Hvala vam.

Postaviću pitanja oko dva događaja koja su u prethodnih nekoliko dana uznemirili našu javnost.

Juče smo svedočili da je ova država podigla brigu o mladima na viši nivo. Dvoje studenata koji su se mesecima borili za svoja osnovna prava su juče od nekih organa ove države faktički dobili poruku da bi ona da pre oni stradaju nego da mala grupa studenata bude izložena procesu normalnih studentskih izbora. To je izgleda ta iskonska briga za mlade i za budućnost i za porodicu o kojoj vi ovde govorite.

Pošto su se juče organi toliko potrudili da pokažu za koga rade, ja sam juče bila sa studentima i postaviću ovde pitanje na koji oni žele da čuju odgovore.

Prvo pitanje, da li Ministarstvo prosvete ima saznanja da Filozofski fakultet angažuje obezbeđenje za sprovođenje izbora za Studentski parlament koji sprečava studente da ostvare svoje izborno pravo? Zašto Ministarstvo prosvete nije uvelo restrikcije Filozofskom fakultetu zbog kršenja Pravilnika ovog fakulteta?

Ono što mislim da je najgore, što se juče nijedan ministar ili ministarka ili državni sekretar ili sekretarka ili bilo ko nije pitao, obišao i uverio ove studente da su u ovoj zemlji bezbedni i sigurni. Umesto toga organi ove države su juče štitili ljude pod maskama, a jedini predstavnik organa koji se tamo našao je bio direktor Fonda za razvoj koji je tukao studente dok su maskirani batinaši slični onima iz Šapca od pre dve godine, obezbeđivali ni manje ni više nego studentske izborne kutije. Samim tim me zanima, da li je unutrašnja kontrola MUP pokrenula postupak protiv policajaca zbog nelegitimisanja lica koja su 23. septembra pod maskama se nalazila u Rektoratu novosadskog univerziteta? Koje korake je preduzelo tužilaštvo povodom lica koja su jutros bacila eksplozivnu napravu na studente koji su bili ispred Rektorata novosadskog univerziteta?

Da takođe budemo u potpunosti iskreni, vi o nekim mladim ljudima i brinete, najviše brinete o onima koji organizuju vaše kol centre, kupovinu glasova i ostale prevare ka kojima malo je reći imate sklonost. Pa, me tako zanima, kako je Ognjen Kočević, osoba protiv koje je podneta krivična prijava za davanje i primanje mita, izabrana za člana Upravnog odbora Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja?

Na kraju, ako sve ovo, nije očigledan povod da se nešto promeni, zanima me koje mere je Ministarstvo prosvete preduzelo da olakša okvir za studentsko organizovanje i da li će Ministarstvo prosvete menjati Zakon o studentskim organizacijama, recimo Zeleno-levi front je upravo taj zakon predao pre nekoliko meseci, on se nikada nije ovde našao na dnevnom redu?

Drugi slučaj o kome ću govoriti, koji je u prethodnih nedelju dana uznemirio našu javnost, je nesreća koja se desila kod Kraljeva. S obzirom da mnogu decu ove zemlje želite da šaljete na vojni rok, mislim da je važno da mi odgovorite na ova pitanja.

Koliko je dugo vojnik koji je upravljao vozilom bio na dužnosti? Radi prikaza vojne sposobnosti koji se održao prethodne nedelje na Batajnici, naši vojnici su nedeljama radili i po više od 12 časova. Jasno je da broj ljudi koji radi u vojsci, požrtvovano i predano nije dovoljan, verovatno jer se država Srbija toliko ponosi njima da im daje dnevnice od 1100 dinara, pa tako često rade, blaže rečeno prekovremeno, što bojim se nekada dovodi do raznih grešaka. Takođe me zanima, da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio sam u vozilu? Da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio obučen za upravljanje ovakvom vrstom vozila i ako da, kada je prošao tu obuku?

Takođe, jer nam nije strani da vreme za istragu koristite kako biste prikrivali ubiranje političkih poena, tako što ljude koji služe ovoj zemlji ostavljate bez pravde, pa ni devet godina kasnije ne znamo ko je odgovoran za smrt sedmoro ljudi pri padu helikoptera, zanima me zašto 72 sata nakon nesreće javnost nije upoznata u kojoj fazi istrage se ovaj slučaj nalazi? Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Koristiću i vreme poslaničke grupe.

Mi smo podneli amandman na Zakon o zaduživanju za nacionalni stadion i tražimo da se ovo zaduživanje ne desi i da se ova sredstva ne troše, iz prostog razloga što svako zaduživanje koje danas pored ovog imamo na dnevnom redu služi samo za nove poslove SNS a ne za dobrobit građana.

Ja mislim da je sraman podatak to da država Srbija izdvaja ukupan budžet za lečenje dece od retkih bolesti koji čini 1% ovog zaduživanja. Ceo budžet Republike Srbije za lečenje dece od retkih bolesti je 1% onoga što se zadužujemo za besmisleni projekat kao što je nacionalni stadion.

Da cilj nisu novi poslovi za SNS mi bismo pričali kako za ovaj novac da izgradimo devet bolnica ili rekonstruišemo 358 domova zdravlja ili da se naša ministarka koja toliko brine o porodici ne sramoti donacijom ventilatora nego da za ovaj novac čak može da kupi tri i po miliona ventilatora.

Da pričamo o potrebama građana Srbije, mi bismo umesto svih silnih zaduživanja koje danas ovde imamo pričali o tome kako za taj novac da podignemo platu prosvetnim radnicima za 20%, ili kako da studentima državnih univerziteta u Srbiji prva godina školovanja na fakultetima bude besplatna.

Ali, ne pričamo o tome, upravo zato što je cilj ovih zaduživanja da SNS dobija nove poslove, pa se tako nacionalni stadion gradi u okviru projekta za EKSPO, a tu je već advokat Siniše Malog uspeo da dobije unosan posao, pa tako svi oni koji brane poznate vlasnike plantaže marihuane imaju penthause, advokati dobijaju poslove, a građani dobijaju ogromna zaduživanja.

Da pričamo o potrebama građana Srbije ne bismo danas ovde pričali o tome na koji način…

Rekla sam da ću koristiti vreme poslaničke grupe na početku svog izlaganja.

Ima još dva minuta.

Ja znam da je vama cilj da nas prekinete, da ne kažemo i da završim ono što želim da kažem, ali prosto to apsolutno nije tačno da vreme ne postoji…

Onoliko koliko i postoji.

Gospođo Brnabić, ja ne tražim od vas ništa što mi ne pripada.

U sistemu jasno stoji koliko imam vremena.

Hvala vam.
Dakle, da nije cilj ovih zaduživanja da advokati dobijaju nove penthause i nove poslove, mi bismo pričali o tome kako da zemlja u ovoj našoj zemlji služi za dobrobit građana. Ne bismo pričali dva dana o tome kako da našu vodu, našu zemlju prodajemo drugima, nego bismo pričali o tome kako da svaki građanin kao ljudsko pravo… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam.

Ja sam, draga predsedavajuća, htela samo da završim sa nečim što ste vi ovde malopre izneli kao jedno pitanje koje smatram da je stvarno bitno pitanje, a to je kakvu zemlju mi želimo da ostavimo budućim generacijama. Mislim da ova zaduživanja i ono za šta mi tražimo da ova zaduživanja ne postoje pokazuju kakvu zemlju vi želite da ostavite ovim generacijama, a kakvu zemlju mi želimo za ove generacije.

Ja želim zemlju u kojoj se ova država ne zadužuje da bi se dobijali unosni poslovi za partijski džep. Ja želim zemlju u kojoj ljudi ne moraju da se plaše koji deo zemlje će sutra biti otet, koja je cena u supermarketu će porasti, da ne mogu da planiraju od danas za sutra. Želim zemlju u kojoj se kaže - svaki naš građanin će imati vodu kao ljudsko pravo. Želim zemlju u kojoj se kaže da se ovde, umesto bespotrebnih zaduživanja, grade domovi zdravlja, brine o studentima, brine o prosvetnim radnicima, brine o mladima.

Ne želim zemlju gde, kada se Srbija zaduži, nečiji advokati prvi dobijaju posao. Ja ne želim zemlju gde SNS, kao patriotizam, prodaje punjenje partijskog džepa, a građanima i mojim generacijama ostavlja ropstvo. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih želela na početku da stvarno čestitam i SNS, ali i Ani Brnabić, jer mislim da je ogroman razvoj i partije i njen lično da od nekog ko je bio predsednica Vlade dođe do toga da budu predsednica Narodne skupštine. To pokazuje jednu jasnu ovako dobru razvojnu kadrovsku politiku i te partije, ali i nje same.

Ja mislim da je ona u mnogim oblastima doprinosila i razvijala i Srbiju, ali i sebe lično. Ja ću se sada osvrnuti na te oblasti, s obzirom da u izlaganju njene biografije je rečeno da je ona kandidovana na osnovu računa svog rada.

Ono što je prvi račun toga rada koji je meni svakako bio najzanimljiviji jeste da se gospođa Brnabić dosta trudila da razvije firme i domaće privrednike u Srbiji. Pogotovo je taj razvoj primetan kada se radilo o onim firmama bliskih ljudi njoj ili onih firmi koje nose njeno prezime, pa su tako tu pomogli i Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dajući milionske ugovore firmama kao što je „ Kontinental vind“ ili kao što je „Aseko“. Ja stvarno na tom razvoju moram da čestitam.

Još jedna stvar pri predstavljanju njene biografije je istaknuta kao vrlo značajna ,a to je bio razvoj IT sektora, kome je gospođa Brnabić doprinela.

Vi ste, gospođo Brnabić, toliko razvili taj IT sektor da ja reči nemam. On je toliko razvijen da ljudima u IT sektoru smatrate da ne trebate ni da date penzije. Vi im godinama ne uplaćujete penziono osiguranje, jer očigledno mislite da je taj sektor vama, vašim zaslugama, toliko razvijen da ti ljudi nemaju pravo na penziju. Verovatno ste krenuli i koracima vaših prethodnika i šefova u otimanju penzije ili možda imate problema da ovih dana nađete direktora PIO fonda, pošto čujem da po zgradama na Voždovcu nosi birački spisak i zloupotrebljava, nosi birački spisak sa svim ličnim podacima naših građana i građanki i verovatno je on nekim tim vašim slojevima zaštite podataka o ličnosti dodatno obezbeđen. Ja bih zamolila ako može i nama da prosledi taj spisak, sigurna sam da je on ažuriran svim fantomskim biračima. Znam da nije u oblasti njegovog rada, ali nije ni direktora vranjskog PIO fonda, a vidim da se baš nešto trude u obilasku građana i zloupotrebljavanju njihovih podataka.

Na kraju, mislim da mi je najznačajnije kad ste u godini u kojoj se veliki broj naših građana mučio da sebi sačuva krov nad glavom zbog velikog povećanja kirija, vi, gospođo Brnabić, to veoma dobro shvatili kako je živeti u domu koji adekvatan i dali milione na renoviranje vaše vile. Ja sam sigurna da sedeći na nameštaju od 900.000 evra ste jako jasno uvideli kako građani ne mogu da žive u stanovima i da odvajaju više od pola svoje plate samo za to da imaju mesto gde će stanovati, a sigurna sam da ste i odlično razumeli mlade ljude koji u ovoj zemlji imaju jako izglednu budućnost sa vašim razvojem, a to je da moraju minimum 30 godina da rade da bi pomislili da sebi obezbede stan. Ja stvarno jako cenim to što ste se vi i za taj razvoj tako, da kažem, založili.

Na kraju, takođe je juče tokom vašeg predstavljanja rečeno da ste vi žena koja je doprinela tome da se sve u ovoj zemlji svede na jedan papir i to je apsolutno tačno. U ovoj zemlji je sve svedeno na jedan papir, od toga gde ćete da se školujete, gde ćete da radite, kako ćete da se lečite, sve je došlo do samo jednog papira. Osnovna humanost u ovoj zemlji je došla do jednog papira, pa tako samo uz člansku kartu SNS možete da se pomerate na listi onkoloških pacijenata. To je zemlja koju ste vi nama ostavili i to je zemlja u kojoj mi trenutno živimo.

Ja mogu da vam obećam da ćemo se mi ovde truditi da taj papir više nikada ne važi ništa za dostojanstven i normalan život u Srbiji, a vi razmislite šta ćete biti bez tog papira. Hvala.