10.09.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima |
u proceduri
|
03.09.2024. | Predlog zakona o građanskom partnerstvu |
u proceduri
|
20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Hvala, predsedavajuća. Mi smo podneli amandman na član 3, kojim smo predložili da se primena ovog zakona pomeri na 1. januar 2025. godine, iz razloga što se nadamo da od avgusta 2024. do januara 2025. godine ima dovoljno vremena da razmislite i da budete pravno kreativni i da promenite objekat koji je predmet ovog ugovora, odnosno da umesto Nacionalnog stadiona postoji lista zdravstvenih ustanova za koje je neophodno da postoji urbana infrastruktura i, kako ovde kaže, pristupna saobraćajnica. Ne samo jedna, nego za sve zdravstvene ustanove kojima je to potrebno.
Ne pričam ovde samo o Beogradu, već i o drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. A kad kažem – pristup, mogu da kažem da nijedna zdravstvena ustanova nije u potpunosti pristupna građanima i pacijentima, a posebno mogu da pomenem Tiršovu, Institut za majku i dete i Sokobanjsku, koja je klinika za rehabilitaciju.
Dakle, sve ove zdravstvene ustanove nemaju ni dobru infrastrukturu kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, dakle, one ne mogu da priđu zdravstvenim ustanovama, a ono što je najveći problem jeste parking prostor. Dakle, ako želimo da omogućimo da zdravstvene ustanove budu dostupne pacijentima, mi moramo da im regulišemo i parking, odnosno da ne kruže jedno sat vremena oko svih zdravstvenih ustanova, posebno u Beogradu.
Ja bih se ovde takođe osvrnula i ne reči guvernerke, koja kaže da se zaduživanje zloupotrebljava i da se neko zadužuje za letovanje, a mi se zadužujemo za budućnost. Pa ne znam kako je zaduživanje za stadion budućnost. Za nas je bolnica nešto što predstavlja budućnost, a posebno tamo gde se žene porađaju i gde se leče deca. Hvala.
Mi smo u ovom amandmanu podneli predlog za uvođenje još jednog stava koji bi se ticao zaštite prava članova domaćinstva, jer kada čitamo ovaj predlog izmena i dopuna nije baš najjasnije da li bi pojedina prava ovih lica bila uskraćena, a najviše ona prava koja se odnose na njihova radna prava i zbog toga smo mi u ovom amandmanu predložili da se zabrana korišćenja ovog stana, za obavljanje delatnosti, ne odnosi na članove domaćinstva, dakle ne postoji nikakav ni pravni ni politički razlog da se članovima domaćinstva uskrate ova prava što bi značilo da je njima u potpunosti uskraćeno obavljanje nekih delatnosti, prijava delatnosti na ovim stanovima, čak i ako mogu da obavljaju tu delatnost iz svojih stanova.
Dakle, samo zbog toga što su oni članovi ovog domaćinstva oni ne bi bili u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost, bili bi izloženi još jednom dodatnom trošku i morali bi da zakupe neki drugi poslovni prostor. Ono što je nama bitno i gde smo ovde napravili jedno ograničenje, jeste da takva vrsta delatnosti ne bi uticala i ugrožavala stanovanje vlasnika ovog stana.
Mi smatramo da članovi domaćinstva ne mogu biti ograničeni u svojim pravima, da se na njih u potpunosti mora primeniti zakon o radu i da njima mora biti omogućeno da delatnost obavljaju u ovom stanu. Naravno, mi smatramo da treba u potpunosti zaštititi i prava vlasnika ovog stana i zato smo smatrali da treba dodati ovaj stav i da dotadašnji stavovi koji su predloženi 4. postaje stav 5.
Mi smo podneli amandman da se zameni reč – jednom – dva puta, da ova kontrola bude dva puta godišnje, s tim što bi trebalo da budu jasni i precizni uslovi za ovu kontrolu, jer ako postoji realna i objektivna namera zakonodavca, odnosno da se spreči zloupotreba prava na kupovinu stana po povoljnijim uslovima, smatramo da bi ova kontrola morala da bude mnogo jasnija, mnogo detaljnija i mnogo objektivnija.
Dakle, iz ovog Predloga zakona se ništa od toga ne vidi, pa samim tim sumnjamo uopšte i u nameru što se tiče ove kontrole da li bi ona mogla biti sprovedena na ovaj objektivan način. Hvala.
Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.
Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.
Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.
Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.
Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.
Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?
Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.
Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.
Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?
Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.
Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?
Nema problema, evo skratiću.
Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.