Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 104. Poslovnika Narodne skupštine, jer smatram da ste morali odmah da odreagujete kada jedan narodni poslanik u ovoj skupštinskoj sali pobunjene studente koji se bore za bolje društvo i bolju državu naziva gamadima. To je apsolutno nedopustivo.

Vi možete da se ne slažete sa nekim, možete da smatrate da njihove metode borbe nisu dobre, ali da dozvoljavate da neko mladost ove zemlje naziva gamadima i da se to dešava u Domu Narodne skupštine je apsolutno… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Imam nekoliko pitanja za Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje čini mi se formira jednu novu praksu, a neki bi rekli i možda novu studentsku stambenu politiku. Ima navoda da je Miloš Pavlović, student koji se deklariše kao student koji želi da uči, od strane Ministarstva unutrašnjih poslova dobio boravišnu dozvolu i da je njegovo boravište prijavljeno na lokaciji Pionirski park.

Moje prvo pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova jeste – na osnovu kog zakona je moguće da lice dobije odluku o boravištu koje ne podrazumeva fizički objekat za stanovanje? Ja sam isto neko ko je u ovaj grad došao da studira i apsolutno razumem sve poteškoće koje studenti imaju kada dođu ovde i kada, recimo, treba da prebace zdravstveni karton iz svog grada. Onaj koji je prebacivao zdravstveni karton iz svog grada u Beograd zna da mu ni pakao neće teško pasti. Takođe znam i da veliki broj studenata koji dolazi da studira u ovaj grad zapravo nema novca da priušti sebi krov nad glavom. S obzirom na to da ovo može da bude jedna nova stambena politika, mene zanima da li postoji praksa u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se licima dodeljuju boravišta u javnim prostorima, poput parkova, i ako da – koliko takvih slučajeva ima?

Naime, trećina studenata koji dolaze u ovaj grad da studiraju, za njih nema mesta u studentskom domu. Ukoliko nema mesta u studentskom domu, oni moraju da iznajmljuju stan. Većina njih koja dolazi da ovde iznajmi stan bude suočena sa time da mesečna kirija košta više nego što verovatno njihovi roditelji zarade za šest meseci.

S obzirom na to da očigledno institucije ove države nisu baš bile rade da prihvate zakon koji je Zeleno-levi front predlagao, o tome da kirija treba da bude kontrolisana, mene zanima na koji način će se ovo odraziti, jelte, na stambeno pitanje mnogih studenata koji ovde dolaze.

Takođe, mnogi studenti koji ovde dolaze zapravo ćute pred stanodavcima, koji im daju nepisane ugovore, zabranjuju posete i mole da ne prijavljuju boravište, jer to pravi problem sa porezom. Vidimo da je očigledno Ministarstvo unutrašnjih poslova nekim studentima našlo način da reši te probleme.

Druga stvar koja me interesuje jeste, s obzirom na to da je Zeleno-levi front zajedno sa Pokretom slobodnih građana podneo krivičnu prijavu protiv uništavanja zaštićenog kulturnog dobra, što Pionirski park predstavlja, pa zanima koliko lica u Beogradu ima ukupno boravište na javnim lokacijama. Zašto ovo pitam? Znamo da je Pionirski park zaštićeno kulturno dobro, pa smo podneli krivičnu prijavu. Mene stvarno interesuje da li mi sutra branimo isto Miloša Pavlovića kao pokretni element istorijskog pejzaža ili kao organsku urbanu figuru ili kao neku vrstu dekadencije državne politike.

Na kraju me zanima da li postoje propisi koji uređuju kada i kako osoba može da ima boravište van registrovanih stambenih objekata. Videli smo da su se u Pionirskom parku 15. marta nalazili i neki državni funkcioneri, poput Relje Ognjenovića, kog PIO fond ne može da nađe kada treba da se odobre penzije, pa ukoliko je dobio boravište tamo, čisto da obavestimo ljude da bi znali gde da nađu direktora i ostvare svoja prava.

Na kraju, imam pitanje zapravo za sve institucije ove države. Nekome se dodeljuju u ovoj državi boravišta, a nekome se dele pritvori. Zašto je maturant gimnazije iz Požege „Sveti Sava“ juče svoje matursko veče proveo u pritvoru, a njegovi drugari ispred policijske stanice?

(Predsedavajuća: Vreme.)

Nekome je juče oduzet momenat odrastanja, zato što ova država neke štiti i deli boravište, a nekome deli pritvor i oduzima budućnost. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Garantna šema, tj. izmene zakona o kojima danas ovde govorimo i amandman koji smo mi podneli sa kreditnog aspekta tj. zaduživanja mladih ovaj zakon nije problematičan u smislu da on pruža neke vrste olakšica onim mladima koji su danas u Srbiji u mogućnosti da podignu kredit.

Takođe, ono što je, ja mislim, jako bitno kada se radi o ovom zakonu jeste da on neće imati istu delotvornost za one mlade koji žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, s obzirom da ne pogađa ono što je suština problema kada se radi o stambenim politikama u Srbiji.

Vidim da se ovih dana to često ovde izjednačavalo, ali ja bih volela da to razjasnimo. Jeftin kredit nije isto što i jeftin stan. U tom smislu, ovakve mere pružaju neke vrste trenutnih olakšica, ali dugoročno ne rešavaju srž problema. Srž problema je da prosečna mlada osoba u Srbiji, na jugu Srbije, radi za prosečnu platu od 60.000 dinara, u Beogradu za prosečnu platu od 80.000 dinara, a cene nekretnina kao da su iz nekog paralelnog univerzuma, s obzirom da odražavaju neki životni standard ljudi koji u ovoj zemlji ne žive.

Mladi su, prema poslednjim istraživanjima rekli, više od 80% mladih, da je najveći problem njihovog života u Srbiji visoka cena životnih troškova. Kako smo mi i kako je ova Vlada u prethodnom periodu usmeravala novac, pogotovo kada se radi o stambenim politikama? Dugoročna stambena politika koja bi rešila da vi u Srbiji imate jeftin stan, a ne da vas gura u kredite, ne da vas gura u neizvesnost, ne da vas gura u dugovanja, bi bila da zapravo gradite javne stanove. Za to je ministar koji nam danas predstavlja ovaj zakon više puta propustio priliku.

Jedna od prvih je bila kad je doveo fantomske batinaše da ruše u Savamali, a tada naš novac, novac građana Srbije, novac građana Beograda, u iznosu od preko jedne milijarde, dodelio da se grade stanovi u Beogradu na vodi. Za jednu milijardu je u Beogradu na vodi izgrađeno 10.000 luksuznih stanova, čija cena kvadrata dostiže i do 10.000 evra. Za taj novac, na primer, u Beču, tj. za novac onoga što mi izdvajamo za ovaj kredit, a to je 400 miliona evra, u Beču je izgrađeno 2022. godine 7.000 stanova i obnovljeno 5.000 stanova. Za tri puta manju cenu mladi u Beču su dobili priuštive stanove, za tri puta veću cenu mladi u Srbiji nisu dobili ništa. NJihov novac je potrošen, da bi neki ljudi povezani sa kriminalnom hobotnicom na vlasti mogli da plaćaju cene kvadrata koje su dostupne samo njima.

Podsetiću – mi živimo u zemlji gde, evo ja sam juče bila u prodavnici, ukoliko želite da kupite po kilogram breskvi, nektarina i trešanja vam treba 2.000 dinara. Sa takvim standardom, svaka cena kvadrata predstavlja potencijalno veliko zaduživanje mladih u ovoj zemlji. Sa takvom nesigurnošću gde vam, i to ću podsetiti, 2022. godine u Beogradu cena kirije, prosečne kirije je skočila za više od 50%. Tada smo mogli to da rešimo tako što ćemo reći – evo, mladi ljudi koji dominantno iznajmljuju stanove u Beogradu, ograničićemo cenu kirije tako da ona bude u skladu sa realnim životom, sa realnim standardom života koji mi živimo, tako što bismo rekli da ne može stanodavac kad god želi da vam poveća kiriju, ne možete da živite u stanu bez ugovora, morate da imate prijavljeno boravište u istom tom stanu. Mi smo tada žmurili na te probleme, isto kao što danas ovim zakonom žmurimo na to da su cene nekretnina zapravo špekulativna stvar, koja služi za bogaćenje investitora, a ne za normalan život mladih ljudi.

Ne znam, kada pričamo o tržištu, kako to da vama odgovaraju državni stanovi, kad se četvorosobni i trosobni stanovi dodeljuju Vučiću, ali mladima nisu dobri državni stanovi? Za njih kredit, za njih dug. Za vas državni stan, a za mlade u ovoj zemlji dug. Jer, u osnovi, kredit je dug. Jeftin kredit nije isto što i jeftin stan.

Do onog momenta dok naša stambena politika ne krene da uvažava da nije usklađena u skladu sa realnim životom onih ljudi, onih mladih ljudi koji treba da ostanu u ovoj zemlji, nego je usklađena sa realnim životom ministra koji daje 60.000 evra za školovanje, jer mu državne škole nisu dobre, ali su državni stanovi dobri za neke, do tada nemojte da pričate o tome da je mladima život u ovoj zemlji priuštiv. Hvala.

Hvala.

Ne znam mandatar zna dok on ovde govori o razgovoru i o dijalogu, baš ispred ovog doma partija koja ga je nominovala za ovu poziciju je izgradila jedno provokatorsko utvrđenje. Ne znam da li isto zna da partija sa kojom šuruje za 13 godina vlasti nije bila sposobna da ispuni 5% ekspozea koji je on predložio. Jedino je bila sposobna za sukob. Sukob, nasilje i strah isporučuju.

Najbolji paravan za nesposobnost je izvrtanje realnosti. Verujem da se baš i tako u ovom ekspozeu našao podatak da je zbog registra Socijalna karta 200.000 građana informaciju da ima pravo na dodatnu novčanu pomoć.

Izgleda da, gospodine Macut, do vas nije stigla informacija da je isti taj registar oduzeo socijalnu pomoć od 60.000 građana. Od 60.000 građana ste oduzimali 12.000 dinara, jer toliko ekonomski tigar ima da izdvoji za one kojima je pomoć potrebna, jer je za vas pomoć biznis. Taj biznis je samo na Novom Beogradu štancovao hiljadu rešenja socijalne pomoći, koje je nosio u kesama i davao ljudima, u zamenu za glas.

Stvarno moram da vas pitam, iako ćutite ovde dva dana, zar vas ne plaši to koliko ljudi nemaju? Zar vas ne plaši koliko broje svaki dinar, da im i tih 12.000 dinara te socijalne pomoći nešto znači? Zar vas ne plaši koliko oni koji vas predlažu ne cene nečiji život? Toliko ga ne cene, da postoje svedočenja, koja verujem da ste čuli, jer ste lekar, da ste mestima na listi čekanja onih koji su oboleli od raka trgovalo u zamenu za glas, jer za glas u ovoj partiji se očigledno radi sve. Za glas ste od socijalne pomoći napravili biznis, a od borbe protiv siromaštva – borbu protiv siromašnih.

Pitam vas – jel to sveta dužnost koju ste prihvatili? Jel to sveta dužnost o kojoj ovde dva dana ćutite? Jel će takođe vaša dužnost biti, kao i mnogima koji ovde menjaju ministarska mesta poslednjih godina, da prodajete licence za rad domovima za stare u kojima ljudi živi izgore? Da li vam je cilj da se starost u Srbiji pretvori u borbu za goli život?

Neko sam ko je odrastao u vreme građenja ove mašinerije za pranje para i verujem da mnogima kada ovo čuju vređa inteligenciju da smo mi rekli ovom sistemu da iz ove krize mora da se izađe mirnim putem, da bes svakog ko je blaćen, ucenjen i ugrožen zamenite razumom. Ali, mi i to želimo da pokušamo i predlog prelazne vlade je taj pokušaj.

Predlog prelazne vlade nije koalicija sa vama, nego koalicija sa zdravim razumom, jer svako normalan bi između toga da ova kriza oduzme bilo čiji život, da postoji jedan promil šanse da ova kriza oduzme nečiji život i između bilo čega drugog izabrao život, jer za nas on nema cenu. Hvala.

Hvala vam.

Postaviću pitanja oko dva događaja koja su u prethodnih nekoliko dana uznemirili našu javnost.

Juče smo svedočili da je ova država podigla brigu o mladima na viši nivo. Dvoje studenata koji su se mesecima borili za svoja osnovna prava su juče od nekih organa ove države faktički dobili poruku da bi ona da pre oni stradaju nego da mala grupa studenata bude izložena procesu normalnih studentskih izbora. To je izgleda ta iskonska briga za mlade i za budućnost i za porodicu o kojoj vi ovde govorite.

Pošto su se juče organi toliko potrudili da pokažu za koga rade, ja sam juče bila sa studentima i postaviću ovde pitanje na koji oni žele da čuju odgovore.

Prvo pitanje, da li Ministarstvo prosvete ima saznanja da Filozofski fakultet angažuje obezbeđenje za sprovođenje izbora za Studentski parlament koji sprečava studente da ostvare svoje izborno pravo? Zašto Ministarstvo prosvete nije uvelo restrikcije Filozofskom fakultetu zbog kršenja Pravilnika ovog fakulteta?

Ono što mislim da je najgore, što se juče nijedan ministar ili ministarka ili državni sekretar ili sekretarka ili bilo ko nije pitao, obišao i uverio ove studente da su u ovoj zemlji bezbedni i sigurni. Umesto toga organi ove države su juče štitili ljude pod maskama, a jedini predstavnik organa koji se tamo našao je bio direktor Fonda za razvoj koji je tukao studente dok su maskirani batinaši slični onima iz Šapca od pre dve godine, obezbeđivali ni manje ni više nego studentske izborne kutije. Samim tim me zanima, da li je unutrašnja kontrola MUP pokrenula postupak protiv policajaca zbog nelegitimisanja lica koja su 23. septembra pod maskama se nalazila u Rektoratu novosadskog univerziteta? Koje korake je preduzelo tužilaštvo povodom lica koja su jutros bacila eksplozivnu napravu na studente koji su bili ispred Rektorata novosadskog univerziteta?

Da takođe budemo u potpunosti iskreni, vi o nekim mladim ljudima i brinete, najviše brinete o onima koji organizuju vaše kol centre, kupovinu glasova i ostale prevare ka kojima malo je reći imate sklonost. Pa, me tako zanima, kako je Ognjen Kočević, osoba protiv koje je podneta krivična prijava za davanje i primanje mita, izabrana za člana Upravnog odbora Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja?

Na kraju, ako sve ovo, nije očigledan povod da se nešto promeni, zanima me koje mere je Ministarstvo prosvete preduzelo da olakša okvir za studentsko organizovanje i da li će Ministarstvo prosvete menjati Zakon o studentskim organizacijama, recimo Zeleno-levi front je upravo taj zakon predao pre nekoliko meseci, on se nikada nije ovde našao na dnevnom redu?

Drugi slučaj o kome ću govoriti, koji je u prethodnih nedelju dana uznemirio našu javnost, je nesreća koja se desila kod Kraljeva. S obzirom da mnogu decu ove zemlje želite da šaljete na vojni rok, mislim da je važno da mi odgovorite na ova pitanja.

Koliko je dugo vojnik koji je upravljao vozilom bio na dužnosti? Radi prikaza vojne sposobnosti koji se održao prethodne nedelje na Batajnici, naši vojnici su nedeljama radili i po više od 12 časova. Jasno je da broj ljudi koji radi u vojsci, požrtvovano i predano nije dovoljan, verovatno jer se država Srbija toliko ponosi njima da im daje dnevnice od 1100 dinara, pa tako često rade, blaže rečeno prekovremeno, što bojim se nekada dovodi do raznih grešaka. Takođe me zanima, da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio sam u vozilu? Da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio obučen za upravljanje ovakvom vrstom vozila i ako da, kada je prošao tu obuku?

Takođe, jer nam nije strani da vreme za istragu koristite kako biste prikrivali ubiranje političkih poena, tako što ljude koji služe ovoj zemlji ostavljate bez pravde, pa ni devet godina kasnije ne znamo ko je odgovoran za smrt sedmoro ljudi pri padu helikoptera, zanima me zašto 72 sata nakon nesreće javnost nije upoznata u kojoj fazi istrage se ovaj slučaj nalazi? Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Koristiću i vreme poslaničke grupe.

Mi smo podneli amandman na Zakon o zaduživanju za nacionalni stadion i tražimo da se ovo zaduživanje ne desi i da se ova sredstva ne troše, iz prostog razloga što svako zaduživanje koje danas pored ovog imamo na dnevnom redu služi samo za nove poslove SNS a ne za dobrobit građana.

Ja mislim da je sraman podatak to da država Srbija izdvaja ukupan budžet za lečenje dece od retkih bolesti koji čini 1% ovog zaduživanja. Ceo budžet Republike Srbije za lečenje dece od retkih bolesti je 1% onoga što se zadužujemo za besmisleni projekat kao što je nacionalni stadion.

Da cilj nisu novi poslovi za SNS mi bismo pričali kako za ovaj novac da izgradimo devet bolnica ili rekonstruišemo 358 domova zdravlja ili da se naša ministarka koja toliko brine o porodici ne sramoti donacijom ventilatora nego da za ovaj novac čak može da kupi tri i po miliona ventilatora.

Da pričamo o potrebama građana Srbije, mi bismo umesto svih silnih zaduživanja koje danas ovde imamo pričali o tome kako za taj novac da podignemo platu prosvetnim radnicima za 20%, ili kako da studentima državnih univerziteta u Srbiji prva godina školovanja na fakultetima bude besplatna.

Ali, ne pričamo o tome, upravo zato što je cilj ovih zaduživanja da SNS dobija nove poslove, pa se tako nacionalni stadion gradi u okviru projekta za EKSPO, a tu je već advokat Siniše Malog uspeo da dobije unosan posao, pa tako svi oni koji brane poznate vlasnike plantaže marihuane imaju penthause, advokati dobijaju poslove, a građani dobijaju ogromna zaduživanja.

Da pričamo o potrebama građana Srbije ne bismo danas ovde pričali o tome na koji način…

Rekla sam da ću koristiti vreme poslaničke grupe na početku svog izlaganja.

Ima još dva minuta.

Ja znam da je vama cilj da nas prekinete, da ne kažemo i da završim ono što želim da kažem, ali prosto to apsolutno nije tačno da vreme ne postoji…

Onoliko koliko i postoji.

Gospođo Brnabić, ja ne tražim od vas ništa što mi ne pripada.

U sistemu jasno stoji koliko imam vremena.

Hvala vam.
Dakle, da nije cilj ovih zaduživanja da advokati dobijaju nove penthause i nove poslove, mi bismo pričali o tome kako da zemlja u ovoj našoj zemlji služi za dobrobit građana. Ne bismo pričali dva dana o tome kako da našu vodu, našu zemlju prodajemo drugima, nego bismo pričali o tome kako da svaki građanin kao ljudsko pravo… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam.

Ja sam, draga predsedavajuća, htela samo da završim sa nečim što ste vi ovde malopre izneli kao jedno pitanje koje smatram da je stvarno bitno pitanje, a to je kakvu zemlju mi želimo da ostavimo budućim generacijama. Mislim da ova zaduživanja i ono za šta mi tražimo da ova zaduživanja ne postoje pokazuju kakvu zemlju vi želite da ostavite ovim generacijama, a kakvu zemlju mi želimo za ove generacije.

Ja želim zemlju u kojoj se ova država ne zadužuje da bi se dobijali unosni poslovi za partijski džep. Ja želim zemlju u kojoj ljudi ne moraju da se plaše koji deo zemlje će sutra biti otet, koja je cena u supermarketu će porasti, da ne mogu da planiraju od danas za sutra. Želim zemlju u kojoj se kaže - svaki naš građanin će imati vodu kao ljudsko pravo. Želim zemlju u kojoj se kaže da se ovde, umesto bespotrebnih zaduživanja, grade domovi zdravlja, brine o studentima, brine o prosvetnim radnicima, brine o mladima.

Ne želim zemlju gde, kada se Srbija zaduži, nečiji advokati prvi dobijaju posao. Ja ne želim zemlju gde SNS, kao patriotizam, prodaje punjenje partijskog džepa, a građanima i mojim generacijama ostavlja ropstvo. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih želela na početku da stvarno čestitam i SNS, ali i Ani Brnabić, jer mislim da je ogroman razvoj i partije i njen lično da od nekog ko je bio predsednica Vlade dođe do toga da budu predsednica Narodne skupštine. To pokazuje jednu jasnu ovako dobru razvojnu kadrovsku politiku i te partije, ali i nje same.

Ja mislim da je ona u mnogim oblastima doprinosila i razvijala i Srbiju, ali i sebe lično. Ja ću se sada osvrnuti na te oblasti, s obzirom da u izlaganju njene biografije je rečeno da je ona kandidovana na osnovu računa svog rada.

Ono što je prvi račun toga rada koji je meni svakako bio najzanimljiviji jeste da se gospođa Brnabić dosta trudila da razvije firme i domaće privrednike u Srbiji. Pogotovo je taj razvoj primetan kada se radilo o onim firmama bliskih ljudi njoj ili onih firmi koje nose njeno prezime, pa su tako tu pomogli i Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dajući milionske ugovore firmama kao što je „ Kontinental vind“ ili kao što je „Aseko“. Ja stvarno na tom razvoju moram da čestitam.

Još jedna stvar pri predstavljanju njene biografije je istaknuta kao vrlo značajna ,a to je bio razvoj IT sektora, kome je gospođa Brnabić doprinela.

Vi ste, gospođo Brnabić, toliko razvili taj IT sektor da ja reči nemam. On je toliko razvijen da ljudima u IT sektoru smatrate da ne trebate ni da date penzije. Vi im godinama ne uplaćujete penziono osiguranje, jer očigledno mislite da je taj sektor vama, vašim zaslugama, toliko razvijen da ti ljudi nemaju pravo na penziju. Verovatno ste krenuli i koracima vaših prethodnika i šefova u otimanju penzije ili možda imate problema da ovih dana nađete direktora PIO fonda, pošto čujem da po zgradama na Voždovcu nosi birački spisak i zloupotrebljava, nosi birački spisak sa svim ličnim podacima naših građana i građanki i verovatno je on nekim tim vašim slojevima zaštite podataka o ličnosti dodatno obezbeđen. Ja bih zamolila ako može i nama da prosledi taj spisak, sigurna sam da je on ažuriran svim fantomskim biračima. Znam da nije u oblasti njegovog rada, ali nije ni direktora vranjskog PIO fonda, a vidim da se baš nešto trude u obilasku građana i zloupotrebljavanju njihovih podataka.

Na kraju, mislim da mi je najznačajnije kad ste u godini u kojoj se veliki broj naših građana mučio da sebi sačuva krov nad glavom zbog velikog povećanja kirija, vi, gospođo Brnabić, to veoma dobro shvatili kako je živeti u domu koji adekvatan i dali milione na renoviranje vaše vile. Ja sam sigurna da sedeći na nameštaju od 900.000 evra ste jako jasno uvideli kako građani ne mogu da žive u stanovima i da odvajaju više od pola svoje plate samo za to da imaju mesto gde će stanovati, a sigurna sam da ste i odlično razumeli mlade ljude koji u ovoj zemlji imaju jako izglednu budućnost sa vašim razvojem, a to je da moraju minimum 30 godina da rade da bi pomislili da sebi obezbede stan. Ja stvarno jako cenim to što ste se vi i za taj razvoj tako, da kažem, založili.

Na kraju, takođe je juče tokom vašeg predstavljanja rečeno da ste vi žena koja je doprinela tome da se sve u ovoj zemlji svede na jedan papir i to je apsolutno tačno. U ovoj zemlji je sve svedeno na jedan papir, od toga gde ćete da se školujete, gde ćete da radite, kako ćete da se lečite, sve je došlo do samo jednog papira. Osnovna humanost u ovoj zemlji je došla do jednog papira, pa tako samo uz člansku kartu SNS možete da se pomerate na listi onkoloških pacijenata. To je zemlja koju ste vi nama ostavili i to je zemlja u kojoj mi trenutno živimo.

Ja mogu da vam obećam da ćemo se mi ovde truditi da taj papir više nikada ne važi ništa za dostojanstven i normalan život u Srbiji, a vi razmislite šta ćete biti bez tog papira. Hvala.