Zašto je bitno da proces izbora članova Saveta REM-a bude obavljen po zakonu i transparentno? Zbog toga što nas netransparentnost procesa, kroz koji režim stavlja pod kontrolu Savet REM-a, dovodi u rizik da nam se ponovi ono što nam se već ranije dešavalo, a to je, između ostalog, i način izveštavanja o aferama koje su potresle Srbiju. Ove afere su dokaz neobjektivnog izveštavanja na koje REM nije reagovao, iako je to morao da učini u skladu sa delokrugom njegovog rada.

Afera „Krušik“ izbila je 2019. godine kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović iz fabrike oružja „Krušik“ u Valjevu dostavio dokumenta koja su pokazala da je privatna firma „GIM“ povezana sa ocem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, oružje kupovala po znatno nižim cenama od drugih kupaca. Time je država, prema dokumentima, trpela finansijsku štetu, dok su posrednici ostvarivali veliku dobit. Obradović je uhapšen i tek nakon tri nedelje od hapšenja javnost je saznala za njegov slučaj. Državni organi nisu pokrenuli istragu protiv aktera iz „GIM“, niti je iko odgovarao za zloupotrebe. Iako su istraživački mediji „KRIK“, „CINS“, „BIRN“, „N1“ detaljno izveštavali o aferi, televizije sa nacionalnom frekvencijom uglavnom su ćutale ili su se fokusirale na diskreditaciju uzbunjivača, a ne na samu korupciju. Zbog toga se „Krušik“ smatra jednim od najupečatljivijih primera selektivnog izveštavanja.

Afera „Jovanjica“ izbila je krajem 2019. godine, kada je policija otkrila ogromnu plantažu marihuane na imanju firme „Jovanjica“ kod Stare Pazove. Vlasnik imanja Predrag Koluvija tvrdio je da proizvodi organsku hranu, ali je na licu mesta pronađeno više od 1,6 tona marihuane i sofisticirana oprema za uzgoj. Istraga je ubrzo pokazala da je Koluvija imao bliske veze sa visokim državnim funkcionerima, policijom i službama bezbednosti, koji su mu navodno pružili zaštitu. Tokom suđenja Koluvija je više puta potvrdio da je nevin, a lično je u njegovu zaštitu stao i sam predsednik Vučić.

Po svemu sudeći, plantaža je bila državni projekat. Iako je reč o jednom od najvećih skandala u savremenoj istoriji Srbije, postupak traje već godinama bez konačne presude. Mediji sa nacionalnom frekvencijom RTS, „Pink“, „Hepi“, „Prva“, „B92“ retko i površno su izveštavali o slučaju, često prenoseći samo kratka zvanična saopštenja, bez analize ili spominjanja veza sa državnim strukturama. Istovremeno, istraživački mediji poput „KRIK“, „BIRN“, „N1“ i „Nova.rs“ objavili su brojne dokaze i svedočenja o povezanosti Koluvije sa političkim vrhom. Zbog toga se „Jovanjica“ smatra pardigmom selektivne medijske kontrole, gde je javnost ostala uskraćena za potpunu istinu o mogućoj sprezi kriminala i države.

Afera u kojoj je sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar 2002. godine kupio stan u bloku 61 na Novom Beogradu od supruge Sretka Kalinića, jednog od glavnih egzekutora zemunskog klana, posle nekoliko meseci od navodne kupovine Lončar je stan prodao. Prema izjavama svedoka saradnika, postoje sumnje da je ministar Lončar stan dobio kao nagradu za usluge zemunskom klanu, ali protiv njega tim povodom nije nikada podneta krivična prijava.

Afera Vulinove tetke iz Kanade. Vulin je sa suprugom u julu 2012. godine kupio stan za oko 245.000 evra. Tvrdio je da je uplatio prvu ratu od 40.000 evra u oktobru 2011. godine, a ostatak iznosa od oko 205.000 evra naveo je da je pozajmio od tetka Mire, suprugine tetke iz Kanade. Ta Vulinova tvrdnja nije dokazana, nema potpisa tetke na priznanici, novac nije evidentiran na bankovnim računima, niti je prijavljen unos u zemlju, iako je Vulin prethodno tvrdio da je novac prenosio u gotovini u delovima od po 9.000 evra svaki put kada bi ulazio u Srbiju. Slučaj je prošao kroz tri tužilaštva – Tužilaštvo za organizovani kriminal, Više javno tužilaštvo u Beogradu i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, ali nijedno nije utvrdilo poreklo novca, niti pokrenulo postupak zbog zloupotrebe položaja.

Afera nestanka oko 3.500 tona kukuruza iz robnih rezervi vrednog preko milion evra iz silosa… (Isključen mikrofon.)

Koristim pravo na repliku od juče, koju vam je gospođa Brnabić ostavila u amanet.

Juče smo slušali laži Ane Brnabić i Milenka Jovanova o tome kako su svi, ponavljam, svi bivši radnici zatvorene fabrike „Kentaur“ u Vranju dobili drugi posao.

Prazne tanjire dece bivših radnika „Kentaura“ i radnika drugih fabrika zatvorenih na jugu Srbije neće napuniti prazne priče Ane Brnabić i Milenka Jovanova.

Radnici koji su u „Kentauru“ proizvodili profesionalnu radnu odeću dostavili ste spisak poslodavaca koji traže radnike, između ostalog, i u noćnim barovima i u automehaničarskim radnjama. Onda nam ovde mažete oči kako ste svima odmah našli drugi posao koji je čak i bolje plaćen od prethodnog.

Ne bi me začudilo da Ana Brnabić počne da priča kako je i onaj Vučićev investitor, koji je još pre dve godine obećao da će otvoriti fabriku u Vranju, da je fabrika već otvorena i da upošljava hiljadu i 500 ljudi, nego zla opozicija namerno to neće da prizna samo da bi nervirala predsednika.

Pored obećanja vas iz SNS, čak i priča barona Minhauzena o jahanju topovskog đuleta deluje istinito. Hvala.

Hvala.

Postavljam poslanička pitanja ministrima Zlatiboru Lončaru, Nenadu Vujiću i Milici Đurđević Stamenkovski. U skladu sa politikom povratka lekara iz inostranstva u maticu Srbiju, kao i sa politikom povećanja nataliteta, obraćam vam se povodom jednog zahteva za roditeljski dodatak za treće dete, koji u praksi demantuje sve ove politike koje vi očigledno zagovarate samo u teoriji. Dete je rođeno u Nemačkoj, a pomenuti zahtev je podnet aprila ove godine od strane roditelja, nekada studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sada lekara na privremenom radu i boravku u Nemačkoj. Roditelji lekari su poreklom iz Vranja, cela petočlana porodica ima prebivalište u Beogradu, a boravi već punu deceniju na privremenom radu u Nemačkoj i tamo ima samo dozvolu za doživotni boravak.

Vođena idejom povratka u Srbiju, ova porodica podnela je zahtev za roditeljski dodatak za treće dete. Njihovi prvorođeni blizanci ne ostvaruju prava na roditeljski dodatak u Srbiji, jer roditelji koji su nakon završenog fakulteta bili kratko na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i u Srbiji do danas nemaju nikakva primanja, niti su zasnovali radni odnos, po rođenju blizanaca 2021. godine nisu podneli zahtev, ali su to pravovremeno učinili za treće dete, ove godine.

Nadležni su u prvom rešenju za treće dete priznali pravo na jednokratnu pomoć od strane grada Beograda, što je u skladu sa zakonom, logično i očekivano, dok je u drugom rešenju zahtev za roditeljski dodatak za to isto treće dete odbijen, sa šturim obrazloženjem da podnosioci, kao i dete žive u inostranstvu.

Kako to da u konkretnom slučaju država Srbija priznaje detetu određena prava, a da ih u drugom slučaju to istom detetu ne priznaje? Da li država Srbija priznaje treće dete od oca Srbina i majke Srpkinje kao svoje, bez obzira na mesto rođenja i ako čitava porodica ima srpsko državljanstvo i pasoš?

Naša srpska petočlana porodica u Nemačkoj, u kojoj trenutno radi i boravi, a otišla je odmah nakon završenih studija medicine u našoj zemlji, jer za njih nije bilo mesta za rad i život u matici Srbiji, tamo ostvaruje prava po nemačkim zakonima, a ta ista prava ne može da ostvari u Srbiji.

Pitam nabrojane ministre, posebno ministra Lončara, kome su puna usta lekara koji se vraćaju iz inostranstva – da li država Srbija poznaje i priznaje sopstvenu decu i zbog čega su naši lekari, sa srpskim pasošem i poreklom, odbačeni i tretirani kao stranci u sopstvenoj zemlji, jer se njima i njihovoj deci ovakvim postupkom pokazuje da ovde za njih nema mesta, dok ih kao takve, na primer, država Nemačka prihvata, ne pitajući ih za poreklo? Da li to imamo previše lekara koji su se vratili iz drugih država u Srbiju i previše dece rođene u njoj, pa se svih ostalih van nje tako lako i brzo odričemo, dok im ceo svet otvara vrata, utrkujući se za svakog od njih pojedinačno, čineći sve kako bi ih naveli da ostanu i nastane se tamo gde trenutno borave. Izgleda da su Nemci, po svemu sudeći, veći prijatelji našoj srpskog porodici, našoj deci i našim obrazovanim, stručnim i radnim ljudima, od vas i vaše napredne, navodne politike povratka lekara i povećanja nataliteta.

Zalažemo li se mi to samo deklarativno za našu decu, za našu budućnost, dok iste ne priznajemo, niti poznajemo kao u navedenom slučaju, niti su nam potrebni, pa ih puštamo da odlaze iz Srbije, često i zauvek, jer ovde nemaju osnovne uslove za život? Ističem da motiv ove, kao i mnogih drugih porodica rasutih po belom svetu nije primarno novac, već želja da se vrate u našu Srbiju, koja je pod vlašću SNS-a očigledno nekome majka, a nekome maćeha. Najbolje što Srbija ima, poput ove mlade porodice lekara sa troje male dece, otišlo je odavde u potrazi za poslom i boljim životom, jer ovde nisu hteli da prodaju svoje dostojanstvo u zamenu za radno mesto.

Ista ta porodica u državi poput Nemačke ostvaruje veća prava nego u svojoj rođenoj zemlji pod vlašću SNS-a. Kada se ipak neko od njih usudi i pokuša da se vrati nazad, već na prvom koraku ga ponovo sačeka sve ono zbog čega je iz nje i otišao, a to ste vi iz SNS-a kojima ovakvi ljudi nisu ni potrebni, osim za slikanje u propagandne slike i za slanje s mukom zarađenog novca iz inostranstva, kako bi njihove porodice u Srbiji uspele da prežive.

Na kraju kratko pitanje za ministra Bratislava Gašića, koliko je starešina prekomandovano na jug Srbije zbog toga što su učestvovali u protestima ili su objavljivali i lajkovali sadržaje na društvenim mrežama koje podržavaju proteste? Hvala.

Poštovani građani Srbije, od kada je na vlasti, SNS nas je zaduživala kod MMF-a, Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj Kine, Rusije, UAE, Nemačke, Francuske, Japana i ko zna gde i kod koga sve. Izgleda da je jako tanka nit od izjave predsednika Vučića: „Uništiću vas po celom svetu“ do „Zadužiću vas po celom svetu“, od „Srbija ne sme da stane“ do „Zaduživanje ne sme da stane“.

Poštovani građani Srbije, danas će nas mudra politika upravo Aleksandra Vučića i SNS-a zadužiti za dodatnih 460 miliona evra. U trenutku preuzimanja vlasti od strane SNS-SPS koalicije, 2012. godine, ukupan javni dug Srbije bio je oko 15 milijardi evra, a danas je javni dug oko 39 milijardi evra i uskoro će biti još veći, kada se povuku krediti koji su već ugovoreni, na primer, za francuske „rafale“.

Troškovi na ime kamata na javni dug skočili su 63 milijarde dinara 2012. godine na 185 milijardi dinara 2024. godine. Najvidljiviji primer statističke manipulacije, pored svakodnevne medijske, jeste vrednost prosečne potrošačke korpe. Prema podacima Ministarstva privrede, 2023. godine za prosečnu zaradu moglo je da se kupi oko 85% prosečne potrošačke korpe. To znači da je za dve godine kupovne moć građana porasla za blizu 20%, što bismo svi trebali da osetimo u svom novčaniku. Zar ne? Ako je zaista u realnosti tako, a nije, čemu onda Uredba o ograničenju marži, ako je kupovna moć imala tako veliki rast u tako kratkom periodu? Izgleda da je kupovna moć porasla mnogo više od 20%, ali za svega 1% građana. Većinom je porasla za vas iz SNS, za vaše kumove i rođake koji su preko noći postali milioneri. Porasla je investitorima bliskim vama, koji su nelegalno sagradili ko zna koliko kvadrata, pa sada hoćete da im sve te kvadrate legalizujete. Za ostalih 99% građana kupovna moć ostala je ista ili se čak smanjila.

Da li znate kolika je kupovna moć radnika „Jumka“ i „Simpa“ iz Vranja, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ili radnika prve „Petoletke“ u Trsteniku i „Trajala“ u Kruševcu? Da li znate kolika je kupovna moć većine radnika koji nisu uspeli da nađu drugi posao nakon zatvaranja „Benetona“ u Nišu, „Džinsa“ u Leskovcu, „Falk ista“ u Knjaževcu, „Geoksa“ u Vranju i mnogih drugih? Za njih vi reklamirate jeftin parizer u pola leba i dva jaja za 22 dinara, dok nam svakog dana u medijima prodajete naprednjačku maglu o zlatnom dobu.

Istovremeno dok nas zadužujete slušamo prazne priče o državi blagostanja, zemlji ekonomskog tigra, o tome kako su ovde isključivo vašom zaslugom kuće od čokolade, prozori od marmelade, a Srbija nikad zaduženija u svojoj istoriji nije bila. Hvala.

Da, da. Pa evo, i vi ste mi odgovorili.

Hajde, počeću od vas, ministre. Vi rekoste da se ne razumete u ekonomiju, a diskutujete o tome, a u ono što bi trebalo da se ne razumete na to ne odgovarate.

Dakle, ja još nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje da li je kod vozača Zavoda za urgentnu medicinu od 23. septembra pronađen kokain? To mi niste još uvek odgovorili. Znate odlično o čemu pričam. Nemojte sad da se pravite naivni. Da, da. Odlično znate.

Pa, neka nađe tumača kao što je on maločas tumačio moj govor. Evo neka mu neko takođe protumači.

Što se tiče ovog govornika od maločas koji priča kako su između ostalog ove zatvorene firme u stečaju i tome slično, pa otkad je to „Geoks“ u stečaj? „Geoks“ je za vreme vaše vlasti od relativno skoro zatvorio u Vranju fabriku. O čemu vi pričate? Vi sad pričate mi u Vranju ne znamo ko kako posluje, kada se firma zatvorila, nego ćete vi da nam objašnjavate. To je prva stvar.

Drug stvar, kada su u pitanju ova nova radna mesta, pa evo, predsednik Vučić je još pre dve godine u više navrata obećao nekog nemačkog investitora u Vranju 1.500 radnih mesta i tome slično i ništa se od toga nije desilo.

Tako da batalite nas tih praznih priča. To možete ovde za govornicom da vam eventualno neko poveruje u Novom Sadu šta se dešava u Vranju, ali mi u Vranju odlično znamo i ne možete takvim neistinama koje iznosite da nas uverite u suprotno, jer realnost vas demantuje i govori drugačije.

Hvala.

Pročitaću vam poslaničko pitanje na koje mi još uvek niste odgovorili.

Dakle, postavljeno pre dve nedelje, čini mi se – da li je 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd na adresi ulica Bulevar Franše d’Epereje broj 5, nakon koje je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain? Da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd i ukoliko su navodi tačni da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente? Da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?

Dakle, pre nego što sam vam pre dve nedelje postavio poslaničko pitanje na koje još uvek niste odgovorili kao i na neka ranija koja sam vam postavljao, a nisam dobio odgovor, ovi navodi su izašli u medijima i na njih ste takođe ćutali. Tako da mene i građane jako zanima šta ćete odgovoriti, pa ćemo onda…

Poslanička grupa Srbija – centar SRCE uložila je amandman na član 5. navedenog Predloga zakona.

U članu 5. u stavu 1. menja se tačka 25. tako da glasi – uzorkivač jeste ovlašćeno fizičko lice koje vrši uzorkovanje semena i sadnog materijala.

Predloženim amandmanom u tekstu se precizira da uzorkivač mora biti ovlašćeno fizičko lice, a ne samo fizičko lice, kako je navedeno u Predlogu zakona, čime se obezbeđuje da postupak uzorkovanja obavlja lice koje ima potrebna znanja, kompetencije i ovlašćenja u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

Na ovaj način povećava se pravna sigurnost, unapređuje kontrola kvaliteta semena i sadnog materijala i sprečavaju eventualne zloupotrebe i nepravilnosti u postupku. Hvala.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE, uložila je amandman na član 21 ovog predloga zakona. U članu 21. stav 2. menja se i glasi – proizvođač semena, dužan je da vodi evidenciju pisano i u elektronskoj formi, a ne kako stoji u predlogu zakona ili u elektronskoj formi sa podacima i parcelama i objektima za proizvodnju semena, planu setve semenskog useva, kategoriji, vrsti, odnosno sorti i godini proizvodnji semena sa kojom zasniva proizvodnju, količinu ukupno zaprimljenog semena, načinu proizvodnji, vrsti i datumu izvođenja radova, kao i o količini proizvedenog naturalnog semena.

Dakle, proizvođač je dužan da vodi evidenciju i u pisanoj i u elektronskoj formi, jer se na taj način obezbeđuje potpuna, trajna i proverljiva dokumentacija o proizvodnji semena. Pisana forma garantuje pravnu sigurnost, omogućavajući da podaci postoje u fizičkom obliku koji je dostupan prilikom inspekcijskog nadzora, arhiviranja i u situacijama kada elektronski sistemi nisu dostupni.

Sa druge strane, elektronska forma obezbeđuje bržu obradu, lakši prenos i razmenu podataka sa nadležnim organima, kao i efikasniju kontrolu i analizu u proizvodnji. Kombinovanjem oba oblika evidencije, obezbeđuje se pouzdanost, transparentnost i trajnost podataka, što je ključno za kontrolu semena, kvaliteta semena i praćenja celokupnog procesa proizvodnje. Hvala.

Dakle, slična je situacija kao sa prethodnim amandmanom. Podneli smo amandman na član 52.

U članu 52. stav 2. menja se i glasi – proizvođač sadnog materijala, dužan je da vodi evidenciju u svim fazama proizvodnje sadnog materijala, pisano i u elektronskoj formi, dakle, ne kako stoji u predlogu zakona, pisano ili u elektronskoj formi iz razloga kao što sam malopre naveo.

Dakle – proizvođač je dužan da vodi evidenciju i u pisanoj i elektronskoj formi, jer se na taj način obezbeđuje potpuna, trajna i proverljiva dokumentacija u proizvodnji semena.

Pisana forma, garantuje pravnu sigurnost, omogućavajući da podaci postoje u fizičkom obliku koji je dostupan inspekcijskom nadzoru, arhiviranja u situacijama kada elektronski sistemi nisu dostupni. Sa druge strane, elektronska forma obezbeđuje bržu obradu, lakši prenos sa nadležnih organa, kao i efikasniju kontrolu i analizu u proizvodnji.

Kombinovanjem oba oblika i evidencijom, obezbeđuje se pouzdanost, transparentnost i trajnost podataka što je ključno za kontrolu kvaliteta semena i praćenje celokupnog procesa proizvodnje.

Dakle, namerno sam pročitao identično obrazloženje povodom oba amandmana, čisto da bih stavio značaj ovih amandmana koji, nažalost pretpostavljam neće biti usvojeni.

Uložili smo amandman na član 83.

Članu 83. stav 1. menja se i glasi: troškovi koji nastaju prilikom oduzimanja, čuvanja i uništavanja semena i sadnog materijala padaju na teret uvoznika, pravno lice ili preduzetnik koji je uvezao to seme i sadni materijal. U predlogu ovog zakona stoji da troškovi padaju na teret lica od kojih su seme i sadni materijal oduzeti.

Dakle, mi amandmanom predlažemo da ovi troškovi padaju na teret uvoznika.

Troškovi oduzimanja, čuvanja i uništavanja semena i sadnog materijala treba da padaju na teret uvoznika jer je on odgovoran za stavljanje semena u promet i za njegovu usaglašenost sa propisanim standardima.

Ukoliko seme ili sadni materijal ne ispunjavaju uslove za uvoz i upotrebu država snosi troškove kontrole i postupka oduzimanja, ali je pravično i celishodno da se naknadni troškovi čuvanja i uništavanja prebace na uvoznika. Na taj način se obezbeđuje prevencija zloupotrebe – uvoznici će biti motivisani da pažljivo proveravaju kvalitet i ispravnost semena pre uvoza; finansijska odgovornost – država ne bi trebala da snosi troškove nastale zbog propusta ili neregularnosti uvoznika i zaštita tržišta i proizvođača.

Pokrivanjem ovih troškova od strane uvoznika štite se domaći proizvođači i potrošači od potencijalno štetnog ili nekvalitetnog semena.

Hvala.

U članu 85. u stavu 1. reči od 10.000 do tri miliona dinara zamenjuju se rečima od 500.000 do pet miliona dinara.

Jedino rigorozne kazne mogu obezbediti doslednu primenu ovog zakona jer blaži oblici sankcionisanja do sada nisu imali dovoljan preventivan efekat. Povećanjem kazni jača se svest o odgovornosti, sprečavaju se zloupotrebe i obezbeđuje efikasna zaštita javnog interesa.

Hvala.

Poštovani prisutni, poslanička grupa Srbija centar - SRCE uložila je amandman na član 10. stav 1. navedenog predloga zakona. U članu 10. stav 1. menja se i glasi - Agencija priprema odgovarajuću bazu podataka u vezi sa nepokretnostima iz člana 1. ovog zakona, uz tehničku podršku Zavoda, na osnovu dostavljenih digitalnih zoning planova, satelitskih i drugih snimaka, podataka pribavljenih od imalaca javnog ovlašćenja, podnosilaca prijava odnosno drugih zainteresovanih lica fizički dostavljenih u digitalnom standardnom formatu za potrebe identifikacije objekata i utvrđivanja prava na objektima i identifikacije lica koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom za upis prava svojine.

U integralnoj verziji ovog stava 1. člana 10. stoji izraz - drugi autoritativni izvori, a mi smo ovim amandmanom predložili da se taj izraz izbaci iz teksta, iz razloga što ni u jednom zakonskom propisu, uključujući i ovaj, izraz: "drugi autoritativni izvori" nije definisan, te ostavljanje istog stvara pravnu nesigurnost jer je postavljen uopšteno. Iz tog razloga smo i predložili ovim amandmanom da se ovaj izraz izbaci iz teksta. Hvala.

Poštovani.

U članu poslanička grupa Srbija Centar – SRCE uložila je amandman na član 14. stav 1. ovog predloga zakona. On se menja i glasi – Zavod vrši upis prava svojine na osnovu odredbe ovog zakona i zakona koji im je uređen upis nepokretnosti u katastar nepokretnosti i infrastrukture.

Pošto se poziva na Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture onda se mora poštovati na čelo prvenstva propisano u članu 3. tog zakona, pa smo iz tog razloga i podneli ovaj amandman da se drugi deo stava 1. člana 14. integralnog predloga ovog zakona briše. Hvala.