| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Zašto je bitno da proces izbora članova Saveta REM-a bude obavljen po zakonu i transparentno? Zbog toga što nas netransparentnost procesa, kroz koji režim stavlja pod kontrolu Savet REM-a, dovodi u rizik da nam se ponovi ono što nam se već ranije dešavalo, a to je, između ostalog, i način izveštavanja o aferama koje su potresle Srbiju. Ove afere su dokaz neobjektivnog izveštavanja na koje REM nije reagovao, iako je to morao da učini u skladu sa delokrugom njegovog rada.
Afera „Krušik“ izbila je 2019. godine kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović iz fabrike oružja „Krušik“ u Valjevu dostavio dokumenta koja su pokazala da je privatna firma „GIM“ povezana sa ocem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, oružje kupovala po znatno nižim cenama od drugih kupaca. Time je država, prema dokumentima, trpela finansijsku štetu, dok su posrednici ostvarivali veliku dobit. Obradović je uhapšen i tek nakon tri nedelje od hapšenja javnost je saznala za njegov slučaj. Državni organi nisu pokrenuli istragu protiv aktera iz „GIM“, niti je iko odgovarao za zloupotrebe. Iako su istraživački mediji „KRIK“, „CINS“, „BIRN“, „N1“ detaljno izveštavali o aferi, televizije sa nacionalnom frekvencijom uglavnom su ćutale ili su se fokusirale na diskreditaciju uzbunjivača, a ne na samu korupciju. Zbog toga se „Krušik“ smatra jednim od najupečatljivijih primera selektivnog izveštavanja.
Afera „Jovanjica“ izbila je krajem 2019. godine, kada je policija otkrila ogromnu plantažu marihuane na imanju firme „Jovanjica“ kod Stare Pazove. Vlasnik imanja Predrag Koluvija tvrdio je da proizvodi organsku hranu, ali je na licu mesta pronađeno više od 1,6 tona marihuane i sofisticirana oprema za uzgoj. Istraga je ubrzo pokazala da je Koluvija imao bliske veze sa visokim državnim funkcionerima, policijom i službama bezbednosti, koji su mu navodno pružili zaštitu. Tokom suđenja Koluvija je više puta potvrdio da je nevin, a lično je u njegovu zaštitu stao i sam predsednik Vučić.
Po svemu sudeći, plantaža je bila državni projekat. Iako je reč o jednom od najvećih skandala u savremenoj istoriji Srbije, postupak traje već godinama bez konačne presude. Mediji sa nacionalnom frekvencijom RTS, „Pink“, „Hepi“, „Prva“, „B92“ retko i površno su izveštavali o slučaju, često prenoseći samo kratka zvanična saopštenja, bez analize ili spominjanja veza sa državnim strukturama. Istovremeno, istraživački mediji poput „KRIK“, „BIRN“, „N1“ i „Nova.rs“ objavili su brojne dokaze i svedočenja o povezanosti Koluvije sa političkim vrhom. Zbog toga se „Jovanjica“ smatra pardigmom selektivne medijske kontrole, gde je javnost ostala uskraćena za potpunu istinu o mogućoj sprezi kriminala i države.
Afera u kojoj je sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar 2002. godine kupio stan u bloku 61 na Novom Beogradu od supruge Sretka Kalinića, jednog od glavnih egzekutora zemunskog klana, posle nekoliko meseci od navodne kupovine Lončar je stan prodao. Prema izjavama svedoka saradnika, postoje sumnje da je ministar Lončar stan dobio kao nagradu za usluge zemunskom klanu, ali protiv njega tim povodom nije nikada podneta krivična prijava.
Afera Vulinove tetke iz Kanade. Vulin je sa suprugom u julu 2012. godine kupio stan za oko 245.000 evra. Tvrdio je da je uplatio prvu ratu od 40.000 evra u oktobru 2011. godine, a ostatak iznosa od oko 205.000 evra naveo je da je pozajmio od tetka Mire, suprugine tetke iz Kanade. Ta Vulinova tvrdnja nije dokazana, nema potpisa tetke na priznanici, novac nije evidentiran na bankovnim računima, niti je prijavljen unos u zemlju, iako je Vulin prethodno tvrdio da je novac prenosio u gotovini u delovima od po 9.000 evra svaki put kada bi ulazio u Srbiju. Slučaj je prošao kroz tri tužilaštva – Tužilaštvo za organizovani kriminal, Više javno tužilaštvo u Beogradu i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, ali nijedno nije utvrdilo poreklo novca, niti pokrenulo postupak zbog zloupotrebe položaja.
Afera nestanka oko 3.500 tona kukuruza iz robnih rezervi vrednog preko milion evra iz silosa… (Isključen mikrofon.)
Koristim pravo na repliku od juče, koju vam je gospođa Brnabić ostavila u amanet.
Juče smo slušali laži Ane Brnabić i Milenka Jovanova o tome kako su svi, ponavljam, svi bivši radnici zatvorene fabrike „Kentaur“ u Vranju dobili drugi posao.
Prazne tanjire dece bivših radnika „Kentaura“ i radnika drugih fabrika zatvorenih na jugu Srbije neće napuniti prazne priče Ane Brnabić i Milenka Jovanova.
Radnici koji su u „Kentauru“ proizvodili profesionalnu radnu odeću dostavili ste spisak poslodavaca koji traže radnike, između ostalog, i u noćnim barovima i u automehaničarskim radnjama. Onda nam ovde mažete oči kako ste svima odmah našli drugi posao koji je čak i bolje plaćen od prethodnog.
Ne bi me začudilo da Ana Brnabić počne da priča kako je i onaj Vučićev investitor, koji je još pre dve godine obećao da će otvoriti fabriku u Vranju, da je fabrika već otvorena i da upošljava hiljadu i 500 ljudi, nego zla opozicija namerno to neće da prizna samo da bi nervirala predsednika.
Pored obećanja vas iz SNS, čak i priča barona Minhauzena o jahanju topovskog đuleta deluje istinito. Hvala.
Hvala.
Postavljam poslanička pitanja ministrima Zlatiboru Lončaru, Nenadu Vujiću i Milici Đurđević Stamenkovski. U skladu sa politikom povratka lekara iz inostranstva u maticu Srbiju, kao i sa politikom povećanja nataliteta, obraćam vam se povodom jednog zahteva za roditeljski dodatak za treće dete, koji u praksi demantuje sve ove politike koje vi očigledno zagovarate samo u teoriji. Dete je rođeno u Nemačkoj, a pomenuti zahtev je podnet aprila ove godine od strane roditelja, nekada studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sada lekara na privremenom radu i boravku u Nemačkoj. Roditelji lekari su poreklom iz Vranja, cela petočlana porodica ima prebivalište u Beogradu, a boravi već punu deceniju na privremenom radu u Nemačkoj i tamo ima samo dozvolu za doživotni boravak.
Vođena idejom povratka u Srbiju, ova porodica podnela je zahtev za roditeljski dodatak za treće dete. Njihovi prvorođeni blizanci ne ostvaruju prava na roditeljski dodatak u Srbiji, jer roditelji koji su nakon završenog fakulteta bili kratko na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i u Srbiji do danas nemaju nikakva primanja, niti su zasnovali radni odnos, po rođenju blizanaca 2021. godine nisu podneli zahtev, ali su to pravovremeno učinili za treće dete, ove godine.
Nadležni su u prvom rešenju za treće dete priznali pravo na jednokratnu pomoć od strane grada Beograda, što je u skladu sa zakonom, logično i očekivano, dok je u drugom rešenju zahtev za roditeljski dodatak za to isto treće dete odbijen, sa šturim obrazloženjem da podnosioci, kao i dete žive u inostranstvu.
Kako to da u konkretnom slučaju država Srbija priznaje detetu određena prava, a da ih u drugom slučaju to istom detetu ne priznaje? Da li država Srbija priznaje treće dete od oca Srbina i majke Srpkinje kao svoje, bez obzira na mesto rođenja i ako čitava porodica ima srpsko državljanstvo i pasoš?
Naša srpska petočlana porodica u Nemačkoj, u kojoj trenutno radi i boravi, a otišla je odmah nakon završenih studija medicine u našoj zemlji, jer za njih nije bilo mesta za rad i život u matici Srbiji, tamo ostvaruje prava po nemačkim zakonima, a ta ista prava ne može da ostvari u Srbiji.
Pitam nabrojane ministre, posebno ministra Lončara, kome su puna usta lekara koji se vraćaju iz inostranstva – da li država Srbija poznaje i priznaje sopstvenu decu i zbog čega su naši lekari, sa srpskim pasošem i poreklom, odbačeni i tretirani kao stranci u sopstvenoj zemlji, jer se njima i njihovoj deci ovakvim postupkom pokazuje da ovde za njih nema mesta, dok ih kao takve, na primer, država Nemačka prihvata, ne pitajući ih za poreklo? Da li to imamo previše lekara koji su se vratili iz drugih država u Srbiju i previše dece rođene u njoj, pa se svih ostalih van nje tako lako i brzo odričemo, dok im ceo svet otvara vrata, utrkujući se za svakog od njih pojedinačno, čineći sve kako bi ih naveli da ostanu i nastane se tamo gde trenutno borave. Izgleda da su Nemci, po svemu sudeći, veći prijatelji našoj srpskog porodici, našoj deci i našim obrazovanim, stručnim i radnim ljudima, od vas i vaše napredne, navodne politike povratka lekara i povećanja nataliteta.
Zalažemo li se mi to samo deklarativno za našu decu, za našu budućnost, dok iste ne priznajemo, niti poznajemo kao u navedenom slučaju, niti su nam potrebni, pa ih puštamo da odlaze iz Srbije, često i zauvek, jer ovde nemaju osnovne uslove za život? Ističem da motiv ove, kao i mnogih drugih porodica rasutih po belom svetu nije primarno novac, već želja da se vrate u našu Srbiju, koja je pod vlašću SNS-a očigledno nekome majka, a nekome maćeha. Najbolje što Srbija ima, poput ove mlade porodice lekara sa troje male dece, otišlo je odavde u potrazi za poslom i boljim životom, jer ovde nisu hteli da prodaju svoje dostojanstvo u zamenu za radno mesto.
Ista ta porodica u državi poput Nemačke ostvaruje veća prava nego u svojoj rođenoj zemlji pod vlašću SNS-a. Kada se ipak neko od njih usudi i pokuša da se vrati nazad, već na prvom koraku ga ponovo sačeka sve ono zbog čega je iz nje i otišao, a to ste vi iz SNS-a kojima ovakvi ljudi nisu ni potrebni, osim za slikanje u propagandne slike i za slanje s mukom zarađenog novca iz inostranstva, kako bi njihove porodice u Srbiji uspele da prežive.
Na kraju kratko pitanje za ministra Bratislava Gašića, koliko je starešina prekomandovano na jug Srbije zbog toga što su učestvovali u protestima ili su objavljivali i lajkovali sadržaje na društvenim mrežama koje podržavaju proteste? Hvala.
Poštovani prisutni, pitanje za ministra Ivicu Dačića i Zlatibora Lončara. Da li je dana, 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, na adresi ulica Franša D’Eperea broj 5, nakon kojeg je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain, da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd? Ukoliko su navodi tačni, da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente, i da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?
Dana, 15. septembra u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavljen je Pravilnik o načinu i organizaciji rada hitne medicinske pomoći. Prema važećim propisima, ovaj podzakonski akt trebalo je da bude donet pre više godina radi obezbeđivanja jedinstvenih standarda u prehospitalnoj hitnoj zaštiti. Postavljam sledeća pitanja i zahteve za dostavu dokumentacije ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, ko konkretno snosi odgovornost za višegodišnje kašnjenje u donošenju ovog pravilnika? Da li je sproveden interni nadzor zbog propuštanja rokova i koje su posledice? Ko je činio radnu grupu ili stručnu komisiju koja je radila na Pravilniku? Po kom kriterijumu su članovi birani i koje su institucije i stručna udruženja konsultovana?
Zatim, molim da mi se u zakonskom roku dostave, kopije zapisnika sa svih sednica radne grupe i stručne komisije. Zatim, verzije radnih nacrta pravilnika sa označenim izmenama po iteracijama, primljena mišljenja i sugestije relevantnih institucija i stručne javnosti, uključujući obrazloženje istih.
Da li novi pravilnik ukida praksu koja je postojala proteklih godina da pacijent sa istim simptomima u jednom gradu dobije izlazak hitne pomoći, a u drugom ne?
Molim da navedete koje obavezne kliničke protokole i trijažne algoritme pravilnik propisuje, način njihove implementacije i nadzora, vremenski plan, obuka i rokove za primenu u svim jedinicama.
S obzirom na to da je Hitna pomoć javna služba, a da pravilnik u delatnosti prehospitalne hitne pomoći prepoznaje i komercijalne usluge, kojim je mehanizmima obezbeđeno da finansijski interes ne nadvlada javni interes? Konkretno, da li pravilnik ili prateći akti propisuju odvajanje kapaciteta, timova, vozila, opreme za javne i za komercijalne usluge? Postoje li zabrane da dostupnost javne hitne pomoći bude umanjena zbog komercijalnih angažmana? Zatim, kako se obezbeđuje transparentnost prihoda i rashoda od komercijalnih usluga? Ko sprovodi nadzor i sankcije u slučaju preusmeravanja resursa sa javnih na komercijalne usluge?
Molim da mi dostavite i kvantitativne pokazatelje koje će Ministarstvo pratiti radi ocene efekata pravilnika, broj timova po smeni i teritoriji, vreme izlaska, procenat odbijenih poziva po kategoriji trijaže, ishodi, pritužbe pacijenata i mere po pritužbama. Hvala.
Poštovani, postavljam pitanje ministarski državne uprave i lokalne samouprave, Snežani Paunović.
Pre samo 12 dana u Vranju su održani apsolutno nezakoniti i neregularni izbori za savete mesnih zajednica. Tokom noći svega par sati pre održavanja izbora, naprednjački članovi izborne komisije su na kućnim pragovima otimali džakove sa izbornim materijalom našim predstavnicima na biračkim mestima, uznemiravajući njih i njihove porodice.
Samo pola sata pre početka izbora, našoj predsednici biračkog odbora na biračkom mestu br.19, uručeno je nezakonito rešenje o razrešenju, oduzet joj je izborni materijal i na njeno mesto postavljen član SNS. U pravo na tom biračkom mestu, ubačeno je na desetine glasačkih listića, a na kraju je intervenisala i policija po prijavi jednog od birača koji je u nameri da glasa, video da je neko falsifikovao njegov potpis i već glasao umesto njega.
Cilj je bio da se ovakvim nezakonitim radnjama omogući još jedna izborna krađa, koju smo na sam dan izbora i dokazali. Izbori u Vranju su bili samo uvod za ono što se u nedelju dogodilo u Zaječaru i Kosjeriću. Birački spiskovi bačeni u kontejnere, kupovina glasova, pretnje i ucene, batinaši, lažni policajci, kriminalci, crni džipovi bez tablica, birači koji fiktivno menjaju prebivališta radi glasanja samo su deo redovnog arsenala SNS-a za dobijanje svih izbora po svaku cenu.
Gospođo ministarka, da li ste upoznati sa činjenicom da lokalna samouprava u Vranju krši osnovna izborna prava? Izborna komisija za sprovođenje izbora za savete mesnih zajednica, koju je formirala lokalna samouprava, odbija da nam dostavi sudske odluke po žalbama koje smo podnosili zbog navedenih izbornih nepravilnosti. Bahati činovnici ove lokalne samouprave, osim što krše zakon, na ovaj način pokazuju da ne poštuju ni odluke sudova.
Šta ćete vi kao ministarka preduzeti da u najkraćem mogućem roku, u skladu sa vašim ovlašćenjima, naterate lokalnu samoupravu da nam dostavi donete sudske odluke? Da li se odluke suda skrivaju od javnosti zbog toga što je sud poništio nezakonite radnje koje su učinjene tokom izbora za članove saveta mesnih zajednica u Vranju? Da li se odluke suda kriju od javnosti da bi se što kasnije saznalo da je opozicija u Vranju, zbog do sada nezabeleženih izbornih nepravilnosti, oborila ove izbore? Da li je to zbog toga što smo uspeli, po prvi put za ovih trinaest godina vladavine SNS-a, da i zakonski dokažemo naprednjačku izbornu pljačku?
Takođe, moraju biti poništeni pokradeni izbori u Zaječaru i Kosjeriću, neka vam Vranje bude primer da je to moguće. Zato svi koji su protiv ove vlasti složno i zajedno kao u Kosjeriću i istrajno kao u Vranju. Sloboda nam je nadohvat ruke. Hvala.