Kada će radnici „Koštane“ iz Vranja konačno dobiti svoje mukom zarađene plate? Radnici „Koštane“ pre nekoliko meseci podneli su inicijativu gradu Vranju za isplatu zaostalih zarada, po uzoru na odluku Skupštine grada Niša. Inicijativa je samo jedna u nizu radnji koje su radnici „Koštane“ preduzimali radi isplate plata koje su pošteno zaradili, a za koje se bore duže od 20 godina. Odlukom Skupštine grada Niša od 10. oktobra 2024. godine, usvojen je Program finansijske podrške za isplatu zaostalih zarada radnicima nekadašnjih društvenih i državnih preduzeća sa sedištem u Nišu koja su u stečaju ili u kojima je stečajni postupak okončan. Ovim programom predviđena je isplata ukupno 2,1 milijardu dinara, u četiri jednake godišnje rate, za više od 6.000 radnika iz budžeta grada Niša.

Polazeći od ustavnog načela jednakosti svih građana pred zakonom, radnici su ukazali da se isti pravni i socijalni osnov mora primeniti i na njih, radnike nekadašnje Fabrike kože i obuće „Koštana“ iz Vranja, koja je takođe bila društveno preduzeće u stečaju. Radnicima ovog preduzeća više od 20 godina nisu isplaćene plate koje su oni pošteno zaradili, a u međuvremenu su mnogi ostali bez egzistencijalne sigurnosti, a deo njih nažalost više nije među živima.

S tim u vezi, predložili su da Vlada Republike Srbije razmotri mogućnost donošenja posebnog programa ili mera podrške kojim bi se omogućila isplata zaostalih zarada, bilo direktno iz budžeta Republike Srbije, bilo u saradnji sa lokalnom samoupravom i nadležnim ministarstvom. Ovo bi predstavljalo značajan korak ka socijalnoj pravdi i poštovanju osnovnih ljudskih i radnih prava. Činjenica je da je ovo višedecenijski, između ostalog, i socijalni i politički problem grada Vranja, ali i Trgovišta i Surdulice, gde je ova fabrika imala svoje pogone. Takođe je činjenica da su oni u čije je vreme zatvorena „Koštana“ i dalje na vlasti.

1/3 MZ/VZ

Socijalistička partija Srbije je u koaliciji sa SNS-om, a sadašnji SNS je dobrim delom sastavljen upravo od preletača iz bivše vlasti, iz one vlasti koju sadašnji naprednjaci nazivaju žutim lopovima, a koji su u međuvremenu promenili stranačke dresove i sada na sva usta pričaju kako je neko drugi pre 2012. godine pokrao i uništio Srbiju. I tako 30 godina unazad slušamo iste priče i gledamo uglavnom iste ljude koji besomučno pljačkaju ovaj narod.

2/1 JJ/MT 10.15 – 10.25

S obzirom na to da postoji kontinuitet u ne rešavanju ovog problema radnici „Koštane“ sa punim pravom i nakon višegodišnjih lažnih obećanja vas iz SNS koji 13 godina suvereno vladate Srbijom očekuju da im zarade konačno budu isplaćeni.

Radnici su zahtevali razgovor sa premijerom Đurom Macutom ili sa nekim iz resornog Ministarstva finansija ali do danas niko od navedenih nije hteo da ih primi. Umesto prijema i rešavanja problema ministarka privrede Adrijana Mesarović je uputila dopis u kome se navodi da je Vlada Republike Srbije formirala Radnu grupu radi analize dospelih a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa.

Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Ministarstva privrede, Državnog pravobranilaštva, Ustavnog suda i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

U skladu sa napred navedenim potrebno je da mi odgovorite na sledeća pitanja – zbog čega premijer Đuro Macut, kao i niko iz Ministarstva finansija nije hteo da primi predstavnike radnike „Koštane“ iz Vranja, da li će ih neko uopšte primiti i ako hoće kada će to biti?

Kada je poslednji put zasedala navedena Radna grupa? Da li je u vezi radnika „Koštane“ donela neke zaključke i ako jeste koji su zaključci doneti i kada će oni biti sprovedeni?

Poslednje i najvažnije pitanje –da li će radnici „Koštane“ iz Vranja dobiti svoje s mukom zarađene plate ili ćete nastaviti sa lažnim obećanjima, da ne kažem lažima, kao što je to u više navrata činio i državni sekretar iz SNS-a Dragan Stevanović Boske?

Hvala.

Pitanja za ministarku energetike i rudarstva, Dubravku Đedović Handanović, koji su konkretni izvori gasa planirani od 1. januara 2026. godine? Da li Vlada danas može da kaže odakle će gas dolaziti, u kojim količinama, po kojoj ceni i na osnovu kog ugovora? Ako ne može, zašto se onda gradi infrastruktura za gas koji ne postoji?

Šta se dešava sa obećanim desetogodišnjim ugovorom, gde je nestao? Ko trenutno pregovara? Sa kim i sa kakvim mandatom? Da li taj ugovor postoji bar u nacrtu ili je samo politička najava bez ikakvog pokrića?

Direktor „Srbija gasa“ javno je izjavio da cena gasa za građane neće rasti, jer će oni snositi razliku. Pitam – ko su oni? „Srbijagas“, budžet Republike Srbije ili građani Srbije kroz poreze i dugove?

Iz kojih sredstava će ta razlika biti plaćena kada se „Srbijagasu“ godinama otpisuju dugovi, kada posluje sa gubicima i kada se redovno sanira iz budžeta? Da li to znači da svi građani, uključujući i one koji ne koriste gas, subvencionišu cenu gasa onima koji ga koriste? Zašto država daje subvencije za prelazak na grejanje na gas ako nema sigurno snabdevanje, ako cena gasa nije održiva bez budžetske pomoći?

Koliko je novca do sada dato za subvencije za gasne peći i iz kog budžeta? Koliki je ukupan iznos dugova „Srbijagasa“ koji su do sada otpisani ili sanirani iz budžeta? Koliko su građani Srbije već platili cenu lošeg upravljanja gasnim sektorom kroz poreze i javni dug? Koliko je vremena potrebno da se Srbija realno prebaci na tečni gas? Kolika je cena tog prelaska, infrastrukture, skladišta, transporta? Koliko traje takav jedan proces, godinu dana, tri godine ili više? Koliko je do danas tačno uvezeno gasa iz Azerbejdžana?

Koliki procenat ukupne potrošnje Srbije to realno pokriva? Da li je to stabilan izvor ili samo dopunska priča za javnost? Šta će se desiti od 1. januara 2026. godine ako Srbija nema dugoročni ugovor, nema dovoljne količine gasa, a nema alternativu?

Da li je tačno da je NIS u dugovima većim od 540 miliona evra? Naftnoj industriji Srbije preti stečaj kad banke aktiviraju naplatu dugovanja. Da li je tačno da samo jednoj domaćoj banci duguje oko 120 miliona evra? Ko će platiti pomenuta dugovanja NIS-a? Šta se dešava sa 13.750 zaposlenih u NIS-u ukoliko kompanija stane? Da li postoji državni plan za taj scenario? Zašto Srbija ima jedne od najskupljih derivata u Evropi i definitivno u regionu na ovu kupovnu moć, a država prikupi oko 1,9 milijardi evra godišnje kroz razne namete poput akciza, taksi i PDV-a?

Imamo svoju Rafineriju, zar nije normalno da se cene derivata formiraju na bazi cene nafte, plus troškovi istovara, transporta, prerade i nameta poput akciza i PDV-a? Ko to uzima pare na teret građana, privrede i poljoprivrede Srbije, da biste vi mogli da se ugrađujete u druge poslove i preko derivata punite budžet? Hvala.

Poštovanje, ko je naredio policiji da fizički spreči narodne poslanike opozicije da uđu u zgradu Narodne skupštine na svoje radno mesto i prisustvuju današnjem zasedanju?

U nedelju, 16. novembra 2025. godine, mediji su objavili vest da se dogodio incident kod baze „Debela Glava“ kod Vranja i da je tom prilikom pucano na pripadnike Vojske Srbije. Ovi medijski navodi bez ikakve potvrde i oglašavanja od strane Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ni posle devet dana od navodnog incidenta uznemirili su građane Srbije, a posebno nas na jugu zemlje, te je potrebno da javnost što pre sazna šta se zaista dogodilo.

U skladu sa tim, zahtevam od ministra odbrane Bratislava Gašića da pruži sva potrebna obaveštenja i odgovore na sledeća pitanja. Da li Ministarstvo odbrane zvanično potvrđuje medijske navode da se dana 16. novembra 2025. godine dogodio incident kod baze „Debela Glava“ kod Vranja i da je tom prilikom pucano na pripadnike Vojske Srbije? Na osnovu čega je utvrđeno da je na vojnike pucano, postoje li materijalni dokazi u vidu čaura, tragova zrna, oštećenja, snimaka? Da li je sačinjen zvanični zapisnik ili izveštaj patrole tog dana? U koliko tačno sati i na kojoj udaljenosti od baze „Debela Glava“ se desio navodni napad? Koliko je pripadnika Vojske Srbije bilo u patroli u trenutku pucnjave? Da li je tačno da je navodno ispaljeno 15 hitaca i iz kog pravca je to učinjeno?

Na osnovu čega je zaključeno da su napadači bili maskirana grupa Albanaca? Da li postoje vizuelne ili tehničke potvrde? Da li se zna koje je oružje korišćeno u navodnom napadu? Da li postoje tragovi ili dokazi koji ukazuju na pravac iz kojeg su napadači došli i gde su nakon navodnog napada otišli? Da li je neko od pripadnika vojske povređen? Da li je tačno da je pogođen vojni pas i, ako jeste, gde se to može zvanično proveriti. Da li je napravljena procena štete i bezbednosnih rizika posle incidenta?

Da je patrola uzvratila vatru i ako nije uzvratila vatru zbog čega nije to učinila? Da li je pokrenuta potera za navodnim napadačima? Da li je obavešten KFOR i u koje vreme? Da li je Ministarstvo odbrane stupilo u kontakt sa tzv. policijom Kosova ili međunarodnim misijama? Zašto Ministarstvo odbrane nije odmah izdalo zvanično saopštenje o pucnjavi, s obzirom na ozbiljnost optužbi? Da li su izveštaji zasnovani na informacijama koje su potekli iz vojske ili iz neformalnih izvora? Da li je vojska snimala patrolu i prostor dronovima, kamerama ili drugim sredstvima?

Kako Ministarstvo odbrane objašnjava činjenicu da tzv. policija Kosova zvanično tvrdi da incidenta nije bilo? Da li vojska poseduje dokaze koji demantuju navode tzv. kosovske policije? Da li je procenjeno da je ovaj incident deo šire bezbednosne pretnje ili pojedinačni događaj? Da li je povećano prisustvo vojske u kopnenoj zoni bezbednosti nakon navodnog napada? Da li je vojska prethodnih dana zabeležila bilo kakve slične incidente u istom području?

Hoće li Ministarstvo odbrane objaviti fotografije, snimke, balističke nalaze, izjave vojnika ili druge dokaze? Da li će biti objavljen kompletan izveštaj o incidentu nakon završetka unutrašnje istrage? Da li će biti omogućen pristup nezavisnim istraživačima, KFOR-u ili međunarodnim posmatračima da utvrde šta se zapravo desilo?

Pitanje, na kraju, za predsednicu Skupštine Anu Brnabić – zašto ne postupa po našem predlogu za izmenu članova odbora i članova stalnih delegacija i zašto taj predlog ne stavlja na dnevni red? Pitali smo više puta, ali nam još uvek niste odgovorili. Zahtevamo objašnjenje zbog čega nam niste odgovorili, kao i sam odgovor. Hvala.

Hvala.

Postavljam poslanička pitanja ministrima Zlatiboru Lončaru, Nenadu Vujiću i Milici Đurđević Stamenkovski. U skladu sa politikom povratka lekara iz inostranstva u maticu Srbiju, kao i sa politikom povećanja nataliteta, obraćam vam se povodom jednog zahteva za roditeljski dodatak za treće dete, koji u praksi demantuje sve ove politike koje vi očigledno zagovarate samo u teoriji. Dete je rođeno u Nemačkoj, a pomenuti zahtev je podnet aprila ove godine od strane roditelja, nekada studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sada lekara na privremenom radu i boravku u Nemačkoj. Roditelji lekari su poreklom iz Vranja, cela petočlana porodica ima prebivalište u Beogradu, a boravi već punu deceniju na privremenom radu u Nemačkoj i tamo ima samo dozvolu za doživotni boravak.

Vođena idejom povratka u Srbiju, ova porodica podnela je zahtev za roditeljski dodatak za treće dete. Njihovi prvorođeni blizanci ne ostvaruju prava na roditeljski dodatak u Srbiji, jer roditelji koji su nakon završenog fakulteta bili kratko na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i u Srbiji do danas nemaju nikakva primanja, niti su zasnovali radni odnos, po rođenju blizanaca 2021. godine nisu podneli zahtev, ali su to pravovremeno učinili za treće dete, ove godine.

Nadležni su u prvom rešenju za treće dete priznali pravo na jednokratnu pomoć od strane grada Beograda, što je u skladu sa zakonom, logično i očekivano, dok je u drugom rešenju zahtev za roditeljski dodatak za to isto treće dete odbijen, sa šturim obrazloženjem da podnosioci, kao i dete žive u inostranstvu.

Kako to da u konkretnom slučaju država Srbija priznaje detetu određena prava, a da ih u drugom slučaju to istom detetu ne priznaje? Da li država Srbija priznaje treće dete od oca Srbina i majke Srpkinje kao svoje, bez obzira na mesto rođenja i ako čitava porodica ima srpsko državljanstvo i pasoš?

Naša srpska petočlana porodica u Nemačkoj, u kojoj trenutno radi i boravi, a otišla je odmah nakon završenih studija medicine u našoj zemlji, jer za njih nije bilo mesta za rad i život u matici Srbiji, tamo ostvaruje prava po nemačkim zakonima, a ta ista prava ne može da ostvari u Srbiji.

Pitam nabrojane ministre, posebno ministra Lončara, kome su puna usta lekara koji se vraćaju iz inostranstva – da li država Srbija poznaje i priznaje sopstvenu decu i zbog čega su naši lekari, sa srpskim pasošem i poreklom, odbačeni i tretirani kao stranci u sopstvenoj zemlji, jer se njima i njihovoj deci ovakvim postupkom pokazuje da ovde za njih nema mesta, dok ih kao takve, na primer, država Nemačka prihvata, ne pitajući ih za poreklo? Da li to imamo previše lekara koji su se vratili iz drugih država u Srbiju i previše dece rođene u njoj, pa se svih ostalih van nje tako lako i brzo odričemo, dok im ceo svet otvara vrata, utrkujući se za svakog od njih pojedinačno, čineći sve kako bi ih naveli da ostanu i nastane se tamo gde trenutno borave. Izgleda da su Nemci, po svemu sudeći, veći prijatelji našoj srpskog porodici, našoj deci i našim obrazovanim, stručnim i radnim ljudima, od vas i vaše napredne, navodne politike povratka lekara i povećanja nataliteta.

Zalažemo li se mi to samo deklarativno za našu decu, za našu budućnost, dok iste ne priznajemo, niti poznajemo kao u navedenom slučaju, niti su nam potrebni, pa ih puštamo da odlaze iz Srbije, često i zauvek, jer ovde nemaju osnovne uslove za život? Ističem da motiv ove, kao i mnogih drugih porodica rasutih po belom svetu nije primarno novac, već želja da se vrate u našu Srbiju, koja je pod vlašću SNS-a očigledno nekome majka, a nekome maćeha. Najbolje što Srbija ima, poput ove mlade porodice lekara sa troje male dece, otišlo je odavde u potrazi za poslom i boljim životom, jer ovde nisu hteli da prodaju svoje dostojanstvo u zamenu za radno mesto.

Ista ta porodica u državi poput Nemačke ostvaruje veća prava nego u svojoj rođenoj zemlji pod vlašću SNS-a. Kada se ipak neko od njih usudi i pokuša da se vrati nazad, već na prvom koraku ga ponovo sačeka sve ono zbog čega je iz nje i otišao, a to ste vi iz SNS-a kojima ovakvi ljudi nisu ni potrebni, osim za slikanje u propagandne slike i za slanje s mukom zarađenog novca iz inostranstva, kako bi njihove porodice u Srbiji uspele da prežive.

Na kraju kratko pitanje za ministra Bratislava Gašića, koliko je starešina prekomandovano na jug Srbije zbog toga što su učestvovali u protestima ili su objavljivali i lajkovali sadržaje na društvenim mrežama koje podržavaju proteste? Hvala.

Poštovani prisutni, pitanje za ministra Ivicu Dačića i Zlatibora Lončara. Da li je dana, 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, na adresi ulica Franša D’Eperea broj 5, nakon kojeg je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain, da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd? Ukoliko su navodi tačni, da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente, i da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?

Dana, 15. septembra u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavljen je Pravilnik o načinu i organizaciji rada hitne medicinske pomoći. Prema važećim propisima, ovaj podzakonski akt trebalo je da bude donet pre više godina radi obezbeđivanja jedinstvenih standarda u prehospitalnoj hitnoj zaštiti. Postavljam sledeća pitanja i zahteve za dostavu dokumentacije ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, ko konkretno snosi odgovornost za višegodišnje kašnjenje u donošenju ovog pravilnika? Da li je sproveden interni nadzor zbog propuštanja rokova i koje su posledice? Ko je činio radnu grupu ili stručnu komisiju koja je radila na Pravilniku? Po kom kriterijumu su članovi birani i koje su institucije i stručna udruženja konsultovana?

Zatim, molim da mi se u zakonskom roku dostave, kopije zapisnika sa svih sednica radne grupe i stručne komisije. Zatim, verzije radnih nacrta pravilnika sa označenim izmenama po iteracijama, primljena mišljenja i sugestije relevantnih institucija i stručne javnosti, uključujući obrazloženje istih.

Da li novi pravilnik ukida praksu koja je postojala proteklih godina da pacijent sa istim simptomima u jednom gradu dobije izlazak hitne pomoći, a u drugom ne?

Molim da navedete koje obavezne kliničke protokole i trijažne algoritme pravilnik propisuje, način njihove implementacije i nadzora, vremenski plan, obuka i rokove za primenu u svim jedinicama.

S obzirom na to da je Hitna pomoć javna služba, a da pravilnik u delatnosti prehospitalne hitne pomoći prepoznaje i komercijalne usluge, kojim je mehanizmima obezbeđeno da finansijski interes ne nadvlada javni interes? Konkretno, da li pravilnik ili prateći akti propisuju odvajanje kapaciteta, timova, vozila, opreme za javne i za komercijalne usluge? Postoje li zabrane da dostupnost javne hitne pomoći bude umanjena zbog komercijalnih angažmana? Zatim, kako se obezbeđuje transparentnost prihoda i rashoda od komercijalnih usluga? Ko sprovodi nadzor i sankcije u slučaju preusmeravanja resursa sa javnih na komercijalne usluge?

Molim da mi dostavite i kvantitativne pokazatelje koje će Ministarstvo pratiti radi ocene efekata pravilnika, broj timova po smeni i teritoriji, vreme izlaska, procenat odbijenih poziva po kategoriji trijaže, ishodi, pritužbe pacijenata i mere po pritužbama. Hvala.

Poštovani, postavljam pitanje ministarski državne uprave i lokalne samouprave, Snežani Paunović.

Pre samo 12 dana u Vranju su održani apsolutno nezakoniti i neregularni izbori za savete mesnih zajednica. Tokom noći svega par sati pre održavanja izbora, naprednjački članovi izborne komisije su na kućnim pragovima otimali džakove sa izbornim materijalom našim predstavnicima na biračkim mestima, uznemiravajući njih i njihove porodice.

Samo pola sata pre početka izbora, našoj predsednici biračkog odbora na biračkom mestu br.19, uručeno je nezakonito rešenje o razrešenju, oduzet joj je izborni materijal i na njeno mesto postavljen član SNS. U pravo na tom biračkom mestu, ubačeno je na desetine glasačkih listića, a na kraju je intervenisala i policija po prijavi jednog od birača koji je u nameri da glasa, video da je neko falsifikovao njegov potpis i već glasao umesto njega.

Cilj je bio da se ovakvim nezakonitim radnjama omogući još jedna izborna krađa, koju smo na sam dan izbora i dokazali. Izbori u Vranju su bili samo uvod za ono što se u nedelju dogodilo u Zaječaru i Kosjeriću. Birački spiskovi bačeni u kontejnere, kupovina glasova, pretnje i ucene, batinaši, lažni policajci, kriminalci, crni džipovi bez tablica, birači koji fiktivno menjaju prebivališta radi glasanja samo su deo redovnog arsenala SNS-a za dobijanje svih izbora po svaku cenu.

Gospođo ministarka, da li ste upoznati sa činjenicom da lokalna samouprava u Vranju krši osnovna izborna prava? Izborna komisija za sprovođenje izbora za savete mesnih zajednica, koju je formirala lokalna samouprava, odbija da nam dostavi sudske odluke po žalbama koje smo podnosili zbog navedenih izbornih nepravilnosti. Bahati činovnici ove lokalne samouprave, osim što krše zakon, na ovaj način pokazuju da ne poštuju ni odluke sudova.

Šta ćete vi kao ministarka preduzeti da u najkraćem mogućem roku, u skladu sa vašim ovlašćenjima, naterate lokalnu samoupravu da nam dostavi donete sudske odluke? Da li se odluke suda skrivaju od javnosti zbog toga što je sud poništio nezakonite radnje koje su učinjene tokom izbora za članove saveta mesnih zajednica u Vranju? Da li se odluke suda kriju od javnosti da bi se što kasnije saznalo da je opozicija u Vranju, zbog do sada nezabeleženih izbornih nepravilnosti, oborila ove izbore? Da li je to zbog toga što smo uspeli, po prvi put za ovih trinaest godina vladavine SNS-a, da i zakonski dokažemo naprednjačku izbornu pljačku?

Takođe, moraju biti poništeni pokradeni izbori u Zaječaru i Kosjeriću, neka vam Vranje bude primer da je to moguće. Zato svi koji su protiv ove vlasti složno i zajedno kao u Kosjeriću i istrajno kao u Vranju. Sloboda nam je nadohvat ruke. Hvala.

Poštovani, pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Imajući u vidu da je članom 13. stav 4. uredbe o planom mreža zdravstvenih ustanova propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, a da je grad Beograd, jedna jedinica lokalne samouprave, molim vas da objasnite na osnovu kojeg člana zakona je omogućeno da Zavod za urgentnu medicinu Beograd svoj rad ograniči na samo 11 od 17 gradskih opština.

S obzirom na tragične događaje od početka 2024. godine, a jedan od njih se dogodio 9. marta kada je preminula Sara Petković, čija je majka iz gradske opštine Grocka, pozivala broj 194, ali joj Hitna pomoć nije poslata, pod izgovorom da Zavod nije nadležan za tu teritoriju, postavljam pitanje da li je utvrđena odgovornost za ovaj slučaj i da li je nešto učinjeno da Zavod organizuje rad u skladu sa zakonom i pomenutim članom 13. stav 4.

Takođe, zahtevam objašnjenje kako to da Zavod nije nadležan ako navedeni član Uredbe nedvosmisleno govori da se Zavod osniva za celu teritoriju jedinice lokalne samouprave?

S obzirom na to da ste od strane Udruženja „Pravo na život Meri“ u više navrata obaveštavani dopisima i dokazima o kršenju zakona i podzakonskih akata od strane rukovodioca Zavoda, a posebno imajući u vidu dopis kojim je više puta ukazano na protiv pravno angažovanje radnika iz redovnog rada na komercijalna dežurstva, da li je Ministarstvo preduzelo neke korake da se ovakva postupanja isprave i koje konkretno?

Podsećam da je RFZO prošle godine na zahtev ovog udruženja utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava, protiv pravno angažovanje zaposlenih, kao i kršenje ugovora o radu o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, te doneo rešenje i naložio Zavodu povraćaj sredstava, kao i zabranu angažovanja radnika iz redovnog rada na dežurstva po ugovorima sklopljenim sa drugim licima.

Pored svega navedenog Zavod je nastavio da na ovaj način prihoduje sopstvena sredstva umanjujući ionako nedovoljan broj ekipa za redovan rad čime direktno umanjuje efikasnost svog rada.

Pokret „Pravo na život Meri“ se 20. juna 2024. godine obratio RFZO-u i dostavio dokaze da se sa komercijalnim dežurstvima nastavilo i zahtevalo postupanje, ali se RFZO ovaj put proglasilo nenadležnim i obavestio ovo udruženje da je njihov dopis 25. juna ove godine prosleđen Ministarstvu zdravlja na postupanje.

S obzirom na to da je čudno da se RFZO proglasio nenadležnim za istu stvar za koju je prošle godine postupao postavljam pitanje – da li postoji bilo kakav dokument kojim se sugeriše drugim državnim organima kako da postupaju po dopisima ovog udruženja, kao i da li je dopis koji je prosleđen od strane RFZO Ministarstvo zdravlja postupalo i na koji način?

Takođe, tražim da mi se dostavi informacija o ukupnom prihodovanom iznosu na račun sopstvenih sredstava a koja su prihodovana na osnovu angažovanja radnika na zahtev trećih lica u 2023. godini, kao i broj radnika koji imaju sklopljen ugovor o dopunskom radu.

Imajući u vidu član 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji definiše broj timova na 6.000 stanovnika molim da mi se daju i sledeće informacije – koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu Beograd, na osnovu kog broja stanovnika se procenio neophodan broj timova i da li Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima broj timova propisan navedenim članom Pravilnika.

Hvala.

Poštovani, postavljam pitanje ministarki privrede, Adrijani Mesarović. Predsednik Vučić je u januaru ove godine prilikom obilaska Službe za ginekologiju i akušerstvo opšte bolnice u Vranju, neposredno nakon što se tamo dogodio slučaj akušerskog nasilja, izjavio da će u Vranje stići investicija u vidu nemačke fabrike vredan preko dvesta miliona evra i zaposliće više od 1.500 radnika. Početkom marta na sednici predsedništva SNS u Beogradu, ponovio je da će najkasnije početkom juna stići investicija vredna stotine miliona evra, najveća do sada u Vranju. Veći problem od toga što novi investitori u Vranje ne dolaze je taj što iz njega i postojeći odlaze. Bukvalno preko noći 2019. godine pobegao je ruski „Spilit“ i ostavio oko trista radnika bez posla i „Geoks“ je 2021. godine otišao i ostavio oko 1.200 radnika na ulicu. Pored investitora grad je za vreme vladavine SNS-a napustilo i više od deset hiljada ljudi, dok Vranje postaje sve siromašnije i praznije lokalna naprednjačka vrhuška je sve bogatija i bahatija.

Građane Vranja zanima, zašto i pored najave predsednika Vučića da će najkasnije početkom juna ta ogromna investicija stići u Vranje, od tog obećanja još uvek nema ništa. Kada će stići obećana investicija i zašto kasni?

Zli jezici bi rekli da je predsednik Vučić ponovo obmanuo građane, mene ruku na srce nije, jer njemu, kao i vama iz SNS-a ništa ne verujem.

Nije bolja situacija ni u ostatku Pčinskog okruga, od kada je SNS na vlasti preko 20 hiljada ljudi napustilo je Pčinski okrug. Kada će biti invsticije u Trgovištu, Bujanovcu, Bosilegradu, Preševu, Vladičinom Hanu i Sudulici?

Zbog sve većeg siromaštva gasi nam se jug Srbije. Šta ćete preduzeti da se zaustavi dalje propadanje? Hvala vam.