Hvala. Izvinite za ovu zabunu malopre.

Ovim amandmanom mi praktično tražimo da se u članu 11. briše stav 6. i predlažemo da se taj deo briše zbog toga što na taj način javnost ostaje uskraćena za određene informacije koje su od značaja za zdravlje građana. Kao osnov za neobjavljivanje ovih podataka u Zakonu se navodi ugroženost nacionalne bezbednosti. I tu ne bi bilo ništa sporno da mi ne svedočimo praksi da se taj pojam često tumači jako široko, odnosno da ga tumači ko kako hoće, pa neke stvari ostaju u mraku.

Ja neću podsećati kako je to izgledalo, recimo, za vreme epidemije kovida, ali ću vas podsetiti na slučaju iz maja 2024. godine i požara na deponiji "Duboko" u okolini Užica. Građani Užica i okolnih mesta su ostali uskraćeni za informacije, počeli su protesti dok je zagađenje trajalo, čak su i u školama, u nekim od škola u Užicu, izdata neka uputstva da đaci ne treba da izlaze na odmore. Elem, zbog svih tih stvari i zbog nedostatka informacija, u Užicu je vladao haos dosta dugo i on se do kraja nikada nije smirio.

Koliko su važne tačne i ispravne informacije možemo videti iz ovoga što je gospođa ministarka Pavkov i pre neki dan rekla o gašenju individualnih ložišta. Vi ste, ako ne greši ministarka, rekli da je u protekle četiri godine zamenjeno 5.436 individualnih ložišta, što bi sve bilo okej da smo saznali podatak i koliko uopšte ima ukupno tih individualnih ložišta. To je isto jedan primer zbunjivanja javnosti. Procena je da ih samo u Beogradu ima preko 400.000, a da ih u celoj Srbiji ima preko milion i po. To bi značilo da ako mi nastavimo da po jednom olimpijskom ciklusu rešimo pet-šest hiljada, da nam treba jedno hiljadu godina da rešimo taj problem.

Ali nije to suština ovog amandmana. Suština ovog amandmana jeste da se pojača poverenje građana, tako što će se eliminisati mogućnost da neke informacije ostanu nedostupne. U obrazloženju sam video da ste i spominjali Arhusku konvenciju,

3/3 MZ/MJ

koju je Srbija ratifikovala. I ja vas molim da sve te međunarodne akte tumačite na način slobodnije i šire, zbog potrebe javnosti da bude uključena u čitav taj proces, da bismo podigli poverenje u sve ono što pokušavate da uradite. Hvala.

Hvala.

Predloženi amandman podrazumeva da menjamo stav 1. u članu 12. kao da i nakon stava 5. dodaje se potpuno novi član. Tim intervencijama želimo da osnažimo institut izveštaja o početnom, odnosno zatečenom stanju. Da bi u tome uspeli po našem dubokom uverenju neophodno je da te izveštaje rade isključivo akreditovane laboratorije i uz prisustvo inspektora prilikom uzrokovanja koje se sprovodi. Ovaj amandman posebno dobija na značaju, ako znamo da pojedine kompanije koje pripadaju potencijalno velikim zagađivačima, odnosno pripadaju industriji koja se smatra za potencijalno velike zagađivače, praktično uživaju jedan potpuno specijalan status u Srbiji, da ne eh-teritorijalan. Mislim na fabriku guma, recimo Ling Long koja je opasna zidinama i u kojoj da bi građani Srbije mogli da vide unutra šta se dešava moraju da dižu dronove, a da bi organi ušli moraju da se najave rukovodstvu firme.

Samo preciznim utvrđivanjem zatečenog stanja imaćemo pouzdanu tačku barem za praćenje budućeg zagađenja, ako već nemamo ni podatke, a verovatno ni mehanizme da izmerimo kolike se efekte na životnu sredinu, odnosno zdravlje ljudi imali ti zagađivači do sada.

Hvala. Predsedavajuća, ako mi dozvolite, ja bih samo pošto je slično i tiče se rokova, govorio i o članu 15. i članu 17. da ekonomišemo malo i sa vremenom. Znači član 15. predviđa produženje roka u kome je javnost zainteresovana i organi i organizacije mogu dostaviti mišljenje na uredan zahtev za izdavanje dozvole sa 20 na 30 dana i nastojimo produžiti, a član 17. se tiče nacrta za dozvole gde taj mogućnost da javnost reaguje na to da produžavamo sa 15 na 30 dana.

Da se razumemo, niko nije protiv ideje da se pritiskom i usklađivanjem rokova, sistem učini efikasnijim i da brže radi, ali ako to radimo na uštrb vremenskog intervala, gde je uključena javnost možemo se s pravom pitati da li je intencija zakonodavca da javnost isključi iz čitavog ovog procesa i posebno ako uzmemo u obzir obim dokumentacije i složenost procesa o kome se radi. Šta to znači, to znači da otvaramo jedan prostor u kome se skraćuje mogućnost da bilo ko interveniše te se te dozvole mogu izdavati u mraku što je uvek u teoriji, a na žalost u Srbiji i u praksi, prosto produktivan za koruptivne dilove, po kome ovaj režim nije da nije poznat.

To ne kažem ja, nego zvanični podaci međunarodnih institucija, a na kraju krajeva to kaže i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada priča o tašna mašna i ministrima.

Sve u svemu, jako je važno da produžim rokove u kome javnost može da bude uključena u taj proces, što je način, ako ne da korupciju eliminišemo, onda barem da je smanjimo.

Hvala.

Član 106. i član 107. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Govornik na sednici Skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Poštovana predsedavajuća, mi tri dana slušamo jedne te iste rečenice o tome šta se dešavalo 2011, 2017. godine, ko je kada i kako predlagao zakone, koja ministarstva su osnivana i koja ministarstva su raspuštana od jedne ministarke koja o svemu priča onako kako, ja sam je sad prepoznao, da spomenem i premijera Macuta kada je rekao da ima ministara koji bi uradili sve samo za svoj lični pi-ar. Izgleda da je mislio na nju i nije nikakav problem kad to ne radi ovde i kad nas satima… Sada bi trebalo sabrati koliko je od juče pričala i koliko je puta ponovila jedne te iste rečenici koje nemaju apsolutno nikakve veze za zakonom koji je važan i koji je na dnevnom redu.

Ja vas najljubaznije molim da zamolite ovu ministarku da se drži dnevnog reda, da prestane sa tim komparacijama šta je i kada bilo i da probamo da završi ovo na način kako sam ja juče i završio svoj govor, moleći još jednom da se izvesni amandmani na ovaj zakon usvoje da bi izašli u susret svima kojima je naša podrška potrebna. Hvala.

Hvala vam.

Pre nekoliko dana počelo je emitovanje treće sezone telenovele „izbor Saveta REM-a“. U prve dve sezone bilo je svega i svačega, ali nije bilo neizvesnosti. Dakle, REM-a nije planirao niko da bude i REM nije ni izabran. Sada smo na početku te treće sezone u kojoj gledamo zloupotrebu Instituta autentičnog tumačenja zakona.

35/3 MT/VZ

Režim građanima ovim Predlogom autentičnog tumačenja poručuje da niko osim njih u Srbiji ne zna ni da čita, ni da misli. Zato je važno da se vratimo činjenicama.

U ovoj Skupštini izabrali smo osam članova Saveta REM-a. Četiri člana su podnela ostavke ovoj Skupštini, pa im je mandat prestao. Odbor za kulturu i informisanje je te ostavke konstatovao i raspisao novi konkurs za te četiri kategorije. Ovim je nastupila pravna posledica koju je nemoguće poništiti. Nema te gumice, ni tog tumačenja koje može to da obriše.

Da prevedem ja to sad vama – sve što piše u ovom tumačenju je negacija zakona, ali i logike i to traje više od 600 dana. Nema REM-a, a za to vreme predstavnici režima televizije koriste kao svoje profile na društvenim mrežama, pričaju šta hoće, kad hoće i koliko hoće.

Ovo su manje-više radili i pre toga, dok smo kao imali REM koji je funkcionisao pod budnim okom bivše direktorke Zekić. I ovoga treba da budu svesni svi koji nas ubeđuju kako je bolje da imamo bilo kakav REM. Bilo kakav REM smo imali i takav REM nam ne treba. Srbiji je potreban funkcionalan REM, izabran u skladu sa zakonom. Bez toga dobićemo nejaki ili krnji REM, i to je od početka bila ideja onih koji bi da REM postoji na papiru, ali da ne radi.

Ova namera se najbolje vidi kada predstavnici vlasti kažu da oni ne daju REM, da odnos treba da bude 7:2, ali predsednik je dobar čovek pa, evo, daće nam 5:4. U Zakonu o elektronskim medijima nema dobre volje jednog čoveka, nema vaših, naših kandidata, ali u ovom procesu zakon je zgažen. Zato danas slušamo da REM ne može da uradi ništa i da ne služi ničemu. Ne znam zašto ga onda biramo.

36/1 VS/LjL 16.40 – 16.50

Zato slušamo da su platforme za širenje laži i mržnje, koje se lažno predstavljaju kao mediji, sprečile građanski rat, da su građanski rat sprečili oni koji su kao onaj policajac Gavrilo u "Tri karte za Holivud" navijali da policija bije narod, oni koji za svakog neistomišljenika kažu da je ustaša, antisrbin, izdajnik, lopov, itd. Oni huškaju ljude na ljude. Izbor za REM ste pretvorili u poslednju liniju odbrane tih i takvih.

Zbog svega ovoga, ni na kraju ove sezone neće biti REM-a. Možda nešto napravite, nešto izaberete, neko krnje telo bez legitimiteta i sposobnosti da radi svoj posao. Takav REM neće biti ni funkcionalan, a neće ni odmrznuti evropski put Srbiji. Takav REM će zapravo biti prepreka u uspostavljanju normalnosti.

Ja sam sada još nešto hteo da vam kažem o ovim vašim šatorima koje pravite po Srbiji, ali neću. Neću, jer sam danas dobio poruke od ljudi kojih se tiče zakon roditelj negovatelj. Ja ću sada, bez obzira na sve, na kraju svog izlaganja, vas sve zamoliti da usvojite amandmane i proširite obuhvat. Molim vas, ljudi, hajde da uradimo to, da uradimo jednu dobru stvar za građane. Hvala.

Hvala.

Imam dva pitanja za Đuru Macuta. Prvo – čime se u Vladi bavi ministar Starović? Drugo – u čije ime govori Starović, pošto Starović neodoljivo podseća na glavni lik iz kultne predstave „Radovan treći“ koji sebe opisuje rečenicom – ne znam ni ko sam, ni gde sam, ni zašto sam ovde?

Prvo ću podsetiti građane o kom Staroviću je reč. Radi se o čoveku koji je nekada bio vatreni antikomunista i obožavalac Vuka Draškovića, a onda je brzinom munje došao do toga da je danas ljubitelj Komunističke partije Kine i Aleksandra Vučića. Radi se o tašna–mašna kombinacija ministra, kako ga je nazvao njegov aktuelni šef Vučić, zbog toga što firme povezane sa njegovom sestrom od kada je on zaseo u ministarsku fotelju dobijaju više milionske poslove na nameštenim tenderima. Radi se o čoveku koji je jedan od osnivača Centra za društvenu stabilnost, koji proganja i targetira režimske neistomišljenike, novinare, profesore, umetnike. Taj centar je, da vas podsetim i zvanično, jedan od stubova antievropske propagande u Srbiji.

Kada sam sve podsetio o kome je reč, da se vratimo na pitanja. Pitanje – čime se bavi ministar Starović postavljam jer mu na vizitkarti piše ministar za evropske integracije. To znači, a tako piše i u Zakonu o ministarstvima, da se bavi, citiram: „poslovima državne uprave i sa njima povezanim stručnim poslovima koji se odnose na proces pristupanja Srbije EU“.

U skladu sa ovim, kad bih vas pitao gde je službeno putovao Starović u poslednje vreme vi bi verovatno i logično odgovorili da je išao u neku evropsku zemlju članicu EU ili nešto slično i pogrešili bi. Starović je u aprilu trknuo do Kine, a u maju je malo posetio Vašington. E sada, na Macutu je red da nam odgovori na pitanje – ko finansira ova ministrova turistička putovanja, koliko nas ona koštaju i šta zapravo Starović radi po Kini i SAD, pošto se evrointegracijama tamo sasvim sigurno ne bavi?

Drugo pitanje – u čije ime govori Starović se odnosi na poruku koju je ministar poslao nemačkom kancelaru Mercu. Da podsetim, Merc je Tivtu na Samitu EU- Zapadni Balkan saopštio novinarima da na sastanku, kome su pored njega prisustvovali predsednik Francuske Makron, predsednica Evropske komisije Fon der Lajen i predsednik Evropskog savete Košta, jasno predočeno Vučiću da Srbija ima otvoren put prema EU ali da mora da odluči gde vidi svoju budućnost, jer balansiranje između Kine, Rusije i Evrope više nije moguće. Starović je u odgovoru poručio Mercu, citiram: „Srbija se neće odreći saradnje sa drugim partnerima“. Da prevedem – Starović je rekao

5/3 MT/MJ

ne EU, jer je upravo usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom koja isključuje politiku sedenja na više stolica jedan od uslova deblokade evropskog puta.

Pošto ministri u skladu sa Zakonom o Vladi, član 26a, imaju obavezu da u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade, predsednik Vlade Macut mora da se smeni ministra Starovića ili da javno prizna da je ova njegova Vlada odustala od punopravnog članstva Srbije u EU bez obzira na skupštinske rezolucije iz 2004. i 2013. godine koje su to potvrdile i definisale.

Jasno je i bez ovoga da Srbija nije na evropskom putu, pa i građani zaslužuju već na Šešeljevoj stranputici koja garantuje samo suze i crne barjake. Zato će Macut nastaviti da ćuti, Starović da govori šta mu Vučić kaže, a Vučić da radi sve što osuđeni zločinac Šešelj sanja.

Pošto Macut nije odgovorio na pitanje o tome zašto ne sme, ni ne prijavi ministre za koje je sam priznao da su korumpirani, ne očekujem odgovor ni na ovo moje poslaničko pitanje, ali zato verujem da će ova poslanička pitanja biti znakovi pored puta koji će vrlo brzo omogućiti da se brže i lakše utvrdi politička, ali i pravna odgovornost za sve koji gaze vladavinu prava, uništavaju institucije i gase profesionalne medije kako bi nastavili da se bogate i bahate kroz koruptivne i kriminalne dilove.

6/1 VS/MP 10.55 – 11.05

I za kraj, dozvolite mi da iskoristim institut poslaničkog pitanja i obavestim ministra Lončara da su udruženja koja se bave problematikom presađivanja organa pristala da zajedno obiđu donor bolnice, kako je on to predložio, te očekujem od njega predlog i kako to da se realizuje. Hvala.

U Srbiji porodice skupljaju novac kako bi u Turskoj obezbedili transplantaciju organa za svoje bližnje, u Srbiji su inovativne terapije koje usporavaju propadanje organa, na primer bubrega, teško dostupne i skupe, u Srbiji donor može biti tetka, ali ne brat ili sestra od tetke, ne prijatelj, kum ili neko drugo blisko lice. Organ može da da samo uzak krug srodnika čime se broja potencijalnih donora sužava dok se svuda u svetu sve čini da se on proširi. Ovako je to pripisao zakon koji je restriktivniji od evropskih zakona i zakona koji je bio na snazi 2018. godine. U Srbiji nema altruističnih donacija koje su nekada jedina nada za pacijente. U 2024. godini imali smo 20 donora, dok su zemlje koje imaju duplo manji broj stanovnika, imale 100 donora. U Srbiji postoji 38 donor bolnica, ali donor daje manje od 10 bolnica, većina tih bolnica nije kadrovski ili tehnički opremljena, da utvrdi moždanu smrt, pa se propušta prilika da se spasi život. Srbiji nedostaju perfuzeri, to su mašine koje omogućavaju da organi duže i kvalitetnije ostanu održivi i da presađeni organ traje duže kod primaoca. Kod nas se organi i dalje drže na ledu.

15/1 JD/MP 12.20 -12.30

U Srbiji za osam godina nije urađena niti jedan ukrštena transplantacija bubrega sa pacijentima koji imaju živog donora, ali nisu kompatibilni. Navodno nemamo dovoljan broj parova, a u praksi pacijenti nisu informisani da postoji ta mogućnost.

Ovako svoje brige i strahove opisuju pacijenti, članovi udruženja „Donorstvo je herojstvo“ i ja danas govorim u njihovo ime.

Ovo je njihova realnost sa kojom se bore da bi živeli. Ti ljudi nisu broj, iako su za nas često nevidljivi. Potrebna im je podrška u njihovoj borbi za život. Jasno je da ne ulažemo dovoljno i da ne koristimo ni postojeće kapacitete. Zbog toga ljudi umiru.

Zakon koji je pred nama ne rešava niti jedan od problema koje sam ovde spomenuo. Moje kolege i ja smo uložili amandmane u dogovoru sa udruženjima i pacijentima, ali to nije dovoljno, posebno ako znamo da vreme za pacijente koji čekaju organe teče brže nego za nas.

Ministar Lončar je juče tražio od nas poslanika da ne mešamo politiku i ovaj zakon. Od njega tražim da zaboravi politiku, da se seti Hipokratove zakletve i da u skladu sa njom hitno organizuje sastanak sa udruženjima pacijenata i odgovori na njihove zahteve. Lično on. Te zahteve ću podliti svim kolegama poslanicima.

Tražim još jednu stvar od ministra, tražim od njega da pazi šta govori, jer kada meša institut pretpostavljene saglasnosti i Etički odbor, to urušava i onako krhko poverenje u sistem donorstva. Hvala.

Hvala.

Sigurno zakon neće rešiti sve i sigurno je potrebno da radimo na promeni svesti. Nisam siguran da ste u prilog tome radili kada ste pitali jedan deo sale ko ima donorsku karticu, a ko nema. Nisam siguran da spremate sve ono što može da se spremi i da bude gotovo kada napokon uspemo i u tome da obezbedimo veći broj donora, a mislim na kadrovsko i tehničko opremanje bolnica.

Nisam i niti ću praviti od ovoga političko pitanje. Vi ste to pokušali da uradite, a da ja ni na jedan jedini način nisam tako nastupao prema vama. Čak ste u onom standardnom maniru krenuli – ko je čitao zakon, ko nije čitao zakon, ali hajde to ću vam oprostiti ovaj put pošto ne znam zašto ste baš toliko nervozni.

I da zaključim, niste doprineli na bilo koji način poverenju u donatorski sistem kada objašnjavate stvari na način koje su problematične i mešate pojmove koji ljudima i onako do kraja nisu jasni, a tu mislim i na ulogu etičkog odbora i na sve ono što je vezano, a moglo bi da dovede do proširenja baze donora. Hvala.

Hvala.

Danima vlast pokušava da celu Srbiju ubedi da su ovi zakoni, koji bi kao trebali da služe da se ispune preporuke ODIHR-a, nastali tako što je jedan poslanik negde naleteo na papir na kome piše – preporuke ODIHR-a. I on se čovek toliko oduševi, sedne i napiše zakone kojim tretira pet od 25 preporuka ODIHR-a. Kako je došao baš do tih pet, ne zna se. Neki kažu da mu se prosula kafa, pa da ove ostale nije mogao da pročita, ali dobro. Svi znamo da se to nije tako desilo i zato da se vratimo činjenicama.

Činjenica je da zakone koji treba da obezbede fer i poštene izbore predlaže pojedinac a ne Vlada, što je u skladu sa zakonom, ali nije sa političkom praksom, pre svega, zbog važnosti teme, pa se može reći da Vlada u ovoj situaciji postupa neodgovorno, što i nije iznenađenje. Ipak, meni je u jednom trenutku palo na pamet da u Vladi možda i nema ovih preporuka ODIHR-a, da ih je spalio Bratina kao što je nekad spalio zastavu EU. Kažu da se, kada čovek vidi nešto na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku, odmah dohvati upaljača. Ali čak i da je super-piroman Bratina spalio sve ove papire, ostale su preporuke u digitalnom obliku, te nije ni ovo. Razlog je jednostavan. Vlada nije predložila ovaj set izbornih zakona jer u Macutovoj Vladi nema političke volje za usvajanje preporuka ODIHR-a. Ne čudi što je nema, jer ministri iz te Vlade, poput ministra Starovića, on je kao zadužen za evropske integracije, on po lekcije o demokratiji ide u Komunističku partiju Kine. Tamo otprilike pokušava i tamo zaista nema preporuka ODIHR-a. Tamo nije mogao ništa vezano za to da čuje.

Zato dok mi ovde pričamo o preporukama ODIHR-a, koordinatori SNS ucenjuju zaposlene od Železnice, preko PIO fonda, pa do „Dunav osiguranja“. Nije više dovoljno da na spisak vaših sigurnih glasova upišete zaposlenog kome pretite otkazom, već sada on mora da upiše i svoje ukućane. Ovo više ne možete da sakrijete. Srbije uz Kambodžu i Obalu Slonovače jedna od tri zemlje u kojima je došlo do najvećeg pada indikatora slobodnih izbora. Srbija spada u grupu od 21 zemlje u kojima je zabeležen porast izbornog zastrašivanja. Zvanično smo izborna autokratija, a to znači da izbori postoje ali nisu ni slobodni, a ni fer. Ovo vam ne kažem ja, ovo vam kaže V-Dem institut.

Dobacuje gospodin, pa ako možete…

Super, razumećete sada kada mi vratite vreme. Da li možete da mi vratite vreme?

Institut V-Dem iz Getenborga.

Takođe, Srbija je najlošije ocenjena u istoriji i najlošije rangirana na listi medijskih sloboda „Reportera bez granica“, može i na engleskom.

I vi nešto pitate? Kasnije mogu da vam objasnim.

32/1 AL/IR 16.20 – 16.30

Sve ovo su direktna dostignuća vaše vlasti. Zato mi danas raspravljamo o izbornim uslovima, a ne, na primer, o konceptu brige za ljude, o kome je tako često slušamo od vas. Koncept SNS-a je da radnici u Srbiji koje rade najviše u Evropi, a najlošije su plaćeni, treba da rade još više.

Mi iz Stranke slobode i pravde imamo neki drugi koncept. Po njemu svi zaposleni na određeno vreme koji rade duže od 12 meseci, a stvarno imaju posao, treba da budu primljeni za stalno, a nedelja treba da bude neradni dan.

Vaš koncept je da deci nudite sigurnost dualnog obrazovanja i pretvarate ih u jeftinu radnu snagu. Naš koncept je da decu treba da zaštitimo tako što ćemo zabraniti korišćenje društvenih mreža mlađim od 16 godina i tako što ćemo uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje.

Ali o tome ne može da se razgovara, ne zato što neko nema plan, ne zato što ovde ljudi koji sede nemaju svoj plan, nego zato što vi ne dozvoljavate da se bilo čiji plan u Srbiji čuje, niti da se ljudi prema tom planu slobodno odrede i to se neće promeniti parcijalnim primenama ODIHR-ovih preporuka, koje je Vučić nazvao budalaštinama i nebulozama.

Prošli put kad ste ovako usvojili set pravosudnih zakona, koje je napisao Šešelj, a potpisao jedan poslanik, ispostavilo se da morate ponovo da pišete, pa sada Srbija gleda kako se igra, te piši-briši.

Šta će biti posledica ovoga što danas radite – to ćemo tek da vidimo, ali šta god da se desi jedna stvar je sigurna promene ne možete da zaustavite. Zadatak svih ljudi koji sede ovde pored mene jeste da nakon svog haosa koji pravite obezbedimo mirnu tranziciju vlasti, jer građani vas neće i zaslužuju mirnu tranziciju vlasti i, znate šta, mi ćemo taj zadatak ispuniti.

Ja ću manje od dva minuta. Pola miliona ljudi je otišlo iz Srbije zahvaljujući tom vašem konceptu. Zahvaljujući tom vašem konceptu Srbija je na listi korupcije pala za 45 mesta u poređenju sa tim vremenom, o kome vi danas pričate. A što se tiče… Molim? Ne razumem.

Da li možete, gospođo Brnabić, da smirite ove ljude koji ulaze-izlaze pa onda pokušavaju da dobacuju i da kao postavljaju pitanja? Evo i dalje to rade. Da li čujete? Pa pitam vas je li čujete, pošto svaki put kada se to dešava se pravite da ne čujete, a svaki put kada neko sa ove strane dobaci bilo šta tvrdite da čujete i onda ste spremni još da traktate, tu obrazlažete šta je ko i kako od nas rekao? Ja bih vas samo molio da primenjujete iste standarde, a na svako pitanje mogu da odgovorim, samo ne mogu kad je horsko.

Dakle, 45 mesta je pala Srbija od trenutka kada je na vlast došla Srpska napredna stranka na rang-listama korupcije. Prema rang-listama koje mere povezanost sa organizovanim kriminalom Srbija je najlošije rangirana u regionu i to vam opet ne kažem ja. To vam kažu međunarodne institucije. Za one koji znaju, ukucaju to na Guglu i sve lepo nađu. Tako da nema razloga, gospodo, da se raspravljate sa mnom. Vi se raspravljate sa tim institucijama i sa činjenicama, a to baš i nije pametno.

Imam nekoliko pitanja za predsednika Vlade Đuro Macuta – da li je predsednik Vlade prijavio nadležnim organima, ministre, zbog kombinacija, što je žargonski izraz za nameštanje tendera, muljanje i korupciju. Ako jeste, ko je, ministre, prijavio? Ako nije zašto nije? Da li je tu odluku doneo sam ili mu je neko „pomogao“?

Zašto postavljam ovo pitanje. Pre više od sto dana predsednik Srbije, Aleksandar Vučić se na sednici Vlade na koju ga je pozvao predsednik Vlade Macut obratio ministrima rečima – a, sve hoćeš lepo da živiš. Vozač, tašna, mašna, sekretarica, kombinacija.

Potom se obratio predsedniku Vlade rečima – jel ne znate, predsedniče Vlade, o čemu je reč? Hoćete da vam ja kažem pred svima? Predsednik Vlade je rekao da zna. To je ponovio i Vučić i o svemu tome postoji snimak, lako ćete ga naći.

Sada ja sve pitam – gde smo mi sto dana nakon toga? Za ministre znamo gde su. Ministri mirno sede u svojim foteljama. Tu je i tašna i mašna i vozač i sekretarica, a Boga mi i kombinacija, znamo i za Macuta gde je. On sedi i ćuti. Dokazao je da zna dobro da ćuti, a Vučić pravi portal da mu građani, verovali ili ne, prijavljuju na portalu bahate naprednjake.

To je valjda njegovo viđenje pravde i nastavak onog cirkusa kada su Šapić i Vesić jedan drugog optuživali za krivična dela i raspravljali se ko je veći lopov od njih dvojice, a Vučić sve je to prekinuo rečima da će tu priču rešiti na stranačkim organima.

Potpuno je jasno da naprednjaci priznaju samo sud svoje partije, te iste partije koja im je i omogućila te kombinacije i taj lopovluk, pa uzmu malo za sebe, malo daju stranci i idemo dalje.

Gde je u svemu tome Srbija? U međuvremenu su došli neki podaci i Srbija je danas zvanično najkorumpiranija zemlja u regionu. U Evropi smo četvrti od pozadi, gori od nas su samo Belorusija, Turska i Rusija. Od 182 zemlje sveta, mi smo na 116 mestu. Pali smo za 45 mesta u poslednjih deset godina vaše vlasti, vlasti Aleksandra Vučića i ostalih.

Prema globalnom indeksu organizovanog kriminala Srbija je takođe najlošije rangirana u regionu, 40 od 44 zemlje koje su posmatrane. Već godinama unazad, tačnije već pet godina unazad najgoru ocenu dobijamo zbog veza države sa organizovanim kriminalom.

Potpuno je jasno da su korupcija i veze sa organizovanim kriminalom sistemski građene, a da je borba protiv njih predstava koja se svodi na jeftine marketinške trikove.

Dokaz za to je što nakon svega predsednik Vlade Macut nije smenio niti jednog ministra. Zato je Macut dužan da odgovori na jednostavno pitanje – da li je ove za koje zna da imaju kombinacije i da su korumpirani ostavio da krade zato što je i on sa njima u kombinaciji ili zato što mu je neko to naredio? Može Macut kao i do sada da

6/3 JD/CG

se pravi da ne čuje pitanja i da mudro ćuti, ali na pitanja Specijalnog tužilaštva za korupciju visokih funkcionera sa tužilačkom policijom koje će biti osnovano nakon smene vlasti će i on, a Boga mi i mnogi drugi morati da odgovaraju.

Dobar dan.

Član 107. povreda dostojanstva.

Gospodin ministar više puta ponavlja da on nema nameru da odgovara na pitanja poslanika, ne misli da je to relevantno. Njemu se pitanja ne dopadaju i onda na ta pitanja ne odgovara, a sa skupštinskog Odbora beži.

Ja sad samo, da nekako probamo da utvrdimo kada i gde možemo dobiti bilo kakav odgovor od gospodina ministra pošto ne postoji institut koji nismo probali da iskoristimo da bi od njega dobili neki odgovor, a dobili smo nula odgovora, baš kao što i danas se pravio ne čuje pitanje mog kolege Peđe Mitrovića o napadu na novinare, što ga pitamo već mesec dana, da se na bilo koji način oglasi o napadima na novinare i eventualno da predstavi bilo kakvu aktivnost ministarstva koja bi zaštitila novinare na ulicama.

Podsećam vas da je u ovoj godini rekordan broj fizičkih napada na novinare po našim ulicama i trgovima. Hvala.

Ne želim.

Hvala vam.

Saglasna sa vama.

Dajem reč ministru Bratini.

Da vam kažem. Ne znam kako nije odgovarao. Imamo dva amandman. Na oba se javio čovek.

Izvolite ministre.