Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9846">Uroš Đokić</a>

Uroš Đokić

Narodni pokret Srbije

Govori

Hvala, predsedavajuća.

Evo, posle ove iscrpne debate da se vratimo na dnevni red.

Mi smo predložili brisanje dva stava u članu 6. predloga zakona iz razloga što su sadržani na pretpostavkama i ne sadrže jasne i proverljive razloge. Zašto je to opasno i zašto to uvek vodi korupciji, reći ću vam na primeru jednog drugog člana ovog zakona, koji kaže da Vlada predlaže da se za potrebe generalnog sekretarijata Vlade za usluge po ugovoru izdvoji 450 miliona dinara, znači, nepunih četiri miliona evra za neke namene za koje mi danas nemamo pojma za šta će da budu potrošene, a to možemo samo da naslutimo.

Setimo se na kratko dešavanja sa mosta u Šapcu, kada su momci u crnim kačketima i crnim majicama izašli sa motkama i gumenim čekićima da tuku narod. Setite se i protesta u maju 2023. godine.

Ovo je slika nastala pred protest u Pančevu poljoprivrednih proizvođača i pitamo se šta je zajedničko za sva ova okupljanja ovih kriminogenih lica. Zajedničko je što ih okuplja i njihov rad koordiniše ovaj ovde gospodin, to je gospodin Novak Nedić, generalni sekretar Vlade. I mi tom čoveku sada na poverenje dajemo četiri miliona evra. To je, poštovani građani, dovoljno novca da se iz temelja izgradi jedan nov dom zdravlja od četiri, pet hiljada kvadratnih metara, a umesto toga Vlada sebi pravi garant da, ukoliko nastavi manipulaciju sa Skupštinom oko litijuma i u ukoliko nemamo pojma kad će da sednica ni da počne, a kamoli da se završi, oni su garant da neće biti protesta i oni su garant da će nas sve sa ulica rasterati.

Na kraju mogu samo da kažem da ovo Vlada planira iz prostog razloga što ovi momci u crnim kačketima i crnim majicama sigurno ne mogu da izdrže sa dva jajeta na dan, treba mnogo novca za njih. Hvala.
Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predložio je amandman kojim se milijardu dinara uzima od avio-službe Vlade i usmerava se na Ministarstvo prosvete. Mi smatramo da je opravdano uzeti novac od Vlade i preusmeriti u prosvetu, a baš iz razloga što je Vlada ta koja tvrdi da u ovom budžetu novca za prosvetne radnike nema i upravo zato što je naša Vlada ta koja opravdava ovako loš položaj zaposlenih u prosveti.

Imam pitanje za sve koji gledaju ovaj prenos, pa i za sve vas kolege poslanike. Gde su sada naša deca, sada dok mi raspravljamo o ovome, dok biramo prioritete u Srbiji, dok se trudimo da privedemo ovo sve kraju, ko nam čuva decu? Ko vodi računa o njima? Što je najvažnije, ko ih danas vaspitava? Upravo oni ljudi koji žive ispod svakog minimuma egzistencijalnog minimuma koji mora da obezbedi pristojan život svakom čoveku u ovoj zemlji.

To su oni ljudi za koje je Vlada planirala da nakon povećanja plata, njihove zarade i dalje budu ispod minimuma, jer ovu zemlju vodi rasipnička vlast, a da bi mogla da je vodi na ovaj način mora da uzme od običnog čoveka, jer država koja danas ne daje pare za svoje nastavnike, sutra će ih davati za angažovanje dodatnih policajaca i to smo svi mi na jako težak način naučili.

Zato vas sve, dragi građani, pozivam da podržimo prosvetne radnike u njihovim naporima, da ih podržimo u njihovom štrajku koji će se održati prekosutra, u sredu 2. oktobra u 12.00 časova ovde ispred Narodne skupštine sa šetnjom do zgrade Vlade. Sudbina naše dece i ne sme biti na prodaju. Hvala.
Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, ispred Narodnog pokreta podneli smo amandman da se subvencije u oblasti kulture povećaju za dve milijarde dinara. Pre samo nekoliko dana Željko Mitrović, vlasnik televizije „Pink“, a kako smo danas čuli iz svedočenja potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, i njegov venčani kum, otvorio je svoju palatu na Dedinju. Sad, da li od milošte ili od želje da pokaže svoj stav prema građanima Srbije, tu je palatu nazvao „hram svetog Žeksa“. Taj „hram svetog Žeksa“ ima jako velike veze sa kulturom i sa ulaganjem u kulturu i ako budete slušali, čućete zašto je neophodno da uložimo u kulturu.

Taj „hram svetog Žeksa“ izgleda kao replika Bele kuće i na otvaranju smo imali prenos nacionalne frekvencije, srpska policija je obezbeđivala saobraćaj da zvanice dođu i tada je Žeks rekao da mu je krivo što ovaj objekat ima samo 3.000 kvadrata, samo 30 ari, jer je bio mali da primi sve ljude koji su želeli da dođu i, da je znao, napravio bi veći. Ja se pitam – ko mu ovo omogućava i od kog novca on sve ovo radi? Sve ovo mu omogućava SNS kako bi građane držala u mraku, kako bi promovisao kič, šund, prostituciju, nemoral i kako bi ljudi živeli u ružičastoj realnosti.

Sa druge strane, danas imamo raspravu o budžetu gde je predviđeno budžetom da ogroman deo novca svih nas bude potrošen za izgradnju nacionalnog stadiona, za projekat Ekspo i za izgradnju delfinarijuma. Pazite sad, u Srbiji koja nema more napravićemo delfinarijum. Pretpostavljam da turisti koji dođu u Srbiju da vide naše kulturno znamenje, da vide našu istoriju, mogu u Beogradu da gledaju delfine.

Gospodo, u svakoj zemlji u koju turisti dođu dođu da bi videli specifičnosti te zemlje. Zaista verujem u to da je trebalo da turistima ponudimo da ostanu u neizvesnosti da li je bolja komplet lepinja u Užicu kod Šuljage ili u Bajinoj Bašti kod Kikana, da li je bolja šljivovica ili bolje vino iz Aleksandrovca, da li je bolje pečenje u okolini Čačka kod Dragiše i Brana ili je bolje svrljiško jagnje, a umesto toga mi turistima ne nudimo ni da obiđu Muzej Nikole Tesle, da obiđu podzemlje Beograda, da obiđu Hram Svetog Save, da vide naše manastire, srednjovekovne tvrđave. Mi ćemo verovatno da ih uputimo da obiđu „hram svetog Žeksa“.

Šta drugo i da očekujemo od vlasti koja je u Kragujevcu srušila rodnu kuću Đure Jakšiće? Zatim je napravila novu kuću i kaže – ovo je starija i lepša rodna kuća Đure Jakšića. Šta da kažemo kada ste dozvolili da se desi onom starom zdanju Obrenovića u Aranđelovcu? Vlast koja promoviše TV „Pink“ i promoviše rijalitije, koja građane bombarduje ružičastom realnošću, svakako ne mari za Nemanjiće, Nikoli Teslu ili Mihaila Pupina, jer hram u kome ova vlast podiže svoj rejting jeste „hram svetog Žeksa“.

Na kraju, dozvolite mi da završim rečima našeg čuvenog reditelja Kokana Mladenovića – u zemlji u kojoj budžet za kulturu počinje nulom, vlast misli da su građani nula. Hvala vam.
Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo čuli da Vlada najveći deo našeg novca koji je namenjen javnim investicijama namerava da potroši na samo dva projekta, a to su EKSPO i izgradnja nacionalnog stadiona. Obe ove investicije u stvari predstavljaju samo dve različite strane jedne iste medalje, a to je zlatna medalja za korupciju koju bi trebalo da nosi ili makar da dodeljuje laureatu ministar u Vladi gospodin Siniša Mali.

Ministar Mali je juče ovde pred nama rekao, citiraću: „Da, porasle su kamatne stope, ali mi te kamate želimo da nosimo i mi te kamate možemo da nosimo“. Sve bi ovo bilo u redu, gospodine Mali, da vi niste planirali da 2% BDP-a Srbije date bankama, što je 65% više novca od onog novca koji nameravate da date za subvencije poljoprivrednicima. Ono što je još gore u svemu ovome jeste da ćemo ove kamate bankama vraćati za finansiranje projekata kao što je delfinarijum, kao što je nacionalni stadion i kao što je stvaranje uslova „Rio Tintu“ da lakše može da nam raskopa Srbiju.

Možda je ovo sve sa stanovišta Vlade negde i logično, jer ukoliko „Rio Tinto“ bude kopao, nikakav budžet za poljoprivredu više nam neće biti neophodan. Podsećam vas da je danas poljoprivreda najveći poslodavac u Srbiji, gde oko petsto hiljada malih gazdinstava hrani oko milion i zapošljava oko milion i trista hiljada ljudi.

Juče smo od ministra Malog ovde čuli i rečenicu: „To nije samo stadion, to je motor razvoja. Sport je odavno prestao da bude sport, to je sada biznis, mi hoćemo da radimo i hoćemo da zarađujemo novac“. Ja verujem da ministar Mali ovo i misli, jer će novac od ove izgradnje ići drugarima iz njegovog telefonskog imenika, ići će „Galensu“, Zvonku Veselinoviću, „Milenijum timu“, „Konkord Vestu“ i samo se pitam zašto u tom telefonskom imeniku, ministre Mali, odavno nema ministra Vesića, jer bilo bi logično da nam gospodin Vesić priča o kapitalnim investicijama, a ne ministar finansija.

Moram da pitam ovde sve članove Vlade – da li je tačno da je Vlada naručila studiju tržišne opravdanosti izgradnje ovog stadiona? Da li je tačno da u toj studiji piše da Srbiji ovakav stadion ne treba i da se nikada neće isplatiti? Da li je to razlog zašto ta studija nikada građanima nije predstavljena?

(Radoslav Milojičić: Pa možda da ne gradimo ni škole, jer se ne isplati.)

Upravo zbog toga što sada govorite odluka Vlade je utoliko besmislena, dobro da ste školu pomenuli.

Zato što u Srbiji mimo grada Beograda ima 370.000 osnovaca i svih 370.000 osnovaca plaća svoje udžbenike za osnovno školsko obrazovanje. Ova milijarda evra, Vlada planira da baci na ovaj besmisleni projekat, je dovoljno da 22 godine svi osnovci u Srbiji dobijaju besplatne udžbenika.

Sada ne možemo da se ne zapitamo zašto ministar Mali i dalje insistira na ovakvom projektu? Insistira zato jer projekat EKSPO u potpunosti ukida odredbe Zakona o javnim nabavkama. To znači da će novac za izgradnju ići tačno tamo gde ga ministar Mali pošalje. Da je isti ovo što ja govorim danas ovde, verovatno najbolje zna bivša ministarka, gospođa Dana Grujičić koja je pred kamerama rekla – da šest meseci tenderi u zdravstvu ne mogu da prođu, da ljudi čekaju lekove i medikamente, jer se gospodin Mali ne javlja na telefon.

Da li je to gospodine Mali zbog toga što Dana Grujičić nije htela da radi „Magna farmom“, a vi ste tamo hteli novac da preusmerite. Zato građani ministar brani svoje čedo i zato ministar brani EKSPO, jer je EKSPO garant da će novac svih nas završiti u onim džepovima u koje ih ministar pošalje. Hvala vam.
Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani i građanske Republike Srbije, mi već sedam dana ovde u Domu Narodne skupštine slušamo kako predstavnici Vlade, svi do jednoga, danas me je ministar Starović podsetio na to, izgovaraju – vi ste protiv da se mi zadužimo. Gospodo ministri, ne zadužujete se vi. Mi nemamo ništa protiv da se vi privatno zadužiti gde god i kako god hoćete, mi imamo protiv da vi zadužite građane Republike Srbije za investicije koje su potpuno neopravdane i nepotrebne.

Što se tiče planiranog zaduživanja za Nacionalni stadion, poslanici Narodnog pokreta Srbija Miroslava Aleksića glasaće protiv ovog i zato smo i podneli amandman, jer je Vlada naručila prethodnu studiju tržišne opravdanosti ovog zaduživanja i nikada je nije predstavila građanima, a nije predstavila građanima zato što studija koju je Vlada naručila kaže da je neopravdano graditi ovaj predimenzionisani stadion.

U toj studiji se kaže da je poseta utakmica domaće lige kod nas 3.000 - 4.000 ljudi, da je prosečna poseta na utakmicama kada igra reprezentacija oko 13.000 ljudi, ali se kaže – dimenzionisaćemo troškove na 52.000 sedećih mesta zbog insistiranja naručioca na 62.500 mesta. To je Vlada tražila od njih.

Zašto ovakav zajam gura građane Srbije u dužničko ropstvo? Vlada predlaže da uzmemo 360 miliona evra od jedine banke koja je u većinskom vlasništvu iste te Vlade, da se posao za izgradnju ovog stadiona dodelila prema pravilima EXPO-a, a to su pravila koja potpuno suspenduju Zakon o javnim nabavkama, pogađate firmama koje su bliske SNS-u, a najkriminalniji deo jeste da otplata kreće posle grejs perioda od tri godine, negde krajem 2027. godine, u vreme kada SNS više ne bude na vlasti, kada bude prošao novi ciklus izbora.

Tada će građani vraćati dugove ne za izgradnju vrtića, bolnica, škola i svega što je neophodno, vraćaće dugove za novac koji je bez javnih nabavki dat direktno firmama bliskim SNS-u i to je razlog zbog koga ćemo glasati protiv ovakvog predloga.

Hvala vam.
Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani i građanke Srbije, a naročito Šumadinci, za vas imam jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra vest jeste da ukoliko dođe do ovog zaduživanja, konačno će možda biti rešen deo saobraćajnih gužvi oko Kragujevca.

Ono što loša vest jeste da SNS apsolutno ne planira izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca u interesu građana Kragujevca, već u svom ličnom interesu. Zašto? Prvo, SNS po celoj Srbiji gradi puteve na koje se obavezao „Rio Tinto“. Ovaj put ima za cilj samo da omogući lakšu eksploataciju sa teritorije Rekovca, Knića i Aranđelovca. Drugo, ovo će biti jedna od najskupljih obilaznica ikada izgrađenih u Srbiji. Po rečima predsednika, kada je gostovao pre neki dan u Kragujevcu, ona će koštati negde oko 500 miliona evra. To znači neverovatnih 22,7 miliona evra po kilometru. Pitamo se za šta ide toliki novac za građenje obilaznice kroz ravnu Šumadiju ili za finansiranje korupcije i finansiranje unutrašnjeg rata koji neskriveno besni unutar SNS, jer je već svima jasno da ministar Bratislav Gašić i Zvonko Veselinović polažu tapiju na uvoz nafte sa crnog tržišta iz nelegalne države Kosovo i Metohija, čija nafta se koristi kao baza za izgradnju asfalta koja se kasnije ugrađuje u srpske puteve. Što je veća cena koštanja, to je više novca za SNS.

Sada Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić neće glasati za ovaj predlog zakona isključivo zbog toga što građani Kragujevca neće dobiti, ako dobiju ovako skupu obilaznicu. Ako obilaznica bude plaćena 500 miliona evra, neće dobiti moderan klinički centar, neće biti opšte bolnice koja može da rastereti klinički centar, neće se izmestiti pruga iz centra grada i deponija će ostati tamo gde jeste, samo još veća i sve opasnija. Hvala.
Hvala predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, a naročito vi koji živite u Zlatiborskom okrugu, ja ću danas kao vaš predstavnik u ovom domu postaviti nekoliko pitanja.

Prvo, imam pitanje za ministra Gorana Vesića. Zašto još uvek nisu započeti radovi na izgradnji tunela ispod tunela prevoja Kadinjača, koji treba da spoji Bajinu Baštu i Užice, te da li će uopšte i kada će radovi krenuti.

Ja bih podsetio sve građane Republike Srbije da je predsednik u svom predizbornom programu u Bajinoj bašti i Užicu 2022. godine izjavio – u pitanju je 50 minuta odvratnog puta između Bajine bašte i Užica, zbog čega ljudi u Užice ne idu često, niti iz Užica i drugih mesta dolaze u Bajinu Baštu i rešićemo to tunelom ispod Kadinjače za samo dve godine. Jedino što u svom obraćanju predsednik nije slagao jeste da je u pitanju zaista 50 minuta odvratnog puta. Međutim reče predsednik da niko zbog ovog u Užice ne ide. Ja se pitam šta o tome mislite svi vi građani vas 87 koji svaki dan prelazi ovaj put da bi išlo na svoje radno mesto iz Bajine Bašte u Užice.

Takođe se pitam šta mislite o ovome svi vi koji idete u Osnovni sud, Privredni sud, u Tužilaštvo, u poresku upravu koji odlazite kod svojih rođaka.

Odavde proizilazi i pitanja za ministra zdravlja Zlatibor Lončara.

Da li znate, ministre, da ovim odvratnim putem svako dan 42 ljudi ide na dijalizu, jer nema uslove za dijalizu u Bajinoj Bašti?

Da li znate ministre da je visinska razlika između Bajine Bašte i prevoja Kadinjača gotovo 300 metara? Da li znate da svi naši dragi bližnji koji kada dožive srčane probleme i kada krenu u opštu bolnicu Užice, preko 50% njih ne stigne do Užica jer premine na Kadinjači, zbog ove visinske razlike? Ne verujem da znate, ali nažalost mnogi ljudi koji gledaju ovaj prenos to znaju.

Da li možete da pretpostavite kako izgleda trudnicama u zadnjim nedeljama trudnoće kada dva, tri puta sedmično moraju da idu na kontrolni ultrazvuk u Užice? Da li znate kako izgleda kada pukne vodenjak u Bajinoj Bašti, a najbliže porodilište je u Užicu? Verujem da ne znate.

Da li znate, ministre, da je zdravstvenu negu gotovo nemoguće dobiti u Bajinoj Bašti, u Novoj Varoši, u Sjenici, u Priboju? Da li znate da kada dođete u Užice često se ispostavi da skener ne radi, a da tu uslugu koju ne možete da dobijete u bolnici, možete dobiti u privatnoj praksi u roku samo od pola sata za desetak hiljade dinara?

Ali, da se vratim ministru Goranu Vesiću. Ministre, potpisali ste Memorandum o saradnji sa kineskim izvođačem, sa „Powerchina“. Kaže se da je trenutno u pitanju pogađanje oko cene i da je samo pitanje cene da bi se potpisao komercijalni ugovor.

Koliko će, ministre, ovo pogađanje da traje? Pošli smo od 50 miliona evra, došli smo do 92 miliona evra i još uvek se pogađamo koliko će koštati 1.200 metara tunela. Da li treba da dođemo do 100 hiljada evra po jednom metru? Da li treba da sačekamo da ostane dovoljno mogućnosti da se svaka SNS firma ugradi i da li uopšte imate predstavu koliko bi se novih puteva, bolnica, vrtića, porodilišta moglo izgraditi od tog novca?

Da vas pitam, ministre, koliko danas košta jedan život? Koliko koštaju suze deteta čiji roditelji ne dođu do opšte bolnice u Užicu ili, ne daj bože, koliko koštaju suze roditelja čije dete tamo ne stigne? Strašno je jer se mi to danas pitamo.

Znate li, ministre, koliko možemo da uradimo za ovih 50 miliona evra koje planirate da ukradete?

Kao narodni poslanik koji dolazi iz Bajine Bašte sam danas pomešanih osećanja. Pitam se da li da očekujem pozitivan odgovor od vas da će se krenuti sa izgradnjom, da će to biti brzo gotovo ili da očekujem da izgradnja neće krenuti, jer svedoci smo da sve rasprave u Domu Narodne skupštine ovih dana idu u smeru izgradnje saobraćajnica koje dugujete Rio Tintu?

Da li je možda nepotpisivanje komercijalnog ugovora samo znak da Bajina Bašta neće biti žrtvovana na mapi Srbije i da naša deca neće živeti pod tonama jalovišta sumporne kiseline?

Da li treba da, moji dragi Bajinobaštani i Užičani, umiranje naših baka, deka, očeva i majki sa srčanim problemima shvatimo kao genetsku normalnost? Da li da ove muke trudnica one shvate kao usud toga gde žive i gde su osuđeni da žive i da svi zajedno budemo srećni sa znanjem da nam put neće raditi Rio Tinto, nema interesa za to? Naravno, da nećemo i naravno da ćemo svi mi u Narodnoj skupštini Srbije kao vaši predstavnici pritiskati i opominjati ministre da moraju da se grade putevi koji ljudima život znače, ali isto tako moramo pominjati da putevi ne mogu i ne smeju koštati basnoslovno, da se ne mogu graditi po interesima stranih kompanija već isključivo prema interesu građana Republike Srbije.

Naravno da ćemo svi mi poslanici Narodnog pokreta Srbije stajati rame uz rame sa ljudima iz cele Srbije koji se protive suludoj ideji raskopavanja Srbije.

Na kraju mog današnjeg obraćanja pitanje za sve članove Vlade, premijera i za predsednika države – da li ste čuli, gospodo, staru srpsku izreku „Tvoje je samo ono što si kupio. Ono što si nasledio, nije tvoje, to je od tvoje dece“.

Gospodo, građani koji su nas glasali i čije interese ovde zastupamo vam poručuju – rudnika neće biti.

Hvala.
Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, poslanici Narodnog pokreta Srbije protive se predloženom zakonskom rešenju za povećanje takse za javni medijski servis. Predloženo povećanje koštanja takse za javni medijski servis predstavlja prevaru građana Srbije, i to najmanje iz dva razloga.

Prvo, postojite svi vi građani koji ovaj prenos Narodne skupštine ove sednice pratite putem svojim TV prijemnika, ali tako što imate uslugu kod provajdera, da li je to kablovska televizija, IP televizija, da li je to „Total TV“, nije važno, uz račun koji dobijate od svojih provajdera vi plaćate cenu koštanja gledanja RTS-a. Paralelno sa time, uz račun za struju, vi takođe dobijate i taksu koju treba da platite i ovaj put direktno ide RTS-u. Na ovaj način vi duplo plaćate uslugu koju najčešće i ne koristite. Sada predloženim povećanjem cena koštanja ove usluge raste za 16,6% i za vas je to inflatorni porez kojim vi finansirate nerad RTS-a za uslugu koju već imate na drugoj strani.

Sa druge strane, postojite i svi vi građani koji nemate tu sreću da možete sebi da priuštite kablovske ili druge operatere, da priuštite veći broj kanala i ovaj prenos pratite putem svojim tv prijemnika i putem svojim antena. Za sve vas ovo je naročito značajno, jer svi vi imate jako male prihode. Vi znate kako je vaš životni standard nizak, znate koliko puta se desilo da na kasi u supermarketu kažete deci – ne moraš danas tu čokoladu kupovati, ostale su dve kockice od juče ili da pomislite – ne mora danas flaša ulja, razvodniću ovo što imam do vikenda i kupiću u ponedeljak novu flašu ulja. Vi ćete takođe plaćati 16,6% veću cenu za javni medijski servis i niko vam na tom RTS-u neće reći da ovo povećanje prati trend sveopšteg porasta cena u Srbiji zbog toga što svake godine za isti novac možete da kupite znatno manje.

Niko vam neće reći da je minimalna penzija u Srbiji oko 25.000 dinara, da je za poljoprivrednike u iznosu od 19.644 dinara. Niko vam neće reći da vas 140.000 prima ovaj minimalni iznos penzije i da bi mogli da izdržite ovo poskupljenje od 16,6% vaša bi penzija odmah morala da poraste makar za 4.000 dinara, a neće porasti.

Zbog svega toga, Narodni pokret Srbije – Miroslava Aleksića predložio je brisanje ovakvog amandmana i nećemo glasati za ovaj predlog. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije i uvažene kolege poslanici, ja bih ovde ukazao na jednu anomaliju koja se tiče celokupnog predloga ovog zakona, a ona se ogleda u sledećoj činjenici. Predlagač ovog zakona je Vlada. Vlada između ostalog ima usvojena i jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa koja u članu 47. stav 2. kažu – ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja i dopunjuje tada se mora doneti novi propis.

Šta znači novi propis? To znači da se mora doneti novi zakon i da taj zakon mora proći celokupnu proceduru koja podrazumeva i raspravu u parlamentu. Umesto novog zakona, mi sada u osnovnom zakonu, koji ima 232 člana, menjamo 86 članova sa obrazloženjem na 42 strane, 37% osnovnog zakona menjamo po proceduri koja je apsolutno drugačija od one koja važi za donošenje novog zakona.

Ono na šta hoću da ukažem ovde jeste da je u materijalu koji nam je dostavljen rečeno da je Narodna banka Srbije sprovela postupak javne rasprave. Pazite sad ovo, Vlada, naravno, na predlog Narodne banke i uz saglasnost Narodne banke koja je sprovela javnu raspravu predlaže zakon po proceduri gde mi kao narodni poslanici nemamo nikakvu kontrolu funkciju u postupku donošenja zakona i jedini način da intervenišemo jeste kroz amandmane, a to je, složićete se, jako skučen prostor za manevar. Kada znamo da se sve ovo događa na sednici koja ima 60 tačaka dnevnog reda, kada znamo da je sa svesrpskom deklaracijom pokriveno tri milijarde evra zaduživanja i kada znamo da ovaj zakon predstavlja podlogu gde će se i kako taj novac prelivati, onda je potpuno jasno da moramo izraziti sumnju u opravdanost ovakvog zakonskog rešenja. Hvala.
Hvala.

Predsedavajuća, ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine, gde je rečeno da govornik na sednici Narodne skupštine dužan i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, zabranjeno neposredno obraćanje, nije dozvoljeno uvredljivo izražavanje o drugim članovima ovog doma itd.

Ja bih vas napomenuo da članove Vlade ne biraju građani koji ovo gledaju, članove Vlade bira ovaj dom.

Ove članove Vlade neki su birali, neki smo glasali i protiv, ali ono što je apsolutno nedopustivo jeste da gost dođe u naš dom, pozvan da odgovara na naša pitanja da nam objasni zašto mi danas treba da glasamo ili da ne glasamo za one akte koja Vlada predlaže, a da član Vlade, odgovarajući onome koga je postavio i koji ima zakonska ovlašćenja da kontroliše, se obraća rečima da su plaćenici i izdajnici i tako nešto, to je apsolutno nedopustivo ponašanje.

Hvala vam.
Hvala.

Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, slušajući juče ekspoze gospodina Miloša Vučevića i njegov plan za sastav Vlade i za rad buduće Vlade, predamnom se stvorila jedna slika. Stvorila se slika čoveka predsednika države koji sedi u fotelji, na svojoj hacijendi, recimo u Jajincima, kako ubacuje u džuboks novac da mu tri, četiri sata svira muziku, njegove želje, čestitke i pozdrave kako bi popravio svoje raspoloženje. Pomislio sam da gospodin Vučević i ja ne živimo u istoj zemlji, jer Srbija danas zaista jeste duboko podeljena zemlja.

Srbija je danas zemlja koja živi najmanje tri paralelne realnosti. Prva realnost je realnost svih nas običnih ljudi. To je realnost koju svaki građanin spozna kada dođe na kasu u supermarketu, kada otvori svoj novčanik i vidi da danas mnogo manje može da kupi za isti novac za koji je protekle godine mogao da kupi mnogo više. To su oni građani koje opterećuju javni izvršitelji, koje opterećuju javni beležnici, koje opterećuju nameti, akcize i porezi.

Svi vi, dragi građani, dobro znade da smo sada u periodu praznika, kada je pred nama Vaskrs, kada je pred nama period kada ćemo decu slati na one jednodnevne ekskurzije, na one rekreativne nastave i svi vi dobro znate koliko to košta. Ali, ovi ljudi koji ovakav ekspoze pišu, nemaju pojma koliko je teško svojim porodicama ovako obične i normalne stvari prilagoditi.

Druga realnost jeste život Aleksandra Vučića i svih onih koji su okupljeni oko njega i oko SNS. To su svi oni ljudi koji kroz razne koruptivne poslove iz budžeta Republike Srbije, a na štetu građana, ispumpavaju ogroman novac. Danas je Miroslav Aleksić govorio da je samo na deonici puta Ruma-Šabac ispumpano neverovatnih 25 miliona evra, 15 miliona, plus 10 miliona za SNS.

Sada pitanje za ministra, gospodina Malog. Gospodine Mali, budući da ste, kako kažete, jedini i glavni bankar ove zemlje, ali rekao bih i bankar porodice, da li ste našli način da platite porez na ovih 25 miliona evra, jer je to jedini način da novac stečen kriminalom upumpate u legalne i normalne tokove?

Na kraju, postoji i treća realnost u Srbiji. To je ružičasta realnost koju nam članovi SNS i ljudi okupljeni oko njih serviraju sa medija sa nacionalnim frekvencijama. Cilj je da ubede građane ove zemlje da mi živimo u doba prosperiteta, da živimo normalnim i dobrim životnim standardom i da je ovde sve normalno.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je Vlada iz 2022. godine trajala jedva dve godine, nije izdržala pun mandat? Ta Vlada nije bez razloga trajala dve godine. Trajala je zato što je postojala katastrofalna kosovska politika, zato što je životni standard sve lošiji i lošiji, zato što Rio Tinto na velika vrata. Na kraju krajeva, setite se, sutra je 3. maj, sutra je Veliki petak, tužan dan u hrišćanstvu, ali sutra je i godišnjica „Ribnikara“. To vlast nije ni pomenula ničim do danas.

Katastrofalna politika ogleda se u tome što buduća Vlada treba da ima ponovo 31 ministarstvo i treba da imamo pet ministara bez portfelja, 31 ministarstvo, 31 kabinet. U 31 ministarstvu imamo zamenike, imamo državne sekretare, imamo službena vozila, imamo putovanja, imamo hotele, imamo reprezentaciju i imaćemo Vladu u kojoj čovek koji nije ministar, a koji je na crnoj listi SAD, Aleksandar Vulin, nema ministarstvo. On nije čak ni ministar bez portfelja, a biće potpredsednik Vlade. To nema veze sa zdravim razumom. To je samo partijsko uhlebljavanje i namirivanje i ništa više od toga.

Takođe, gospodin Martinović, kakve veze on ima sa poljoprivredom? Kakve on veze ima sa srpskom malinom, sa uzgojem stoke, sa mlekom, sa poljoprivredom kao razvojnom šansom Srbije? Pa, nema nikakve. Može imati samo dve veze. Jedna veza, jeste, u pravu ste, gospodine Rističeviću, jedna veza jeste da izmišljenim ružičastim investitorima iz arapskog sveta pokloni još malo zemljišta što nam je preostalo ili druga da pod stare dane nauči da drži motiku. Treću vezu nema.

Naravno, ovde ne mogu a da ne spomenem Maju Popović, bivšu i buduću ministarku pravde, moju koleginicu, koja očigledno ima samo jedan zadatak, a to je da pravosuđe ostane botoksirano i anestezirano i da ne reaguje ni u jednom jedinom slučaju.

Na kraju, moram da pomenem dva bisera u kruni golog cara, to su gospođa Tatjana Macura i gospođa Milica Stamekovski, koji treba samo da kažu svima nama, a i vama, građanima ove zemlje, da car može sve da kupi, da car vuče konce i da se car u ovoj zemlji pita.

Sa našeg stanovišta, sa stanovišta Narodnog pokreta Srbije, ovo je glomazna, predimenzionisana, rasipnička Vlada, skrojena isključivo za potrebe partijske države i neće raditi u interesu građana Srbije.

Mi ćemo, naravno, glasati protiv ovakve Vlade. Hvala.