Poštovane građanke i građani, mi smo danas čuli različite informacije od onih koji su protiv ovog predloga zakona a sve te činjenice koje smo od njih čuli, pokazuju samo jednu stvar, a to je da Srbija apsolutno nije spremna niti da sprovede istraživanje, niti rudarenje niti da uradi monitoring, odnosno nadzor nad ovim projektom. Zašto nije spremna?

Zato što je uništila sve svoje kapacitete da uradi monitoring ovog projekta, a to znači da nemamo inspektore koji bi mogli da nam ukažu na sve nepravilnosti tokom trajanja ovog projekta.

Zašto je to tako? Koje su to činjenice koje nam još jednom pokazuju, to je da na primer Ministarstvo zdravlja, odnosno Vlada Republike Srbije, od 2019. godine do danas, nije čak uspela da ubedi jednu zdravstvenu ustanovu da postupi po odlukama Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije.

Takođe, nije uspela da sprovede ni nadzor nad školama, gde nam deci padaju plafoni na glavu. Šta još nije uspela? Nije uspela da sprovede vakcinisanje beba u Narodnom frontu, gde je dato pogrešno 600 vakcina.

Dakle, svi ovi primeri nam pokazuju da Republika Srbija apsolutno čak nije spremna da sprovede ni jedan jedini nadzor, pa se pitamo kako bi sprovela nadzor ako bi došlo do nekog ozbiljnog akcidenta?

Više smo stvari čuli što se tiče voda, dakle, da li imamo dovoljno voda u ovom području, kakvog su one kvaliteta. Čuli smo različita mišljenja, potpuno suprotna, a na primer usvojili ste Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2017. godine do 2034. godine, pa ste sami sebe demantovali u odnosu na ovu strategiju. U strategiji ste naveli da je ovo područje bogato i površinskim i podzemnim vodama, zatim ste naveli da je ovo visokokvalitetna voda i da se mogu koristiti podzemne vode iz Mačve i Posavine.

Takođe, niste nam saopštili, a ovde piše u ovom dokumentu da će se vode sa ovog područja koristiti za vodosnadbevanje i grada Beograda i celog ovog područja.

Dakle, vi prvo kažete kako ove vode nisu kvalitetne, onda kažete da jesu kvalitetne. Zatim, kažete da ih ima dovoljno, pa da ih nema dovoljno. Pa, odlučite se jel ih ima dovoljno ili ih nema dovoljno i kakvog su kvaliteta.

Zatim, što se tiče potrošnje, kažete da se neće desiti ništa u ovom području što se tiče potrošnje vode i da će ljudi moći da se bave i poljoprivredom i stočarstvom, a u stvari, niste nam saopštili da će doći do isušivanja ovog tla.

Da li će te vi snižavati nivo ovih podzemnih voda ili ćete koristiti u sekundi 37 do 38 litara u toku rudarenja, to je nebitno, u svakom slučaju, neće biti moguće da ovi ljudi se u ovom području bave poljoprivredom.

Tako da, vi ste nama ovde u stvari dali neke informacije koje apsolutno nisu tačne, što govori da niste spremni da sprovedete i radite nadzor nad ovim projektom i da informacije koje se nalaze u ovom projektu nisu tačne.

Zeleno Levi front je podneo amandman koji se tiče projekta izgradnje komunalne infrastrukture. Mi smatramo da je neophodno dodati određena sredstva za ovaj projekat, s obzirom na to da imamo dovoljno sredstava na izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona, a posebno zbog toga što nam je potpuno neprihvatljivo da je Republika Srbija kao ekonomski tigar prihvatila, a mi ne možemo da prihvatimo da samo 63% domaćinstava u Republici Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, što je ukupno 65% od svih građanki i građana Republike Srbije.

Nešto malo bolja situacija je u velikim gradovima. Ako vidimo i prigradska naselja velikih gradova, mi ćemo videti da tu postoji velika razlika, a da ne pominjem koja razlika i koliko je velika ta razlika u ovoj infrastrukturi kada su u pitanju manji gradovi. Neophodno je da se ova sredstva sa nacionalnog stadiona prebace na ovaj projekat kako bi svi građani i građanke imali bolju infrastrukturu, odnosno da se ovaj ekonomski tigar ne bi pretvorio u jednu kišnu glistu i da ne dobiju građani sanitarnu zaštitu i ekološku zaštitu.

Posebno bih istakla ministru Martinoviću, da Zeleno Levi front ne reciklira ni jednu i nikakvu politiku, ni sada ni iz prethodnog perioda, već da ima svoju sopstvenu politiku koja se bavi jedino recikliranjem, dakle recikliranjem papira, plastike i drugih materijala.

Takođe, ljudi koji predstavljaju Zeleno Levi front su ljudi koji su se aktivirali zbog vaše politike iz 90-tih koja je ponovo stupila na scenu, a koja nas je 90-tih držala zatvorene pod sankcijama i u neimaštini. Ono što se sada pokazalo kao vaša politika, jeste da u toku svake godine iz Srbije trajno ode 26.000 ljudi, a kao što su vaši poslanici juče rekli jedino koliko se trajno vrati u Srbiju su tri porodice.

Mi ne recikliramo nikakvu politiku, niti smo deo bilo kakve reciklirane politike. Imamo svoju politiku i njome se ponosimo. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane građanke i građani, prvo bih želela da se osvrnem na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i htela bih par reči o lažnoj brizi ministarke za brigu o porodici i demografiji koja je juče izjavila da je ukinut katastarski prihod u cilju da bi se olakšala procedura ostvarivanja prava. Međutim, ako pogledamo malo unazad, videćemo da je ovakva odluka morala biti doneta i da je ovo moralo da bude u ovom zakonu zbog toga što je prošle godine u oktobru mesecu usvojen jedan drugi zakon, odnosno izmene i dopune u kojima je ovaj pojam i ova kategorija potpuno izbrisana iz ovog zakona i nije moguće uopšte da katastarski prihod bude uslov za ostvarivanje bilo kojeg prava koje se nalazi u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, ako je postojala ikakva namera da se olakšaju procedure, zašto to nije urađeno i u svim drugim procedurama za ostvarivanje ovog prava? Izbrisali smo katastarski prihod, ali smo zato ostavili posedovanje dva hektara zemlje, a ne znamo koji su kriterijumi drugi za ostvarivanje ovog prava.

Ovo što se učinilo u stvari nije olakšavanje ostvarivanja prava, već je to samo postavljanje jednog većeg tereta svima onima koji mogu biti korisnici finansijske podrške porodici sa decom.

Drugo, ako postojala namera da ovaj zakon prati potrebe svih korisnika u Republici Srbiji, možemo da pitamo – zašto ovaj zakon nije usklađen sa tim potrebama u potpunosti? Na primer, zašto se u članu 11. nije dopunila tačka 6) – deca sa invaliditetom i deca sa retkim bolestima. Takođe, član 35. i zašto ovaj zakon moramo da menjamo svake godine i ja svakako ne bih bila ponosna da znam da je Ustavni sud i odluka Ustavnog suda je da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom. Prati, dakle, svaku izmenu i svaku dopunu ovog zakona. Vi u stvari svim izmenama i dopunama ovog zakona dodatno postupate protiv Ustava.

Takođe, što se tiče budžeta, htela bih samo da napomenem, što se tiče socijalne zaštite, da se socijalne usluge tačno ni ne vide u ovom budžetu. Mi ne možemo da znamo sve socijalne usluge koje su uključene u ovaj budžet, ali takođe znamo da on ne obuhvata sve kategorije. Prva kategorija jesu mladi koji su završili školu i koji imaju određene potrebe i koji su potpuno izopšteni iz ovog sistema, odnosno nemaju personalnog pratioca, odnosno ličnog pratioca, nemaju mogućnost boravka. To ništa ne vidimo sada u ovom budžetu i to je jedna kategorija koja je stalno diskriminisana i koja nema uopšte zadovoljene svoje potrebe, a samim tim, ako već pričamo o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, šta je sa tim porodicama na čiji teret pada briga o ovoj deci?

Ono što još nema ni u budžetu, ni u ovom zakonu jesu potrebe školske dece, pa opet napominjem decu sa retkim bolestima. Dakle, imamo decu koja se nalaze u predškolskim ustanovama i u vrtićima, ali su ova deca koja se nalaze u školama potpuno zanemarena i njihove potrebe su takođe potpuno zanemarene.

Kada se radi o zdravstvu, ministar finansija je juče rekao da nikada više nije uloženo u zdravstvo, pet milijardi i 500 miliona dinara. Ja samo mogu da pitam – kako se priča o projektima, kako se priča o planiranju zdravstvene zaštite kada mi apsolutno nemamo nikakve baze podataka na osnovu kojih bi se zdravstvena zaštita mogla uopšte planirati?

Drugo, ovakvim budžetom i postupanjem i gradskih i lokalnih vlasti, a i Vlade Republike Srbije vidimo da se u stvari pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti potpuno uništava. Mi vidimo da smo uništili apoteke u javnoj svojini koje predstavljaju primarnu zdravstvenu zaštitu, koje su nama bile blizu domova zdravlja, koje su takođe primarna zdravstven zaštita, pa mi tačno vidimo da ustvari nama ta primarna zdravstvena zaštita će biti veoma daleka i da će mnoga naša prava biti potpuno uskraćena. Isto se to radi sa institutima i zavodima za javno zdravlje.

Sledeća tačka jesu skeneri. Mi pričamo da smo skenere, odnosno liste čekanja za pružanje usluga snimanja skenerom, da smo mi te usluge stavili na nulu, da nema pacijenata koji su na listama čekanja. Pitanje je, ako smo to uspeli da uradimo za osam sati, jedan dan, zašto onda građani čekaju po nekoliko godina da dođu do ove usluge i šta to znači? Ja mogu samo da zaključim da vi dovodite sve nas kao građane i pacijente da budemo u jednoj patnji i bolu, da trpimo to što ne možemo da dobijemo zdravstvene usluge. Verujem da je to jedna namera da nam se uskrate prava iz zdravstvene zaštite. Hvala.

Hvala, predsedavajuća. Mi smo podneli amandman na član 3, kojim smo predložili da se primena ovog zakona pomeri na 1. januar 2025. godine, iz razloga što se nadamo da od avgusta 2024. do januara 2025. godine ima dovoljno vremena da razmislite i da budete pravno kreativni i da promenite objekat koji je predmet ovog ugovora, odnosno da umesto Nacionalnog stadiona postoji lista zdravstvenih ustanova za koje je neophodno da postoji urbana infrastruktura i, kako ovde kaže, pristupna saobraćajnica. Ne samo jedna, nego za sve zdravstvene ustanove kojima je to potrebno.

Ne pričam ovde samo o Beogradu, već i o drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. A kad kažem – pristup, mogu da kažem da nijedna zdravstvena ustanova nije u potpunosti pristupna građanima i pacijentima, a posebno mogu da pomenem Tiršovu, Institut za majku i dete i Sokobanjsku, koja je klinika za rehabilitaciju.

Dakle, sve ove zdravstvene ustanove nemaju ni dobru infrastrukturu kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, dakle, one ne mogu da priđu zdravstvenim ustanovama, a ono što je najveći problem jeste parking prostor. Dakle, ako želimo da omogućimo da zdravstvene ustanove budu dostupne pacijentima, mi moramo da im regulišemo i parking, odnosno da ne kruže jedno sat vremena oko svih zdravstvenih ustanova, posebno u Beogradu.

Ja bih se ovde takođe osvrnula i ne reči guvernerke, koja kaže da se zaduživanje zloupotrebljava i da se neko zadužuje za letovanje, a mi se zadužujemo za budućnost. Pa ne znam kako je zaduživanje za stadion budućnost. Za nas je bolnica nešto što predstavlja budućnost, a posebno tamo gde se žene porađaju i gde se leče deca. Hvala.

Mi smo u ovom amandmanu podneli predlog za uvođenje još jednog stava koji bi se ticao zaštite prava članova domaćinstva, jer kada čitamo ovaj predlog izmena i dopuna nije baš najjasnije da li bi pojedina prava ovih lica bila uskraćena, a najviše ona prava koja se odnose na njihova radna prava i zbog toga smo mi u ovom amandmanu predložili da se zabrana korišćenja ovog stana, za obavljanje delatnosti, ne odnosi na članove domaćinstva, dakle ne postoji nikakav ni pravni ni politički razlog da se članovima domaćinstva uskrate ova prava što bi značilo da je njima u potpunosti uskraćeno obavljanje nekih delatnosti, prijava delatnosti na ovim stanovima, čak i ako mogu da obavljaju tu delatnost iz svojih stanova.

Dakle, samo zbog toga što su oni članovi ovog domaćinstva oni ne bi bili u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost, bili bi izloženi još jednom dodatnom trošku i morali bi da zakupe neki drugi poslovni prostor. Ono što je nama bitno i gde smo ovde napravili jedno ograničenje, jeste da takva vrsta delatnosti ne bi uticala i ugrožavala stanovanje vlasnika ovog stana.

Mi smatramo da članovi domaćinstva ne mogu biti ograničeni u svojim pravima, da se na njih u potpunosti mora primeniti zakon o radu i da njima mora biti omogućeno da delatnost obavljaju u ovom stanu. Naravno, mi smatramo da treba u potpunosti zaštititi i prava vlasnika ovog stana i zato smo smatrali da treba dodati ovaj stav i da dotadašnji stavovi koji su predloženi 4. postaje stav 5.

Mi smo podneli amandman da se zameni reč – jednom – dva puta, da ova kontrola bude dva puta godišnje, s tim što bi trebalo da budu jasni i precizni uslovi za ovu kontrolu, jer ako postoji realna i objektivna namera zakonodavca, odnosno da se spreči zloupotreba prava na kupovinu stana po povoljnijim uslovima, smatramo da bi ova kontrola morala da bude mnogo jasnija, mnogo detaljnija i mnogo objektivnija.

Dakle, iz ovog Predloga zakona se ništa od toga ne vidi, pa samim tim sumnjamo uopšte i u nameru što se tiče ove kontrole da li bi ona mogla biti sprovedena na ovaj objektivan način. Hvala.

Poštovane građanke i borkinje za svoja prava u zemlji koja vam apsolutno ništa ne veruje, ali zato u deklaraciji o kojoj razgovaramo u tački 39. Republika Srbija osniva fond „Deca nam se rađala“.

Mi možemo otvoreno da pitamo, pod kojim uslovima nam se deca rađala? Zato što ćutite na sve ono što žene prijavljuju, ćutite na akušersko nasilje. Do sada ste ćutali, do pre par dana ste ćutali, a onda ste počeli žene da osuđujete, govoreći da je prijava akušerskog nasilja deo nekakve svetske agende protiv rađanja. Zato se hvalite izgradnjom najmodernijeg stadiona. Zato vas otvoreno pitam, da li se očekuje da uslovi na tim stadionima budu bolji za porođaje i za ginekološko-akušerke klinike, nego oni koji su sada trenutno u zdravstvenim ustanovama?

Žene su primorane da prijavljuju javno akušersko nasilje, da se bore za svoja prava. Vi im i dalje ne verujete. Pa, su opet morali, evo da nam slikaju kakvi su uslovi u zdravstvenim ustanovama, pa se nadam da ćete im sada poverovati, da je ovo za održavanje higijene, a da su ovo sobe u kojima se one trenutno nalaze i borave. Više puta su se žene obraćale svim institucijama. Nema nikakve reakcije.

Važno je da vi kažete u istoj ovoj tački da ćete donositi neke zakone i podsticajne mere. Nama zakoni ne trebaju, jer ni ove zakone ne primenjujete. Čak imamo i poseban zakon koji govori o posebnim, nekim boljim standardima i uslovima zdravstvene zaštite za decu, trudnice i porodilje, vi ništa od toga ne primenjujete.

Ono što je takođe isto sporno jeste i član 46, odnosno tačka 46. gde vi govorite o zdravstvu, ali istovremeno govoriti i o rudarstvu, pošto je nama jedno i drugo veoma bitno. Sada vas isto pitam, da li ste dobili dokument sekretara Bernske konvencije, koji vam je tražio da se izjasnite o uništavanju vode, flore i faune u predelu Homolja? Rok da se izjasnite jeste 31. juli 2024. godine. Pitam vas da li ste spremili odgovor i šta ćete da kažete na to što Bernska konvencija zabrinuta za uništavanje prirode i vode? Zašto izdajete licence za istraživanja?

Takođe bih skrenula posebnu pažnju da u tački 9. govorite da treba da se očuvala porodica. Podsećam vas da je vaša agenda bila pre nekoliko godina da ste uslovili roditelje i decu da biraju između toga da li će roditelji brinuti o svojoj deci i da li ćete deci ostaviti pravo na tuđu negu i pomoć. Ukinuli ste pravo na tuđu negu i pomoć i ostavili ste porodice bez osnovnih sredstava. U pitanju su deca koja imaju teška zdravstvena oboljenja.

Nekoliko godina smo se borili da vratimo to pravo. Da li se pitate kako su oni preživeli taj period? To je vaša agenda. I vaša je agenda da vi u ovom trenutku uplašite sve žene da one odustanu od svoje borbe i od onoga što vam pokazuju šta se dešava u zdravstvenim ustanovama.

Takođe, skrenula bih pažnju i na izjavu cele Vlade i pojedinih ministara kada su u pitanju klime u porodilištima i akušerskim ustanovama. Nije sporno da li su one radile ili ne, već način da vi kažete da se ne diže panika. Ja ću da vam kažem da sada u ovoj sali ima 23 stepena, pa ako je normalno da neko boravi u zdravstvenoj ustanovi na 40 stepeni bez klime, zašto mi ovde ne isključimo klime i kod nas ovde bude 40 stepeni. Hvala.

Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.

Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.

Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.

Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.

Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?

Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.

Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.

Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?

Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.

Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?

Nema problema, evo skratiću.

Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.

Poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Danas smo više puta pominjali reč borba. Nekome se ta reč dopala, nekome se nije dopala. Sa jedne strane pominjali smo ovu reč iz ugla prošlosti. Ali evo, ja ću se više fokusirati sadašnjost i na budućnost.

Mogu da kažem što se tiče sadašnjosti da smo mi svesni da mora borba i mi smo izabrali tu borbu i taj naš izbor se predstavlja danas i Narodnoj skupštini. Dakle, ovo zasedanje predstavlja jedan vid naše borbe.

Šta za nas znači mora borba? Znači da smo mi svesni da bi se usvojio ovaj Zakon o lokalnim izborima, odnosno o izmenama i dopunama ovog zakona, da je predstojala jedna velika, velika borba koju smo mi započeli pre 17. decembra, koju smo nastavili 17. decembra, ali smo svesni zbog izborne krađe, koja je dokazana i rezolucijom Evropskog parlamenta, da mi moramo da nastavimo tu borbu i da se u principu ne predajemo.

Dakle, naša borba mora da bude usmerena na prestanak manipulacije glasovima građana i građanki, a takođe, ova naša borba mora da bude usmerena i na zaštitu naših glasova. Svaki glas svake građanke i svakog građanina mora apsolutno da bude zaštićen.

Pošto nam institucije apsolutno ne rade i nisu u funkciji, mi smo svesni da ta borba mora biti usmerena i na rad tih institucija. Zbog toga smo svesni da ne smemo da odustanemo od ove borbe.

Dakle, u prethodnom periodu, u prethodnom izbornom ciklusu mi smo prisustvovali raznim migracijama stanovništva, manipulacijama biračkim spiskovima, kupovini glasova, pritiscima i ucenama onih ljudi koji predstavljaju najugroženije slojeve našeg društva i koji su zavisni od socijalne pomoći. I uprkos svim ovim manipulacijama i svoj ovoj mašineriji, mi smo uspeli da se izborimo za jedan korak, a to je ovaj zakon. Dakle, izmene i dopune ovog zakona predstavljaju jedan korak i jednu pobedu u ovoj borbi.

Ovo skupštinsko zasedanje sada pokazuje i potvrđuje da je bilo krađe 17. decembra i da mi protiv te krađe moramo da se borimo. Da je nije bilo, mi sada ne bismo razgovarali o ovom zakonu. Ali, ono što je najveći poraz jeste da mi stalno moramo da menjamo neke propise, da mi stalno moramo da menjamo zakone, a da one koje imamo apsolutno ne poštujemo. To je poražavajuće za ovo društvo. Ali, ako takav vid borbe mora, mi prihvatamo i nećemo odustati od te borbe.

Svesni smo, takođe, i činjenice da 2. juna ova naša borba neće biti ravnopravna i neće biti laka, ali opet ponavljam, nećemo odustati od nje. Sa čim se apsolutno ne saglašavamo? Pošto je reč o lokalnim izborima, mi se apsolutno nećemo saglasiti da nam otpadaju točkovi od autobusa i javnog prevoza koji će nas juriti po ulicama sa fatalnim ishodima. Mi nećemo dozvoliti da u 21. veku pojedine lokalne samouprave nemaju kanalizaciju, nemaju vodu. Mi nećemo, takođe, dozvoliti da nam zdravstveni sistem u 21. veku bude nedostupan i da moramo građane da ucenjujemo pristupom zdravstvenoj zaštiti njihovim glasovima. Dakle, nećemo ucenjivati ljude njihovim glasovima, zdravljem i životom.

Takođe, mi pozivamo sve građane da izađu 2. na izbore i da se pridruže ovoj našoj borbi, jer smo svesni da svaka lokalna samouprava i svaka jedinica lokalne samouprave za svakog građanina i građanku ima najveći značaj, jer tu se nalazi središte naših života. Ja verujem u našu borbu i verujem da ćemo uspeti 2. juna da donesemo pobedu.