Poštovane građanke i građani Republike Srbije.
Danas smo više puta pominjali reč borba. Nekome se ta reč dopala, nekome se nije dopala. Sa jedne strane pominjali smo ovu reč iz ugla prošlosti. Ali evo, ja ću se više fokusirati sadašnjost i na budućnost.
Mogu da kažem što se tiče sadašnjosti da smo mi svesni da mora borba i mi smo izabrali tu borbu i taj naš izbor se predstavlja danas i Narodnoj skupštini. Dakle, ovo zasedanje predstavlja jedan vid naše borbe.
Šta za nas znači mora borba? Znači da smo mi svesni da bi se usvojio ovaj Zakon o lokalnim izborima, odnosno o izmenama i dopunama ovog zakona, da je predstojala jedna velika, velika borba koju smo mi započeli pre 17. decembra, koju smo nastavili 17. decembra, ali smo svesni zbog izborne krađe, koja je dokazana i rezolucijom Evropskog parlamenta, da mi moramo da nastavimo tu borbu i da se u principu ne predajemo.
Dakle, naša borba mora da bude usmerena na prestanak manipulacije glasovima građana i građanki, a takođe, ova naša borba mora da bude usmerena i na zaštitu naših glasova. Svaki glas svake građanke i svakog građanina mora apsolutno da bude zaštićen.
Pošto nam institucije apsolutno ne rade i nisu u funkciji, mi smo svesni da ta borba mora biti usmerena i na rad tih institucija. Zbog toga smo svesni da ne smemo da odustanemo od ove borbe.
Dakle, u prethodnom periodu, u prethodnom izbornom ciklusu mi smo prisustvovali raznim migracijama stanovništva, manipulacijama biračkim spiskovima, kupovini glasova, pritiscima i ucenama onih ljudi koji predstavljaju najugroženije slojeve našeg društva i koji su zavisni od socijalne pomoći. I uprkos svim ovim manipulacijama i svoj ovoj mašineriji, mi smo uspeli da se izborimo za jedan korak, a to je ovaj zakon. Dakle, izmene i dopune ovog zakona predstavljaju jedan korak i jednu pobedu u ovoj borbi.
Ovo skupštinsko zasedanje sada pokazuje i potvrđuje da je bilo krađe 17. decembra i da mi protiv te krađe moramo da se borimo. Da je nije bilo, mi sada ne bismo razgovarali o ovom zakonu. Ali, ono što je najveći poraz jeste da mi stalno moramo da menjamo neke propise, da mi stalno moramo da menjamo zakone, a da one koje imamo apsolutno ne poštujemo. To je poražavajuće za ovo društvo. Ali, ako takav vid borbe mora, mi prihvatamo i nećemo odustati od te borbe.
Svesni smo, takođe, i činjenice da 2. juna ova naša borba neće biti ravnopravna i neće biti laka, ali opet ponavljam, nećemo odustati od nje. Sa čim se apsolutno ne saglašavamo? Pošto je reč o lokalnim izborima, mi se apsolutno nećemo saglasiti da nam otpadaju točkovi od autobusa i javnog prevoza koji će nas juriti po ulicama sa fatalnim ishodima. Mi nećemo dozvoliti da u 21. veku pojedine lokalne samouprave nemaju kanalizaciju, nemaju vodu. Mi nećemo, takođe, dozvoliti da nam zdravstveni sistem u 21. veku bude nedostupan i da moramo građane da ucenjujemo pristupom zdravstvenoj zaštiti njihovim glasovima. Dakle, nećemo ucenjivati ljude njihovim glasovima, zdravljem i životom.
Takođe, mi pozivamo sve građane da izađu 2. na izbore i da se pridruže ovoj našoj borbi, jer smo svesni da svaka lokalna samouprava i svaka jedinica lokalne samouprave za svakog građanina i građanku ima najveći značaj, jer tu se nalazi središte naših života. Ja verujem u našu borbu i verujem da ćemo uspeti 2. juna da donesemo pobedu.