| 27.10.2025. | Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini |
u proceduri
|
| 06.10.2025. | Predlog rezolucije o situaciji u Gazi i uvođenju mera ograničavanja Republike Srbije prema Državi Izrael |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
Zeleno-levi front je predložio da se ovaj Predlog za dopunu ovog člana izbriše iz razloga što već sličan ili mogu da kažem i isti tekst postoji u članu 6. istog ovog zakona.
Međutim, nama nije neobično da vi duplirate članove u zakonu bez ikakvog smisla zato što isto tako duplirate i birače u biračkom spisku. Dakle, mi smo primetili takođe da vi u biračkom spisku čak oživljavate i preminule, selite ljude sa jedne lokacije na drugu lokaciju, čak da oni nisu ni svesni da su se preselili, iz kog razloga su se preselili, koja su im prava ukinuta i šta ste u stvari njima želeli da postignete kada je u pitanju taj koga vi selite.
Zbog toga, Zeleno-levi front je još prošle godine podneo krivičnu prijavu protiv tadašnje ministarke Jelene Žarić Kovačević, kažem tadašnje zato što vi isto tako kako menjate birače u biračkom spisku menjate i ministre u svojoj Vladi, zato što oni ne ispunjavaju očigledno vaša očekivanja.
Vi ste više puta rekli da niste zadovoljni radom tužilaštva, a evo mi sada sa ovom krivičnom prijavom potvrđujemo da tužilaštvo ipak ne radi svoj posao, jer za godinu dana apsolutno nisu se pomerili sa faze da su primili ovu krivičnu prijavu.
Zašto smo podneli krivičnu prijavu? Zato što ste vi Radnoj grupi dostavili dva spiska u „Eksel“ tabeli. Jedan spisak sadrži 52.313 ljudi koje ste preselili, zatim u tom spisku, takođe, postoje gradovi i opštine da ste te ljude preselili samo na one lokacije koje su predviđene za lokalne izbore u junu 2024. godine.
Međutim, drugi spisak koji ste nam dostavili, shvatili ste da ste pogrešili, sa istim brojem birača dostavili ste za sve druge lokalne samouprave i gradove.
Zbog toga smatramo da je neophodno da se ovaj član izbriše, jer apsolutno nema nikakvu svrhu osim da vi ovaj zakon prikažete kao nešto što postoji volja za izmenu i unapređenje biračkog spiska.
Hvala.
Hvala.
Ovaj član ovako definisan u ovom Predlogu zakona pokazuje da ipak imate nameru da zaobiđete Komisiju za reviziju biračkog spiska i da onemogućite Komisiji da ima kompletan uvid u ceo postupak revizije biračkog spiska, a najviše ono što se odnosi na primedbe koje se mogu dati na tačnost podataka u biračkom spisku.
Zašto ovo tvrdimo? Na osnovu iskustva od prošle godine, gde ste pokušali promenom drugog pravnog akta, odnosno gde ste pokušali da uputstvo za primenu ovog zakona izmenite na taj način da ne upoznate javnost, a ni članove radne grupe o izmeni ovog uputstva.
Tu ste pokušali da uvedete jednu odredbu da može da se glasa na osnovu boravišta. Šta ste hteli time da učinite? Kako ste nam objasnili, mogu da glasaju oni birači koji se nalaze u drugim jedinicama lokalne samouprave i da ti birači ako borave, na primer, u nekoj zdravstvenoj ustanovi ili ukoliko su iznajmili stan na dan, da oni imaju pravo samo na osnovu tog osnova da glasaju u toj jedinici lokalne samouprave ukoliko se tu sprovode lokalni izbori.
Naš predlog je da se omogući Komisiji za reviziju biračkog spiska da apsolutno ima uvid u svaku primedbu koju bilo koji član RIK-a podnese, da ima pravo uvida na primedbu i da može da da svoje komentare. Posebno se ovo odnosi na izbore koji će se obaviti u lokalnim samoupravama.
Dakle, da bi smo sprečili migracije, nelegalne migracije ljudi na koje ste vi svakako spremni, mi predlažemo da se dopuni ovaj član, odnosno da se izvrši izmena ovih članova ovako kako smo predložili u našem amandmanu. Hvala.
Morala bih samo da se vratim na naš amandman 4. zato što je narodna poslanica Ana Brnabić rekla da Komisija za reviziju biračkog spiska može nešto da naloži i kada Komisija naloži da ona u tom trenutku ima neka veća ovlašćena, pa skrećem pažnju na naš ovaj amandman član 22j. koji kaže – Komisija može da inicira terensku kontrolu ali ne da naloži. Naš je predlog bio da se to promeni i da se kaže da može da naloži terensku kontrolu.
Zašto nam je to bitno? Zato što znamo da ste prijavljivali birače i na trafo-stanice, i pored semafora, i pored kontejnera itd.
Dakle, mi sumnjamo u birački spisak koji će biti samo u Eksel tabeli. Prvo iz razloga što su nam tokom rada na ovom zakonu više puta predstavnici MUP-a rekli da ne postoji mogućnost da se usaglase baze iz matične knjige i iz MUP-a zato što je to jedan softver koji bi mnogo koštao i danas u 21. veku je nemoguće da objedinimo i da ti državni organi sarađuju između sebe.
Takođe, što se tiče ovog našeg amandmana broj šest, odnosno člana 6. mi smo predložili da se ove sankcije koje su predviđene za odgovorna lica povećaju sa 20.000 na 100.000.
Šta se vi ovde predložili? Predložili ste minimum sankcije, da bude ona 20.000, što je potpuno suprotno i Zakonu o prekršajima, gde je ovo minimalna kazna. Dakle, najmanja kazna od one koju predviđa Zakon o prekršajima za ovakve povrede propisa.
Stoga mi mislim da ste vi ostavili ovih 20.000 iz razloga što znate da će takvih povreda zakona, odnosno prekršaja biti mnogo i zbog toga predlažemo da se ovih 20.000 zameni sa 100.000 dinara kao sankcija.
Takođe, predlažemo i da Komisija za reviziju biračkog spiska može da pokrene... Dakle, ne samo inicira, nego da naloži pokretanje prekršajnog postupka. Smatramo da oni imaju pravo i da predlože sankciju koja je predviđena.
Hvala.
Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.
Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.
Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.
Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.
Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.
Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?
Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.
Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.
Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?
Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.
Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?
Nema problema, evo skratiću.
Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.