| 15.05.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
u proceduri
|
| 06.03.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje |
u proceduri
|
| 06.03.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom |
u proceduri
|
Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27. Vi ste dužni da se starate o dostojanstvu Narodne skupštine. Prethodno smo od ministarke mogli da čujemo niz uvreda izrečenih i na račun mog kolege Bogdana Radovanović, ali s obzirom na to šta je kritikovala, verovatno mnogi ovde mogu da se nađu uvređenim. Mislim da je vaša dužnost da vodite računa o tome da se ova rasprava vodi na način da se ne komentariše nečiji izgled, da se ne komentariše da li neko čita ili ne čita govor, da se ne komentariše da li to što je neko radio u životu utiče na razumevanje nekih stvari.
S obzirom da smo mi ovde narodni poslanici koji treba da predstavljaju sve građane Srbije, mnogi građani Srbije se bave upravo onim čime se bavio moj kolega Bogdan Radovanović. To ne znači da oni nešto ne razumeju, jer u tom slučaju bih ja mogla da tvrdim da mnogi građani Deliblatske peščare su mnogo bolje od vas razumeli šta znači braniti zemlju od požara nego vi. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja mislim da sam naziv ovog zakona može mnogim građanima i građankama Srbije prosto da zvuči smešno, jer ovaj naziv zakona kaže da se ublažavaju posledice rasta troškova života. A ja mislim da se zapravo ublažila pomoć. Setiće se da je 2020. godine ista ova vlast, za vreme pandemije korona virusa, davala pomoć građanima koja je tada iznosila 100 evra. Od 2020. godine do danas troškovi života građana Srbije su se uvećali za duplo. Samo 2022. godine hleb, mleko, šećer, brašno i so mogli ste da nađete za ispod 300 dinara, a 2026. godine vam treba više od 400 dinara za najosnovnije potrepštine jednog domaćinstva.
18/1 AL/MO 12.55 – 13.05
Godine 2020. ste dali građanima i građankama Srbije 100 evra, danas kada su se troškovi povećali vi dajete 50 evra jednokratne novčane pomoći. Osim što ja mislim da ne možete da se dogovorite da li Srbiji toliko dobro ide pa dajemo pomoć ili joj ide loše pa dajemo pomoć, mislim da je za građane i građanke Srbije jako bitno da znaju da znaju da je za sve ovo vreme je država ipak nekome pomagala, a to su bili investitori. Ovo je postala država koja služi samo investitorima, postala je država koja zavisi od stranih investitora.
Kada gledamo povećanje rasta troškova života jako je zanimljivo pogledati stanovanje. Godine 2022. da iznajmite stan u Beogradu bilo vam je potrebno 350 evra. Sada vam za stan od 40 kvadrata treba minimum 600 evra. Da li država uradila ono što je Zeleno-levi front rekao, a to je ograničila cenu kirije i vezala je za platu jer sada sa ovim troškovima koje vi ublažavate, jer sada sa ovim troškovima koje vi ublažavate, kirija vam jede platu? Ne, nije. Šta je ova država radila u prethodnih 10 godina kada se radi o stanovanju? Davala je milijarde našeg novca investitorima kako bi gradili ono što nije u državnom vlasništvu, povećavala cene kvadrate koje sada građani uopšte ne mogu da priušte.
Vi ste 2014. godine Beograd na vodi tada najavljivali kao projekat veka. Od projekta veka, danas građani Srbije imaju četiri dinara mesečno. Za stanove koje u istom tom Beogradu na vodi po ceni kvadrata ne postoji jednokratna koja može da vam pomogne da kao normalan građanin Srbije imate da za jedan kvadrat između pet i deset hiljada evra. Umesto da ova država ne samo da pomogne nama, već da pomogne sebi tako što bi isti taj Beograd na vodi, u koji su ne samo građani Beograda, nego građani cele Srbije dali novac da bi se izgradile desetine hiljada stanova koji sada nama ne pripadaju, umesto da kaže – najveća pomoć bi bila da nacionalizujemo Beograd na vodi. Ne, mi i dalje dajemo milijarde našeg novca da se grade stanovi koji nisu za nas. Ne samo tu. Dajemo milijarde našeg novca različitim investitorima koji i po jugu Srbije otvaraju fabrike, koji kada im se da direktna pomoć i kada je istroše, onda te fabrika zatvaraju i odlaze, jer nam privreda, jer nam ova država zavisi od stranih investitora. Zato vas moramo da smenimo, zato što ćete rasprodati našu državu, zato što između nas, građana, i naše zemlje ćete uvek birati investitore, a ne nas. Hvala.
Dakle, slušamo ministra finansija koji je ovde rekao praktično kako investitor više vredi od građana Srbije. Kaže – nismo mi ništa dali za Beograd na vodi. Dali Železničku stanicu, dali Geozavod, dali zemljište da bi se tamo igzradilo 10 hiljada stanova, koje mi ne možemo da kupimo. Evo, građani, pitajte se koliko vas ima sada novca da plaća kvadrat, jedan kvadrat u Beogradu na vodi, koji je minimum pet hiljada evra. Koliko vas sada ima taj novac. Ali ste odlično pitanje postavili, a to je ko tamo kupuje te stanove. Pa znate ko kupuje? Sećate se onog slučaja Senjak i ubistva u restoranu „27“ , dobijete taj odgovor, jer se tu kaže, tu vaš kriminalac kaže da se svađaju oko toga ko će koliko zaraditi na zemljištu u Beogradu, jer upravo su ti stanove, koji vi kažete da se toliko uspešno prodaju… Da, prodali su se tako što su se kriminalci kupovali i ulagali u te stanove, ne obični građani Srbije.
Kažete da smo mi ovde protiv razvoja. Izvinite, protiv kog sam ja to razvoja kada kažem da je ta zemlja koja je pripadala građanima Srbije trebalo da ostane i da pripada građanima Srbije, da se izgrade stanovi za mlade, a ne da sada mladima govorite – uzmite kredit, imajte još jedan dug prema ovoj zemlji, pored tog duga, jer smo milijarde dali u taj projekat, koje ćemo mi vraćati. Nismo tamo dobili stanove. Nismo dobili ništa.
Ja kažem da je rešenje za to da ako od projekta veka ja imam četiri dinara mesečno da nacionalizujemo Beograd na vodi. Za vas to nije razvoj. I nikada i neće biti jer je vas razvoj da služite stranim investitorima a ne građanima Srbije.
Pet i sedamdeset pet, i tako dalje.
Eh, ukoliko sam dobro shvatila, hoćete da kažete koliko ljudi prima minimalnu- Zaradu, za, eh, koliko je ljudi između minimalne zarade i prosečne potrošačke korpe. Nema takvih. Minimalne zarade i prosečne potrošačke korpe je sto sedam hiljada dinara, i mislim da je bitno koliko ljudi se nalazi u tom opsegu, opsegu između pedeset pet i šezdeset pet hiljada dinara, koliko
Imate li podatak koliki je broj ljudi između minimalne zarade i prosečne potrošačke korake?