeo da akredituje studijske programe na srpskom i na engleskom, jer im je to preskupo. Znači, onaj ko ima novca, on će akreditovati, a kvalitet je vrlo upitan. Hvala vam lepo.

Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi poslanici, građani Srbije, pažljivo sam poslušala vaš amandman, praktično se slažemo sa tim.

Naime, u članu 12. stav 11. trebalo bi da se menja i da glasi: „Na potvrdu Agencije ne može se izjaviti žalba. Protiv potvrde Agencije može se pokrenuti upravni spor“.

Znači, mi vam opet naglašavamo da pravo na pravni lek je garantovano Ustavom, i to članom 36. stav 2. Time ste eliminisali praktično Ustav. Ovako predloženim rešenjem ukida se pravo na pravni lek, a lice se upućuje na vođenje nedefinisanog stvarnopravnog spora pred sudom opšte nadležnosti. Takvo rešenje je protivustavno.

Dakle, mi još jednom skrećemo pažnju da jedna grupa ozbiljnih visokokvalifikovanih pravnika Srbije centra upozorava da ovaj zakon uvodi mogućnost da zainteresovano lice ponovo vodi sudski postupak u istoj pravnoj stvari, povodom kojeg je već doneta presuda, čime se krši načelo – ne dva puta o istom, ne bis in idem. To je postulat ključnog sistemskog zakona u zakonodavstvu.

Takođe bih se samo kratko osvrnula i referisala na govor mog kolege kozme. Vi zaista ime 4.800.000 objekata koje niste evidentirali. A kako znate da ih ima 4.800.000, ako nisu evidentirani? Znači, vi ste to ipak nekako uradili i vi znate da imate raskorak. Mislim da ste dužni građanima Srbije, a pre svega smatram da to treba da uradi ministarka Sofronijević, budući da ona ima kontinuitet od preko 20 godina, od toga ste 10 godina u Ministarstvu, mislim da ste dužni odgovor građanima Srbije – đe je ba zapelo? Jer je potpuno nekorektno, budući da vi imate, vi ste jedna od retkih ministarki koja ima kontinuitet, da objasnite kako se desilo da za 10 godina vaše vladavine vi nemate praktično informaciju o 3.300.000 objekata. Hvala vam.

Hvala lepo.

Potpuno se slažem sa kolegom Lazovićem i zaista SRCE najdublje i najiskrenije stoji uz ovu devojku i nadam se da ćete shvatiti da je ona nečija ćerka, nečija unuka i nečija sestra.

Vratiću se na amandman. Znači, trebalo bi normirati obavezu ukidanja postojećih odeljenja za legalizaciju po opštinama, odnosno sekretarijata po gradovima, jer isti gube funkciju pogotovo imajući u vidu stav 2. ovog člana kojim se sve postupci ozakonjenja koji se vrše po postojećem zakonu obustavljaju danom stupanja na snagu ovog zakona koji na pravnu snagu stupa po hitnom postupku.

Ja mislim da i poslanici pozicije brkaju ime zakona tako da često čujem da je ovo Zakon o legalizaciji. Kao što znamo ovaj zakon evidentiranju je u upisu. Međutim narod je vrlo brzo jednu krilaticu smislio, a to je Zakon o legalizaciji objekta do sad ga zovu „zlo“ tako da trenutno u među većem broju ljudi tako stojite. Zašto je zakon neefikasan? Mnogo ste grešaka napravili i ovu su neke teze, niste sproveli javnu raspravu, niste spremili niti ljudsku, niti prostornu infrastrukturu, niti logistiku da ovaj zakon sprovedete efikasno.

Nije jasno koji ćete softver koristiti, a i kada spominjete softver vi ne znate koliko on košta i ko će ga održavati. Niste naveli niti vremensku, niti prostornu dinamiku, znači kada će biti gotovo i koliki će to prostor moći i odakle ćete krenuti da obuhvatite. Niste ni definisali kako, šta i koliko košta 100 evra i više. Neko će platiti, neko neće, tako da smatramo da je ovaj zakon apsolutno zahteva 10 godina čekanja da se preuredi.

Ja ću koristiti ostatak vremena ovlašćene grupe. Meni je jako žao što ministar nije tu, jer sam slušala sigurno preko sat i po o njegovom ministarskom delovanju. Ja bih da ga ipak podsetim da je on pre godinu dana izjavio da je obavezna nabavka dvoazbučnih tastatura, pa evo, lepo je da zna da je to softverska stvar, da nije potrebno kupovati dvoazbučne tastature, zatim je napravio haos sa otkupom knjiga samo na ćirilici i bilo bi lepo da se svi setimo da za kulturu ukupno izdvajate 0,68%, druge civilizovane zemlje bliske EU izdvajaju preko 1,5%. U Srbiji se troši samo 18 evra na kulturu po čoveku. U Zemlji koja je vrlo blizu nas u Hrvatskoj troši se 115 odnosno 109 evra, u Sloveniji 115 evra. Trenutno u ovoj godini ste uništili BEMUS, BITEF, FEST, Nišvil, Gitarijadu, Sterijino pozorje, oterali ste EGZIT, Noć muzeja, sajam knjiga vam se osipa. Ne radi vam Narodno pozorište, ne radi šabačko pozorište. U Leskovcu gradonačelnik proziva glumce po novinama, u Obrenovcu se glumcima nude neki aneksi ugovora da ne budu glumci, u Kraljevu je priveden direktor optužen za teško krivično delo, u Nišu lutkarsko pozorište, direktorka je zabranila dečiju predstavu pred samu premijeru, jer momci na sceni nosi žute prsluke. To je vaš domet kulture i to je domet kulture ministra Selakovića. Meni je jako žao što on nije tu da čuje sve ovo i volela bih naravno da čujem odbranu u ime kulture. Hvala vam lepo.

Nije do mene.

Tekstom Predloga zakona.. Vi ste mislim napravili ove jedinice, vaša vlast ne naša.

U tekstu Predloga zakona nije definisan izraz – pravna lica sa zakonskim ili formalnim mandatom. Dakle, nijedan važeći zakonski propis ne sadrži ovaj izraz, tako da nije poznato koja su to pravna lica sa zakonskim ili formalnim mandatom. Stoga, radi očuvanja pravne sigurnosti izbacuje se deo teksta koji se odnosi na pravna lica.

Zašto? Naši pravnici Srbije centra, kažu da je napisan nestručnim jezikom, zatim dovodi do različitih tumačenja postupajućih sudija, zatim dolazi do dodatne pravne nesigurnosti, a to dovodi do odugovlačenja sudskih postupaka, inicira vođenje niz Kafkijanskih procesa.

Samo bih da se osvrnem na jednog od govornika, rekli ste da je posle nečijeg dolaska na vlast bilo 550 hiljada nezaposlenih. Mislim da veću brigu treba da vodite što je iz ove zemlje otišlo za ovih 13 godina pola miliona mladih ljudi. Prema tome, to je naš problem, a ne ljudi koji su bili nezaposleni, pa su se zaposlili. Hvala vam lepo.

Uvažena predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, obraćam vam se povodom Predloga zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nekretnine. Vidim da ga ministarka ne zove zakonom o legalizaciji, a neobično predlagač ga zove zakonom o legalizaciji. Predlažem da se odlučite.

Dakle, „Srbija centar“ bi ovaj zakon opisala sa tri reči: neustavan, diskriminatoran i neefikasan. Pokušaću da utemeljim sva tri stava.

Neustavan je jer krši Ustav, član 36. stav 2. Naime, zakon uskraćuje pravo na pravni lek, odnosno ovaj zakon krši pravno načelo – ne dva puta o istom.

U kom smislu je diskriminatoran? Jer daje privilegovan status nekome ko je nelegalno gradio. Uz to je možda gradnjom učinio krivično delo, na primer neki građanin Šapić, u odnosu na onog građanina koji je na primer uknjižen stan koji je izgrađen sa upotrebnom dozvolom pa se sa zahtevom za uknjižbu obratio katastru da upiše pravo svojine. Vi potpuno isto tretirate tako građane i takve građane.

Dakle, i jedan i drugi pod istim uslovom se prijavljuju na vaš digitalni prostor na portalu za nepokretnosti bez obzira na problematiku i dokumentaciju. Ovo malo podseća na stav ko pre devojci njegova je. Znači, potpuno je svejedno u kakvom formatu se prijavljuju.

Neefikasnost vašeg zakona se najbolje može pokazati numerički. Znači, vama je jedina sada nadležna institucija Agencija za prostorno planiranje koja bi trebalo da preuzme sve ove objekte i citiraću ministarku: „da evidentira, proveri, prijavi i upiše“.

Znači, imate 4,8 miliona neregulisanih predmeta. U ovoj agenciji radi 85 ljudi. Uzmimo da nisu svi nadležni, ali hajde da podelimo broj predmeta sa 58 ljudi. Svako od njih bi morao da obradi 82.578 predmeta. Dajte im onda da to urade za godinu dana, npr. da budu brzi. Godina ima 264 dana, neka rade svaki dan, neka nemaju odmor, neka nemaju praznik, dnevno bi trebali da rade 313 predmeta. Pošto je nerealno, odlučimo se da rade deset predmeta dnevno. Ukoliko rade deset predmeta dnevno, ta mala skupina će morati da rade 31 i po godinu. Znači, vidimo se 2056. ili 2057. godine kada će taj vaš zakon biti evidentiran, pri čemu nisam uzela u obzir da će se u Srbiji graditi. Samo govorim o ovom zaostatku.

Ponavljam, ne samo što je neustavan, ne samo što je neefikasan, ovo me mnogo podseća na dečiju pesmicu „Mi se ne bojimo, učimo da brojimo“. Hvala lepo.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi poslanici, građani Srbije, obrazloženje našeg amandmana izgleda ovako - da bi se sačinio što svrsishodniji i smisleniji plan kvaliteta vazduha i forme godišnjeg izvešta u njegovoj realizaciji neophodno je da se uz ministra uključi i renomirani stručnjaci iz te oblasti o konsultantskom procesu, kao i o datim prednostima i sugestijama stručnjaka, neophodno je da se sačini zapisnik. Stav Srbije Centra je da taj zapisnik bude javno dostupan.

Mi smo takođe imali još neke primedbe na ovaj zakon koji se ubrzano sada usvaja, koje bih rado nazvala „von bi jurop“. Naime, čuli ste iz četiri poslaničke opozicione grupe iste komentare.

Žao mi je što ministarka Sara Pavkov trenutno nije tu da odreaguje. Znači, svi smo reagovali na tri vrlo bitne stvari koje se u ovom zakonu mogu popraviti. Prvo je kontrola vazduha u lokalnoj samoupravi. Namećete lokalnim samoupravama da vrše vrlo skupe kontrole vazduha za šta nisu sposobne ni budžetski, niti na bilo koji drugi način. Time ćete izbeći bilo kakvu kontrolu.

O čemu se zapravo radi? To je potrebno da država ili Ministarstvo da neku vrstu, da ne kažem subvencija, ali pomoći da lokalne samouprave to iskontrolišu. To je prva stvar koju ste čuli iz četiri poslaničke grupe, opozicione i niste uvrstili u zakon, a bitno je.

Druga stvar je da nije tačno definisan kratkoročni plan, niti je naveden rok za donošenje ovog dokumenta. Znači, kratkoročni plan može da se donese bilo kada.

Treća stvar na koju su se osvrnule moje kolege, a posebno moj kolega poslanik koji je Šapčanin, Ninković jeste da inspektor u roku od pet dana odlučuje o merenjima posebne namene.

Mi smo 29. marta 2024. imali jedan akcident koji nije registrovan nego je mereno nešto kasnije i naravno mere nisu sprovedene. Tako da reagujem zajedno sa svima ostalim kolegama.

Koristiću sada vreme ovlašćene grupe, samo da vam skrenem pažnju na visinu kazni velikim zagađivačima. Mnogo pominjete taj „Ziđin Bor koper“, on je 2022. pred sudom naveo da je pustio postrojenja i sprovodio je aktivnosti bez integrisane dozvole. Ne mislim da su zakoni problem u ovoj državi. Čak verujem da te komisije za normativne akte se vrlo trude da donesu neke zakone koji vrede. Problem je u sprovođenju.

Znači, apsolutno zakoni u Srbiji ne funkcionišu i ne sprovode se. Ne brine nas Zakon o zaštiti vazduha. Nas brine hoćete li ga uopšte sprovoditi. Hvala.

Poštovani građani Srbije, evo, dajemo vam obrazloženje na član 47.

Znači, zakonodavac je opravdano primetio i normirao neophodnost praćenja uticaja zagađenja vazduha na eko sisteme, ali je propustio da propiše krug stručnih lica koji bi trebalo da to nadziru.

Predlažemo da se navedena aktivnost poveri timu stručnih ljudi koji poseduju znanja iz ove uže tematike i koji svoju dugogodišnju ekspertizu obavljaju na univerzitetima i naučno-istraživačkim institutima.

Kao relevantni stručnjaci u ovoj oblasti izdvajaju se profesori i istraživači sa Biološkog, Hemijskog, Tehnološkog fakulteta, naravno uzimajući u obzir i kompetentne kadrove sa privatnih fakulteta.

Ja bih volela, takođe, da podsetim ovaj uvaženi skup da još uvek nije usvojen zakon o odgovornosti za ekološku štetu. Znači, veoma je bitno da taj zakon o odgovornosti za ekološku štetu profunkcioniše praktično u isto vreme kada i ovaj zakon.

Ja bih i da naglasim da zakon pišete već 13 godina, te smatram da bi ga prvo trebalo sprovesti na području dvorske bašte. Za one koji ne poznaju istoriju Beograda, Dvorska bašta od 1882. do 1911. godine je bila kontinuiran i uređen prostor. Od 1911. do 1945. godine se takođe vodi kao Dvorska bašta. Od 1945. do 2025. godine se vodio kao Pionirski park. Nažalost, u 2025. godini, poslednja tri meseca vodi se kao „ćacilend“.

Znači, mi smatramo da je vazduh pre svega u „ćacilendu“ zagađen, da smrdi na izmet, na urin, na sirovost, na bahatost, na jednoumlje, na neusmenost, na nepismenost, i da ako ćemo da primenjujemo Zakon o zaštiti vazduha, Srbija centar predlaže da prvo primenite Zakon o zaštiti vazduha u takozvanom „ćacilendu“, gde je jedan nepismen mladi čovek verovatno umesto đ stavio ć, za početak. Hvala lepo.

Znači, ovako, mi predlažemo Srbija centar predlaže dodatak člana 83a - biološke mere zaštite vazduha.

U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha neophodno je da Ministarstvo donese plan o uvođenju minimalnih standarda zelenih površina u urbanim sredinama koje bi trebalo da iznose oko 15 metara kvadratnih po stanovniku. To je evropski standard.

Naše obrazloženje je sledeće. Pored higijensko-sanitarnih i tehničko-tehnoloških neophodno je uvođenje i bioloških mera zaštite vazduha, te biološke mere podrazumevaju povećanje biljne, odnosno zelene površine u urbanim zonama i kiseonik nastao procesom fotosinteze omogućuje detoksikaciju i oksidaciju velikog broja polutanata vazduha zelene površine snižavaju temperaturu vazduha i povećavaju vlažnost za 15% do 30%. Veliki broj biljnih vrsta, naravno i naročito četinara stvaraju fitocite.

Srbija centar predlaže pre svega zaštitu vazduha na području od tri hektara 60 ari i 13 metara kvadratna, odnosno na 36 hiljada 13 metara kvadratnih. To je područje Pionirskog parka, tzv. "ćacilenda". Ukoliko podelite ovu površinu sa 15 metara kvadratnih svakog dana, svakog časa 2041 stanovnik Beograda i Srbije nije na čistom vazduhu.

Skrećem vam pažnju, doktori ekoloških nauka izjavili su da instaliranje šatora na javnoj površini i sva dešavanja vezana za ovaj park time se krši osam od deset ekoloških zakona. Ja vas molim, to su recimo sledeće stavke, odlaganje đubreta, raspaljivanje roštilja, boravak na javnoj površini i odnos prema zelenim površinama.

Takođe bih se obratila, nažalost, nedostajućem predsedniku Odbora koji je rekao da je opozicija na Odboru za ekologiju glasala za ovaj zakon. Niko iz opozicije nije glasao za ovaj zakon.

Prema tome, to je bitno da znaju građani Srbije, a gospođici, pretpostavljam, gospođici Sari Pavkov, ministarki ekologije, čija struka jedina korespondira u Ministarstvu u kome radi i predsedava , zamoliću, slušam vas pažljivo. Često ste u situaciji da kažete – da iznosimo paušalne izjave i odrednice itd.

Ja želim negde da vam skrenem pažnju da Srbija Centar i veliki deo ove opozicije vrlo argumentovano, vrlo kvalifikovano u saradnji sa značajnim brojem ekologa posmatra zakone i čita zakone i nada se da će oni biti merodavni.

Ja vam ponavljam još jednom pošto niste bili tu nije problem zakon kao takav koji tavori već petnaest godina problem je sprovođenje i problem je nadzor i problem su finansije koje treba da budu uložene u ovaj zakon. Trčimo prema Evropi, a bojim se da tu trku ne možemo da dobije u julu. Hvala vam lepo.

Tako je.

Reklamiram član 27. stav 2.

(Milenko Jovanov: Za ovo se nećeš izvući.)

Jel možete da uredite, ja vas molim? Ne mogu da pričam kada gospodin Jovanov istovremeno priča.

Tako je, onda uredite sednicu.

Znači, član 27, predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Uvažena predsedavajuća, vaš posao je da održavate red na ovoj Skupštini. Član 109. stav 5, opomena se izriče narodnom poslaniku, a to je gospodin koji ima manir prekoputa nas da se neposredno stalno obraća drugom narodnom poslaniku, uz to prekida govornike u izlaganju ili dobacuje, ometa govornika.

Ja vas molim, to je vaš posao, vi ste već dugo u ovoj Skupštini i počnite da radite svoj posao. Zaista mislim da maltretirate građane Srbije vašim ličnim razgovorima. To u hodniku, a za sada, ovo nije cirkus i ova Skupština nije lakrdija i mislim da treba da se vratimo onome što radimo. Hvala lepo.

Kako vas nije sramota? Vi treba da se setite.

Želim!

Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, dužna sam nekim hrabrim i srčanim ljudima Jadra i Mačve da ovo obraćanje počnem rečenicom – nećete kopati.

Sada ću vam preneti ono što su mi poručili i što su vama poručili. Ovo su direktno rečenice koje sam čula od građana Jadra, njih 19.500 živi tamo, obrađujući svoju zemlju. Zamolili su me da vam kažem da taj teren nije ugašen i ne bi valjalo suditi o njemu prema slikama prodatih kuća u ruševinama.

Građani Jadra su vam poručili, a ja vam kao narodni poslanik prenosim, pod jedan, da otvorite sve tajne i zatvorene studije o projektu Jadar i da ih upoznate sa njihovom sadržinom i autorima; pod dva, obaveštavaju vas da im svakodnevno stiže značajna podrška od naših ljudi iz cele Srbije, a posebno sa Kosova i Metohije i da su spremni da sa njima brane Jadar; pod tri, pozvali su vas da dođete sa velikim brojem autobusa, po kojima ste poznati, kod njih, da se upoznate sa lepotama Jadra i njegovim mogućnostima; rekoše da su videli da vi jako lepo organizujete te autobuske ekskurzije, rekoše da dođu samo oni koji ništa nisu dobili od Rio Tinta. Poručuju da će svojim telima i životima braniti svoje kuće i ognjišta, jer drugu zemlju nemaju, a mnogi su preko 200 godina na njoj i peta, bitna stvar, koja pitaju celu Narodu skupštinu jeste – koliko treba da platite da Rio Tinto napusti zemlju?

Pokušaću sada kao poslanik SRBIJA-CENTRA da vam izložim 10 utemeljenih činjenica zbog kojih ovo ne bi trebalo uraditi, pod jedan – Zelena agenda, pod dva - međunarodno iskustvo rudarenja, pod tri – reputacija firme Rio Tinto, četvrta – stručni stavovi, peto – ekološke posledice, šesto – zakonske norme, socijalni aspekt, kulturni aspekt i istorijsko nasleđe.

Pod jedan – Zelena agenda.

Treba da znate, ja sam fizičar, da litijumske baterije nisu jedino rešenje. Postoji još nekoliko vrta baterija koje se razvijaju na tržištu koje su jako ekološke. Jedan od tih baterija ili jedna grupa baterija jesu natrijum jonske. Osim natrijum jonskih, razvijaju se i kalijumova i ugljenikova.

Proizvodnja litijumskih baterija na način na koji vi nudite nije ekološka, znači, na način na koji vi nudite. Baterije koje su litijumske, njihove fizičke osobine nisu najbolje, odnosno veoma su loše. One imaju lošu toplotnu provodljivost, nekontrolisano pregrevanje i sklone su samozapaljenju. Da znate da u nekim parkiralištima u Nemačkoj prosto nije dozvoljeno autima koji rade na litijumsku bateriju da se uopšte parkiraju unutra u garaži.

Sledeća stvar, natrijum jonske baterije se serijski proizvode, jeftinije su, izdržljivije i ne zagađuju životnu sredinu.

Međunarodno iskustvo. U Evropi ne postoji nijedan aktivan rudnik litijuma gde se litijum eksploatiše na ovaj način. Pažljivo me slušajte. Ne postoji niti jedan rudnik na plodnom i obradivom zemljištu. Eksploatacija litijuma iz termalnih izvora je ekološka, a zagađenje je nula.

Vi imate zaista, i to je tačno, otvaraju se i eksploatišu rudnici u različitim zemljama, takođe i litijuma, međutim, isključivo iz termalnih izvora i slanih izvora. Ovo što radite nije nikada rađeno u svetu. I moraću da ispravim ministarku, ne postoji, kako ste već rekli, eksperimentalna dozvola za eksperiment. To ne postoji, kao eksperimentalna dozvola za eksperiment. Znači, mi ne možemo da budemo ovde eksperiment.

Što se tiče razlike u uticaju na životnu sredinu, ona je hiljadu puta veća. To bi bila međunarodna iskustva i rudarenje, s tim što moram da vas upozorim i podsetim da imate dve ozbiljne ekološke grupe u Francuskoj koje se bune. Oni su napravili debatu sa 3.600 naučnika. Imate i ovih dana jedan veliki protest u Berlinu.

Sledeća stvar koja je jako bitna jeste reputacija firme Rio Tinto. Reputacija Rio Tinto firme je takva da bi mnogi zaplakali. Prvo, ostavili su pustoš u Papui Novoj Gvineji, konkretno rudnik Panguna Bugenvil. Sve im je kontaminirano, voda, zemljište, usevi su poplavljeni toksičnim uljem. Stanovništvo ima ozbiljne zdravstvene probleme u vidu kožnih bolesti, respiratornih problema i komplikacija u trudnoći. Madagaskar, peta najsiromašnija zemlja na svetu, kojoj njihov rudnik nije doneo ništa dobro. Imali su 27 vrsta ribe, sada imaju samo tri. Petnaest hiljada stanovnika pije kontaminiranu vodu.

Rio Tinto je takođe uništio svojim eksplozijama stare građevine i artefakte. To je otprilike 46 do 47 hiljada godina Aboridžina u rudarskoj eksploziji u regionu Pilbar u zapadnoj Australiji.

Dejvid Parker, ministar za zaštitu životne sredine Novog Zelanda je izjavio – Rio Tinto ima istoriju nad kojom bi i vuk zaplakao.

Četvrto, kroz multidisciplinarni pristup štetnosti rudarenja sa stanovišta više akademskih ustanova. To mislim da ću moći da nabrojim bez papira. Imate stav od 6. septembra biološkog fakulteta. ETF nije želeo da vam učestvuje u ovoj igri. Imate jedan vrlo ozbiljan rad u časopisu „Nature“. Časopis „Nature“ je ozbiljan međunarodno recenziran naučni časopis. Grupa autora je objavila rad pod imenom „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“.

Osim biološkog fakulteta, možete naći još niz institucija koje su se izjasnile da ne treba da eksperimentišemo sa svojom zemljom.

Podsetiću građane Srbije da je SANU, najumnija institucija u zemlji, održala naučni skup pod nazivom „Projekat Jadar“.

Sledeće što vas negde sprečava da idete dalje sa ovim jesu zakonske norme. Ustav kaže, član 74. garantuje pravo na čistu vodu, vazduh i životnu sredinu. Nema onoga što sme da se desi da se prekrši Ustav.

Imate još socijalni aspekt. Podsetiću vas, 120.000 građana Srbije je izašlo na proteste u sred leta. Čak ste napravili jednu jako ružnu situaciju u gradu Šapcu, u kojem je bio najveći broj ljudi koji protestuje, vi ste u istom danu, 10. avgusta pritisli lokalne samouprave i bio je koncert Jelene Karleuše. To nije smanjio broj ljudi koji su učestvovali u samim protestima.

Na samom BITEF-u vam se obratio gospodin koji je izuzetan umetnik Milo Rau i rekao je sledeću stvar – Kancelar Šolc, Folsvagen, Rio Tinto, oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše, prodaće lepotu svoje zemlje internacionalnim investitorima.

Poslednja stvar koja je jako bitna građanima Jadra, i sa tim ću da završim, to je istorijsko nasleđe. Ovo su oni rekli. U Cerskoj bici ili poznatijoj kao Jadarska bitka, na samom početku Prvog svetskog rata, u toku desetodnevne bitke poginulo je 3.000 srpskih vojnika, 15.000 ih je ranjeno. Ne postoji porodica u tom području Jadra kojoj deda ili pradeda nije ostavio kosti na Ceru. To je nešto što morate imati u vidu. Poručuju vam građani Jadra i Mačve da im kosti njihovih predaka nećete premetati i zemlju natopljenu krvlju zagaditi. Zbog svega unapred rečeno „Srbija centar“ ima jasan stav. Završavam rečju, nećete kopati. Hvala vam lepo.

Uvažena predsednice, narodni poslanici, reklamiram povredu člana 116.

Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Zamoliću vas, dugo ste već, koliko sam shvatila, na tom mestu, prosto, reakcija gospođe ministarke i poslanika nije reverzibilna. Onako kako se ona ponaša prema narodnim poslanicima trebali bi i narodni poslanici prema njoj. Znači, ona učestvuje i sve se odnosi na druge učesnike. Znači, ne može da nam se obraća uvredljivim tonom i da mi na taj način ne reagujemo. Tako da vas molim, prvo to.

Drugo, znate šta, stalno vam se javljaju ovi članovi 106, 107. Ja sam shvatila da ste vi jako dugo u politici, jer je nisam pratila ranije, i zato vas molim, vi ste već verovatno dovoljno naučili da sami odreagujete, ne trebaju vam narodni poslanici opozicije kao kontrolni mehanizam. Znači, znate da ne može da se povredi dostojanstvo, znate da ne mogu da dobacuju, znate da ne mogu da vređaju, potpuno je super i potpuno objektivno sa svih strana da reagujete sami, mislim da vam ne trebaju narodni poslanici za ono što vi već poznajete i znate. Hvala vam lepo.