| 24.07.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima |
u proceduri
|
| 15.06.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
Hvala. Izvinite za ovu zabunu malopre.
Ovim amandmanom mi praktično tražimo da se u članu 11. briše stav 6. i predlažemo da se taj deo briše zbog toga što na taj način javnost ostaje uskraćena za određene informacije koje su od značaja za zdravlje građana. Kao osnov za neobjavljivanje ovih podataka u Zakonu se navodi ugroženost nacionalne bezbednosti. I tu ne bi bilo ništa sporno da mi ne svedočimo praksi da se taj pojam često tumači jako široko, odnosno da ga tumači ko kako hoće, pa neke stvari ostaju u mraku.
Ja neću podsećati kako je to izgledalo, recimo, za vreme epidemije kovida, ali ću vas podsetiti na slučaju iz maja 2024. godine i požara na deponiji "Duboko" u okolini Užica. Građani Užica i okolnih mesta su ostali uskraćeni za informacije, počeli su protesti dok je zagađenje trajalo, čak su i u školama, u nekim od škola u Užicu, izdata neka uputstva da đaci ne treba da izlaze na odmore. Elem, zbog svih tih stvari i zbog nedostatka informacija, u Užicu je vladao haos dosta dugo i on se do kraja nikada nije smirio.
Koliko su važne tačne i ispravne informacije možemo videti iz ovoga što je gospođa ministarka Pavkov i pre neki dan rekla o gašenju individualnih ložišta. Vi ste, ako ne greši ministarka, rekli da je u protekle četiri godine zamenjeno 5.436 individualnih ložišta, što bi sve bilo okej da smo saznali podatak i koliko uopšte ima ukupno tih individualnih ložišta. To je isto jedan primer zbunjivanja javnosti. Procena je da ih samo u Beogradu ima preko 400.000, a da ih u celoj Srbiji ima preko milion i po. To bi značilo da ako mi nastavimo da po jednom olimpijskom ciklusu rešimo pet-šest hiljada, da nam treba jedno hiljadu godina da rešimo taj problem.
Ali nije to suština ovog amandmana. Suština ovog amandmana jeste da se pojača poverenje građana, tako što će se eliminisati mogućnost da neke informacije ostanu nedostupne. U obrazloženju sam video da ste i spominjali Arhusku konvenciju,
3/3 MZ/MJ
koju je Srbija ratifikovala. I ja vas molim da sve te međunarodne akte tumačite na način slobodnije i šire, zbog potrebe javnosti da bude uključena u čitav taj proces, da bismo podigli poverenje u sve ono što pokušavate da uradite. Hvala.
Hvala.
Predloženi amandman podrazumeva da menjamo stav 1. u članu 12. kao da i nakon stava 5. dodaje se potpuno novi član. Tim intervencijama želimo da osnažimo institut izveštaja o početnom, odnosno zatečenom stanju. Da bi u tome uspeli po našem dubokom uverenju neophodno je da te izveštaje rade isključivo akreditovane laboratorije i uz prisustvo inspektora prilikom uzrokovanja koje se sprovodi. Ovaj amandman posebno dobija na značaju, ako znamo da pojedine kompanije koje pripadaju potencijalno velikim zagađivačima, odnosno pripadaju industriji koja se smatra za potencijalno velike zagađivače, praktično uživaju jedan potpuno specijalan status u Srbiji, da ne eh-teritorijalan. Mislim na fabriku guma, recimo Ling Long koja je opasna zidinama i u kojoj da bi građani Srbije mogli da vide unutra šta se dešava moraju da dižu dronove, a da bi organi ušli moraju da se najave rukovodstvu firme.
Samo preciznim utvrđivanjem zatečenog stanja imaćemo pouzdanu tačku barem za praćenje budućeg zagađenja, ako već nemamo ni podatke, a verovatno ni mehanizme da izmerimo kolike se efekte na životnu sredinu, odnosno zdravlje ljudi imali ti zagađivači do sada.
Hvala. Predsedavajuća, ako mi dozvolite, ja bih samo pošto je slično i tiče se rokova, govorio i o članu 15. i članu 17. da ekonomišemo malo i sa vremenom. Znači član 15. predviđa produženje roka u kome je javnost zainteresovana i organi i organizacije mogu dostaviti mišljenje na uredan zahtev za izdavanje dozvole sa 20 na 30 dana i nastojimo produžiti, a član 17. se tiče nacrta za dozvole gde taj mogućnost da javnost reaguje na to da produžavamo sa 15 na 30 dana.
Da se razumemo, niko nije protiv ideje da se pritiskom i usklađivanjem rokova, sistem učini efikasnijim i da brže radi, ali ako to radimo na uštrb vremenskog intervala, gde je uključena javnost možemo se s pravom pitati da li je intencija zakonodavca da javnost isključi iz čitavog ovog procesa i posebno ako uzmemo u obzir obim dokumentacije i složenost procesa o kome se radi. Šta to znači, to znači da otvaramo jedan prostor u kome se skraćuje mogućnost da bilo ko interveniše te se te dozvole mogu izdavati u mraku što je uvek u teoriji, a na žalost u Srbiji i u praksi, prosto produktivan za koruptivne dilove, po kome ovaj režim nije da nije poznat.
To ne kažem ja, nego zvanični podaci međunarodnih institucija, a na kraju krajeva to kaže i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada priča o tašna mašna i ministrima.
Sve u svemu, jako je važno da produžim rokove u kome javnost može da bude uključena u taj proces, što je način, ako ne da korupciju eliminišemo, onda barem da je smanjimo.
Nema govora na sednicama odbora.