Kao i prethodni članovi i naši amandmani, mi predlažemo da se ovaj predlog i ovaj član predloga briše u potpunosti.

Mi vidimo da je ideja bila da se smanji krug kandidata koji bi mogli da učestvuju, da rade u ovom posebnom javnom tužilaštvu i da je negde ustvari bila i namera predlagača da utiče na rad ovog posebnog javnog tužilaštva, tako što je u potpunosti isključio mogućnost da kandidati budu tužioci iz drugih javnih tužilaštava posebne nadležnosti, kao i tužioci iz Vrhovnog javnog tužilaštva.

Ovde se vidi opet ona ista namera da se želi veća kontrola, a posebno iz razloga što je ostavljeno da viši javni tužilac, odnosno glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu može da postavlja sve ove kandidate.

Posebno bi skrenula pažnju, ako se već misli u interesu građana iako je nešto želelo da se postigne u tom smeru i pravcu, da je trebalo posebno obratiti pažnju na to kako se komunicira s drugim javnim tužilaštvima, da nije omogućeno građanima da komuniciraju sa javnim tužiocima, putem mejla, ako već pričamo o visoko tehnološkom kriminalu, da li bi bilo moguće omogućiti tu građanima da oni podnose prijave, da dobijaju obaveštenja od javnih tužilaštava, putem imejla, odnosno da imaju jednu efikasniju komunikaciju. Mi vidimo u obrazloženju da predlagač stalno koristi terminologiju, da bi pravosudni organi uključujući tužilaštva, sudove, bili efikasniji u svom radu, ali naravno, ovde vidimo samo jednu jasnu kontrolu, apsolutnu kontrolu svih sudova i svih javnih tužilaštava na teritoriji cele republike Srbije, tako da je predlog Zeleno levog fronta, da se ovaj član, ovaj predlog briše u potpunosti, jer je prethodno rešenje apsolutno bolje, a to su rekli i predstavnici Venecijanske komisije. Hvala.

Hvala.

Važeći član 6. koji želite da promenite kaže – posebni javni tužilac ima prava i dužnosti kao glavni javni tužilac. To znači da ima apsolutna ovlašćenja da postupa samostalno, da planira istrage, da planira vođenje postupka, ali vi mu to ovim predlogom apsolutno ne dozvoljavate.

Vaš je predlog da pored toga što neće biti posebni javni tužilac nego će biti rukovodilac posebnog odeljenja, on će da odgovora za rad glavnom javnom tužioci višeg javnog tužioca i da će taj organ bliže da određuje i da upravlja radom ovog rukovodioca, odnosno ovog posebnog odeljenja.

Kao i ovom prethodnom članu, i ovde vidimo isto tako da je jedina namera da smanjite upravljačke mogućnosti, da smanjite ovlašćenja, da smanjite samostalnost i da držite apsolutnu kontrolu.

Ako je vaša ideja da ovaj organ funkcioniše efikasnije, da bude samostalnije moje pitanje je – zašto ste ukinuli, takođe mogućnost da budu izabrani i kandidati za ovu funkciju koju su mogli i po sada važećim članovima?

7/1 GD/MT 11.05 – 11.15

Dakle, mi vidimo da vi ovde nemate predloge koji idu u korist građana, koji idu u korist efikasnosti rada javnih tužilaca, tako da je predlog Zeleno-levog fronta da se ovaj član zakona briše u potpunosti.

Hvala.

Hvala.

Konačno vidimo da se ovim članom i ovim predlogom utiče na odnos javnog tužilaštva i policije.

Već znamo da često kada građani podnesu krivičnu prijavu da je nemoguće da se pomerimo od predistražnih radnji. Dakle, čak i ne dođemo do istražnih radnji, osim kada je u pitanju visokotehnološki kriminal, ali i to hoćete da promenite i da oduzmete građanima.

Mi znamo da Zakonik o krivičnom postupku govori da javni tužilac daje naređenja, planira vođenje određenog postupka i daje naređenja policiji.

Mi ovde vidimo takođe da javni tužilac koji bude radio u predmetima visokotehnološkog kriminala da neće biti u mogućnosti da samostalno izdaje naredbe, već će morati da zavisi od glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Dakle, mi vidimo da se i ovde na polju odnosa policije i javnog tužilaštva sužava mogućnost onom ko bude vodio ove postupke da sa njima samostalno nepristrasno, objektivno rukovodi, već da mora i ovde imati kontrolu i zato je stav Zeleno-levog fronta da se ovaj predlog briše. Hvala.

7/3 GD/MT

Hvala.

Ovim Predlogom menjate član 18. Zakona o javnom tužilaštvu, ali ne samo ovaj član 18. već uništavate ceo zakon o javnom tužilaštvu, jer vam je ideja da onemogućite javnim tužiocima da ulože prigovor nezavisnom telu ako su nezadovoljni instrukcijama koje su dobili u pogledu njihovog rada i načina kako da vode određeni postupak.

Predlagač kaže da je bolja varijanta da umesto Komisije koja ima više članova može da odlučuje nezavisno i nepristrasno, dakle, možemo da vidimo, to može da bude i neka debata u toj komisiji o prigovoru koji je podnet. Kaže da je bolje da o tome odlučuje jedno lice, jedna osoba i da ta osoba ima naziv – organ. Dakle, taj organ bi bio neposredno viši javni tužilac.

Dakle, predlagač smatra da je bolje i nepristrasnije da jedna osoba odlučuje umesto više ljudi koji su izabrani da budu članovi određene komisije.

Zašto smo došli u ovakvu situaciju? Zato što ste shvatili da u Tužilaštvu postoje i oni ljudi koji žele da podnose prigovor kada ih smenjujete, kada ih upućujete u druga tužilaštva, a to su nam pokazale tužiteljke – Bojana Savović i Jasmina Paunović.

Videli smo da su one podnele te prigovore i vi ste tada shvatili da postoji mogućnost da se i drugi tužioci odvaže i da kažu da te vaše instrukcije, pritisci, nalozi ne daju rezultate zato što postoji neko telo, neka komisija gde tužioci mogu da se obrate.

Vi želite javnim tužiocima da onemogućite da ukazuju na pritiske i na povrede zakona u pojedinim postupcima. Dakle, hoćete sva javna tužilaštva u Beogradu da stavite pod šapu jednog javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Hvala.

14/1 GD/CG 12.15 – 12.25

Prvo bih da informišem ministra pravde da ja prošli put nisam rekla da su tužiteljke podnele prigovor ovoj komisiji koja se briše zbog upućivanja, već su iskoristile mehanizam prigovora kao neki model koji ih štiti i da mogu da se obrate Visokom savetu tužilaštva, ali se po pojedinim pitanjima ova mogućnost tužiocima apsolutno ukida. Dakle, oni neće moći da se obrate Visokom savetu tužilaštva i neće moći da zaštite sebe i da se kazni ono postupanje u određenom javnom tužilaštvu koje je nezakonito radilo.

Sa druge strane vidimo da ovaj član 6. koji se menja pokazuje da će ministar pravde imati jednu ulogu više, odnosno da bez njega i njegove odluke Vrhovno javno tužilaštvo neće moći da odlučuje o radu Vrhovnog javnog tužilaštva, kada je u pitanju komunikacija sa međunarodnim agencijama, udruženjima, drugim tužilaštvima, dakle drugih zemalja. To znači da će i u ovom segmentu Ministarstvo pravde, u ovom slučaju ministar, imati potpunu kontrolu nad radom Vrhovnog javnog tužilaštva. Mene zanima šta ministar ima da kaže na temu da se ovakvim članom u stvari krši Ustav, da mi ovde imamo izvršnu vlast koja će naređivati pravosudnim organima kako će da rade, šta će da rade, kome će da se obraćaju i kakva će njihova međunarodna saradnja da bude u budućnosti. Ministar može da nam objasni da li je on saglasan sa ovakvim članom, da li je on saglasan sa kršenjem Ustava ili se protivi ovakvim predlozima zakona. Hvala.

Hvala.

Ministar pravde je danas više od 10 puta rekao da je važnije hijerarhijsko odlučivanje i da je ono efikasnije umesto odlučivanja komisije koja se nalazi ili se nalazila u Visokom savetu tužilaštva. On je saglasan sa tim da se izbrišu sve komisije i sve nadležnosti Visokog saveta tužilaštva tamo gde postoji opasnost da neki tužioci ukažu na nezakonit rad i postupanje onog koji im naređuje kako da sprovode istragu ili kako da prikupljaju određene dokaze, ali isto tako se saglašava sa izmenom člana 8. Zakona o javnom tužilaštvu gde vidimo da neće biti moguće da bude obezbeđena hijerarhijska postupanja sve vreme zato što se ovim članom predviđa da vrhovni javni tužilac može biti postavljen za vršioca funkcije vrhovnog javnog tužioca jednom, dakle ne može dva puta, i to na period od godinu dana, ali zato ima razlika, kada su u pitanju drugi glavni javni tužioci, kada se postavljaju za vršioca funkcije, da oni mogu biti postavljeni na tri godine i da mogu biti ponovo postavljeni.

Dakle, pitanje je za ministra - kako je mislio da se obezbedi i ovaj način odlučivanja koji je protiv Ustava, protiv nezavisnosti tužilaštva? Ja koliko sam shvatila on je malopre rekao da su sudije nezavisne, a da tužioci ne mogu biti nezavisni, pa ja mislim da to ipak nije princip i standard EU. Hvala.

Hvala.

Danas smo opet od ministra čuli oko hijerarhije i vidimo da se za njega ova hijerarhija u radu tužilaštva seli u zavisnosti da li odgovara da nadležno bude za određena pitanja Vrhovno javno tužilaštvo ili Visoki savet tužilaštva. Pa, kada su u pitanju rešenja za upućivanje javnih tužilaca na rad u drugo javno tužilaštvo, mi vidimo da se ovde briše mogućnost da o tome odlučuje vrhovni javni tužilac, a to bi značilo, po stavu ministra i po ostalim ovim članovima koje smo predložili da se brišu, vidimo da u stvari to se seli sada u Visoki savet tužilaštva.

33/1 MZ/MT 16.20 – 16.30

Pitanje je kako je sad odjednom Visoki savet tužilaštva podoban da bude nadležan za ova pitanja, a nije Vrhovno javno tužilaštvo i da se obezbedi ta hijerarhija o kojoj ministar priča ceo dan.

Sa druge strane, predlozima vidimo da će javni tužioci moći da budu upućeni, ali uz svoju saglasnost, ne jednom u drugo javno tužilaštvo, već više puta, na period od tri godine. Dakle, uz njihovu saglasnost, a znamo iz prakse, videli smo na osnovu rada ove dve tužiteljke koje su prijavile nezakonit rad tužilaštva, da je moguće da se takve odluke, takva rešenja donesu i bez njihovog pristanka.

Postavljam ponovo pitanje ministru pravde, koji trenutno nije tu, nadam se da će se vratiti – kako je moguće da se sada oduzima nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva i da se takva nadležnost prebacuje u Visoki savet tužilaštva? Nadam se da će ministar uspeti da odgovori na ovo pitanje da li je ovo u skladu sa Ustavom ili opet sada sa neke strane kršimo Ustav Republike Srbije. Hvala.

Mislim da je ministar danas svojim izlaganjem zbunio građane i građanke Republike Srbije, zato što prvo kaže da je važna hijerarhija, pa zbog toga viši javni tužilac treba da odlučuje o nekim pitanjima, a onda kaže da ne treba da odlučuje vrhovni javni tužilac, pa oduzimamo nadležnosti Visokom savetu tužilaštva, pa te nadležnosti vraćamo višem javnom tužiocu u Beogradu, pa zatim kažemo da je efikasnije ako odlučuje jedan organ, odnosno jedno lice, jedan javni tužilac, zatim kaže da je efikasnije ako odlučuje komisija, odnosno ako odlučuje Visoki savet tužilaštva. Mislim da treba da odlučimo šta je bolje za građane, šta je efikasnije, da li je potrebna ta hijerarhija ili nije potrebna hijerarhija u odlučivanju.

34/1 JJ/LŽ 16.30 -16.40

Što se tiče člana 38. Zakona o javnom tužilaštvu koji menjate, odnosno brišete mogućnost da se javni tužilac u okviru kolegijuma izjasne, odnosno da daju svoje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva i o predlogu plana i programa rada javnog tužilaštva.

Dakle, ovaj vaš predlog i ideja i namera jeste da još jednom, gde god možete u bilo kojem članu ovog zakona, da oduzmete mogućnost javnim tužiocima da iznesu svoje mišljenje i da aktivno učestvuju u radu javnih tužilaštava.

Ovaj član, ovog što brišete tačku 2. i tačku 3. pokazuje da je jedina namera predloga svih ovih zakona da se onemogući rad tužilaštva, odnosno da se onemogući da tužioci budu, kako ministar kaže samostalni, a ja mislim, i nezavisni u svom postupanju. Hvala.

Hvala vam.

Važeći član Zakona o sudijama kaže da predsednik suda može da se bira na pet godina i da nema mogućnost da bude ponovo izabran. Predlog je da može da bude ponovo izabran, što znači da će biti na čelu jednog suda deset godina.

Ono što je zanimljivo jeste da u obrazloženju piše ovako - navedeno je predloženo, imajući u vidu da je u prethodnom periodu ovakvo rešenje ostvarilo dobre rezultate. Moje pitanje je - koje dobre rezultate, kojem prethodnom periodu, kada ovakvog prethodnog perioda nije moglo da bude, jer je zabranjeno bilo da jedan predsednik suda bude izabran u dva mandata, tako da obrazloženje apsolutno nije u skladu sa onim što je predloženo, a čak i da je tako ja bih pitala predlagača čime je on to zadovoljan, kojim radom predsednika sudova ako za naknade štete zbog nezakonitog rada sudova smo isplatili građanima Republike Srbije preko četiri milijarde dinara? Zašto nemamo dovoljan broj sudija? Zašto nam nedostaje 700 sudija? To je isto pitanje, koji je to dobar rad, šta se to kao dobro pokazalo u radu predsednika sudova u Republici Srbiji da bi mi njih nagradili da oni budu ponovo izabrani i da se nastavi sa ovakvom praksom? Građani su, naravno, nezadovoljni zato što se suđenja stalno odlažu, sudije nisu na svojim radnim mestima, da li zbog godišnjeg odmora, da li zbog bolovanja, da li se dešava da često neki sudija ode u penziju. Evo, sada se planira negde oko 160 sudija da će ići u penziju. Šta ćemo da radimo sa nedostatkom tog kapaciteta?

Dakle, ovo što je predložio predlagač nije uopšte u saglasnosti sa onim što imamo u praksi, a posebno bih naglasila nemogućnost komunikacije sa sudovima elektronskom poštom.

Mi kažemo da idemo ka digitalizaciji, ali videli smo da često nam se vraća ta pošta, da mi ako uputimo elektronskom poštom neki dopis sudu, neki podnesak, nama se to dalje vraća pisanim putem, vraća nam se običnom poštom. Drugim kolegama advokatima se to dostavlja isto tako pisanim putem, putem pošte, tako da ne vidim uopšte koji je to dobar rad uopšte Ministarstva pravde, uopšte predsednika sudova i zbog toga smo predložili da se ovaj predlog briše.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Naš amandman glasi da se ovaj član, naravno, briše, jer nema smisla ovaj predlog apsolutno, ali bih se osvrnula na ono što je juče kolega Mrdić rekao, da ja nisam dobro pročitala njegov predlog, a i obrazloženje.

Jesam, pročitala sam vrlo detaljno i zato sam se i zabrinula zašto vi otvarate nove sudove, a zatvarate porodilišta. Dakle, to je ono što prvo mogu da vas pitam, jer nema nijednog kriterijuma ni u ovom obrazloženju za otvaranje novih sudova, niti za ono što radite porodilištima u Republici Srbiji, a pričate uporno o nekom natalitetu.

23/1 TĐ/MJ 13.40 – 13.50

Takođe, ministar pravde je rekao da Vlada Republike Srbije ne krši ljudska i manjinska prava, pa moram da ga demantujem da kažem da nije tačno, da ovo što stoji u zvaničnim izveštajima da Vlada krši ljudska i manjinska prava, i to dokazuje četiri milijarde i 500 miliona dinara koje Srbija mora da isplati svojim građanima tako što im krši ljudska i manjinska prava.

Kada je u pitanju neka struktura postupaka u kojima se krše ljudska i manjinska prava, moram da kažem da nije tačno da se gleda jedna celina, odnosno od kad se preda tužba ili podnese krivična prijava, pa da se čeka izvršenje tih dokumenata već je ono što se tiče od podnošenja do okončanja prvostepenog postupka. Izvršni postupak je potpuno neka druga vrsta postupka i, nažalost, kod izvršenja imamo probleme, pa zbog toga ova četiri milijarde i 500 miliona dinara, odnosno 38 miliona evra smo dužni svojim građanima.

Kolegi Mrdiću da kažem, juče je rekao da će nadležni sud na Novom Beogradu, odnosno u Zemunu biti nadležan za neke upravne postupke. Ne može biti nadležan osnovni sud u Beogradu ni jedan za upravne postupke, ne može biti nadležan ni za upravne sporove, nadležan je Upravni sud koji se nalazi potpuno na nekoj drugoj teritoriji.

Kada je u pitanju ovaj član, jasno je da vi hoćete u stvari da izbrišete nadležnost Visokog saveta tužilaštva, da stavite pod kontrolu sve tužioce u Republici Srbiji, da onemogućite tužiocima da imaju mehanizme i modele kako da zaštite svoju nezavisnost, kako da ulože prigovor i kako da se o tim prigovorima postupa nezavisno i objektivno, već hoćete da budu poslušni i da budu pod vašom šapom. Hvala.

Naš amandman je da se ovaj član, naravno, briše, jer je potpuno besmislen, ali bih se pozvala na reči ministra pravde od juče, koji kaže, odnosno on se poziva na Venecijansku komisiju i kaže da je Venecijanska komisija dala saglasnost i zeleno svetlo na već važeće zakone, ali da ista ta komisija nije protiv promena i izmena zakona u nekom trenutku, a da ovi predlozi za izmene i dopune predstavljaju neko fino podešavanje, mada kada se čita obrazloženje i kada se čitaju svi ovi predlozi, ja bih mogla da kažem da su ova fina podešavanja jedino usmerena ka tome da se tužioci i sva tužilaštva u Republici Srbiji stave pod apsolutnu kontrolu i da građani nemaju nikakvu sigurnost, niti saradnju sa javnim tužilaštvom. To se isto odnosi i na ovo Tužilaštvo za visokotehnoški kriminal.

Kada pričamo baš o ovom tužilaštvu i kažemo da će to biti efikasnije, dakle, sve ove izmene da donose efikasnost rada ovog tužilaštva, ja bih samo postavila pitanje zašto, na primer, ne možemo da komuniciramo putem imejla ni sa jednim tužilaštvom, pa čak i sa nekim sudovima, jer oni ne znaju da rukovode mejlovima. Dakle, građanima je uskraćeno da komuniciraju sa sudovima i sa tužilaštvom, a hvalimo se kako idemo u korak sa nekom digitalizacijom.

Ja ovde uopšte ne vidim potrebu da se sva tužilaštva u Republici Srbiji stavljaju pod okrilje jednog javnog tužilaštva i to da se centralizuje i da bude iz Beograda.

Dakle, nijedan tužilac neće biti samostalan i neće moći da postupa ni u jednom predmetu koji se tiče visokotehnološkog kriminala.

Ako ste hteli da građani imaju dostupnije tužilaštvo, trebalo je da organizujete Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal na drugi način, pa na primer bar da budu u centrima četiri viša javna tužilaštva, u Novom Sadu, u Nišu, u Kragujevcu, u Beogradu, ali, ne, vama je lakše, pošto ste centralizovali javne nabavke, da kradete, lakše vam je da manipulišete. Tako će isto sada biti kada je u pitanju visokotehnološki kriminal.

Hvala.

Mi smo takođe predložili da se ovaj drugi član briše, isto zato što je besmislen i nije u interesu apsolutno građana iz više razloga. Prvi je zato što građanima neće ovo tužilaštvo biti dostupnije, neće biti objektivnije i neće biti racionalnije.

Ako ste već hteli, a imali ste i druge propise koji jesu u interesu građana, kao na primer o sedištima i područjima sudova i tužilaštva, gde se kaže da je Viši sud nadležan za teritoriju Beograd, drugi viši sudovi za druge teritorije, pa ako ste hteli da građani mogu lakše, brže, efikasnije da se obrate tužilaštvu, da imaju uvid u svoje predmete, da mogu da komuniciraju, mogli ste na primer da izmenite drugi član u istom ovom zakonu gde ćete reći da nije nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu, bez obzira da li je posebno javno tužilaštvo, da li je posebno odeljenje, već ste mogli da organizujete na taj način da kažete da će u drugim sredinama, dakle tamo i gde postoje viši sudovi, viša javna tužilaštva, da će oni imati nadležnost da postupaju u ovim postupcima.

Međutim, ne, vi ste hteli apsolutnu kontrolu javnog tužilaštva, vi ste hteli apsolutnu kontrolu nad slobodom izražavanja, hteli ste apsolutnu kontrolu nad društvenim mrežama i nad svim ljudima koji izraze svoje mišljenje, koji su nezadovoljni kako funkcioniše ova država, koliko je kriminala i oni koji ukazuju na sve koruptivne radnje u ovom društvu. Vi hoćete te ljude da sputate, da imate kontrolu iz jednog centra i da je ona poverena samo onom koji slede vaše kriminalne namere. Hvala.

Hvala.

Naš predlog je da se ovaj član Predloga zakona izbriše, a vidimo da smo potpuno u pravu, jer u toku ovih par dana imamo novi predlog da se umesto trećeg formira četvrti, pa smo imali da se formira treći, pa da je jedan naležan za Novi Beograd, drugi je nadležan za Zemun i Surčin, pa zatim smo to malo obrnuli. Dakle, znamo da je pozadina svega EKSPO, ali takođe da vidimo da izgelda ni gde će biti taj EKSPO, pa ćemo onda da menjamo nadležnosti sudova. Takođe, zanimljivo je obrazloženje koje smo dobili gde će treći osnovni sud biti nadležan za teritoriju opštine Novi Beograd, da kažete da prestaje sa radom treći osnovni sud, a mi nismo videli da treći osnovni sud prestaje sa radom. Dakle, mi njega ne zatvaramo, on ostaje na istoj lokaciji, koliko sam razumela, samo ćemo da formiramo četvrti osnovni sud, ali ne znamo ni koja je njegova teritorija.

14/2 VS/MJ

Što se tiče nadležnosti suda, nije mi jasno zašto se planira da on bude za teritoriju, za EKSPO, kada je sedište EKSPO se nalazi na starom gradu. Osnivač ovog projekta jeste Vlada Republike Srbije, i za jednu i za drugu varijantu, nadležan je Prvi osnovni sud, koji ima najveći priliv predmeta na teritoriji grada Beograda.

Što se tiče broja stanovnika, mi ne vidimo da je to u interesu građana, i zašto smo izuzeli Drugi osnovni sud koji ima 500 hiljada građana. Zašto taj sud ne podelimo, zašto u tom smislu ne mislimo na građane kojima bi trebalo pravosuđe da bude dostupno.

Što se tiče tačke 47. i sudske jedinice u Kosjeriću, ja mogu da pitam i ministra pravde, zašto se ne misli na građane iz Apatina, oni su udaljeniji od Sombora, oni nemaju svoju sudsku jedinicu, tu imamo više građana i više stanovnika koji imaju veću potrebu da imaju svoju sudsku jedinicu.

Takođe, zašto se ne predviđa osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću, izvinjavam se, u Arilju? Zašto zbog 6 kilometara udaljenosti mi imamo ovde neke prioritete i posebno me interesuje kako je moguće da za sprovođenje ovog zakona, nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, pa bi za to pitala i ministra pravde kako misli da zaposli nove ljude, da obezbedi novu zgradu, kada Treći osnovni sud takođe nema dovoljan broj ni sudnica i nalazi se u stanju koje se raspada i izgleda da i tu čekamo da vidimo da li će nam plafon pasti na glavu. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Evo, ja sam juče čula neke prideve u superlativu kako primenjujemo Zakon o javnim nabavkama i kako je sve super i kako je zakon divan i lak za primenu.

Ja se mogu složiti sa tim da zakon ima dobrih rešenja, da je dobra promena tih nekih spornih članova, ali evo, kako izgleda primena tog zakona i šta nam kaže izveštaj Evropske komisije što se tiče napretka Srbije. Kaže da Srbija ima tendenciju da zaobilazi svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti kroz međuvladine sporazume i specijalne zakone posebno kada se primenjuje sprovođenje Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO, što znači da se ovaj zakon apsolutno zanemaruje.

Dakle, nećemo ga primenjivati iako bi vrednost ovih javnih nabavki bila ogromna. Takođe, čuli smo i da se hvalimo i nekim pravnim sredstvima zaštite. Isto je stav Evropske komisije koja kaže da mi ovde zaobilazimo i da stvaramo jedno nemoguće polje za primenu pravnih sredstava.

8/2 AL/IR

Međutim, ono što je najviše zabrinjavajuće kod primene ovog zakona jeste što kaže u izveštaju – udeo ugovora dodeljenih na osnovu kriterijuma između cene i kvaliteta je samo 9,78% i toku 2024. godine. Dakle, samo 9% u toku postupka javnih nabavki mi smo imali poređenje cene i kvaliteta, iako možemo da vidimo da je dnevno na primer bilo zaključeno i preko tri hiljade ugovora, što nam govori o kakvom kvalitetu roba, usluga, ova država nabavlja za svoje građanke i građane.

Takođe, Evropska komisija kaže da su međuvladini sporazumi bili drugi najčešće korišćeni pravni osnov da se dođe do izuzeća primene Zakona o javnim nabavkama i vidimo da u ovom izveštaju mi stalno nešto zaobilazimo, a čuli smo i malopre da je koleginica Sanja Jeftić Branković rekla kako mi imao super zakon i kako je bitna primena tih zakona. Evo ovo je potvrda kako mi primenjujemo te neke super naše zakone.

Kada su u pitanju zakoni koji se tiču pravosuđa, odnosno tužilaštva ja bih se najviše osvrnula upravo na zakon o sudijama, gde se menja jedan član i kaže da smo mi vrlo zadovoljni, bar tako piše u obrazloženju, da smo mi zadovoljni kako funkcionišu sudovi, kako rade predsednici sudova, ali smo zaboravili da kažemo sledeće – šta se dešava sa sprovođenjem postupaka, a šta se dešava sa uređenjem sudova, a kada kažemo sprovođenje tih postupaka mislim najpre na suđenje u razumnom roku, pa tako smo zaboravili da pomenemo kako te sudije, odnosno predsednici sudova rade, pa smo mi dužni građanima Srbije 38 miliona evra zbog toga što se ne poštuje pravo na suđenje u razumnom roku. Toliko o tome kako efikasno rade naši sudovi.

Drugo, što se tiče organizacije, mi uvodimo sada neki četvrti sud. Znamo da je pozadina toga da bi moglo lakše da se upravlja postupcima koji su vezani za EKSPO, što znači ako imamo u obrazloženju rečenice koje kažu da će biti više opterećeni sudovi zato što će biti više postupaka, to znači da mi unapred znamo da će biti tužbi, da će biti više krivičnih dela i kolega Mrdić nas upozorava da kada je u pitanju EKSPO da će biti više povrede prava i da će sudije sada, ovoliko koliko ih ima u Trećem osnovnom sudu, neće moći da rade, s obzirom na priliv tih svih predmeta.

Šta dobijamo novim tim nekim sudom? Ne dobijamo praktično ništa. Zašto? Zato što u toku 2024. godine mi imamo 700 sudija manje od onoga što je predviđeno i što je potrebno s obzirom na priliv, s obzirom na broj stanovnika, odnosno građana i građanki Republike Srbije.

Najveći problem je u osnovnim sudovima. Pa mi dodajemo još jedan sud bez ideje da li ćemo dobiti i neke nove sudije, da li ćemo dobiti i neku novu zgradu. Videli smo i znamo kako funkcioniše Treći osnovni sud, da on nije u jednoj zgradi, da je on u dve zgrade, da često ne znamo ni gde se održavaju suđenja. Kada su u pitanju drugi sudovi ne znamo zašto se i to nije predvidelo ovim promenama? Šta se dešava sa Prvim osnovnim sudom? Dakle, on je nadležan za Zvezdaru, za Palilulu, on je nadležan za Savski venac, ali suđenja se održavaju na teritoriji Novog Beograda.

Dakle, vidimo da je ovo jedan neozbiljan predlog i da nije uzeto u razmatranje sve ono što je trebalo da se uzme, što predstavlja probleme kada je u pitanju sprovođenje ovih zakona. Hvala.

Ja samo kolegi Mrdiću da kažem da sam se ja prvo pozvala na Zakon o sudijama, a zatim sam nastavila govor o Zakonu o sedištima, područjima sudova i javnih tužilaštava, ali evo i nadovezaću se, niste mi odgovorili na ovaj broj postupaka što se tiče suđenja u razumnom roku i ove štete. To je samo za 2024. godinu.

Što se tiče novih sudova i novih tužilaštava, pa ja sad mogu i vas da pitam – zašto ste vi sada opredelili, na primer, da se osnuje samo u Kosjeriću sudska jedinica, kada Kosjerić ima 10.175 stanovnika, a na primer Arilje ima 17.063? Po kojoj to matematici i po kojim to kriterijumima vi ste odlučili da je negde potrebno sedište, a da negde nije potrebno sedište? Dakle, zašto, na primer, to isto ne važi i za Tutin? Zašto nam nedostaje 700 sudija, a 300 sudija kada su u pitanju osnovni sudovi?

Vi ste ovde i u vašem obrazloženju ovih zakona napisali da je priliv oko 5.000 novih predmeta, a po podacima Vrhovnog suda kažu da je u osnovne sudove na teritoriji Republike Srbije za 2024. godinu primljeno 745.045 predmeta, pa kada podelimo sa brojem sudija ne možemo nikako da dobijemo 5.000. Ne znam koje to predmete ste uzeli u obzir, koje ste eliminisali, koje ste dakle uopšte izbrisali.

Tako da, ovo sve što sam rekla govori samo o jednom, da vi niste uzeli u obzir sve činjenice, da niste uradili detaljnu analizu i da novi sud neće pomoći građanima i građankama Republike Srbije da dobiju efikasnije pravosuđe. Na primer, zašto niste podelili Prvi osnovni sud, koji ima mnogo veći priliv i mnogo veće potrebe za novim sudijama i možda čak i novim sudom? Hvala.