Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, dužna sam nekim hrabrim i srčanim ljudima Jadra i Mačve da ovo obraćanje počnem rečenicom – nećete kopati.

Sada ću vam preneti ono što su mi poručili i što su vama poručili. Ovo su direktno rečenice koje sam čula od građana Jadra, njih 19.500 živi tamo, obrađujući svoju zemlju. Zamolili su me da vam kažem da taj teren nije ugašen i ne bi valjalo suditi o njemu prema slikama prodatih kuća u ruševinama.

Građani Jadra su vam poručili, a ja vam kao narodni poslanik prenosim, pod jedan, da otvorite sve tajne i zatvorene studije o projektu Jadar i da ih upoznate sa njihovom sadržinom i autorima; pod dva, obaveštavaju vas da im svakodnevno stiže značajna podrška od naših ljudi iz cele Srbije, a posebno sa Kosova i Metohije i da su spremni da sa njima brane Jadar; pod tri, pozvali su vas da dođete sa velikim brojem autobusa, po kojima ste poznati, kod njih, da se upoznate sa lepotama Jadra i njegovim mogućnostima; rekoše da su videli da vi jako lepo organizujete te autobuske ekskurzije, rekoše da dođu samo oni koji ništa nisu dobili od Rio Tinta. Poručuju da će svojim telima i životima braniti svoje kuće i ognjišta, jer drugu zemlju nemaju, a mnogi su preko 200 godina na njoj i peta, bitna stvar, koja pitaju celu Narodu skupštinu jeste – koliko treba da platite da Rio Tinto napusti zemlju?

Pokušaću sada kao poslanik SRBIJA-CENTRA da vam izložim 10 utemeljenih činjenica zbog kojih ovo ne bi trebalo uraditi, pod jedan – Zelena agenda, pod dva - međunarodno iskustvo rudarenja, pod tri – reputacija firme Rio Tinto, četvrta – stručni stavovi, peto – ekološke posledice, šesto – zakonske norme, socijalni aspekt, kulturni aspekt i istorijsko nasleđe.

Pod jedan – Zelena agenda.

Treba da znate, ja sam fizičar, da litijumske baterije nisu jedino rešenje. Postoji još nekoliko vrta baterija koje se razvijaju na tržištu koje su jako ekološke. Jedan od tih baterija ili jedna grupa baterija jesu natrijum jonske. Osim natrijum jonskih, razvijaju se i kalijumova i ugljenikova.

Proizvodnja litijumskih baterija na način na koji vi nudite nije ekološka, znači, na način na koji vi nudite. Baterije koje su litijumske, njihove fizičke osobine nisu najbolje, odnosno veoma su loše. One imaju lošu toplotnu provodljivost, nekontrolisano pregrevanje i sklone su samozapaljenju. Da znate da u nekim parkiralištima u Nemačkoj prosto nije dozvoljeno autima koji rade na litijumsku bateriju da se uopšte parkiraju unutra u garaži.

Sledeća stvar, natrijum jonske baterije se serijski proizvode, jeftinije su, izdržljivije i ne zagađuju životnu sredinu.

Međunarodno iskustvo. U Evropi ne postoji nijedan aktivan rudnik litijuma gde se litijum eksploatiše na ovaj način. Pažljivo me slušajte. Ne postoji niti jedan rudnik na plodnom i obradivom zemljištu. Eksploatacija litijuma iz termalnih izvora je ekološka, a zagađenje je nula.

Vi imate zaista, i to je tačno, otvaraju se i eksploatišu rudnici u različitim zemljama, takođe i litijuma, međutim, isključivo iz termalnih izvora i slanih izvora. Ovo što radite nije nikada rađeno u svetu. I moraću da ispravim ministarku, ne postoji, kako ste već rekli, eksperimentalna dozvola za eksperiment. To ne postoji, kao eksperimentalna dozvola za eksperiment. Znači, mi ne možemo da budemo ovde eksperiment.

Što se tiče razlike u uticaju na životnu sredinu, ona je hiljadu puta veća. To bi bila međunarodna iskustva i rudarenje, s tim što moram da vas upozorim i podsetim da imate dve ozbiljne ekološke grupe u Francuskoj koje se bune. Oni su napravili debatu sa 3.600 naučnika. Imate i ovih dana jedan veliki protest u Berlinu.

Sledeća stvar koja je jako bitna jeste reputacija firme Rio Tinto. Reputacija Rio Tinto firme je takva da bi mnogi zaplakali. Prvo, ostavili su pustoš u Papui Novoj Gvineji, konkretno rudnik Panguna Bugenvil. Sve im je kontaminirano, voda, zemljište, usevi su poplavljeni toksičnim uljem. Stanovništvo ima ozbiljne zdravstvene probleme u vidu kožnih bolesti, respiratornih problema i komplikacija u trudnoći. Madagaskar, peta najsiromašnija zemlja na svetu, kojoj njihov rudnik nije doneo ništa dobro. Imali su 27 vrsta ribe, sada imaju samo tri. Petnaest hiljada stanovnika pije kontaminiranu vodu.

Rio Tinto je takođe uništio svojim eksplozijama stare građevine i artefakte. To je otprilike 46 do 47 hiljada godina Aboridžina u rudarskoj eksploziji u regionu Pilbar u zapadnoj Australiji.

Dejvid Parker, ministar za zaštitu životne sredine Novog Zelanda je izjavio – Rio Tinto ima istoriju nad kojom bi i vuk zaplakao.

Četvrto, kroz multidisciplinarni pristup štetnosti rudarenja sa stanovišta više akademskih ustanova. To mislim da ću moći da nabrojim bez papira. Imate stav od 6. septembra biološkog fakulteta. ETF nije želeo da vam učestvuje u ovoj igri. Imate jedan vrlo ozbiljan rad u časopisu „Nature“. Časopis „Nature“ je ozbiljan međunarodno recenziran naučni časopis. Grupa autora je objavila rad pod imenom „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“.

Osim biološkog fakulteta, možete naći još niz institucija koje su se izjasnile da ne treba da eksperimentišemo sa svojom zemljom.

Podsetiću građane Srbije da je SANU, najumnija institucija u zemlji, održala naučni skup pod nazivom „Projekat Jadar“.

Sledeće što vas negde sprečava da idete dalje sa ovim jesu zakonske norme. Ustav kaže, član 74. garantuje pravo na čistu vodu, vazduh i životnu sredinu. Nema onoga što sme da se desi da se prekrši Ustav.

Imate još socijalni aspekt. Podsetiću vas, 120.000 građana Srbije je izašlo na proteste u sred leta. Čak ste napravili jednu jako ružnu situaciju u gradu Šapcu, u kojem je bio najveći broj ljudi koji protestuje, vi ste u istom danu, 10. avgusta pritisli lokalne samouprave i bio je koncert Jelene Karleuše. To nije smanjio broj ljudi koji su učestvovali u samim protestima.

Na samom BITEF-u vam se obratio gospodin koji je izuzetan umetnik Milo Rau i rekao je sledeću stvar – Kancelar Šolc, Folsvagen, Rio Tinto, oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše, prodaće lepotu svoje zemlje internacionalnim investitorima.

Poslednja stvar koja je jako bitna građanima Jadra, i sa tim ću da završim, to je istorijsko nasleđe. Ovo su oni rekli. U Cerskoj bici ili poznatijoj kao Jadarska bitka, na samom početku Prvog svetskog rata, u toku desetodnevne bitke poginulo je 3.000 srpskih vojnika, 15.000 ih je ranjeno. Ne postoji porodica u tom području Jadra kojoj deda ili pradeda nije ostavio kosti na Ceru. To je nešto što morate imati u vidu. Poručuju vam građani Jadra i Mačve da im kosti njihovih predaka nećete premetati i zemlju natopljenu krvlju zagaditi. Zbog svega unapred rečeno „Srbija centar“ ima jasan stav. Završavam rečju, nećete kopati. Hvala vam lepo.

Uvažena predsednice, narodni poslanici, reklamiram povredu člana 116.

Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Zamoliću vas, dugo ste već, koliko sam shvatila, na tom mestu, prosto, reakcija gospođe ministarke i poslanika nije reverzibilna. Onako kako se ona ponaša prema narodnim poslanicima trebali bi i narodni poslanici prema njoj. Znači, ona učestvuje i sve se odnosi na druge učesnike. Znači, ne može da nam se obraća uvredljivim tonom i da mi na taj način ne reagujemo. Tako da vas molim, prvo to.

Drugo, znate šta, stalno vam se javljaju ovi članovi 106, 107. Ja sam shvatila da ste vi jako dugo u politici, jer je nisam pratila ranije, i zato vas molim, vi ste već verovatno dovoljno naučili da sami odreagujete, ne trebaju vam narodni poslanici opozicije kao kontrolni mehanizam. Znači, znate da ne može da se povredi dostojanstvo, znate da ne mogu da dobacuju, znate da ne mogu da vređaju, potpuno je super i potpuno objektivno sa svih strana da reagujete sami, mislim da vam ne trebaju narodni poslanici za ono što vi već poznajete i znate. Hvala vam lepo.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Mi smo stavili da se član 1. briše. Smatramo da nema razloga za aneksiranje komercijalnog ugovora kojim je definisana realizacija projekta u delu cene izvođenja radova, te su iste za 467,5 miliona evra porasle za gotovo 100 miliona evra i sada to izlazi negde oko 555 miliona evra.

Znači, predviđena cena izgradnje puta koji se sastoji iz tri deonice je 11. oktobra 2024. godine povećana za 90 miliona evra bez ikakvog opravdanja. Znači, nema opravdanja niti za porast niti za ovo uvećano zaduživanje pri čemu je naveden porast cena ovog puta netransparentan i Srbija centar smatra da treba brisati član 1.

Još jednom ću da naglasim pošto me nisu čuli ministri kada sam prošli put rekla SRBIJA CENTAR podržava izgradnju puteva, mi jesmo za izgradnju puteva, ali samo u situacijama kada su ta zaduživanja transparentna i opravdana.

Naravno, napominjem da sam shvatila da je ekonomska situacija naše zemlje takva da nemamo nikakvu potrebu za zaduživanje, tako da mislim da je ovaj potez zaduživanja za put i prostor koji u stvari pojačava infrastrukturu prema rudnicima i prema kopanju litijuma potpuno neopravdana. Tako da striktno i jasno stojimo ne samo protiv zaduživanja nego i protiv izgradnje takvih puteva koji će zapravo dovesti do rudarenja.

Hvala vam lepo.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Znači, mi opet imamo taj volšeban član - briše se.

Naravno da smo protiv kredita, nema razloga za aneksiranje komercijalnog ugovora kojim je definisana realizacija projekta u delu cene izvođenja radova, pa su isti, ponovo ponavljam, sa 467,5 miliona evra neopravdano, netransparentno i nejasno povećani na 555 miliona evra.

Ovaj porast koji je nastao u oktobru 2023. tačnije 11. oktobra 2023. godine nije transparentno prikazan i nejasna je svrha porasta cene brze saobraćajnice.

Međutim, ja imam još minut i 15 sekundi pa ću pokušati kao neko ko radi pre svega učionici da vam kažem koliko je ovaj put skup. Ne morate ulaziti u moje brojke osim ako uzmete digitron i uzmete da računate. Dakle, 555 miliona evra pomnožite, pretvorite u dinarski smisao, posle toga podelite sa vrednošću i dobijete da vam jedan milimetar tog puta vredi 725 dinara. Slobodno uzmite digitrone, staje ukoliko ih zarotirate i videćete da je taj put ekstremno skup. Za 725 dinara građani Srbije mogu da kupe recimo 13,5 kilograma hleba, mogu da kupe blizu osam, devet litara mleka i recimo mogu da kupe 12 litara vode. Toliko je skup.

Šta je milimetar? I to ću da vam pokažem. Milimetar je debljina ovog papira. To vam je milimetar. Milimetar tog puta sa svom tom kilometražom košta 725 dinara. Volela bih da toga budete svesni. Ja privatno i lično ne moram da se zadužujem jer vodim računa o svom prosvetarskom budžetu, ali mi je strašno da se ova država zadužuje na ovaj način i da vam kažem da ovo što govorim ne dolazi samo iz ličnog narativa nego govorim i dolazim iz prostora u kojem se zadužujete i za koji se zadužujete. Hvala vam lepo.

Hvala uvažena predsedavajuća. Ja ću vas zamoliti da uvedete red da bismo se čuli. Ovako deonica puta 1 Ruma Šabac, u dužini od 21,14 km košta 185 miliona evra, što opet dovodi do računice da km auto puta bez tunela sa malim brojem isključenja kroz Sremačku ravnicu iznosi 8,7 miliona evra.

Ne postoji opravdanje za ovoliku cenu auto puta. Napominjem da Srbija centar podržava izgradnju brze saobraćajnica, ali bez prekomernog zaduživanja i neopravdanih troškova izgradnje. I ostao mi je minut i 20 sekundi.

Hoću da vam kažem kako se osećaju građani Jadra. Volela bih da ovo ne shvatite kao neku vrstu polarizacije i beogradizacije i malih mesta, ali hoću da vam pročitam šta vam poručuju, a bila sam na pet protesta i nastaviću da idem u funkciji običnog građanina.

U okviru, tamo skidamo stranačke oznake i sa narodom smo, ovog amandmana, verujemo da je izuzetno važno, a ja ću vas zamoliti, samo da prekinete ovo dobacivanje, ja pokušavam da se držim tačke dnevnog reda.

U okviru ovog amandmana, verujemo da je izuzetno važno razumeti i poistovetiti se sa građanima iz oblasti Jadar, kroz koji se planiraju velika infrastrukturne promene kroz pomenuti zakon o zaduživanja. Promene kojima su izloženi stanovnici Jadra, primenom ovog zakona, ravni su onima kojima bi se desile, kada bi se neko odlučio oživljavanje i ponovno kopanje kamena u kamenolomu Tašmajdan, usred najstrožeg centra Beograda. Pretpostavljam da je jako teško iz rezidencije pod imenom Jovankina vila, koja je nedavno preimenovana u reprezentativnu zgradu za boravak predsednika Narodne skupštine..

Hvala vam.

Ja bih postavila tri pitanja koja su direktno vezana za nadležnost Ministarstva prosvete, ministarki Slavici Đukić Dejanović.

Možete li me informisati u kojoj fazi su izmene Krivičnog zakonika, za koji je pokrenuta akcija i razgovor sa predstavnicima reprezentativnih sindikata prethodne školske godine, a imajući u vidu nekoliko stravičnih prebijanja i maltretiranja nastavnika u Trsteniku, Beogradu, dve srednje škole i jednoj osnovnoj školi, na radnom mestu.

Kada možemo očekivati njegovu primenu? Posebno me interesuje da li primenom ovog zakona država garantuje da će nastavnici u obrazovnim ustanovama biti potpuno bezbedni, a eventualni počinioci, bilo roditelji, bilo učenici, koji pokušaju da nastavnike izlože svim vrstama nasilja, mislim na verbalno, fizičko i digitalno, biti adekvatno kažnjeni u najkraćem vremenskom periodu, koji se ne može prenositi u narednu kalendarsku godinu?

Potpuno je jasno da ovim zakonikom ne može biti isti tretman učenika različitih uzrasta, odnosno interesuje me koje instrumente praćenja i nadzora primenjujete prilikom usvajanja pomenutog dokumenta?

Moje pitanje dolazi pre svega, iz pozicije nastavnika koji je u prosveti 32 godine, a zatim iz potrebe velikog broja mojih kolega koji su neprekidno izloženi samovolji i brutalnom nasilju koje dolazi od strane učenika i roditelja istih. Naravno, ovde bih zaista želela da naglasim da ima i sjajnih učenika i roditelja koji su pravi saradnici obrazovnom sistemu. Takođe, bih volela da istaknem da su prosvetni radnici često i u funkciji roditelja, tako da mogu da sagledaju prosvetni sistem iz ugla učenika, bivših učenika, roditelja i nastavnika koji je direktno zaposlen u obrazovanju.

Sledeće pitanje koje je goruće tiče se prirodnih nauka, odnosi se na deficit ili hronični nedostatak nastavnika fizike i matematike u obrazovnom sistemu Srbije. Interesuje me poseduje li Ministarstvo kojem vi rukovodite tačnu evidenciju koliko nastavnika pomenutih predmeta nedostaje u osnovnim i srednjim školama Srbije? Ko zamenjuje ove nastavnike na svim nivoima obrazovanja i kakve ugovore potpisuju kolege koje nisu stručne za obavljanje predmetnog nastavnika fizike i matematike? Da li ste uspeli da ostvarite saradnju sa Fizičkim i Matematičkim fakultetima na teritoriji cele Srbije i sa kojima? Da li ste u okviru te saradnje napravili strateško promišljanje kako povećati broj studenata upisanih na nastavničkim smerovima ovih fakulteta, ali i fakulteta koji ne školuju dovoljan broj studenata i kako budžetski podržati sva deficitarna zanimanja.?

Jasno je da se savremena tehnologija i medicina pre svega, zasnivaju na profilima učenika koji imaju adekvatna znanja iz fizike i matematike.

Moje treće pitanje koje smatram gorućim, jeste veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija, tzv. AI ili artificial intelligence, krupnim koracima zakoračila u sve pore savremenog života. Između ostalog ona ostvaruje izuzetno krupan uticaj na obrazovni sistem naše zemlje. Evidentno je da niti nastavnici niti učenici ne poznaju sve prednosti i mane korišćenja veštačke inteligencije niti instrumente primene u obrazovanju.

Nedavno je održana javna rasprava o artificial intelligence, moje kolege i mene interesuje da li Ministarstvo prosvete ima jasan plan, agendu i stav da bi trebalo koristiti veštačku inteligenciju u obrazovanju naše dece. Dakle, kad u kom razredu u kojim nastavnim predmetima, kod kojih nastavnih jedinica se može koristiti veštačka inteligencija? Imate li analizu i procenu benefita i mana, ali i standardizaciju celog procesa implementacije veštačke inteligencije obrazovanja? Ako nemate, da li planirate da je napravite i kada?

Upoznata sam sa predlogom strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2024.do 2030. godine. Volela bih da naglasim, posle dugogodišnjeg iskustva, da se obrazovni sistem u našoj zemlji već godinama zasniva na entuzijazmu pojedinačnih nastavnika, a ne na funkcionalnom obrazovnom sistemu. Hvala vam.

Samo da vas zamolim samo malo da umirite salu, da bismo mogli da se čujemo. Hvala vam.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani poslanici, ministri, predstavnici medija i, naravno, dame koje vode stenogram, one će kroz istoriju pokazati šta se dešavalo, držaću se dve tačke dnevnog reda.

Zamoliću vas, nema potreba da govorimo o povredama Poslovnika, ako možete da uredite situaciju da mi niko ne dobacuje, jer ja zaista nikome ne dobacujem, pa nek bude bar reverzibilno, a ne bih da trošim svoje vreme.

Govoriću o 6. i 7. tački dnevnog reda, koji je preambiciozan za bilo koga, a pogotovo za ljude koji se ozbiljno bave. Govoriću o kreditnom zaduživanju kod dve banke, „Unikredit“ i „Inteza banke“.

Zadužujete se. Ja nisam ekonomista, ali ko ima ozbiljne pare, taj se ne zadužuje. To je najjednostavnija rečenica koja mogu reći koja dolazi ipak iz onog narodskog stava – kad imate pare, ne zadužujete se.

Ovih 60 tačaka vi imate zaduženje u jednom danu, za koje ćete glasati, tri milijarde i 200 miliona evra. Ne znam da li da vam čestitam.

Govoriću o ove dve tačke. Zadužujete se kod „Unikredit banke“ 15 milijardi dinara, a kod „Banke Inteze“ zadužujete se 11 milijardi i 700 miliona. Znači, u jednom glasanju zadužićete se za 26 milijardi i 700 miliona dinara. Ako to prevedete u evre, to je negde 224 miliona evra.

Ideja vašeg zaduživanja, i vi to vrlo, da tako kažem, elegantno radite kroz ovaj dnevni red, zovete to kreditnim aranžmanom, zovete to zajmom, zatim, zovete kreditnim zaduženjem, ali nikako da dođemo do toga da smo zaista debelo dužni.

Takođe ću vas zamoliti da ne dobacujete. Ja mogu da ne govorim, ali bih da iskoristim moje vreme. Mislim da je korisno da čuju građani Srbije koliko se zadužujete i koliko ćete lako da se zadužite.

Vi se zadužujete za jednu deonicu puta, ja živim na tom putu. Ja dolazim iz prostora u kojem planirate rudarenje. Ja sam iz Šapca. Vi treba da se zadužite za 54 kilometra puta. Kada izračunate obrade vaših kredita, koje su 0,3%, vi ćete reći to je sasvim normalno. Samo za obradu kredita potrošićete oko 700 hiljada evra. To vam je kao popiti čašu vode, čini mi se. To je ogroman novac, iz mog ugla i iz ugla ovog naroda.

Vas kilometar puta, koji je brza saobraćajnica, jer svašta sam proučavala da bih danas mogla koliko-toliko kvalifikovano da govorim, izađe negde preko šest miliona, gurate i do 12 miliona evra.

Da vam kažem, ja smatram i ljudi koji su nas ovde regrutovali, da ovo što radite zaista nije normalno i potpuno je neverovatno da nas ubeđujete da dobro živimo. Zaista narod ne živi dobro. Ne samo što imate nepovoljnosti u vezi ovog kredita, nego imate u tim obaveznim govorima još veće licemerje. Ne znam da li ste pažljivo čitali govor, vi tu imate jednu vrstu ekološke agende. Putevi moraju da se grade po posebnoj ekološkoj agendi koja se zove environmental and social due diligence, odnosno ekološka socijalna sveobuhvatna analiza.

Znači, gradićete put koji je ekološki okej tako da biste pojačali infrastrukture prema rudnicima. Niko ovde nije lud i shvata da vi zapravo pravite jako dobru infrastrukturu za rudarenje.

Napisali ste kao obrazloženje da ćete povezati 600.000 ljudi. Obrazloženje izgradnje ovog puta je povezivanje 600.000 ljudi. Ja ne bih volela da shvatite pogrešno Srbija Centar apsolutno podržava puteve. Putevi su dobra stvar. Putevi su tekovine demokratske civilizacije. Putevi su nešto što treba gradite. Ali, nemojte zamagljivati situaciju sa dve tačke. Prvo, zadužujete se bespotrebno. Ako imate novca, što ga ne pravite od realnog novca?

Druga stvar, pravite infrastrukturu za litijum. Naravno, ja nisam stručna, niti rudar, niti geolog, da govorim o tome, ali nijednom niste rekli da nećete zagaditi sredinu. Samo ste rekli da ćete poštovati ekološke standarde. Mislim da će narod teško da vam veruje kod poštovanja ekoloških standarda, jer mnoge do sada niste poštovali.

Neću nešto detaljno više da pričam. Jedina dobit od ovoga na godišnjem nivou vam je 31 do 35 miliona evra rudne rente. Tim putevima preko mog Šapca, preko naše Loznice, će dolaziti stotine miliona tona eksploziva kojima ćete da bušite, dolaziće sumporna kiselina, dolaziće hlorovodonična kiselina za tretman, a odlaziće 58 miliona tona litijuma. Mislim da treba dobro da razmislite svi vi, jer ja se, pretpostavljam, nadam da radite u interesu ovog naroda.

Hoću da vas obavestim, na sedam do osam mesta narod se opasno samoorganizuje, narod se skuplja i narod je protiv. Nemojte da napravite mnogo veću štetu od ovog kredita. Ja vas prosto upozoravam da se probudilo Valjevo, Šabac, Loznica, Koceljeva, Aranđelovac, Krupanj. Mnogo je. Mislim da treba svi dobro da razmislimo i kod teme litijuma trebalo bi da budemo na istoj strani. Toliko, ne bih više. Molim vas da razmislite. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici medija, poštovane dame koje vode stenogram i niko ih nikad ne pominje, a mislim da su one jedini pravi arhivari ovog vremena. Verovatno se ne bih javljala za reč da nisam naišla na nešto što je meni bilo jako neobično, a to je neka kumulacija funkcija poslanik – predsednik Skupštine. Pažljivo sam pročitala vaš predlog, poštovana predsednice, i rekla bih da ste bili neprecizni.

Prvo, nije mi jasno, mnogo ste zamaglili situaciju ovim zakonom. On je bitan. Zaboravili ste da ispod tog zakona postoji još četiri, pet vrlo bitnih odluka koje se donose i o kojima nismo danas raspravljali. Recimo, u Predlogu odluke Narodne skupštine Republike Srbije, a koju je podnela poslanička grupa Marković Palma, vi niste stavili rečenicu – ukoliko Narodna skupština prihvati da se ovaj predlog razmatra po hitnom postupku. Znači niste ga planirali po hitnom postupku.

Drugo, u petoj stavci ste napisali nešto što je meni gramatički prilično nejasno, budući da je usvojen Zakona o rodnoj ravnopravnosti, o rodno senzitivnom jeziku. Napisali ste ovako, podneli ste: „Narodna skupština Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama koji je podnela predsednika“. Podnela predsednica ili podneo predsednik. To je ono što je ispravno. Mislim, taj zakon je stupio na snagu, a primenjuje se za 11 dana, od 21. maja, tako da bi bilo lepo da budemo oprezni i pažljivi prema tome.

Takođe, mislim da se kroz ovaj dokument ili predlog zloupotrebljava član 157. Član 157. Poslovnika kaže da bi trebalo imati načelni pretres ili šta već, pošto je ovo vaš dokument, za međusobno uslovljena rešenja i koja su međusobno povezana. Ja sam fizičar, ali niđe veze sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i ostalim kadrovskim promenama koje pravite. To je prvi deo.

Znate li zašto mi je ovo neobično? Verovatno ne bih reagovala da je to bilo koji narodni poslanik, ali to ste vi i vi ste predsednik Skupštine. Očekujem i operativnost i pismenost, a bez želje da vas uvredim, prosto verujem da vam to neko drugi sastavlja.

Sledeća stvar koja predstavlja okruženje rada ove skupštine jeste hitnost. Sve ste nazvali hitnim. Čekate poslednji trenutak da biste nešto uradili. Ja ne znam koliko vi živite u realnom sistemu, ali ja dolazim iz potpuno realnog sistema, ne iz laboratorijskog. Narod ovo gleda i narod se pita šta je to vama hitno. Mi možemo da prihvatimo da je ovaj zakon jako bitan i jako hitan. Međutim, zakasnili ste u njemu, u svemu ste zakasnili, sve ste radili u poslednjem trenutku.

Međutim, vi koristite član 167. tako što manipulišete njime. Pročitaću vam član 167. kada smete hitno da zasedate. Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a ne donošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost itd. Ja ne vidim da su ove personalne promene hitne i ne znam zašto to sebi dozvoljavate. Ako je hitno to je sad, a ne za dva, za tri, za pet meseci. Rastezanje od pet meseci, osim jedne tačke, ništa ovde nije hitno. Naravno da nije hitno donositi odluke o izborima, članovima, zamenicima itd.

Na šta smo sveli rad Skupštine? Da ne možete da se dogovorite kako će vaš predsednik Aleksandar Vučić da raspodeli vaše funkcije.

Molim vas, predsednice Skupštine, član 106. stav 3. kaže da je isključivo zabranjeno bilo kakvo dobacivanje bilo kom poslaniku. Molim vas da ga upotrebljavate i kod opozicije i kod pozicije. Znači, potpuno je nekorektno bilo šta dobacivati, jer sam ovde sedela i sedim uredno i nikome ništa nisam dobacila.

Dakle, ja sad postavljam pitanje hitnosti, bilo čega što ste uradili. Vama je jedino hitno da postavite nove poslanike, jer mi možemo sada da otvorimo ovde otvorenu učionicu ili prostor za poslanike koji na svakoj Skupštini polažu zakletvu. Prošlo je pet meseci od izbora i još uvek imate poslanike koji polažu zakletvu i koji se pomeraju na crti zato što niste uspeli da se dogovorite oko raspodele funkcija. Naravno, to je moja lična percepcija, ali mogu da vam kažem da narod podjednako isto to gleda.

Neću trošiti vreme više od onog koje je zakonsko. Ja hoću da vas podsetim na tu zakletvu koju ste položili, a položila je i jedna gospođa narodna poslanica, da smo se obavezali da radimo po Ustavu i po zakonu. Ja iskreno da vam kažem 31 godinu radim u učionici i očekujem da atmosfera bude kao u učionici, vi ste neki učitelj ovde i predsednik Skupštine. Bilo bi lepo da ovi ljudi ne govore, nego da slušaju, jer ih narod gleda.

Samo da vam kažem, prosek ljudi koji predstavljate jeste 30.000. Znači, 250 poslanika predstavlja 30.000 ljudi. Mislim da ste odgovorni prema svojih 30.000 ljudi. Ja sam odgovorna prema mojim. Prema tome, molim vas da prosto uredite rad Skupštine, da nema dobacivanja, da nema međusobnih razgovora, da se čujemo međusobno, ako želimo da radimo u nekom pozitivnom duhu.

Aristotel je davno rekao, a Ajnštajn je preuzeo i može da vam budu dosadni, mogu da vam budu dosadni citati intelektualaca, ali je rekao sledeću stvar: „Ne radite ništa, ne govorite ništa i budite ništa.“ Za 12 godina toliko ste obesmislili rad ove Skupštine da je ja nijednom nisam uključila. Ja čak i ne znam vaša imena i ne interesuju me. Vi ste narodni poslanici koji predstavljaju narod. Nemojte zaboraviti, narod vas gleda, narod vas plaća i narod će vam na kraju... Tako je, ja se tako i ponašam, tako se i ponašam bez želje da komuniciram sa poslanicima.

Hvala vam na pažnji, hvala vam na ovome što ste me saslušali i hvala vam što me niste prekidali i nadam se da ste shvatili da je sve ovo bilo u okviru teme.

Znači, vaš dokument i hitnost uopšte ne odgovaraju ovom zasedanju. Hvala lepo.