| 30.12.2025. | Predlog zakona o dopunama Porodičnog zakona |
u proceduri
|
| 29.12.2025. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za utvrđivanje odnosa prema antifašističkom nasleđu u Republici Srbiji |
u proceduri
|
| 25.12.2025. | Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Za vreme vlasti SNS imamo poplavu nečega što se zove luksuzna naselja koja se proglašavaju kao nacionalni značaj. Zašto to imamo? Zato što su investitori u ovoj zemlji zaštićeni kao beli medvedi.
Na primer, tako investitori u Beogradu mogu da odlučuju da li će nam oduzeti park, da li će nam oduzeti parking, toliko su moćni da ljude u blokovima čak i zazidavaju, a sada će očigledno odlučivati da nam i oduzmu vazduh.
Vlada Republike Srbije je, prema zaključku od 4. decembra 2019. godine, utvrdila investicioni projekat za „Filmski park“ kao projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Ja želim da mi se dostavi dokument koji kaže da šumu u Košutnjaku treba da zameni luksuzno naselje. Želim da mi se dostavi dokument koji kaže da su kvadrati koje niko ne može da priušti bitniji od toga da možemo da dišemo, da možemo da očuvamo pluća Beograda. Želim da mi se dostavi to obrazloženje koje kao nacionalni značaj vidi luksuzno naselje, a ne vazduh.
Juče je Beograd ponovo bio zagađen. To što nas vazduh peče, to što se grad ne vidi, to što mnogi sugrađani imaju ozbiljne zdravstvene tegobe, pa koriste pumpice zbog toga što je vazduh prekomerno zagađen, to je očigledno za ovu vlast sitnica, ali je luksuzno naselje nacionalni značaj.
Zanima me da mi Ministarstvo za zaštitu životne sredine objasni u skladu sa kojom strategijom za smanjenje vazduha će šuma u Košutnjaku doprineti smanjivanju zagađenja tako što će se izgraditi luksuzno naselje? To da je naše zdravlje beznačajno za ovu vlast, to da žele da nam oduzmu i vazduh koji dišemo, pokazuje to što žele da seku Košutnjak.
Da je za vas zdravlje roba koju smatrate da treba da rasprodajete pokazuje i slučaj Apoteka „Beograd“. Državne apoteke, poput Apoteke „Beograd“, obezbeđuju lekove za razne retke bolesti i specifične terapije koje privatni lanci često zbog isplativosti ne žele da drže. Zanima me kako ćete obezbediti da svaki građanin ima dostupne lekove, pogotovo oni koji boluju od insulina, oni koji primaju citostatike jer se nalaze u najtežim mukama jer imaju rak, kako ćete obezbediti pomagala, kako ćete obezbediti lekove za hronične bolesnike, decu, trudnice i starije, s obzirom da uništavate Apoteku „Beograd“?
Takođe, zanima me, s obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje prema navodima poslednjih dana kasni sa isplatama privatnim apotekama koje izdaju lekove na recept, da li država planira da ukine lekove na recept? Na koji način, ukoliko privatni lanci odluče da ne drže lekove na recept, država planira da ih obezbeđuje, s obzirom da uništava privatne apoteke?
Sve ovo nije slučajnost, i uništavanje Apoteke „Beograd“ i ostalih državnih apoteka traje godinama, pa mene zanima da mi Zlatibor Lončar i Ministarstvo zdravlja objasni zašto još uvek nije usvojen zakon o apotekarskoj delatnosti? Kome to ne odgovara da postoji minimalna udaljenost između apoteka? Kome to ne odgovara da dobavljači ne mogu da formiraju istovremeno i lance apoteka i tako uzrokuju veštačke nestašice lekova? Kome odgovara da imamo u centru grada apoteke na svakom koraku, dok zabačena mesta i prigradska naselja ostaju bez apoteke u kojoj mogu da nađu siguran i dostupan lek?
Na kraju, zanima me šta ćete uraditi da spasite državnu Apoteku „Beograd“? Danas su zaposleni predali više od 2000 potpisa zato što ih grad ignoriše, zato što osam meseci nisu primili platu, zato što sledećeg meseca oni koji nama daju lekove će ostati bez mogućnosti da dobiju lek.
4/3 MV/CG
Na kraju, kako planirate kada uništavate državne apoteke da u vanrednim situacijama pokrijete snabdevanje lekovima i terapijom sve pacijente kojima je to potrebno? Zaposleni i zaposlene iz Apoteka „Beograd“ su bili tu za ovaj grad kada su se desile poplave, kada su premeštali lekove sa polica kako bi građani sutradan dobili neophodnu terapiju. Bili su tu kada je ova država bila u ratu, jer su oni jedini koji su morali da rade, koji su bili dužni da rade i koji su naše zdravlje stavljali ispred svog profita.
Kako planirate da obezbedite da, ako nam se desi još neka pandemija, imamo zaposlene kao što su zaposleni iz Apoteka „Beograd“ koji su danonoćno radili kako bi svi dobili neophodnu terapiju? Hvala.
5/1 MZ/VZ 10.45-10.55
Zeleno-levi front opet predlaže da se na dnevni red ove Skupštine stavi zakon o kontrolisanim kirijama.
Meni je prošle nedelje prišla jedna porodica koja trenutno živi na Novom Beogradu u stanu od 34 kvadrata, gde kiriju plaća 380 evra. Došao je stanodavac i rekao da tu kiriju želi da poveća, tako da ta kirija danas iznos, tj. od sledećeg meseca za njih iznosi 450 evra.
Zakon koji predlaže Zeleno-levi front želi da ovu situaciju u kojoj bi ova porodica, kojoj dete ide u obližnju školu, morala da menja stan i da konstantno u svakom sledećem stanu bude uplašena da li će stanodavac proizvoljno doći da diže kiriju, da li će morati da se isele iz stana promeni.
13/2 AL/MP
Zato uvodimo tri mehanizma. Prvi i osnovni mehanizam, koji ovaj zakon predlaže, jeste da se ograniči maksimalna visina kirije. Kirija mora da zavisi od prosečne plate. Ne može kirija da bude potpuno otcepljena od realnosti, tako da stanodavac može da dođe i da vam za stan od 50 kvadrata traži da plaćate mesečnu kiriju od 500 evra, a vaša plata je 900 evra.
Zato je naš predlog da jedan kvadrat koji se izdaje ne sme da bude skuplji od jednog procenta prosečne plate u Srbiji. Ovim zakonom uvodimo formulu koja ograničava kiriju, koja uvodi maksimalnu cenu kirije, koja uvažava to u kakvom stanju se stan nalazi, na kojoj lokaciji se nalazi i kako je opremljen.
Druga stvar, koju uvodimo kao mehanizam, jeste potpisivanje ugovora. Pravna sigurnost i za onog koji iznajmljuje stan i za onog koji taj stan zakupljuje je ključna. Ovako, bez ugovora jako često čujete situaciju gde vam neko kaže, stanodavac može sutradan da vam dođe i da vam kaže – da se iz ovog stana iselite, može da dođe da vam poveća kiriju, može da dođe da odluči da proda taj stan.
Sa druge strane, ovakvim mehanizmom želimo da zaštitimo i stanodavce od nesavesnih stanara. Pravna sigurnost je ključna pored ograničene cene kirije, kako bi se svako ko iznajmljuje stan osećao sigurnim.
Treći mehanizam, koji uvodimo, jeste da prepoznajemo da neki ljudi izdaju samo jednu nekretninu i da im to uglavnom služi kako bi od toga nadomestili troškove života. Zato uvodimo da ljudi koji žive od izdavanja nekretnine po merama kontrolisane kirije ne moraju da plaćaju porez na prihod od izdavanja te nekretnine.
Cilj zakona o kontrolisanim kirijama jeste da kirija u Srbiji ne sme da pojede vašu platu za život. Kirija mora da prati realno stanje, kirija mora da obezbeđuje krov nad glavom, a ne da bude strah i trepet svakog meseca. Hvala.
Hvala.
Ja inače nemam nešto naviku da žalim kad neko iz SPS-a nije na sednici, ali, evo, juče se ministarka Snežana Paunović brinula da li je neko pročitao ovaj zakona, pa je šteta što sada nije tu, jer ja imam stvarno nekoliko pitanja.
U nekim delovima moram da kažem da ovaj zakon, pogotovo u delovima koji se tiču konkursa, prepoznaje bar u kom veku živimo i unapređuje, na neki način, taj proces.
U članu gde smo mi podneli amandman, kao i u ostalim članovima, se smanjuje zahtevano iskustvo za određene pozicije za dve godine. U obrazloženju, a i juče smo čuli od ministarke, intencije je bila da se zapravo privuku mlađi kadrovi.
Mislim da se ovakvim rešenjima to neće dobiti. Mladi ljudi ne žele u državnu službu prvenstveno zato što vide da državni službenici dobijaju dnevnice da ne bi bili na svom radnom mestu. Mladi ljudi ne žele u državnu službu zato što znaju da većinom njihovo napredovanje zavisi od toga da li će prisustvovati mitinzima SNS. Mladi ne žele u državnu službu, zato što mnoge državne službenike sa svojih opština koji bi trebalo da im poboljšavaju uslove života i da se brinu o tome na svojim opštinama, zapravo se ne nalaze na svojim radnim mestima.
Ono što, takođe, mislim jeste da ovaj zakon nije prepoznao da ima potencijal da usaglasi i neke pozicije i da otvori prostor za to da npr. živimo u 21. veku, da se razvija i AI tehnologija i slično, pogotovo kada se radi o stručnom usavršavanju.
Na kraju, mislim da mladi ne žele u državnu službu zato što konstantno vide da se resursi državnih službi zloupotrebljavaju, ne žele da budu jedan takav resurs, jer evo, ja sam juče ovde govorila o „Apotekama Beograd“, dok nema novca da se spasu „Apoteke Beograd“, njihov kamion se koristio za izbornu kampanju u Kosijeriću. Hvala.
Zahvaljujem.
Za vreme vlasti SNS imamo poplavu nečega što se zove luksuzna naselja koja se proglašavaju kao nacionalni značaj. Zašto to imamo? Zato što su investitori u ovoj zemlji zaštićeni kao beli medvedi.
Na primer, tako investitori u Beogradu mogu da odlučuju da li će nam oduzeti park, da li će nam oduzeti parking, toliko su moćni da ljude u blokovima čak i zazidavaju, a sada će očigledno odlučivati da nam i oduzmu vazduh.
Vlada Republike Srbije je, prema zaključku od 4. decembra 2019. godine, utvrdila investicioni projekat za „Filmski park“ kao projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Ja želim da mi se dostavi dokument koji kaže da šumu u Košutnjaku treba da zameni luksuzno naselje. Želim da mi se dostavi dokument koji kaže da su kvadrati koje niko ne može da priušti bitniji od toga da možemo da dišemo, da možemo da očuvamo pluća Beograda. Želim da mi se dostavi to obrazloženje koje kao nacionalni značaj vidi luksuzno naselje, a ne vazduh.
Juče je Beograd ponovo bio zagađen. To što nas vazduh peče, to što se grad ne vidi, to što mnogi sugrađani imaju ozbiljne zdravstvene tegobe, pa koriste pumpice zbog toga što je vazduh prekomerno zagađen, to je očigledno za ovu vlast sitnica, ali je luksuzno naselje nacionalni značaj.
Zanima me da mi Ministarstvo za zaštitu životne sredine objasni u skladu sa kojom strategijom za smanjenje vazduha će šuma u Košutnjaku doprineti smanjivanju zagađenja tako što će se izgraditi luksuzno naselje? To da je naše zdravlje beznačajno za ovu vlast, to da žele da nam oduzmu i vazduh koji dišemo, pokazuje to što žele da seku Košutnjak.
Da je za vas zdravlje roba koju smatrate da treba da rasprodajete pokazuje i slučaj Apoteka „Beograd“. Državne apoteke, poput Apoteke „Beograd“, obezbeđuju lekove za razne retke bolesti i specifične terapije koje privatni lanci često zbog isplativosti ne žele da drže. Zanima me kako ćete obezbediti da svaki građanin ima dostupne lekove, pogotovo oni koji boluju od insulina, oni koji primaju citostatike jer se nalaze u najtežim mukama jer imaju rak, kako ćete obezbediti pomagala, kako ćete obezbediti lekove za hronične bolesnike, decu, trudnice i starije, s obzirom da uništavate Apoteku „Beograd“?
Takođe, zanima me, s obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje prema navodima poslednjih dana kasni sa isplatama privatnim apotekama koje izdaju lekove na recept, da li država planira da ukine lekove na recept? Na koji način, ukoliko privatni lanci odluče da ne drže lekove na recept, država planira da ih obezbeđuje, s obzirom da uništava privatne apoteke?
Sve ovo nije slučajnost, i uništavanje Apoteke „Beograd“ i ostalih državnih apoteka traje godinama, pa mene zanima da mi Zlatibor Lončar i Ministarstvo zdravlja objasni zašto još uvek nije usvojen zakon o apotekarskoj delatnosti? Kome to ne odgovara da postoji minimalna udaljenost između apoteka? Kome to ne odgovara da dobavljači ne mogu da formiraju istovremeno i lance apoteka i tako uzrokuju veštačke nestašice lekova? Kome odgovara da imamo u centru grada apoteke na svakom koraku, dok zabačena mesta i prigradska naselja ostaju bez apoteke u kojoj mogu da nađu siguran i dostupan lek?
Na kraju, zanima me šta ćete uraditi da spasite državnu Apoteku „Beograd“? Danas su zaposleni predali više od 2000 potpisa zato što ih grad ignoriše, zato što osam meseci nisu primili platu, zato što sledećeg meseca oni koji nama daju lekove će ostati bez mogućnosti da dobiju lek.
4/3 MV/CG
Na kraju, kako planirate kada uništavate državne apoteke da u vanrednim situacijama pokrijete snabdevanje lekovima i terapijom sve pacijente kojima je to potrebno? Zaposleni i zaposlene iz Apoteka „Beograd“ su bili tu za ovaj grad kada su se desile poplave, kada su premeštali lekove sa polica kako bi građani sutradan dobili neophodnu terapiju. Bili su tu kada je ova država bila u ratu, jer su oni jedini koji su morali da rade, koji su bili dužni da rade i koji su naše zdravlje stavljali ispred svog profita.
Kako planirate da obezbedite da, ako nam se desi još neka pandemija, imamo zaposlene kao što su zaposleni iz Apoteka „Beograd“ koji su danonoćno radili kako bi svi dobili neophodnu terapiju? Hvala.
5/1 MZ/VZ 10.45-10.55
Hvala, predsedavajuća.
Imam nekoliko pitanja za Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje čini mi se formira jednu novu praksu, a neki bi rekli i možda novu studentsku stambenu politiku. Ima navoda da je Miloš Pavlović, student koji se deklariše kao student koji želi da uči, od strane Ministarstva unutrašnjih poslova dobio boravišnu dozvolu i da je njegovo boravište prijavljeno na lokaciji Pionirski park.
Moje prvo pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova jeste – na osnovu kog zakona je moguće da lice dobije odluku o boravištu koje ne podrazumeva fizički objekat za stanovanje? Ja sam isto neko ko je u ovaj grad došao da studira i apsolutno razumem sve poteškoće koje studenti imaju kada dođu ovde i kada, recimo, treba da prebace zdravstveni karton iz svog grada. Onaj koji je prebacivao zdravstveni karton iz svog grada u Beograd zna da mu ni pakao neće teško pasti. Takođe znam i da veliki broj studenata koji dolazi da studira u ovaj grad zapravo nema novca da priušti sebi krov nad glavom. S obzirom na to da ovo može da bude jedna nova stambena politika, mene zanima da li postoji praksa u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se licima dodeljuju boravišta u javnim prostorima, poput parkova, i ako da – koliko takvih slučajeva ima?
Naime, trećina studenata koji dolaze u ovaj grad da studiraju, za njih nema mesta u studentskom domu. Ukoliko nema mesta u studentskom domu, oni moraju da iznajmljuju stan. Većina njih koja dolazi da ovde iznajmi stan bude suočena sa time da mesečna kirija košta više nego što verovatno njihovi roditelji zarade za šest meseci.
S obzirom na to da očigledno institucije ove države nisu baš bile rade da prihvate zakon koji je Zeleno-levi front predlagao, o tome da kirija treba da bude kontrolisana, mene zanima na koji način će se ovo odraziti, jelte, na stambeno pitanje mnogih studenata koji ovde dolaze.
Takođe, mnogi studenti koji ovde dolaze zapravo ćute pred stanodavcima, koji im daju nepisane ugovore, zabranjuju posete i mole da ne prijavljuju boravište, jer to pravi problem sa porezom. Vidimo da je očigledno Ministarstvo unutrašnjih poslova nekim studentima našlo način da reši te probleme.
Druga stvar koja me interesuje jeste, s obzirom na to da je Zeleno-levi front zajedno sa Pokretom slobodnih građana podneo krivičnu prijavu protiv uništavanja zaštićenog kulturnog dobra, što Pionirski park predstavlja, pa zanima koliko lica u Beogradu ima ukupno boravište na javnim lokacijama. Zašto ovo pitam? Znamo da je Pionirski park zaštićeno kulturno dobro, pa smo podneli krivičnu prijavu. Mene stvarno interesuje da li mi sutra branimo isto Miloša Pavlovića kao pokretni element istorijskog pejzaža ili kao organsku urbanu figuru ili kao neku vrstu dekadencije državne politike.
Na kraju me zanima da li postoje propisi koji uređuju kada i kako osoba može da ima boravište van registrovanih stambenih objekata. Videli smo da su se u Pionirskom parku 15. marta nalazili i neki državni funkcioneri, poput Relje Ognjenovića, kog PIO fond ne može da nađe kada treba da se odobre penzije, pa ukoliko je dobio boravište tamo, čisto da obavestimo ljude da bi znali gde da nađu direktora i ostvare svoja prava.
Na kraju, imam pitanje zapravo za sve institucije ove države. Nekome se dodeljuju u ovoj državi boravišta, a nekome se dele pritvori. Zašto je maturant gimnazije iz Požege „Sveti Sava“ juče svoje matursko veče proveo u pritvoru, a njegovi drugari ispred policijske stanice?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nekome je juče oduzet momenat odrastanja, zato što ova država neke štiti i deli boravište, a nekome deli pritvor i oduzima budućnost. Hvala.
Hvala vam.
Postaviću pitanja oko dva događaja koja su u prethodnih nekoliko dana uznemirili našu javnost.
Juče smo svedočili da je ova država podigla brigu o mladima na viši nivo. Dvoje studenata koji su se mesecima borili za svoja osnovna prava su juče od nekih organa ove države faktički dobili poruku da bi ona da pre oni stradaju nego da mala grupa studenata bude izložena procesu normalnih studentskih izbora. To je izgleda ta iskonska briga za mlade i za budućnost i za porodicu o kojoj vi ovde govorite.
Pošto su se juče organi toliko potrudili da pokažu za koga rade, ja sam juče bila sa studentima i postaviću ovde pitanje na koji oni žele da čuju odgovore.
Prvo pitanje, da li Ministarstvo prosvete ima saznanja da Filozofski fakultet angažuje obezbeđenje za sprovođenje izbora za Studentski parlament koji sprečava studente da ostvare svoje izborno pravo? Zašto Ministarstvo prosvete nije uvelo restrikcije Filozofskom fakultetu zbog kršenja Pravilnika ovog fakulteta?
Ono što mislim da je najgore, što se juče nijedan ministar ili ministarka ili državni sekretar ili sekretarka ili bilo ko nije pitao, obišao i uverio ove studente da su u ovoj zemlji bezbedni i sigurni. Umesto toga organi ove države su juče štitili ljude pod maskama, a jedini predstavnik organa koji se tamo našao je bio direktor Fonda za razvoj koji je tukao studente dok su maskirani batinaši slični onima iz Šapca od pre dve godine, obezbeđivali ni manje ni više nego studentske izborne kutije. Samim tim me zanima, da li je unutrašnja kontrola MUP pokrenula postupak protiv policajaca zbog nelegitimisanja lica koja su 23. septembra pod maskama se nalazila u Rektoratu novosadskog univerziteta? Koje korake je preduzelo tužilaštvo povodom lica koja su jutros bacila eksplozivnu napravu na studente koji su bili ispred Rektorata novosadskog univerziteta?
Da takođe budemo u potpunosti iskreni, vi o nekim mladim ljudima i brinete, najviše brinete o onima koji organizuju vaše kol centre, kupovinu glasova i ostale prevare ka kojima malo je reći imate sklonost. Pa, me tako zanima, kako je Ognjen Kočević, osoba protiv koje je podneta krivična prijava za davanje i primanje mita, izabrana za člana Upravnog odbora Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja?
Na kraju, ako sve ovo, nije očigledan povod da se nešto promeni, zanima me koje mere je Ministarstvo prosvete preduzelo da olakša okvir za studentsko organizovanje i da li će Ministarstvo prosvete menjati Zakon o studentskim organizacijama, recimo Zeleno-levi front je upravo taj zakon predao pre nekoliko meseci, on se nikada nije ovde našao na dnevnom redu?
Drugi slučaj o kome ću govoriti, koji je u prethodnih nedelju dana uznemirio našu javnost, je nesreća koja se desila kod Kraljeva. S obzirom da mnogu decu ove zemlje želite da šaljete na vojni rok, mislim da je važno da mi odgovorite na ova pitanja.
Koliko je dugo vojnik koji je upravljao vozilom bio na dužnosti? Radi prikaza vojne sposobnosti koji se održao prethodne nedelje na Batajnici, naši vojnici su nedeljama radili i po više od 12 časova. Jasno je da broj ljudi koji radi u vojsci, požrtvovano i predano nije dovoljan, verovatno jer se država Srbija toliko ponosi njima da im daje dnevnice od 1100 dinara, pa tako često rade, blaže rečeno prekovremeno, što bojim se nekada dovodi do raznih grešaka. Takođe me zanima, da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio sam u vozilu? Da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio obučen za upravljanje ovakvom vrstom vozila i ako da, kada je prošao tu obuku?
Takođe, jer nam nije strani da vreme za istragu koristite kako biste prikrivali ubiranje političkih poena, tako što ljude koji služe ovoj zemlji ostavljate bez pravde, pa ni devet godina kasnije ne znamo ko je odgovoran za smrt sedmoro ljudi pri padu helikoptera, zanima me zašto 72 sata nakon nesreće javnost nije upoznata u kojoj fazi istrage se ovaj slučaj nalazi? Hvala vam.