| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Poštovani građani Srbije, od kada je na vlasti, SNS nas je zaduživala kod MMF-a, Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj Kine, Rusije, UAE, Nemačke, Francuske, Japana i ko zna gde i kod koga sve. Izgleda da je jako tanka nit od izjave predsednika Vučića: „Uništiću vas po celom svetu“ do „Zadužiću vas po celom svetu“, od „Srbija ne sme da stane“ do „Zaduživanje ne sme da stane“.
Poštovani građani Srbije, danas će nas mudra politika upravo Aleksandra Vučića i SNS-a zadužiti za dodatnih 460 miliona evra. U trenutku preuzimanja vlasti od strane SNS-SPS koalicije, 2012. godine, ukupan javni dug Srbije bio je oko 15 milijardi evra, a danas je javni dug oko 39 milijardi evra i uskoro će biti još veći, kada se povuku krediti koji su već ugovoreni, na primer, za francuske „rafale“.
Troškovi na ime kamata na javni dug skočili su 63 milijarde dinara 2012. godine na 185 milijardi dinara 2024. godine. Najvidljiviji primer statističke manipulacije, pored svakodnevne medijske, jeste vrednost prosečne potrošačke korpe. Prema podacima Ministarstva privrede, 2023. godine za prosečnu zaradu moglo je da se kupi oko 85% prosečne potrošačke korpe. To znači da je za dve godine kupovne moć građana porasla za blizu 20%, što bismo svi trebali da osetimo u svom novčaniku. Zar ne? Ako je zaista u realnosti tako, a nije, čemu onda Uredba o ograničenju marži, ako je kupovna moć imala tako veliki rast u tako kratkom periodu? Izgleda da je kupovna moć porasla mnogo više od 20%, ali za svega 1% građana. Većinom je porasla za vas iz SNS, za vaše kumove i rođake koji su preko noći postali milioneri. Porasla je investitorima bliskim vama, koji su nelegalno sagradili ko zna koliko kvadrata, pa sada hoćete da im sve te kvadrate legalizujete. Za ostalih 99% građana kupovna moć ostala je ista ili se čak smanjila.
Da li znate kolika je kupovna moć radnika „Jumka“ i „Simpa“ iz Vranja, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ili radnika prve „Petoletke“ u Trsteniku i „Trajala“ u Kruševcu? Da li znate kolika je kupovna moć većine radnika koji nisu uspeli da nađu drugi posao nakon zatvaranja „Benetona“ u Nišu, „Džinsa“ u Leskovcu, „Falk ista“ u Knjaževcu, „Geoksa“ u Vranju i mnogih drugih? Za njih vi reklamirate jeftin parizer u pola leba i dva jaja za 22 dinara, dok nam svakog dana u medijima prodajete naprednjačku maglu o zlatnom dobu.
Istovremeno dok nas zadužujete slušamo prazne priče o državi blagostanja, zemlji ekonomskog tigra, o tome kako su ovde isključivo vašom zaslugom kuće od čokolade, prozori od marmelade, a Srbija nikad zaduženija u svojoj istoriji nije bila. Hvala.
Da, da. Pa evo, i vi ste mi odgovorili.
Hajde, počeću od vas, ministre. Vi rekoste da se ne razumete u ekonomiju, a diskutujete o tome, a u ono što bi trebalo da se ne razumete na to ne odgovarate.
Dakle, ja još nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje da li je kod vozača Zavoda za urgentnu medicinu od 23. septembra pronađen kokain? To mi niste još uvek odgovorili. Znate odlično o čemu pričam. Nemojte sad da se pravite naivni. Da, da. Odlično znate.
Pa, neka nađe tumača kao što je on maločas tumačio moj govor. Evo neka mu neko takođe protumači.
Što se tiče ovog govornika od maločas koji priča kako su između ostalog ove zatvorene firme u stečaju i tome slično, pa otkad je to „Geoks“ u stečaj? „Geoks“ je za vreme vaše vlasti od relativno skoro zatvorio u Vranju fabriku. O čemu vi pričate? Vi sad pričate mi u Vranju ne znamo ko kako posluje, kada se firma zatvorila, nego ćete vi da nam objašnjavate. To je prva stvar.
Drug stvar, kada su u pitanju ova nova radna mesta, pa evo, predsednik Vučić je još pre dve godine u više navrata obećao nekog nemačkog investitora u Vranju 1.500 radnih mesta i tome slično i ništa se od toga nije desilo.
Tako da batalite nas tih praznih priča. To možete ovde za govornicom da vam eventualno neko poveruje u Novom Sadu šta se dešava u Vranju, ali mi u Vranju odlično znamo i ne možete takvim neistinama koje iznosite da nas uverite u suprotno, jer realnost vas demantuje i govori drugačije.
Hvala.
Poštovani prisutni, pitanje za ministra Ivicu Dačića i Zlatibora Lončara. Da li je dana, 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, na adresi ulica Franša D’Eperea broj 5, nakon kojeg je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain, da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd? Ukoliko su navodi tačni, da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente, i da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?
Dana, 15. septembra u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavljen je Pravilnik o načinu i organizaciji rada hitne medicinske pomoći. Prema važećim propisima, ovaj podzakonski akt trebalo je da bude donet pre više godina radi obezbeđivanja jedinstvenih standarda u prehospitalnoj hitnoj zaštiti. Postavljam sledeća pitanja i zahteve za dostavu dokumentacije ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, ko konkretno snosi odgovornost za višegodišnje kašnjenje u donošenju ovog pravilnika? Da li je sproveden interni nadzor zbog propuštanja rokova i koje su posledice? Ko je činio radnu grupu ili stručnu komisiju koja je radila na Pravilniku? Po kom kriterijumu su članovi birani i koje su institucije i stručna udruženja konsultovana?
Zatim, molim da mi se u zakonskom roku dostave, kopije zapisnika sa svih sednica radne grupe i stručne komisije. Zatim, verzije radnih nacrta pravilnika sa označenim izmenama po iteracijama, primljena mišljenja i sugestije relevantnih institucija i stručne javnosti, uključujući obrazloženje istih.
Da li novi pravilnik ukida praksu koja je postojala proteklih godina da pacijent sa istim simptomima u jednom gradu dobije izlazak hitne pomoći, a u drugom ne?
Molim da navedete koje obavezne kliničke protokole i trijažne algoritme pravilnik propisuje, način njihove implementacije i nadzora, vremenski plan, obuka i rokove za primenu u svim jedinicama.
S obzirom na to da je Hitna pomoć javna služba, a da pravilnik u delatnosti prehospitalne hitne pomoći prepoznaje i komercijalne usluge, kojim je mehanizmima obezbeđeno da finansijski interes ne nadvlada javni interes? Konkretno, da li pravilnik ili prateći akti propisuju odvajanje kapaciteta, timova, vozila, opreme za javne i za komercijalne usluge? Postoje li zabrane da dostupnost javne hitne pomoći bude umanjena zbog komercijalnih angažmana? Zatim, kako se obezbeđuje transparentnost prihoda i rashoda od komercijalnih usluga? Ko sprovodi nadzor i sankcije u slučaju preusmeravanja resursa sa javnih na komercijalne usluge?
Molim da mi dostavite i kvantitativne pokazatelje koje će Ministarstvo pratiti radi ocene efekata pravilnika, broj timova po smeni i teritoriji, vreme izlaska, procenat odbijenih poziva po kategoriji trijaže, ishodi, pritužbe pacijenata i mere po pritužbama. Hvala.
Poštovani, postavljam pitanje ministarski državne uprave i lokalne samouprave, Snežani Paunović.
Pre samo 12 dana u Vranju su održani apsolutno nezakoniti i neregularni izbori za savete mesnih zajednica. Tokom noći svega par sati pre održavanja izbora, naprednjački članovi izborne komisije su na kućnim pragovima otimali džakove sa izbornim materijalom našim predstavnicima na biračkim mestima, uznemiravajući njih i njihove porodice.
Samo pola sata pre početka izbora, našoj predsednici biračkog odbora na biračkom mestu br.19, uručeno je nezakonito rešenje o razrešenju, oduzet joj je izborni materijal i na njeno mesto postavljen član SNS. U pravo na tom biračkom mestu, ubačeno je na desetine glasačkih listića, a na kraju je intervenisala i policija po prijavi jednog od birača koji je u nameri da glasa, video da je neko falsifikovao njegov potpis i već glasao umesto njega.
Cilj je bio da se ovakvim nezakonitim radnjama omogući još jedna izborna krađa, koju smo na sam dan izbora i dokazali. Izbori u Vranju su bili samo uvod za ono što se u nedelju dogodilo u Zaječaru i Kosjeriću. Birački spiskovi bačeni u kontejnere, kupovina glasova, pretnje i ucene, batinaši, lažni policajci, kriminalci, crni džipovi bez tablica, birači koji fiktivno menjaju prebivališta radi glasanja samo su deo redovnog arsenala SNS-a za dobijanje svih izbora po svaku cenu.
Gospođo ministarka, da li ste upoznati sa činjenicom da lokalna samouprava u Vranju krši osnovna izborna prava? Izborna komisija za sprovođenje izbora za savete mesnih zajednica, koju je formirala lokalna samouprava, odbija da nam dostavi sudske odluke po žalbama koje smo podnosili zbog navedenih izbornih nepravilnosti. Bahati činovnici ove lokalne samouprave, osim što krše zakon, na ovaj način pokazuju da ne poštuju ni odluke sudova.
Šta ćete vi kao ministarka preduzeti da u najkraćem mogućem roku, u skladu sa vašim ovlašćenjima, naterate lokalnu samoupravu da nam dostavi donete sudske odluke? Da li se odluke suda skrivaju od javnosti zbog toga što je sud poništio nezakonite radnje koje su učinjene tokom izbora za članove saveta mesnih zajednica u Vranju? Da li se odluke suda kriju od javnosti da bi se što kasnije saznalo da je opozicija u Vranju, zbog do sada nezabeleženih izbornih nepravilnosti, oborila ove izbore? Da li je to zbog toga što smo uspeli, po prvi put za ovih trinaest godina vladavine SNS-a, da i zakonski dokažemo naprednjačku izbornu pljačku?
Takođe, moraju biti poništeni pokradeni izbori u Zaječaru i Kosjeriću, neka vam Vranje bude primer da je to moguće. Zato svi koji su protiv ove vlasti složno i zajedno kao u Kosjeriću i istrajno kao u Vranju. Sloboda nam je nadohvat ruke. Hvala.
Poštovani, pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Imajući u vidu da je članom 13. stav 4. uredbe o planom mreža zdravstvenih ustanova propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, a da je grad Beograd, jedna jedinica lokalne samouprave, molim vas da objasnite na osnovu kojeg člana zakona je omogućeno da Zavod za urgentnu medicinu Beograd svoj rad ograniči na samo 11 od 17 gradskih opština.
S obzirom na tragične događaje od početka 2024. godine, a jedan od njih se dogodio 9. marta kada je preminula Sara Petković, čija je majka iz gradske opštine Grocka, pozivala broj 194, ali joj Hitna pomoć nije poslata, pod izgovorom da Zavod nije nadležan za tu teritoriju, postavljam pitanje da li je utvrđena odgovornost za ovaj slučaj i da li je nešto učinjeno da Zavod organizuje rad u skladu sa zakonom i pomenutim članom 13. stav 4.
Takođe, zahtevam objašnjenje kako to da Zavod nije nadležan ako navedeni član Uredbe nedvosmisleno govori da se Zavod osniva za celu teritoriju jedinice lokalne samouprave?
S obzirom na to da ste od strane Udruženja „Pravo na život Meri“ u više navrata obaveštavani dopisima i dokazima o kršenju zakona i podzakonskih akata od strane rukovodioca Zavoda, a posebno imajući u vidu dopis kojim je više puta ukazano na protiv pravno angažovanje radnika iz redovnog rada na komercijalna dežurstva, da li je Ministarstvo preduzelo neke korake da se ovakva postupanja isprave i koje konkretno?
Podsećam da je RFZO prošle godine na zahtev ovog udruženja utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava, protiv pravno angažovanje zaposlenih, kao i kršenje ugovora o radu o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, te doneo rešenje i naložio Zavodu povraćaj sredstava, kao i zabranu angažovanja radnika iz redovnog rada na dežurstva po ugovorima sklopljenim sa drugim licima.
Pored svega navedenog Zavod je nastavio da na ovaj način prihoduje sopstvena sredstva umanjujući ionako nedovoljan broj ekipa za redovan rad čime direktno umanjuje efikasnost svog rada.
Pokret „Pravo na život Meri“ se 20. juna 2024. godine obratio RFZO-u i dostavio dokaze da se sa komercijalnim dežurstvima nastavilo i zahtevalo postupanje, ali se RFZO ovaj put proglasilo nenadležnim i obavestio ovo udruženje da je njihov dopis 25. juna ove godine prosleđen Ministarstvu zdravlja na postupanje.
S obzirom na to da je čudno da se RFZO proglasio nenadležnim za istu stvar za koju je prošle godine postupao postavljam pitanje – da li postoji bilo kakav dokument kojim se sugeriše drugim državnim organima kako da postupaju po dopisima ovog udruženja, kao i da li je dopis koji je prosleđen od strane RFZO Ministarstvo zdravlja postupalo i na koji način?
Takođe, tražim da mi se dostavi informacija o ukupnom prihodovanom iznosu na račun sopstvenih sredstava a koja su prihodovana na osnovu angažovanja radnika na zahtev trećih lica u 2023. godini, kao i broj radnika koji imaju sklopljen ugovor o dopunskom radu.
Imajući u vidu član 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji definiše broj timova na 6.000 stanovnika molim da mi se daju i sledeće informacije – koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu Beograd, na osnovu kog broja stanovnika se procenio neophodan broj timova i da li Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima broj timova propisan navedenim članom Pravilnika.
Hvala.