Mi smo podneli amandman da se zameni reč – jednom – dva puta, da ova kontrola bude dva puta godišnje, s tim što bi trebalo da budu jasni i precizni uslovi za ovu kontrolu, jer ako postoji realna i objektivna namera zakonodavca, odnosno da se spreči zloupotreba prava na kupovinu stana po povoljnijim uslovima, smatramo da bi ova kontrola morala da bude mnogo jasnija, mnogo detaljnija i mnogo objektivnija.

Dakle, iz ovog Predloga zakona se ništa od toga ne vidi, pa samim tim sumnjamo uopšte i u nameru što se tiče ove kontrole da li bi ona mogla biti sprovedena na ovaj objektivan način. Hvala.

Poštovane građanke i borkinje za svoja prava u zemlji koja vam apsolutno ništa ne veruje, ali zato u deklaraciji o kojoj razgovaramo u tački 39. Republika Srbija osniva fond „Deca nam se rađala“.

Mi možemo otvoreno da pitamo, pod kojim uslovima nam se deca rađala? Zato što ćutite na sve ono što žene prijavljuju, ćutite na akušersko nasilje. Do sada ste ćutali, do pre par dana ste ćutali, a onda ste počeli žene da osuđujete, govoreći da je prijava akušerskog nasilja deo nekakve svetske agende protiv rađanja. Zato se hvalite izgradnjom najmodernijeg stadiona. Zato vas otvoreno pitam, da li se očekuje da uslovi na tim stadionima budu bolji za porođaje i za ginekološko-akušerke klinike, nego oni koji su sada trenutno u zdravstvenim ustanovama?

Žene su primorane da prijavljuju javno akušersko nasilje, da se bore za svoja prava. Vi im i dalje ne verujete. Pa, su opet morali, evo da nam slikaju kakvi su uslovi u zdravstvenim ustanovama, pa se nadam da ćete im sada poverovati, da je ovo za održavanje higijene, a da su ovo sobe u kojima se one trenutno nalaze i borave. Više puta su se žene obraćale svim institucijama. Nema nikakve reakcije.

Važno je da vi kažete u istoj ovoj tački da ćete donositi neke zakone i podsticajne mere. Nama zakoni ne trebaju, jer ni ove zakone ne primenjujete. Čak imamo i poseban zakon koji govori o posebnim, nekim boljim standardima i uslovima zdravstvene zaštite za decu, trudnice i porodilje, vi ništa od toga ne primenjujete.

Ono što je takođe isto sporno jeste i član 46, odnosno tačka 46. gde vi govorite o zdravstvu, ali istovremeno govoriti i o rudarstvu, pošto je nama jedno i drugo veoma bitno. Sada vas isto pitam, da li ste dobili dokument sekretara Bernske konvencije, koji vam je tražio da se izjasnite o uništavanju vode, flore i faune u predelu Homolja? Rok da se izjasnite jeste 31. juli 2024. godine. Pitam vas da li ste spremili odgovor i šta ćete da kažete na to što Bernska konvencija zabrinuta za uništavanje prirode i vode? Zašto izdajete licence za istraživanja?

Takođe bih skrenula posebnu pažnju da u tački 9. govorite da treba da se očuvala porodica. Podsećam vas da je vaša agenda bila pre nekoliko godina da ste uslovili roditelje i decu da biraju između toga da li će roditelji brinuti o svojoj deci i da li ćete deci ostaviti pravo na tuđu negu i pomoć. Ukinuli ste pravo na tuđu negu i pomoć i ostavili ste porodice bez osnovnih sredstava. U pitanju su deca koja imaju teška zdravstvena oboljenja.

Nekoliko godina smo se borili da vratimo to pravo. Da li se pitate kako su oni preživeli taj period? To je vaša agenda. I vaša je agenda da vi u ovom trenutku uplašite sve žene da one odustanu od svoje borbe i od onoga što vam pokazuju šta se dešava u zdravstvenim ustanovama.

Takođe, skrenula bih pažnju i na izjavu cele Vlade i pojedinih ministara kada su u pitanju klime u porodilištima i akušerskim ustanovama. Nije sporno da li su one radile ili ne, već način da vi kažete da se ne diže panika. Ja ću da vam kažem da sada u ovoj sali ima 23 stepena, pa ako je normalno da neko boravi u zdravstvenoj ustanovi na 40 stepeni bez klime, zašto mi ovde ne isključimo klime i kod nas ovde bude 40 stepeni. Hvala.

Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.

Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.

Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.

Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.

Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?

Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.

Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.

Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?

Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.

Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?

Nema problema, evo skratiću.

Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.

Poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Danas smo više puta pominjali reč borba. Nekome se ta reč dopala, nekome se nije dopala. Sa jedne strane pominjali smo ovu reč iz ugla prošlosti. Ali evo, ja ću se više fokusirati sadašnjost i na budućnost.

Mogu da kažem što se tiče sadašnjosti da smo mi svesni da mora borba i mi smo izabrali tu borbu i taj naš izbor se predstavlja danas i Narodnoj skupštini. Dakle, ovo zasedanje predstavlja jedan vid naše borbe.

Šta za nas znači mora borba? Znači da smo mi svesni da bi se usvojio ovaj Zakon o lokalnim izborima, odnosno o izmenama i dopunama ovog zakona, da je predstojala jedna velika, velika borba koju smo mi započeli pre 17. decembra, koju smo nastavili 17. decembra, ali smo svesni zbog izborne krađe, koja je dokazana i rezolucijom Evropskog parlamenta, da mi moramo da nastavimo tu borbu i da se u principu ne predajemo.

Dakle, naša borba mora da bude usmerena na prestanak manipulacije glasovima građana i građanki, a takođe, ova naša borba mora da bude usmerena i na zaštitu naših glasova. Svaki glas svake građanke i svakog građanina mora apsolutno da bude zaštićen.

Pošto nam institucije apsolutno ne rade i nisu u funkciji, mi smo svesni da ta borba mora biti usmerena i na rad tih institucija. Zbog toga smo svesni da ne smemo da odustanemo od ove borbe.

Dakle, u prethodnom periodu, u prethodnom izbornom ciklusu mi smo prisustvovali raznim migracijama stanovništva, manipulacijama biračkim spiskovima, kupovini glasova, pritiscima i ucenama onih ljudi koji predstavljaju najugroženije slojeve našeg društva i koji su zavisni od socijalne pomoći. I uprkos svim ovim manipulacijama i svoj ovoj mašineriji, mi smo uspeli da se izborimo za jedan korak, a to je ovaj zakon. Dakle, izmene i dopune ovog zakona predstavljaju jedan korak i jednu pobedu u ovoj borbi.

Ovo skupštinsko zasedanje sada pokazuje i potvrđuje da je bilo krađe 17. decembra i da mi protiv te krađe moramo da se borimo. Da je nije bilo, mi sada ne bismo razgovarali o ovom zakonu. Ali, ono što je najveći poraz jeste da mi stalno moramo da menjamo neke propise, da mi stalno moramo da menjamo zakone, a da one koje imamo apsolutno ne poštujemo. To je poražavajuće za ovo društvo. Ali, ako takav vid borbe mora, mi prihvatamo i nećemo odustati od te borbe.

Svesni smo, takođe, i činjenice da 2. juna ova naša borba neće biti ravnopravna i neće biti laka, ali opet ponavljam, nećemo odustati od nje. Sa čim se apsolutno ne saglašavamo? Pošto je reč o lokalnim izborima, mi se apsolutno nećemo saglasiti da nam otpadaju točkovi od autobusa i javnog prevoza koji će nas juriti po ulicama sa fatalnim ishodima. Mi nećemo dozvoliti da u 21. veku pojedine lokalne samouprave nemaju kanalizaciju, nemaju vodu. Mi nećemo, takođe, dozvoliti da nam zdravstveni sistem u 21. veku bude nedostupan i da moramo građane da ucenjujemo pristupom zdravstvenoj zaštiti njihovim glasovima. Dakle, nećemo ucenjivati ljude njihovim glasovima, zdravljem i životom.

Takođe, mi pozivamo sve građane da izađu 2. na izbore i da se pridruže ovoj našoj borbi, jer smo svesni da svaka lokalna samouprava i svaka jedinica lokalne samouprave za svakog građanina i građanku ima najveći značaj, jer tu se nalazi središte naših života. Ja verujem u našu borbu i verujem da ćemo uspeti 2. juna da donesemo pobedu.