Samo da vas zamolim samo malo da umirite salu, da bismo mogli da se čujemo. Hvala vam.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani poslanici, ministri, predstavnici medija i, naravno, dame koje vode stenogram, one će kroz istoriju pokazati šta se dešavalo, držaću se dve tačke dnevnog reda.

Zamoliću vas, nema potreba da govorimo o povredama Poslovnika, ako možete da uredite situaciju da mi niko ne dobacuje, jer ja zaista nikome ne dobacujem, pa nek bude bar reverzibilno, a ne bih da trošim svoje vreme.

Govoriću o 6. i 7. tački dnevnog reda, koji je preambiciozan za bilo koga, a pogotovo za ljude koji se ozbiljno bave. Govoriću o kreditnom zaduživanju kod dve banke, „Unikredit“ i „Inteza banke“.

Zadužujete se. Ja nisam ekonomista, ali ko ima ozbiljne pare, taj se ne zadužuje. To je najjednostavnija rečenica koja mogu reći koja dolazi ipak iz onog narodskog stava – kad imate pare, ne zadužujete se.

Ovih 60 tačaka vi imate zaduženje u jednom danu, za koje ćete glasati, tri milijarde i 200 miliona evra. Ne znam da li da vam čestitam.

Govoriću o ove dve tačke. Zadužujete se kod „Unikredit banke“ 15 milijardi dinara, a kod „Banke Inteze“ zadužujete se 11 milijardi i 700 miliona. Znači, u jednom glasanju zadužićete se za 26 milijardi i 700 miliona dinara. Ako to prevedete u evre, to je negde 224 miliona evra.

Ideja vašeg zaduživanja, i vi to vrlo, da tako kažem, elegantno radite kroz ovaj dnevni red, zovete to kreditnim aranžmanom, zovete to zajmom, zatim, zovete kreditnim zaduženjem, ali nikako da dođemo do toga da smo zaista debelo dužni.

Takođe ću vas zamoliti da ne dobacujete. Ja mogu da ne govorim, ali bih da iskoristim moje vreme. Mislim da je korisno da čuju građani Srbije koliko se zadužujete i koliko ćete lako da se zadužite.

Vi se zadužujete za jednu deonicu puta, ja živim na tom putu. Ja dolazim iz prostora u kojem planirate rudarenje. Ja sam iz Šapca. Vi treba da se zadužite za 54 kilometra puta. Kada izračunate obrade vaših kredita, koje su 0,3%, vi ćete reći to je sasvim normalno. Samo za obradu kredita potrošićete oko 700 hiljada evra. To vam je kao popiti čašu vode, čini mi se. To je ogroman novac, iz mog ugla i iz ugla ovog naroda.

Vas kilometar puta, koji je brza saobraćajnica, jer svašta sam proučavala da bih danas mogla koliko-toliko kvalifikovano da govorim, izađe negde preko šest miliona, gurate i do 12 miliona evra.

Da vam kažem, ja smatram i ljudi koji su nas ovde regrutovali, da ovo što radite zaista nije normalno i potpuno je neverovatno da nas ubeđujete da dobro živimo. Zaista narod ne živi dobro. Ne samo što imate nepovoljnosti u vezi ovog kredita, nego imate u tim obaveznim govorima još veće licemerje. Ne znam da li ste pažljivo čitali govor, vi tu imate jednu vrstu ekološke agende. Putevi moraju da se grade po posebnoj ekološkoj agendi koja se zove environmental and social due diligence, odnosno ekološka socijalna sveobuhvatna analiza.

Znači, gradićete put koji je ekološki okej tako da biste pojačali infrastrukture prema rudnicima. Niko ovde nije lud i shvata da vi zapravo pravite jako dobru infrastrukturu za rudarenje.

Napisali ste kao obrazloženje da ćete povezati 600.000 ljudi. Obrazloženje izgradnje ovog puta je povezivanje 600.000 ljudi. Ja ne bih volela da shvatite pogrešno Srbija Centar apsolutno podržava puteve. Putevi su dobra stvar. Putevi su tekovine demokratske civilizacije. Putevi su nešto što treba gradite. Ali, nemojte zamagljivati situaciju sa dve tačke. Prvo, zadužujete se bespotrebno. Ako imate novca, što ga ne pravite od realnog novca?

Druga stvar, pravite infrastrukturu za litijum. Naravno, ja nisam stručna, niti rudar, niti geolog, da govorim o tome, ali nijednom niste rekli da nećete zagaditi sredinu. Samo ste rekli da ćete poštovati ekološke standarde. Mislim da će narod teško da vam veruje kod poštovanja ekoloških standarda, jer mnoge do sada niste poštovali.

Neću nešto detaljno više da pričam. Jedina dobit od ovoga na godišnjem nivou vam je 31 do 35 miliona evra rudne rente. Tim putevima preko mog Šapca, preko naše Loznice, će dolaziti stotine miliona tona eksploziva kojima ćete da bušite, dolaziće sumporna kiselina, dolaziće hlorovodonična kiselina za tretman, a odlaziće 58 miliona tona litijuma. Mislim da treba dobro da razmislite svi vi, jer ja se, pretpostavljam, nadam da radite u interesu ovog naroda.

Hoću da vas obavestim, na sedam do osam mesta narod se opasno samoorganizuje, narod se skuplja i narod je protiv. Nemojte da napravite mnogo veću štetu od ovog kredita. Ja vas prosto upozoravam da se probudilo Valjevo, Šabac, Loznica, Koceljeva, Aranđelovac, Krupanj. Mnogo je. Mislim da treba svi dobro da razmislimo i kod teme litijuma trebalo bi da budemo na istoj strani. Toliko, ne bih više. Molim vas da razmislite. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici medija, poštovane dame koje vode stenogram i niko ih nikad ne pominje, a mislim da su one jedini pravi arhivari ovog vremena. Verovatno se ne bih javljala za reč da nisam naišla na nešto što je meni bilo jako neobično, a to je neka kumulacija funkcija poslanik – predsednik Skupštine. Pažljivo sam pročitala vaš predlog, poštovana predsednice, i rekla bih da ste bili neprecizni.

Prvo, nije mi jasno, mnogo ste zamaglili situaciju ovim zakonom. On je bitan. Zaboravili ste da ispod tog zakona postoji još četiri, pet vrlo bitnih odluka koje se donose i o kojima nismo danas raspravljali. Recimo, u Predlogu odluke Narodne skupštine Republike Srbije, a koju je podnela poslanička grupa Marković Palma, vi niste stavili rečenicu – ukoliko Narodna skupština prihvati da se ovaj predlog razmatra po hitnom postupku. Znači niste ga planirali po hitnom postupku.

Drugo, u petoj stavci ste napisali nešto što je meni gramatički prilično nejasno, budući da je usvojen Zakona o rodnoj ravnopravnosti, o rodno senzitivnom jeziku. Napisali ste ovako, podneli ste: „Narodna skupština Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama koji je podnela predsednika“. Podnela predsednica ili podneo predsednik. To je ono što je ispravno. Mislim, taj zakon je stupio na snagu, a primenjuje se za 11 dana, od 21. maja, tako da bi bilo lepo da budemo oprezni i pažljivi prema tome.

Takođe, mislim da se kroz ovaj dokument ili predlog zloupotrebljava član 157. Član 157. Poslovnika kaže da bi trebalo imati načelni pretres ili šta već, pošto je ovo vaš dokument, za međusobno uslovljena rešenja i koja su međusobno povezana. Ja sam fizičar, ali niđe veze sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i ostalim kadrovskim promenama koje pravite. To je prvi deo.

Znate li zašto mi je ovo neobično? Verovatno ne bih reagovala da je to bilo koji narodni poslanik, ali to ste vi i vi ste predsednik Skupštine. Očekujem i operativnost i pismenost, a bez želje da vas uvredim, prosto verujem da vam to neko drugi sastavlja.

Sledeća stvar koja predstavlja okruženje rada ove skupštine jeste hitnost. Sve ste nazvali hitnim. Čekate poslednji trenutak da biste nešto uradili. Ja ne znam koliko vi živite u realnom sistemu, ali ja dolazim iz potpuno realnog sistema, ne iz laboratorijskog. Narod ovo gleda i narod se pita šta je to vama hitno. Mi možemo da prihvatimo da je ovaj zakon jako bitan i jako hitan. Međutim, zakasnili ste u njemu, u svemu ste zakasnili, sve ste radili u poslednjem trenutku.

Međutim, vi koristite član 167. tako što manipulišete njime. Pročitaću vam član 167. kada smete hitno da zasedate. Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a ne donošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost itd. Ja ne vidim da su ove personalne promene hitne i ne znam zašto to sebi dozvoljavate. Ako je hitno to je sad, a ne za dva, za tri, za pet meseci. Rastezanje od pet meseci, osim jedne tačke, ništa ovde nije hitno. Naravno da nije hitno donositi odluke o izborima, članovima, zamenicima itd.

Na šta smo sveli rad Skupštine? Da ne možete da se dogovorite kako će vaš predsednik Aleksandar Vučić da raspodeli vaše funkcije.

Molim vas, predsednice Skupštine, član 106. stav 3. kaže da je isključivo zabranjeno bilo kakvo dobacivanje bilo kom poslaniku. Molim vas da ga upotrebljavate i kod opozicije i kod pozicije. Znači, potpuno je nekorektno bilo šta dobacivati, jer sam ovde sedela i sedim uredno i nikome ništa nisam dobacila.

Dakle, ja sad postavljam pitanje hitnosti, bilo čega što ste uradili. Vama je jedino hitno da postavite nove poslanike, jer mi možemo sada da otvorimo ovde otvorenu učionicu ili prostor za poslanike koji na svakoj Skupštini polažu zakletvu. Prošlo je pet meseci od izbora i još uvek imate poslanike koji polažu zakletvu i koji se pomeraju na crti zato što niste uspeli da se dogovorite oko raspodele funkcija. Naravno, to je moja lična percepcija, ali mogu da vam kažem da narod podjednako isto to gleda.

Neću trošiti vreme više od onog koje je zakonsko. Ja hoću da vas podsetim na tu zakletvu koju ste položili, a položila je i jedna gospođa narodna poslanica, da smo se obavezali da radimo po Ustavu i po zakonu. Ja iskreno da vam kažem 31 godinu radim u učionici i očekujem da atmosfera bude kao u učionici, vi ste neki učitelj ovde i predsednik Skupštine. Bilo bi lepo da ovi ljudi ne govore, nego da slušaju, jer ih narod gleda.

Samo da vam kažem, prosek ljudi koji predstavljate jeste 30.000. Znači, 250 poslanika predstavlja 30.000 ljudi. Mislim da ste odgovorni prema svojih 30.000 ljudi. Ja sam odgovorna prema mojim. Prema tome, molim vas da prosto uredite rad Skupštine, da nema dobacivanja, da nema međusobnih razgovora, da se čujemo međusobno, ako želimo da radimo u nekom pozitivnom duhu.

Aristotel je davno rekao, a Ajnštajn je preuzeo i može da vam budu dosadni, mogu da vam budu dosadni citati intelektualaca, ali je rekao sledeću stvar: „Ne radite ništa, ne govorite ništa i budite ništa.“ Za 12 godina toliko ste obesmislili rad ove Skupštine da je ja nijednom nisam uključila. Ja čak i ne znam vaša imena i ne interesuju me. Vi ste narodni poslanici koji predstavljaju narod. Nemojte zaboraviti, narod vas gleda, narod vas plaća i narod će vam na kraju... Tako je, ja se tako i ponašam, tako se i ponašam bez želje da komuniciram sa poslanicima.

Hvala vam na pažnji, hvala vam na ovome što ste me saslušali i hvala vam što me niste prekidali i nadam se da ste shvatili da je sve ovo bilo u okviru teme.

Znači, vaš dokument i hitnost uopšte ne odgovaraju ovom zasedanju. Hvala lepo.