| 27.11.2024. |
|
||
|
|||
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Poštovane građanke i građani, mi smo danas čuli različite informacije od onih koji su protiv ovog predloga zakona a sve te činjenice koje smo od njih čuli, pokazuju samo jednu stvar, a to je da Srbija apsolutno nije spremna niti da sprovede istraživanje, niti rudarenje niti da uradi monitoring, odnosno nadzor nad ovim projektom. Zašto nije spremna?
Zato što je uništila sve svoje kapacitete da uradi monitoring ovog projekta, a to znači da nemamo inspektore koji bi mogli da nam ukažu na sve nepravilnosti tokom trajanja ovog projekta.
Zašto je to tako? Koje su to činjenice koje nam još jednom pokazuju, to je da na primer Ministarstvo zdravlja, odnosno Vlada Republike Srbije, od 2019. godine do danas, nije čak uspela da ubedi jednu zdravstvenu ustanovu da postupi po odlukama Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije.
Takođe, nije uspela da sprovede ni nadzor nad školama, gde nam deci padaju plafoni na glavu. Šta još nije uspela? Nije uspela da sprovede vakcinisanje beba u Narodnom frontu, gde je dato pogrešno 600 vakcina.
Dakle, svi ovi primeri nam pokazuju da Republika Srbija apsolutno čak nije spremna da sprovede ni jedan jedini nadzor, pa se pitamo kako bi sprovela nadzor ako bi došlo do nekog ozbiljnog akcidenta?
Više smo stvari čuli što se tiče voda, dakle, da li imamo dovoljno voda u ovom području, kakvog su one kvaliteta. Čuli smo različita mišljenja, potpuno suprotna, a na primer usvojili ste Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2017. godine do 2034. godine, pa ste sami sebe demantovali u odnosu na ovu strategiju. U strategiji ste naveli da je ovo područje bogato i površinskim i podzemnim vodama, zatim ste naveli da je ovo visokokvalitetna voda i da se mogu koristiti podzemne vode iz Mačve i Posavine.
Takođe, niste nam saopštili, a ovde piše u ovom dokumentu da će se vode sa ovog područja koristiti za vodosnadbevanje i grada Beograda i celog ovog područja.
Dakle, vi prvo kažete kako ove vode nisu kvalitetne, onda kažete da jesu kvalitetne. Zatim, kažete da ih ima dovoljno, pa da ih nema dovoljno. Pa, odlučite se jel ih ima dovoljno ili ih nema dovoljno i kakvog su kvaliteta.
Zatim, što se tiče potrošnje, kažete da se neće desiti ništa u ovom području što se tiče potrošnje vode i da će ljudi moći da se bave i poljoprivredom i stočarstvom, a u stvari, niste nam saopštili da će doći do isušivanja ovog tla.
Da li će te vi snižavati nivo ovih podzemnih voda ili ćete koristiti u sekundi 37 do 38 litara u toku rudarenja, to je nebitno, u svakom slučaju, neće biti moguće da ovi ljudi se u ovom području bave poljoprivredom.
Tako da, vi ste nama ovde u stvari dali neke informacije koje apsolutno nisu tačne, što govori da niste spremni da sprovedete i radite nadzor nad ovim projektom i da informacije koje se nalaze u ovom projektu nisu tačne.
Zeleno Levi front je podneo amandman koji se tiče projekta izgradnje komunalne infrastrukture. Mi smatramo da je neophodno dodati određena sredstva za ovaj projekat, s obzirom na to da imamo dovoljno sredstava na izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona, a posebno zbog toga što nam je potpuno neprihvatljivo da je Republika Srbija kao ekonomski tigar prihvatila, a mi ne možemo da prihvatimo da samo 63% domaćinstava u Republici Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, što je ukupno 65% od svih građanki i građana Republike Srbije.
Nešto malo bolja situacija je u velikim gradovima. Ako vidimo i prigradska naselja velikih gradova, mi ćemo videti da tu postoji velika razlika, a da ne pominjem koja razlika i koliko je velika ta razlika u ovoj infrastrukturi kada su u pitanju manji gradovi. Neophodno je da se ova sredstva sa nacionalnog stadiona prebace na ovaj projekat kako bi svi građani i građanke imali bolju infrastrukturu, odnosno da se ovaj ekonomski tigar ne bi pretvorio u jednu kišnu glistu i da ne dobiju građani sanitarnu zaštitu i ekološku zaštitu.
Posebno bih istakla ministru Martinoviću, da Zeleno Levi front ne reciklira ni jednu i nikakvu politiku, ni sada ni iz prethodnog perioda, već da ima svoju sopstvenu politiku koja se bavi jedino recikliranjem, dakle recikliranjem papira, plastike i drugih materijala.
Takođe, ljudi koji predstavljaju Zeleno Levi front su ljudi koji su se aktivirali zbog vaše politike iz 90-tih koja je ponovo stupila na scenu, a koja nas je 90-tih držala zatvorene pod sankcijama i u neimaštini. Ono što se sada pokazalo kao vaša politika, jeste da u toku svake godine iz Srbije trajno ode 26.000 ljudi, a kao što su vaši poslanici juče rekli jedino koliko se trajno vrati u Srbiju su tri porodice.
Mi ne recikliramo nikakvu politiku, niti smo deo bilo kakve reciklirane politike. Imamo svoju politiku i njome se ponosimo. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Poštovane građanke i građani, prvo bih želela da se osvrnem na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i htela bih par reči o lažnoj brizi ministarke za brigu o porodici i demografiji koja je juče izjavila da je ukinut katastarski prihod u cilju da bi se olakšala procedura ostvarivanja prava. Međutim, ako pogledamo malo unazad, videćemo da je ovakva odluka morala biti doneta i da je ovo moralo da bude u ovom zakonu zbog toga što je prošle godine u oktobru mesecu usvojen jedan drugi zakon, odnosno izmene i dopune u kojima je ovaj pojam i ova kategorija potpuno izbrisana iz ovog zakona i nije moguće uopšte da katastarski prihod bude uslov za ostvarivanje bilo kojeg prava koje se nalazi u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, ako je postojala ikakva namera da se olakšaju procedure, zašto to nije urađeno i u svim drugim procedurama za ostvarivanje ovog prava? Izbrisali smo katastarski prihod, ali smo zato ostavili posedovanje dva hektara zemlje, a ne znamo koji su kriterijumi drugi za ostvarivanje ovog prava.
Ovo što se učinilo u stvari nije olakšavanje ostvarivanja prava, već je to samo postavljanje jednog većeg tereta svima onima koji mogu biti korisnici finansijske podrške porodici sa decom.
Drugo, ako postojala namera da ovaj zakon prati potrebe svih korisnika u Republici Srbiji, možemo da pitamo – zašto ovaj zakon nije usklađen sa tim potrebama u potpunosti? Na primer, zašto se u članu 11. nije dopunila tačka 6) – deca sa invaliditetom i deca sa retkim bolestima. Takođe, član 35. i zašto ovaj zakon moramo da menjamo svake godine i ja svakako ne bih bila ponosna da znam da je Ustavni sud i odluka Ustavnog suda je da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom. Prati, dakle, svaku izmenu i svaku dopunu ovog zakona. Vi u stvari svim izmenama i dopunama ovog zakona dodatno postupate protiv Ustava.
Takođe, što se tiče budžeta, htela bih samo da napomenem, što se tiče socijalne zaštite, da se socijalne usluge tačno ni ne vide u ovom budžetu. Mi ne možemo da znamo sve socijalne usluge koje su uključene u ovaj budžet, ali takođe znamo da on ne obuhvata sve kategorije. Prva kategorija jesu mladi koji su završili školu i koji imaju određene potrebe i koji su potpuno izopšteni iz ovog sistema, odnosno nemaju personalnog pratioca, odnosno ličnog pratioca, nemaju mogućnost boravka. To ništa ne vidimo sada u ovom budžetu i to je jedna kategorija koja je stalno diskriminisana i koja nema uopšte zadovoljene svoje potrebe, a samim tim, ako već pričamo o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, šta je sa tim porodicama na čiji teret pada briga o ovoj deci?
Ono što još nema ni u budžetu, ni u ovom zakonu jesu potrebe školske dece, pa opet napominjem decu sa retkim bolestima. Dakle, imamo decu koja se nalaze u predškolskim ustanovama i u vrtićima, ali su ova deca koja se nalaze u školama potpuno zanemarena i njihove potrebe su takođe potpuno zanemarene.
Kada se radi o zdravstvu, ministar finansija je juče rekao da nikada više nije uloženo u zdravstvo, pet milijardi i 500 miliona dinara. Ja samo mogu da pitam – kako se priča o projektima, kako se priča o planiranju zdravstvene zaštite kada mi apsolutno nemamo nikakve baze podataka na osnovu kojih bi se zdravstvena zaštita mogla uopšte planirati?
Drugo, ovakvim budžetom i postupanjem i gradskih i lokalnih vlasti, a i Vlade Republike Srbije vidimo da se u stvari pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti potpuno uništava. Mi vidimo da smo uništili apoteke u javnoj svojini koje predstavljaju primarnu zdravstvenu zaštitu, koje su nama bile blizu domova zdravlja, koje su takođe primarna zdravstven zaštita, pa mi tačno vidimo da ustvari nama ta primarna zdravstvena zaštita će biti veoma daleka i da će mnoga naša prava biti potpuno uskraćena. Isto se to radi sa institutima i zavodima za javno zdravlje.
Sledeća tačka jesu skeneri. Mi pričamo da smo skenere, odnosno liste čekanja za pružanje usluga snimanja skenerom, da smo mi te usluge stavili na nulu, da nema pacijenata koji su na listama čekanja. Pitanje je, ako smo to uspeli da uradimo za osam sati, jedan dan, zašto onda građani čekaju po nekoliko godina da dođu do ove usluge i šta to znači? Ja mogu samo da zaključim da vi dovodite sve nas kao građane i pacijente da budemo u jednoj patnji i bolu, da trpimo to što ne možemo da dobijemo zdravstvene usluge. Verujem da je to jedna namera da nam se uskrate prava iz zdravstvene zaštite. Hvala.
Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.
Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.
Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.
Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.
Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.
Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?
Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.
Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.
Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?
Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.
Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?
Nema problema, evo skratiću.
Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.