Ne bi trebalo da se laže u Domu Narodne skupštine. Ja ću vas podsetiti na zvučni top i na prezentaciju ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Kada se slučajno zvučni top oglasio i rekao da je zvučni top…

Tačka 101, dostojanstvo Narodne skupštine. Ne bi trebalo da se laže u narodnom domu. Takođe, podsetio bih vas i na meru Evropskog suda za ljudska prava, je li tako, koja je izrečena Vladi Republike Srbije, da ne bi trebalo da upotrebljava zvučni top. To su sve činjenice, gospođo Brnabić.

Tako je. Samo bih rekao da ste rekli, čekajte…

Jesmo li rekli – nemamo zvučni top, pa smo rekli da je u kutiji, pa smo rekli da je u magacinu. Pa smo rekli – jao, ne znamo šta je ovo, nije zvučni top, ali nešto jeste. Zvučni top, gospođo, koliko ih imamo? Osam komada. I sad ga prodajemo. Pa nemojte, molim vas. Dakle, zvučni top postoji, postoji. Nemojte da pravite od ovog naroda da je potpuno lud. Hvala vam.

Mi smo upravo čuli… Član 107. Dakle, mi smo upravo čuli da se rad Narodne skupštine, najvišeg zakonodavnog tela u ovoj zemlji pomera zbog privatne žurke SNS. Jel to odgovornost prema građanima, jel se tako vodi parlament, jel se tako vodi država? Sram vas bilo!

Zahvaljujem se.

Ne znam od čega da počnemo danas, toliko ste gluposti i netačnih stvari rekli, ali možemo od ovoga da počnemo danas. Jel znate šta je ovo? Jer možete da prepoznate šta je ovo? Ovo su obroci koje dobijaju pacijenti na kardiohirurgiji u Beogradu. A znate zašto? Zato što je firma „T&M“ vašeg ortaka Daneta Šijana, koji je kum Vlade Mandića, na tenderu, e sad ovako, dakle, na tenderu gde je bila jedini ponuđač, dobila posao koji je procenjen za četiri milijarde evra, dostavljaju hranu pacijentima, ali oni su dali ponudu 6,1 milijardu dinara. Dakle, procenjena vrednost nabavke je četiri milijarde dinara, a oni su dali ponudu 6,1 milijardu dinara.

Zlatibor Lončar pobeže, nema ga danas. Pa, kako odgovarate, ljudi, na ovo? Pa, jel ovo ta Srbija za koju se vi borite? Jel su to rezultati za koje se borite? A znate li dok vi gradite EKSPO i danas se zadužujemo šta god da radite, na Institutu za majku i dete šest meseci nemaju toplu vodu, ljudi, nemaju toplu vodu, pacijenti greju vodu u lončićima. To je ta vaša Srbija?

Ovo su vam škole. „Đura Daničić“ u Beogradu i „Svetozar Miletić“ u Titelu. Ljudi, to su vam škole. To su vaše škole, ljudi, koje niste obnovili. Ali zato za EKSPO 17,8 milijardi evra. Pa čekajte, ima još podataka, ne znam od čega da krenem. Kaže gospođa Raguš – zbog blokadera nisu dolazili, evo taman ima priliku za repliku, nisu dolazili investitori. Evo da vam pročitam statistiku sa Narodne banke. Godine 2022, strane investicije pale su za 25% u odnosu na prethodnu godinu, 2023. godine strane investicije su pale 25% u odnosu na prethodnu godinu, 2024. godine pale su 50% u odnosu na prethodnu godinu i ove godine će biti nula. Dakle, više će otići stranih investicija nego što će doći. Pa jesu li vam blokaderi krivi za to? Jesu li vam građani Srbije koji su ustali protiv vaše nadstrešnice krivi za to? Jel vam to statistika za 2023, 2024. i 2025. godinu? O čemu pričate vi? O čemu vi pričate?

Pričate o maržama, smanjenju marži. Od 2022. godine NIS je vanredno zaradio 1,2 milijarde evra, ništa niste rekli. U Evropi su nacionalne vlade uvodile poseban porez zbog rasta cena energenata na energetske kompanije, zato što nije opravdan, taj rast prihoda nije rezultat poslovanja, nego vanrednih okolnosti. Vi ste ćutali. Banke su vam u prethodne četiri godine zaradile 3,8 milijardi evra, utrostručile su godišnje profite. Vi ste ćutali i spavali. Onda ste se setili, ljudi, 2025. godine, kada vam je pukao rejting, kada ne možete da se vratite, da vi kao rešavate pitanje marži i rešite ih tako da se trgovinske kompanije hvataju za glavu, a građani Srbije kažu – gde je to sniženje cena, prijatelji, mi to ne vidimo nigde. Dakle, to je vaša, prijatelji, politika. A da ne kažem samo to da ste napumpali inflaciju 40% u prethodnom periodu. Dakle, vi ste napravili problem, niste reagovali na vreme ni na jednu stvar i onda ste se pojavili kao spasioci.

I jedna stvar s kojom ću da završim, koja je jako važna, koja je zaboravljena tema, tiče se Komercijalne banke. Dana 29. februara 2020. godine, Siniša Mali je rekao da je cena za koju je prodata Komercijalna banka od 387 miliona evra izuzetna, da je to neverovatna ponuda, a onda je slovenački partner koji je kupio Komercijalnu banku celu cenu koju je platio isplatio za samo tri godine profita. Za tri godine on je zaradio 440 miliona evra, a Komercijalnu banku je platio 387 miliona evra. Toliko, gospodo, o vašim ekonomskim rezultatima. Hvala.

S obzirom da su danas u ovom trećem delu zasedanja tačke dnevnog reda vezane za obrazovanje i da su te tačke prošle kroz sednice Odbora za obrazovanje bih upravo skrenuo pažnju da je Odbor za obrazovanje pod rukovođenjem gospodina Atlagića prespavao sve što se u Srbiji dešavalo u prethodnih godinu dana, prespavao je studentske pobune, prespavao je blokade univerziteta, prespavao je sve zahteve studenata koji su bili izrečeni u tom periodu. Prosto vodio je sednice sa dnevnim redom koji nije bio uopšte aktuelan i relevantan za ono što se u Srbiji dešavalo u tom trenutku. Tek nakon našeg insistiranja smo u januaru imali prvi put da govorimo otvoreno o onome što se dešavalo u Srbiji u tom trenutku, što se tiče studentske pobune.

U celom tom periodu i kada su krenule pobune i po srednjim školama i po osnovnim školama, kada se digao ceo prosvetni kadar u zaštitu integriteta ovog društva i u zaštitu integriteta profesije i zapravo borbi za pravdu, jer suština jeste bila da se u društvu desilo nešto jako strašno, pala nadstrešnica koja je usmrtila 16 ljudi, da su ministri sačuvani od odgovornosti, da dokumentacija koju ste trebali da ostavite po zahtevu studenata niste je dostavili. To je anketna komisija lepo juče i pre neki dan zaključila. Dakle, celokupan set finansijske dokumentacije i operativne dokumentacije koji upravo treba da ukaže na to gde je novac otišao, kome je novac otišao, kako se izvlačio novac na železničkoj stanici u Novom Sadu, kako smo došli do toga da početna cena za železničku stanicu bude 330 miliona evra za celu prugu, izvinjavam se, a da onda poraste na preko milijardu evra.

Zašto ste otkazali evropski kredit, prešli na kinesko finansiranje? Zašto ste dopustili da potpišete ugovore sa Kinezima o kreditima koji su poverljivi, nisu dostupni javnosti? Zašto ste dopustili da Srbija potpiše ugovore o kreditima sa Kinezima gde nema klauzule o restrukturiranju duga kod Pariskog kluba? Zašto ste pristali na ugovore gde je obavezno angažovanje kineskih kompanija?

Dobro je poznato da kineski krediti nisu povoljni. Dobro je poznato da su pravili svugde probleme.

Ne, nije svaki put isto.

Upravo smo na dnevnom redu. Upravo pričam o onome što je relevantno. Znate šta, u Srbiji se desila prošle godine najveća pobuna u istoriji studenata. Jel tako? Desila se zbog nečega što se desilo 1. novembra prošle godine i u mesecima nakon toga. Desila se zbog odnosa vlasti prema studentima po pitanju zahteva.

Jeste, u kontekstu rada Odbora.

Gospođo Brnabić, sve tačke koje su danas u trećem delu sednice su prolazile kroz Odbor za obrazovanje. Upravo govorim kako je Odbor za obrazovanje funkcionisao, u kom kontekstu. Taj kontekst je ovo što trenutno pričam. Nije to nešto što je irelevantno.

Dakle, suština jeste, ovo je politička rasprava, mi ovde raspravljamo o kontekstu kako se nešto desilo, o događajima koji su se desili. Razumete? Odbor je spavao, ljudi. Odbor je zaista spavao i donosio odluke koje su tehnokratske, tehničke, administrativne, a sve što je bilo važno za obrazovanje u Srbiji nije prošlo kroz taj odbor. To je suština naše priče, to je suština onog što danas govorim. Možete da se ne slažete sa tim, i to je vaše pravo da se ne slažete sa tim, ali je važno da javnost zna.

Tako je, tako je.

Upravo to i govorim.

Samo trenutak, evo, upravo ću reći. Svi odbori za obrazovanje su prolazili u raspravi da li je neko podneo ostavku ili nije, da li se opoziva sa funkcije ili se vraća na funkciju, a samo obrazovanje, ono što je suština, to Nacionalno akreditaciono telo treba da se bavi, nisu se bavili ljudi time. To je poenta priče. Dakle, mi se nismo bavili time. Dakle, ljudi, mi pričamo o suštini, mi smo se bavili formom mesecima na tom odboru.

(Radoslav Milojičić: Pročitaj dnevni red.)

Keno, nema potrebe da dobacuješ, jasno je, već sam jedanput i rekao – ljudi, još jedanput kažem, Odbor za obrazovanje, mi pričamo danas o tim tačkama koje su bile. Ja vam govorim, prespavali smo suštinu, Peta gimnazija se, ljudi, pobunila. Prva gimnazija je danas ušla u blokadu. Nemojte da spavate na te stvari. Ne možete da spavate na ono što se u društvu dešava. Nemojte, molim vas. Ja vam govorim upravo o tome, prespavali ste sve zahteve studenata. Prespavali ste Petu gimnaziju. Odbor za obrazovanje ne funkcioniše, ljudi. To je moja poruka vama. Pa šta vi mislite, da to nema posledice? Ali poštovana gospodo, kako da vam kažem, kako se ponašate – tako ćete i proći. Dakle, nemojte da mislite da ovo ljudi ne vide. Ljudi odlično vide kako se odnosite prema obrazovanju. Otpustili ste preko 2.000 profesora u prethodnom periodu pred školsku godinu. Smenili ste 100 direktora škola. Dakle, nemojte to da radite. Smenili ste direktora Biosens instituta. To su rezultati vašeg obrazovanja.

Evo, ja vam se zahvaljujem i izvinjavam se što sam uznemirio možda javnost ovim rečima. Zaista je bilo jako važno, pošto su stvari, ne morate da dobacujete, zaista spustite se, sve je okej.

Dakle, ono što je suština, Odbor nije radio svoj posao i to javnost mora da zna. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 106.

Gospođo Brnabić, mi govorimo o kadrovskim rešenjima, o nacionalnom akreditacionom telu. To telo je bilo takođe predmet rasprave na Odboru za obrazovanje i jeste tema iz oblasti obrazovanja.

Mi ovde nismo pričali o Marsovcima ili o nekim temama koje nisu relevantne za ovu temu. To je širi kontekst. Obrazovanje je jedna od ključnih tema u Srbiji u prethodnih godinu dana i o tome treba da govori ova Narodna skupština. Skupština nije govorila o obrazovanju za godinu dana.

Dakle, nismo otišli totalno. Nismo otišli da pričamo o infrastrukturi, na primer. Nismo otišli da pričamo o ekologiji. Pričamo o obrazovanju i postavljamo kontekst gde se ta rasprava dešava. To jeste ono što se dešavalo u Srbiji prethodnih godinu dana i to jeste Odbor za obrazovanje.

Dakle, ne možemo da raspravljamo samo o imenu i prezimenu. Nije samo to suština. Parlament je živa stvar. Politička debata je živa stvar i suština parlamentarizma i demokratije jeste da raspravljamo o suštini, a ne o formi.

Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.

Mi smo apsolutno za brisanje ovog člana zakona zato što kad god vi ugovarate nešto sa privatnim firmama i podugovarate, to jato moljaca pojede džepove građana Republike Srbije, ali moram da se osvrnem na dve stvari koje je rekao ministar Mali. Nažalost, nije tu da se direktno suočimo.

Prva stvar se tiče zakona leks specijalis. Dakle, nijedna zemlja nikada koja je organizovala EXPO ili bilo koju veliku manifestaciju nije usvajala ovakav antisistemski zakon sa ovoliko izuzeća i derogiranja postojećih sistemskih zakona.

Siniša Mali je direktno slagao građane kada je govorio sa ove govornice i kada je rekao da su, recimo, Francuska i Portugal usvojili slične zakone. Prvo ću vam pokazati leks specijalis Portugala za EXPO. Jedan papir na kojem piše samo to, da plemeniti metali koji su izloženi na izložbi ne moraju da poštuju portugalske standarde. Leks specijalis Portugala jedna stranica.

A onda leks specijalis Francuske za olimpijske igre, poštovana gospodo, pošto je to takođe navedeno kao primer. Evo ga, nije nas mrzelo da proučimo ovaj slučaj. Da li znate čime se bavi leks specijalis Francuske? Parkiranjem, taksiranjem, radom nedeljom, video-nadzorom, obradom snimaka sa video-nadzora. Dakle, ni reči o građevinskim dozvolama, ni reči o javnim nabavkama.

Poštovana gospodo, vi direktno obmanjujete građane Republike Srbije kada im govorite o zakonu leks specijalis.

Druga opasna stvar koja se tiče upotrebne dozvole, Siniša Mali je rekao kako je upotrebna dozvola pravni dokument, a tehnički prijem je suštinski dokument. Pa, poštovana gospodo, železnička stanica u Novom sadu je imala tehnički prijem.

Hvala.