| 04.07.2024. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 04.07.2024. | Predlog zakona o privremenom izdržavanju dece iz Alimentacionog fonda |
u proceduri
|
Poštovani, pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Imajući u vidu da je članom 13. stav 4. uredbe o planom mreža zdravstvenih ustanova propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, a da je grad Beograd, jedna jedinica lokalne samouprave, molim vas da objasnite na osnovu kojeg člana zakona je omogućeno da Zavod za urgentnu medicinu Beograd svoj rad ograniči na samo 11 od 17 gradskih opština.
S obzirom na tragične događaje od početka 2024. godine, a jedan od njih se dogodio 9. marta kada je preminula Sara Petković, čija je majka iz gradske opštine Grocka, pozivala broj 194, ali joj Hitna pomoć nije poslata, pod izgovorom da Zavod nije nadležan za tu teritoriju, postavljam pitanje da li je utvrđena odgovornost za ovaj slučaj i da li je nešto učinjeno da Zavod organizuje rad u skladu sa zakonom i pomenutim članom 13. stav 4.
Takođe, zahtevam objašnjenje kako to da Zavod nije nadležan ako navedeni član Uredbe nedvosmisleno govori da se Zavod osniva za celu teritoriju jedinice lokalne samouprave?
S obzirom na to da ste od strane Udruženja „Pravo na život Meri“ u više navrata obaveštavani dopisima i dokazima o kršenju zakona i podzakonskih akata od strane rukovodioca Zavoda, a posebno imajući u vidu dopis kojim je više puta ukazano na protiv pravno angažovanje radnika iz redovnog rada na komercijalna dežurstva, da li je Ministarstvo preduzelo neke korake da se ovakva postupanja isprave i koje konkretno?
Podsećam da je RFZO prošle godine na zahtev ovog udruženja utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava, protiv pravno angažovanje zaposlenih, kao i kršenje ugovora o radu o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, te doneo rešenje i naložio Zavodu povraćaj sredstava, kao i zabranu angažovanja radnika iz redovnog rada na dežurstva po ugovorima sklopljenim sa drugim licima.
Pored svega navedenog Zavod je nastavio da na ovaj način prihoduje sopstvena sredstva umanjujući ionako nedovoljan broj ekipa za redovan rad čime direktno umanjuje efikasnost svog rada.
Pokret „Pravo na život Meri“ se 20. juna 2024. godine obratio RFZO-u i dostavio dokaze da se sa komercijalnim dežurstvima nastavilo i zahtevalo postupanje, ali se RFZO ovaj put proglasilo nenadležnim i obavestio ovo udruženje da je njihov dopis 25. juna ove godine prosleđen Ministarstvu zdravlja na postupanje.
S obzirom na to da je čudno da se RFZO proglasio nenadležnim za istu stvar za koju je prošle godine postupao postavljam pitanje – da li postoji bilo kakav dokument kojim se sugeriše drugim državnim organima kako da postupaju po dopisima ovog udruženja, kao i da li je dopis koji je prosleđen od strane RFZO Ministarstvo zdravlja postupalo i na koji način?
Takođe, tražim da mi se dostavi informacija o ukupnom prihodovanom iznosu na račun sopstvenih sredstava a koja su prihodovana na osnovu angažovanja radnika na zahtev trećih lica u 2023. godini, kao i broj radnika koji imaju sklopljen ugovor o dopunskom radu.
Imajući u vidu član 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji definiše broj timova na 6.000 stanovnika molim da mi se daju i sledeće informacije – koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu Beograd, na osnovu kog broja stanovnika se procenio neophodan broj timova i da li Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima broj timova propisan navedenim članom Pravilnika.
Hvala.
Poštovani, postavljam pitanje ministarki privrede, Adrijani Mesarović. Predsednik Vučić je u januaru ove godine prilikom obilaska Službe za ginekologiju i akušerstvo opšte bolnice u Vranju, neposredno nakon što se tamo dogodio slučaj akušerskog nasilja, izjavio da će u Vranje stići investicija u vidu nemačke fabrike vredan preko dvesta miliona evra i zaposliće više od 1.500 radnika. Početkom marta na sednici predsedništva SNS u Beogradu, ponovio je da će najkasnije početkom juna stići investicija vredna stotine miliona evra, najveća do sada u Vranju. Veći problem od toga što novi investitori u Vranje ne dolaze je taj što iz njega i postojeći odlaze. Bukvalno preko noći 2019. godine pobegao je ruski „Spilit“ i ostavio oko trista radnika bez posla i „Geoks“ je 2021. godine otišao i ostavio oko 1.200 radnika na ulicu. Pored investitora grad je za vreme vladavine SNS-a napustilo i više od deset hiljada ljudi, dok Vranje postaje sve siromašnije i praznije lokalna naprednjačka vrhuška je sve bogatija i bahatija.
Građane Vranja zanima, zašto i pored najave predsednika Vučića da će najkasnije početkom juna ta ogromna investicija stići u Vranje, od tog obećanja još uvek nema ništa. Kada će stići obećana investicija i zašto kasni?
Zli jezici bi rekli da je predsednik Vučić ponovo obmanuo građane, mene ruku na srce nije, jer njemu, kao i vama iz SNS-a ništa ne verujem.
Nije bolja situacija ni u ostatku Pčinskog okruga, od kada je SNS na vlasti preko 20 hiljada ljudi napustilo je Pčinski okrug. Kada će biti invsticije u Trgovištu, Bujanovcu, Bosilegradu, Preševu, Vladičinom Hanu i Sudulici?
Zbog sve većeg siromaštva gasi nam se jug Srbije. Šta ćete preduzeti da se zaustavi dalje propadanje? Hvala vam.
Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Vranja, grada iz kog gospoda naprednjaci fiktivno prijavljuju moje sugrađane, a njihove članove na adrese u Beogradu kako bi glasali na ponovljenim beogradskim izborima, s obzirom na to da su oni održani 17. decembra bili pokradeni.
Rezolucijom Evropskog parlamenta i izdatim preporukama ODIHR-a decembarska krađa je i međunarodno potvrđena. Sada je na delu još veća junska krađa, jer će se, po svemu sudeći, ponovljeni izbori u Beogradu održati 2. juna.
Za ovu tvrdnju izneću vam i dokaze u vidu fiktivno prijavljenih birača iz Vranja. Stefan Kostić, dana 23. februara ove godine, fiktivno je promenio svoje prebivalište i ono je sada na adresi opštine Zemun, ulica Klare Cetkin. Nemanja Bošković i Ivan Nedeljković, istog dana, 23. februara ove godine, fiktivno su promenili svoja prebivališta i oni sada žive u opštini Zemun, ulica Bulevar maršala Tolbuhina u istom stanu…
Poštovani, pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Imajući u vidu da je članom 13. stav 4. uredbe o planom mreža zdravstvenih ustanova propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, a da je grad Beograd, jedna jedinica lokalne samouprave, molim vas da objasnite na osnovu kojeg člana zakona je omogućeno da Zavod za urgentnu medicinu Beograd svoj rad ograniči na samo 11 od 17 gradskih opština.
S obzirom na tragične događaje od početka 2024. godine, a jedan od njih se dogodio 9. marta kada je preminula Sara Petković, čija je majka iz gradske opštine Grocka, pozivala broj 194, ali joj Hitna pomoć nije poslata, pod izgovorom da Zavod nije nadležan za tu teritoriju, postavljam pitanje da li je utvrđena odgovornost za ovaj slučaj i da li je nešto učinjeno da Zavod organizuje rad u skladu sa zakonom i pomenutim članom 13. stav 4.
Takođe, zahtevam objašnjenje kako to da Zavod nije nadležan ako navedeni član Uredbe nedvosmisleno govori da se Zavod osniva za celu teritoriju jedinice lokalne samouprave?
S obzirom na to da ste od strane Udruženja „Pravo na život Meri“ u više navrata obaveštavani dopisima i dokazima o kršenju zakona i podzakonskih akata od strane rukovodioca Zavoda, a posebno imajući u vidu dopis kojim je više puta ukazano na protiv pravno angažovanje radnika iz redovnog rada na komercijalna dežurstva, da li je Ministarstvo preduzelo neke korake da se ovakva postupanja isprave i koje konkretno?
Podsećam da je RFZO prošle godine na zahtev ovog udruženja utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava, protiv pravno angažovanje zaposlenih, kao i kršenje ugovora o radu o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, te doneo rešenje i naložio Zavodu povraćaj sredstava, kao i zabranu angažovanja radnika iz redovnog rada na dežurstva po ugovorima sklopljenim sa drugim licima.
Pored svega navedenog Zavod je nastavio da na ovaj način prihoduje sopstvena sredstva umanjujući ionako nedovoljan broj ekipa za redovan rad čime direktno umanjuje efikasnost svog rada.
Pokret „Pravo na život Meri“ se 20. juna 2024. godine obratio RFZO-u i dostavio dokaze da se sa komercijalnim dežurstvima nastavilo i zahtevalo postupanje, ali se RFZO ovaj put proglasilo nenadležnim i obavestio ovo udruženje da je njihov dopis 25. juna ove godine prosleđen Ministarstvu zdravlja na postupanje.
S obzirom na to da je čudno da se RFZO proglasio nenadležnim za istu stvar za koju je prošle godine postupao postavljam pitanje – da li postoji bilo kakav dokument kojim se sugeriše drugim državnim organima kako da postupaju po dopisima ovog udruženja, kao i da li je dopis koji je prosleđen od strane RFZO Ministarstvo zdravlja postupalo i na koji način?
Takođe, tražim da mi se dostavi informacija o ukupnom prihodovanom iznosu na račun sopstvenih sredstava a koja su prihodovana na osnovu angažovanja radnika na zahtev trećih lica u 2023. godini, kao i broj radnika koji imaju sklopljen ugovor o dopunskom radu.
Imajući u vidu član 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji definiše broj timova na 6.000 stanovnika molim da mi se daju i sledeće informacije – koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu Beograd, na osnovu kog broja stanovnika se procenio neophodan broj timova i da li Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima broj timova propisan navedenim članom Pravilnika.
Hvala.
Poštovani, postavljam pitanje ministarki privrede, Adrijani Mesarović. Predsednik Vučić je u januaru ove godine prilikom obilaska Službe za ginekologiju i akušerstvo opšte bolnice u Vranju, neposredno nakon što se tamo dogodio slučaj akušerskog nasilja, izjavio da će u Vranje stići investicija u vidu nemačke fabrike vredan preko dvesta miliona evra i zaposliće više od 1.500 radnika. Početkom marta na sednici predsedništva SNS u Beogradu, ponovio je da će najkasnije početkom juna stići investicija vredna stotine miliona evra, najveća do sada u Vranju. Veći problem od toga što novi investitori u Vranje ne dolaze je taj što iz njega i postojeći odlaze. Bukvalno preko noći 2019. godine pobegao je ruski „Spilit“ i ostavio oko trista radnika bez posla i „Geoks“ je 2021. godine otišao i ostavio oko 1.200 radnika na ulicu. Pored investitora grad je za vreme vladavine SNS-a napustilo i više od deset hiljada ljudi, dok Vranje postaje sve siromašnije i praznije lokalna naprednjačka vrhuška je sve bogatija i bahatija.
Građane Vranja zanima, zašto i pored najave predsednika Vučića da će najkasnije početkom juna ta ogromna investicija stići u Vranje, od tog obećanja još uvek nema ništa. Kada će stići obećana investicija i zašto kasni?
Zli jezici bi rekli da je predsednik Vučić ponovo obmanuo građane, mene ruku na srce nije, jer njemu, kao i vama iz SNS-a ništa ne verujem.
Nije bolja situacija ni u ostatku Pčinskog okruga, od kada je SNS na vlasti preko 20 hiljada ljudi napustilo je Pčinski okrug. Kada će biti invsticije u Trgovištu, Bujanovcu, Bosilegradu, Preševu, Vladičinom Hanu i Sudulici?
Zbog sve većeg siromaštva gasi nam se jug Srbije. Šta ćete preduzeti da se zaustavi dalje propadanje? Hvala vam.