Dete koje se rodilo 2015. godine, kada ste doneli ovaj leks specijalis, danas već uveliko ide u osnovnu školu. Po vašem planu, kako ste vi zamislili to dete će postati punoletno, a vi ćete i dalje oduzimati delove njegovog grada i poklanjati ih takozvanom arapskom investitoru.

Jedno čitavo detinjstvo pod posebnim zakonom donetim za privatni profit niste imali pravo ni prvog dana da proglasite privatno stambeni poslovni kompleks javnim interesom i da zbog njega oduzimate zemlju. Javni interes su škole, bolnice, vrtići, parkovi, putevi i pristupačni stanovi.

1/3 JD/MP

Javni interes nije da država pokloni najvrednije zemljište, plati infrastrukturu, promeni zakone, a da privatni investitor prodaje kvadrate za više hiljade evra i uzima profit. Beograd na vodi nije javni interes to je privatni posao, pljačka nezapamćena.

Pogledajte ovu fotografiju. Siniša Mali, kao da je pokorio Olimp. Nije ni čudo, znao je on koliko novca će ono doneti vama i vašim investitorima. Čovek koji je kao gradonačelnik pregovarao o Beogradu na vodi u čije vreme u izbornoj noći protivpravno srušena Savamala ne stoji ovde on samo na ruševinama kuća, stoji na ruševinama pravne države.

Privatna imovina srušena je pod fantomkama. Policija nije došla da zaštiti građane. Aleksandar Vučić je rekao da iza svega stoje najviši organi gradske vlasti i kompletni idioti. Stoji on, stoji Siniša Mali, Goran Vesić i ostali. Najpre su u noći rušili, zatim su na ruševinama gradili perionicu para. Sada hoće da otimaju još deset godina.

Nećete se vi, gospodo, pitati šta će se u Beogradu dešavati ni 2027. godine, a kamoli 2036. nećete odlučivati ni o jednoj novoj parceli, ni o jednom novom poklon investitoru, ni o novom širenju „Beograda na vodi“.

Posle promene vlasti zaustaviće se dalje širenje projekta, nove eksproprijacije i predavanje državnog i gradskog zemljišta, objaviće se svi ugovori i aneksi, utvrdiće se koliko je zemljište predato, koliko su države i grad platili i šta je investitor zaista uneo i ukidanje leks specijalisa i potpuna kontrola ovog posla biće među prvim odlukama nove vlasti.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Za "Beograd na vodi" zakon mora da važi već sutra. To je politika ove vlasti u jednoj rečenici.

Predlažete da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Znači, ne osmog dana, kako propisuje Ustav, nego preko noći. Šta će se dogoditi ako zakon počne da se primenjuje osmog a ne narednog dana? Hoće Sava prestati da teče? Hoće da vam propadne projekat koji traje već deceniju?

U obrazloženju ste napisali da zakon mora hitno da stupi na snagu, kako bi se što pre nastavila eksproprijacija, oduzimanje od građana, plaćanje našim parama, da bi dali na poklon nekakvom arapskom investitoru.

Ovo je vređanje građana. Otimate i pljačkate, mislite legalno, i sve će se otkriti jednog dana – ko, zašto i kako je isparčao Beograd, dozvolio da neko tamo planira naš grad. Dok se kvadrati plaćaju preko 7.000 evra do 10.000, naši mladi odlaze jer ne mogu da reše svoje stambeno pitanje i ne mogu da reše svoje probleme.

Dok Beč gradi za građane stanove koji su pristupačni, vaša vlast poklanja zemlju arapskom investitoru ili ko zna kome da gradi na izlivu kanalizacije u reku, a stanove prodaju posle kao da su od zlata.

Niste mogli da izgradite fabriku za preradu otpadnih voda u Beogradu već 13 godina, a pričate gluposti o najlepšoj promenadi u Evropi.

Znate da vam ističe vreme, pa biste da pre izbora promenite zakon, pokrenete nove postupke i svom investitoru obezbedite još državne i privatne zemlje.

Ove je panika pred izbore. Niste bili tako brzi ni kada su u pitanju životi građana. Deca u Mirijevu i Stepi Stepanović već godinama čekaju školu. Građani leve obale Dunava godinama čekaju kanalizaciju. Niste bili tako brzi ni kada je trebalo da se utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice, za gašenje požara u Deliblatskoj peščari.

Bulevar Patrijarha Pavla gradite duže nego što jedno dete ide u osnovnu školu. Za građane uvek imate odgovor – sačekajte, ali kada privatnom investitoru treba još jedna parcela, tada zakon mora da važi već sutra.

Možete da izglasate da zakon važi sutra, ali ne možete da zaustavite vreme koje dolazi. Posle izbora više nećete odlučivati ni o jednoj novoj eksproprijaciji, parceli ili proširenju "Beograda na vodi". Odlučivaćete samo o svojoj odbrani pred sudom. Hvala vam.

Pokazujete ovde nekakve slike kako je izgledao Beograd na vodi, odnosno šetalište uz Savu ranije. Vi vrlo dobro znate, gospodine Mali, da je postojao i pre vas projekat kako da se sredi to priobalje, ali on nije podrazumevao zgrade privatnog investitora sa kulama i u visini od stotina metara. Dakle, nije podrazumevalo da se zemljište pokloni arapskom investitoru, niti da se ruši noću pod fantomkama. Podrazumevao je objekte javne namene. Podrazumevao je niske zgrade, šetalište i uređeno priobalje. Ali za pet godina koliko je Dragan Đilas bio na vlasti uradio je više nego vi za 13 u Beogradu. Vi ne možete da okrečite to što je on uradio, gradio je vrtiće, škole, tri mosta, davalo se porodiljama, davala se 13 penzija i došlo bi na red i to šetalište da niste oteli vlast u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Šta možemo da gledamo ovih dana? Gledamo kako Aleksandar Vučić dođe u selo, povede svoje televizije i ponaša se kao da je državni budžet njegov novčanik. Jednom obeća asfalt, drugom lekove, trećem rekonstrukciju bolnice, četvrtom vodovod, petom zaposlenje. Zatim pozove ministre i direktore javnih preduzeća i pred kamerama naredi

33/3 AL/MO

– završite to, zapišite to. I sve izgleda kao da Vučić lično poklanja građanima put, lek, bolnicu i vodu. Ne poklanja Vučić ništa. Sve su to građani već platili iz svake plate, svakog računa i svakog poreza. Ali u Vučićevoj Srbiji građanin više nema pravo na put, lekara i vodu. Mora da čeka da predsednički karavan dođe u njegovo mesto, da se požali pred kamerama i da mu se Vučić smiluje. To je feudalni sistem u kome se javni novac deli kao milost gospodara.

I vi hoćete da kažete da to nije kampanja? Ovim zakonom kampanja ne počinje od onda kada su izbori najavljeni, nego od predaja lista. To je nedopustivo i zato smo ovim amandmanom predložili da rok počne da teče 90 dana pre izbora ako su redovni, odnosno od najave izbora kada su vanredni. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Evo šta je manir svakog od direktora vaših javnih preduzeća. Pogledajte, evo vam ga, Relja Ognjenović, direktor PIO fonda, deli paketiće u lokalnim samouprava gde se održavaju izbori. Najbolji primer vam je i Marko Popadić, v.d. direktora Gradske čistoće, koji vam vodi odbor na Zvezdari. On pred lokalne izbore deli vozila beogradskoj preduzeća Aranđelovcu, Kuli, Kladovu i Knjaževcu, baš u opštinama u kojima se glasa i to nije donacija. To je pretvaranje javne imovine u stranački reklamni materijal. A kada taj isti v.d. direktora nema kamione koje može da deli, ima zaposlene koje može da ucenjuje, pa zaposleni javljaju da ih otpušta, maltretira, da moraju da idu na događaje naprednjaka, da otpušta ako se neko drzne da kaže koju reč, i upravo sada zaposleni pričaju da ih pritiska da moraju na skup Napredne stranke u Novom Sadu. Dok mi pričamo ovde sada i razgovaramo ljudi se plaše za svoj posao.

U državnom preduzeću „Srbija kargo“ 359 ljudi ostalo je bez posla. Zaposleni tvrde da su politički nepodobni sklonjeni, a da su dobijali minuse ako ne idu na mitinge SNS ili u „ćacilend“, dok su preostali radnici vrbovani da idu u kampanju od vrata do vrata i po kol-centrima.

34/1 MV/CG 16.30 – 16.40

Čovek iz JKP Merošina rekao je Vučiću pravo u lice – nisam bio na mitingu i dobio sam otkaz. To je sistem koji je napravio Vučić. Šta Predlog zakona radi sa takvim direktorima? Stavlja ih na lutriju. Softver slučajnim izborom određuje koga će agencija pratiti.

Naš amandman kaže – nema lutrije za one koji upravljaju javnom imovinom i sudbinom zaposlenih. Direktori javnih preduzeća, pošto kod njih postoji najveći rizik, moraju biti pod obaveznim nadzorom. I nema više simbolične kazne posle koje direktor plati sitniš i vrati se u istu fotelju da sutra ucenjuje iste ljude. Ko vrši politički pritisak na zaposlene mora da se suoči sa pokretanjem postupaka za razrešenje ili otkaz. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Naš amandman je jednostavan i pravedan. Porodični dom u kome čovek zaista živi upisuje se bez naknade. Investitor za nelegalnu gradnju koji je zidao radi prodaje plaća uvećanu kaznenu naknadu do poslednje obaveze prema gradu i državi. Kupac stana nikada, ali nikada ne plaća ono što duguje investitor. Naknada se plaća tek kad utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za upis, ne pre.

Zakon su nazvali „Svoj na svome“, ali kad pročitate šta u njemu piše poruka je druga – investitor zida, zaradi i ne plati svoje obaveze, a onda se kupcima ponudi da to plate umesto njega da bi skinuli zabeležbu sa sopstvenog stana. Građanin

43/3 MT/MP

je taj stan već platio. Platio cenu, porez, notara, kredit i kamatu i sad treba ponovo da otvori novčanik zato što investitor nije platio ono što je morao. To nije „Svoj na svome“, to je investitoru profit, građanima račun.

Stavili ste u isti koš čoveka koji je gradio krov nad glavom za sebe i za svoju porodicu, dom u kome živi i vaše investitore sa nelegalnim zgradama u kojima je na desetine stanova na kojima su se obogatili. E, to ne može tako, pošto nisu isti.

Biografije nesavesnih investitore neće prati o trošku građana. Nećemo ni Stajićima, kojima su pronađene poluge zlata u stanu, nemojte da mislite da smo zaboravili na njih, nećemo ni jednom naprednjačkom investitoru koji gradi bez i jedne dozvole i sada obaveze prebacuje na građane.

Što niste sprečili nelegalnu izgradnju zgrada? Pa, na inspekciji je bilo to da uradi.

Gospođa Sofronijević još 2015. godine je izjavila na televiziji „Pink“ – i njih apsolutno treba rušiti, kada je bila nulta tolerancija, kada ste govorili o tome za nelegalnu gradnju. Pa, šta se to izgradilo za ovih 10 godina. Gde je inspekcija bila?

Govorili smo i kada ste donosili ovaj zakon i sada kažemo – ovo ste uradili da ne bi odgovarali ni ljudi na vlasti, koji su okretali glavu sve vreme, ni investitori koji su se bespravno obogatili.

Zahvaljujem.

Ovaj član možda izgleda tehnički, ali nije. Njime vi još jednom popravljate i produžavate život zakonu koji je neustavan, koji nikada nije smeo ni da se donese. Zakon za pljačku Beograd. On je od početka donet za jednog investitora i za jedan projekat.

27/3 MT/VZ

Deceniju posle usvajanje pitanje je vrlo jednostavno – zašto Beograd na vodi i dalje mora da ima zakon samo za sebe? Ko je pa taj investitor da dobije Beograd na tacni? Milijarde, ponavljam, milijarde evra se nekome daju. Sve je počelo u Savamali, noću, rušenjem, fantomkama, kada država nije pružila zaštitu koji su pozivali u pomoć. A, onda su godinama menjali zakon. Planovi i pravila su menjana da bi se ovaj projekat širio. Država je dala zemljište, grad je ulagao u infrastrukturu. Najvredniji prostor Beograda stavljen je u funkciju vaše perionice para.

Srbije uložila milijarde, a dobila je 33% kapitala. Arapski investitor je uložio 80 miliona evra i dobio 67%. Jel to on ima neki „nou-hau“, kako da se uništi vizura Beograda, kako uništiti projekat za metro, pravi realan projekat za metro, kako ukinuti Glavnu železničku stanicu, autobusku stanicu, prebaciti opasne materije u vračarski tunel? Jel smo mi to platili uništavanje Beograda?

Beograd nije vlasništvo jedne vlasti, nije vlasništvo jednog investitora i nije plen koji se deli iza zatvorenih vrata. Zato je poruka ovog našeg amandmana jednostavna – dosta je bilo zakona za jednog investitora. Vratite Beograd pod ista pravila koja važe za sve. Ovaj projekat se mora zaustaviti odmah. Šteta je već naneta i svi koji su učestvovali u ovome odgovaraće.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ovim članom pravite malu jezičku, ali ogromnu pravnu prevaru. Javni interes više ne vezujete za jedan tačno određen prostorni plan. Umesto jednog planskog dokumenta u zakon ubacujete planske dokumente.

Dakle, osim što ste uzeli površinu koja je veća od površine opštine jednog Vrača, a sada hoćete da dati perionici para još i još delova grada, dok Beograd na vodi sve ne proguta.

To znači da Skupština više neće odlučivati dokle se prostire projekat koji ste proglasili za javni interes. Biće dovoljno da vlast promeni plan, proširi njegov obuhvat i time automatski proširi prostor na kojem se ljudima može oduzimati imovina. Hoćete blanko saglasnost da otimate grad. I već smo videli kako to izgleda.

Beograd na vodi od prvobitnog prostora savskog amfiteatra je stigao da Sajma, Hipodroma, Čukaričkog rukavca, Topčiderske reke i Novog Beograda. Projekat je prvo proširen na 330 hektara, sada ga širite na više od 347 hektara. Planirate još 558.000 kvadrata i zgrade visoke do 100 metara na levoj obali Save. Ubili ste vizuru Beograda. Kako će vazduh da stiže do grada? Kroz betonsku rešetku? Obale reke će postati tunel.

Malo vam je bilo ono što ste uzeli na desnoj obali Save, pa sada prelazite na levu. Malo vam je bilo što ste ugasili Glavnu železničku stanicu, autobusku stanicu, Sajam. Kraja nema, jer ste ga ovim zakonom namerno izbrisali. Njima, građani Beograda, Beograd nije grad, za njih je Beograd plen. On je građevinska parcela. Njima Sava nije reka. A, građani, da znate, nisu podstanari u sopstvenom gradu.

Zato mi tražimo ovim amandmanom da se član 2. izbriše. Beograd nije plen i neće biti privatna opština jednog investitora.

Hvala vama.

28/1 JJ/MP 14.35 – 14.45

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom tražimo da se zakonom obriše mogućnost da veliki zagađivači dobiju blaže uslove zato što im je navodno preskupo da poštuju najviše standarde životne sredine. Drugim rečima, vlast predlaže da zagađivač kaže – skupo mi je da ne trujem, a država da mu odgovori – razumemo samo nastavite. Mi tražimo jednostavnu stvar. Da zakon ne bude pisan kao servis za zagađivače, da se zdravlje ljudi ne meri kroz trošak kompanije. Ako ostavite mogućnost da se zagađivaču progleda kroz prste zbog troškova, budite sigurni da će se sutra svaki veliki zagađivač pojaviti sa analizom da mu je čist vazduh, čista reka ili zemlja preskupa. Ne može zagađivač sam da procenjuje koliko mu je skupo da ne zagađuje. Ne može država da mu čuva profit, a da građanima ostavi posledice. Ili štitimo građane i njihovo zdravlje ili štitimo zagađivače i njihov profit. Trećeg nema.

I iskoristiću priliku, gospođo Pavkov, što ste tu, da vas pitam pošto nikada niste odgovorili na navode BIRN-a, da ste osnivač organizacije „Zeleni Sad“, koja je u nekoliko godina dobilo 9,5 miliona dinara od Pokrajinske vlade, od grada Novog Sada i od još nekih lokalnih samouprava pod sloganom „Sadimo znanje i širimo zelenu svest“. Pa me zanima da li sadite znanje i zelenu svest samo za novac iz budžeta građana kroz GONGO organizacije ili zaista radite svoj posao kao ministarka? Ta organizacija je bila na adresi vašoj privatnoj prijavljena sve dok niste postali ministarka. Dok niste stupili na prvu funkciju, to javnost mora da zna, a vi im treba objasnite, dok niste stupili na prvu funkciju bila je na vaše ime. Nakon toga i preneta na ime Miloša Stojanovića, koji na slikama na sastancima u Ministarstvu zaštite životne sredine sedi pored vas. A onda kada ste postali ministarka prebačena je ta organizacija na nekog Čedomira, a prebačena je i na adresu koja se nalazi 100 metara ispod te vaše adrese. Dakle, ja bih vas zamolila da odgovorite još jednom na ovo pitanje, da objasnite građanima sve vezano za organizaciju „Zeleni Sad“, pošto kažem, BIRN niti ste demantovani, niti ste odgovarali na njihova pitanja, ni vi, ni Miloš Stojanović. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dakle, ovim amandmanom dodaje se član o pravu građana na naknadu štete po zdravlje. Građani koji pretrpe štetu po zdravlje zbog zagađenja moraju da imaju jasno pravo na naknadu štete. Zvuči normalno, zvuči elementarno, kao nešto oko čega ne bi trebalo da se raspravlja, ali pod ovom vlašću čak i to mora da se objašnjava. Jer ovde građanin mora sam da dokazuje da ga neko truje, sam mora da dokaže da je bolestan, sam dokazuje vezu između zagađenja i bolesti, sam protiv kompanije, sam protiv institucija koje su godinama ćutale.

Evo, jedan primer kako su institucije ćutale jeste primer ovoga, ne znam da li ste, gospođo Pavkov, upoznati s tim da je 26. juna na Makišu, da su goreli stari železnički drveni pragovi, koji se tretiraju kao opasan otpad. Satima su vatrogasci gasili požar. Crni dim se nadvio nad Makišem. Niko se nije obratio, ni iz vašeg Ministarstva, ni iz Ministarstva zdravlja, niti se obratila ministarka Aleksandra Sofronijević da kaže ko je uopšte postavio stare pragove tu da stoje na vodoizvorištu Beograda, koji se tretiraju kao opasan otpad.

Dakle, dok građani nisu ni informisani o tome kako da se zaštite, šta se dešava? S druge strane stoji zagađivač koji ima novac, dozvole, političke veze, armiju pravnika i državu koja ga štiti. Zato ovim amandmanom tražimo da se teret dokazivanja pomeri tamo gde i pripada, da građani mogu i kroz udruženja da tuže, dakle da udruženja budu stranke koje mogu da tuže, da se osnaži što više mogućnost da se građani bore. Zagađivač mora da dokazuje onda da nije odgovoran, ako neko pomisli da mu je zdravlje narušeno zbog kršenja zakona ili uslova iz integrisane dozvole. Jer ne može slabiji večito da nosi ceo teret protiv jačeg.

Ako neko zarađuje trujući građane, mora i da plati. Ako neko uništava zdravlje ljudi, mora da odgovara. Ako država mora da bira između profita zagađivača i građana, normalna država bi trebalo da bira građane. Ova vlast takav izbor nikada nije napravila. Zato ćemo ga napraviti mi. I ovo je u skladu sa direktivom EU, koja traži od članica da se ovakvo pravo da građanima i da im se olakša u užasnim okolnostima način na nadoknadu štete. A ulogu stranke, dakle, mogu da imaju sada i udruženja. Hvala vam.

9/2 MZ/MP

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom tražimo da kazne za velike zagađivače budu stvarne, a ne simbolične, da ne budu sitan trošak poslovanja nego ozbiljna sankcija koja pogađa one koji zarađuju na kršenju zakona, jer kazna od milion, dva ili tri miliona dinara za velike industrijske sisteme nije kazna. To je trošak, kao što kažu kolege, koji oni unapred već kalkulišu. To je poruka - nastavite da zagađujete, samo platite nešto sitno ako vas uhvate i nikom ništa.

11/2 GD/IR

Zato kazne moraju da budu do 5% prometa. Zato mora da se oduzme imovinska korist. Zagađenje ne sme da bude jeftinije od zaštite. Opasan otpad ne sme da gori, a da se posle svi prave kao da se ništa nije dogodilo.

Ovaj amandman uvodi pravilo koje se vlasti ne dopada – ko truje, taj plaća i to plaća debelo, ozbiljno plaća, jer dokle god su kazne smešne, zagađivači će se smejati građanima u lice, a račun će plaćati ljudi svojim zdravljem i svojim životom.

Dakle, opasan otpad ne sme da gori, a da građani nisu ni informisani o tome. Ja vas opet pitam i molila bih vas da nam objasnite – zašto niste reagovali kada su drveni pragovi železnički na Makišu goreli? To je opasan otpad. Da li ste razgovarali sa svojom koleginicom ministarkom Sofronijević i pitali je koliko još takvih potencijalnih opasnih otpada i drvenih pragova stoji na nekim železničkim stanicama zapušteni po Srbiji, koliko je to ugrozilo vodoizvorište u Beogradu, jer ti pragovi su tretirani opasnim hemikalijama koje sadrže kancerogene i toksične materije kao što je kreozot i kada taj pepeo dođe u dodir sa zemljom ili vodom može trajno da zatruje podzemne vode teškim metalima i toksinima? Zato vas molim da mi odgovorite zašto niste reagovali 26. juna, ni vi, ni ministar zdravlja, ni ministarka građevine i infrastrukture, kao ni gradonačelnik Beograda. Hvala vam.

Hvala.

Predloženim amandmanom vrši se pravno-tehničko usklađivanje kaznene odredbe sa materijalnom odredbom člana 20. ovog zakona.

Dakle, obaveza dostavljanja rezultata monitoringa nadležnom organu jednom godišnje propisanom u članu 20. stav 6. Predloga zakona, dok se član 20. stav 7. odnosi na izuzeće od graničnih vrednosti emisija. Zbog toga je neophodno napraviti upućivanje u članu 47. kako bi prekršajna odredba bila jasna i primenjiva.

Molim još jednom ministarku, pošto znam da će odgovarati na kraju, ja se nadam, svima nama, da odgovori na navode iz BIRN-a. Dakle, da je njena organizacija dobijala novac na konkursima u vreme kad ekološke organizacije iz Vojvodine nisu mogle tako lako da dobiju novac iz budžeta za svoje konkurse.

Dakle, samo da budemo jasni. Vi ste osnivač te agencije. Ona se nalazila na vašoj privatnoj adresi, bila registrovana do momenta dok niste stupili na funkciju ministarke. Bili ste na drugim javnim funkcijama kada je dobijala novac iz budžeta. Samo da odgovorite da li smatrate da je to sve etički i da ste vi uopšte dostojni da budete ministarka za zaštitu životne sredine.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Moja pitanja su za ministarku privrede Adrijanu Mesarović i ministarku građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Aleksandru Sofronijević. Ta pitanja sam im već postavila pre skoro mesec dana a odgovor dobila nisam. Verovatno su ministarke bile zauzete organizacijom ovog SNS mitinga trodnevnog, koji je trajao par sati, ali nadam se da su se sad rasteretile pa će odgovoriti.

Dakle, pitanja su vezana za preduzeće "Srbija Kargo". Prvo pitanje je jednostavno – ko je u ovoj državi višak, radnici koji nose "Srbija Kargo" na svojim leđima ili partijski direktori koji su ga doveli do ivice propasti? U "Srbiji Kargo" se sprema ukidanje 935 radnih mesta, evo je odluka. Dakle, 424 ljudi će ostati bez posla u ovoj prvoj turi. To nisu brojevi u tabeli, to su ljudi, to su 424 porodice koje ostavljate bez hleba. I oni su godinama radili u preduzeću koje nije propalo zato što su oni loše radili, nego što su ga vodili oni koje ste vi postavljali.

Imam pitanje – da li je tačno da preduzeće „Srbija Kargo“ plaća zakup stana u Beogradu na vodi za v.d. direktora Đukića ili za bilo koga iz rukovodstva u visini od 130.000 dinara mesečno? Ukoliko ne mogu ministarke da pronađu taj ugovor, ja ću im rado dati i broj ugovora.

Dakle, dok za zaposlene spremate otkaze, dotle za rukovodstvo luksuzan stan u Beogradu na vodi. Za rukovodstvo pogled na reku, za zaposlene pogled na biro za zapošljavanje. E to je slika vaše vlasti.

Sledeće pitanje – koliko je novca ukupno potrošeno na reprezentaciju, ručkove i restorane v.d. direktora „Srbija Kargo“ u 2025. i 2026. godini? Da li je tačno da je samo u aprilu 2026. godine v.d. direktor bio 15 puta u jednom istom restoranu u Beogradu na vodi, 15 puta u aprilu, koji ima 20 radnih dana? Čovek je svaki dan izgleda bio u restoranu.

Ovde je, takođe, jedan račun na firmu u iznosu od 67.000 dinara iz jednog restorana. Pa, vi ste i vaši direktori prevazišli Šojića sa onim – ne slušam ja ovo zbog sebe, nego zbog preduzeća. Dakle, 67.000 dinara za jedan ručak. Dok radnicima saopštavate da za njih nema plate i sigurnosti, za vaše direktore ima rebarca na kajmaku, pohovani kačkavalj, „Lav“ pivo, pelinkovac, „Manastirka“, viljamovka, dunja, kajsija itd., itd.

Tražim da odgovore ministarke i da li su upoznate sa informacijom da se zaposleni u „Srbija Kargo“, koji su članovi opozicionih stranka, koji idu na proteste protiv vlasti i koji nisu po volji rukovodstvu, nazivaju državnim neprijateljima, stavljaju na liste za odstrel i za otkaz? Da li znate da se od zaposlenih traži da potpisuju ovaj papir, da skupljaju kapilarne glasove da budu deo Vučićevog tima i ko će za to da odgovara u preduzeću? Da li će ministarke da provere ove navode?

Sada dolazimo do ključnog pitanja odgovornosti – ko je personalno odgovoran za pad poslovnih prihoda od 28% i dug od gotovo 80 miliona evra u ovom preduzeću?

Takođe pitamo zašto je potpisan aneks ugovora za korišćenje 150 vagona koji se naplaćuje 5,5 evra dnevno, umesto 11,5 evra, koliko je predviđeno komercijalnom politikom preduzeća? Koliki je ukupan gubitak po tom osnovu?

3/3 GD/LjL

Da li je tačno da „Srbija Kargo“ po samo tom osnovu gubi oko 900 evra dnevno i da bi se racionalizacijom samo tog jednog ugovora mogu sačuvati najmanje 30 radnih mesta?

Ako jedna loša odluka dnevno pojede plate za ljude koje šaljete na ulicu, onda problem nisu radnici, problem je rukovodstvo, problem je sistem u koje se državno preduzeće koristi kao servis za privatnu zaradu i partijsku kontrolu. Radnici nisu krivi što ste uništili „Srbija Kargo“, radnici ne smeju da plate cenu partijskog upravljanja, loših ugovora, nameštenih tendera, luksuznih stanova i restoranskih računa rukovodstva. Ovde višak nisu radnici, višak su bahatost, partijski kadrovi i kriminal u državnim preduzećima, a taj višak se ne rešava otpuštanjem 424 radnika, taj višak se rešava smenom odgovornih, objavljivanjem ugovora, istragom tokova novca i krivičnom odgovornošću svih koji su „Srbija Kargo“ doveli do propasti. Hvala.

4/1 TĐ/IR 10.30 – 10.40

Zahvaljujem.

Evropa vam je rekla da ugasite požar koji ste izazvali ovim zakonima, a vi – šta ste uradili? – samo ste okrečili zidove i ostavili vatru da gori iza njih.

Ovim amandmanom tražimo da se izbriše mehanizam kojim kada nemate propisanu većinu u Visokom savetu tužilaštva za kadrovsko rešenje, imate ingeniozan pristup, kada nemate većinu, vi ne menjate kandidate, vi menjate većinu. To nije deblokada institucija, to je partijsko kadriranje na silu. Vi želite da kadrirate tako da sve zavisi od vas, da se predmet stavi u fioku, da se dokazi ne pronađu, a istraga zaustavi kada stigne poziv iz nečijeg kabineta ili stranke, da se ne utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice, marihuanu u Konjuhu, naplatnu rampu u Doljevcu, pad helikoptera, zvučni top, korupciju na velikim projektima, Generalštab, Savamalu, Beograd na vodi i krađu izbora i još mnogo, mnogo toga.

Prevarili ste i Venecijansku komisiju. Jedan tekst poslali ste njoj, a drugi narodnim poslanicima. Jedan zakon za Evropu, drugi za Srbiju. Jedna istina za Brisel, druga za naše sugrađane i vi hoćete evropski novac, ali nećete evropska pravila. Hoćete zastavu EU iza sebe dok na evropskom putu uključujete sva četiri i vozite Srbiju u rikverc samo da nezavisne tužioce ne biste imali ispred sebe. Vi se EU plašite, jer vaša stranka u uređenom sistemu u kojoj institucije kontrolišu vlast ne može da funkcioniše na isti način. Hoćete da se fotografišete sa evropskim zvaničnicima, a da Srbijom upravljate kao privatnom firmom.

Stranka slobode i pravde predviđa specijalnog tužioca, na primer, za korupciju javnih funkcionera sa sopstvenom tužilačkom policijom i pravi zakon o poreklu imovine. Kažem – pravi zakon, ne zakon kojim se opljačkano legalizuje uplatom poreza, već zakon po kojem će svaki funkcioner morati da objasni odakle mu vile, stanovi, firme, automobili, milioni koje nije mogao da zaradi. Ono što ne može da objasni biće oduzeto i vraćeno građanima Srbije. I to je razlika između nas i vas.

Vi gradite zid između vlasti i odgovornosti, građani Srbije će taj zid srušiti. Vi menjate zakone da biste zaštitili vlast od tužilaca. Građani Srbije će promeniti vlast da ni jedan funkcioner više ne bude zaštićen pred zakonom. I biće tako, a vi koji se danas smejete, vređate, donosite pa povlačite zakone, vi ćete odgovarati, gospodo, za sve ćete odgovarati. Hvala vam.

23/2 TĐ/MJ

Zahvaljujem.

22/2 GD/LjL

Od 25 ODIHR preporuka, vi navodno rešavate ovim predlozima zakona pet i očekujete aplauz. To je samo kozmetika da biste nastavili sa svojim izbornim mahinacijama. Jer, jedino što je Vučićev sistem usavršio jeste kako da ukradete volju građana. Ovim vi ne popravljate izborni sistem, nego pokušavate da popravite svoj međunarodni imidž. Ali, vama više niko ništa ne veruje i ništa od toga. I to ne kažemo samo mi iz opozicije, to vam kaže i ODIHR, koji je jasno naveo da ovo nije sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva.

Ali, suština nije samo u tome šta ste predložili. Suština je u onome što krijete. Nije samo problem u onome što menjate, nego u onome što niste smeli da dirnete. Jer, da vam je zaista stalo do fer izbora, vi biste ove zakone predložili kroz Vladu. Dakle, Vlada bi predložila ove zakone, pa biste organizovali javnu raspravu, pa biste saslušali stručnjake, pa biste pozvali civilno društvo, medije, opoziciju. Ali, mi ne živimo u normalnoj državi, mi živimo u krimi naprednjačkom filmu.

Kada je prethodni put vaš poslanik predložio zakone, to nas je koštalo 1,5 milijardu evra. Koliko će nas sada koštati ovi zakoni? Sakrili ste se iza poslaničkog predloga da biste ponovo na brzinu provukli zakone, jer vama nije cilj demokratija, vama je cilj kontrola.

Ovim predlozima zakona niste rešili ključne probleme, funkcionersku kampanju, ucenu birača, pritisak na zaposlene, zloupotrebu javnih resursa, finansiranje političkih aktivnosti, fantomske birače, medije, upravo ono što ODIHR godinama ponavlja a što je Evropski parlament potvrdio. A kako to izgleda u praksi?

Izgleda tako što vaš v.d. direktora Gradske čistoće, Marko Popadić, obilazi opštine u kojima se održavaju izbori i deli kamione Gradske čistoće kao da je to preduzeće njegova dedovina. Izgleda tako što vaš direktor PIO fonda, Relja Ognjenović, kada ne nosi fantomku u "ćacilendu" ide kao Deda Mraz pa deli pakete u kampanji i nosi ove kutije. Izgleda tako što vaš ministar, Darko Glišić, koji je šampion funkcionerske kampanje, koji je govorio da će nam decu vraćati u kovčezima, ide po svim mestima gde se održavaju izbori, ljubi decu, grli stare, obećava sjaj, raskoš i razvoj, a jedino što nam je ponudio i što smo dobili od njega od kada je postao ministar jeste ovaj "ćacilend" ovde ispred Skupštine, gde su vaši kriminalci napadali građane.

Vi samo kada čujete reč „izbori“, vi odmah krenete sa pritiskom na zaposlene. Krenete da kažnjavate, da disciplinujete. To radite u preduzeću „Srbija Kargo“, gde premeštate sa mesta na mesta ljude koji neće da podlegnu vašem pritisku. Tako je i u „Dunav osiguranju“. Tako je i u ostalim beogradskim komunalnim preduzećima širom Srbije.

Dakle, ODIHR je eksplicitno naveo pritiske na zaposlene u javnom sektoru kao jedan od ključnih problema izbora u Srbiji. Da li ste to rešili ovim predlozima zakona? Niste. Da li znate zašto niste? Jer vi ne biste više bili vlast da ste to rešili, ne biste postojali kao stranka. Držite ljude godinama na privremeno-povremenim poslovima, pa ih onda ucenjujete da vam donose kapilarne glasove, da idu na vaše mitinge, da dežuraju u „ćacilendu“ i onda dođete ovde i pričate o evropskim standardima. Pa, nisu evropski standardi kada vaš ministar vodi kampanje iz službenog automobila ili kada vam javna preduzeća rade za vašu partiju ili kada se zaposleni plaše da će dobiti otkaz ako vam ne donesu siguran glas. Zato je problem mnogo veći od preporuka koje ste izabrali onako čisto da možete da kažete – evo vam ODIHR, ispoštovali smo, ali da vam ne kvare vašu izbornu krađu. Problem je što vi nijednog trenutka niste pokazali da želite slobodne izbore jer vi želite izbore na kojima kradete, a građani Srbije su shvatili jednu stvar – da se vlast plaši fer izbora, plaši za sebe, za svoje fotelje, plaši se zatvora i plaši se volje slobodnog naroda. Hvala vam.