Poštovani građani Srbije, od kada je na vlasti, SNS nas je zaduživala kod MMF-a, Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj Kine, Rusije, UAE, Nemačke, Francuske, Japana i ko zna gde i kod koga sve. Izgleda da je jako tanka nit od izjave predsednika Vučića: „Uništiću vas po celom svetu“ do „Zadužiću vas po celom svetu“, od „Srbija ne sme da stane“ do „Zaduživanje ne sme da stane“.

Poštovani građani Srbije, danas će nas mudra politika upravo Aleksandra Vučića i SNS-a zadužiti za dodatnih 460 miliona evra. U trenutku preuzimanja vlasti od strane SNS-SPS koalicije, 2012. godine, ukupan javni dug Srbije bio je oko 15 milijardi evra, a danas je javni dug oko 39 milijardi evra i uskoro će biti još veći, kada se povuku krediti koji su već ugovoreni, na primer, za francuske „rafale“.

Troškovi na ime kamata na javni dug skočili su 63 milijarde dinara 2012. godine na 185 milijardi dinara 2024. godine. Najvidljiviji primer statističke manipulacije, pored svakodnevne medijske, jeste vrednost prosečne potrošačke korpe. Prema podacima Ministarstva privrede, 2023. godine za prosečnu zaradu moglo je da se kupi oko 85% prosečne potrošačke korpe. To znači da je za dve godine kupovne moć građana porasla za blizu 20%, što bismo svi trebali da osetimo u svom novčaniku. Zar ne? Ako je zaista u realnosti tako, a nije, čemu onda Uredba o ograničenju marži, ako je kupovna moć imala tako veliki rast u tako kratkom periodu? Izgleda da je kupovna moć porasla mnogo više od 20%, ali za svega 1% građana. Većinom je porasla za vas iz SNS, za vaše kumove i rođake koji su preko noći postali milioneri. Porasla je investitorima bliskim vama, koji su nelegalno sagradili ko zna koliko kvadrata, pa sada hoćete da im sve te kvadrate legalizujete. Za ostalih 99% građana kupovna moć ostala je ista ili se čak smanjila.

Da li znate kolika je kupovna moć radnika „Jumka“ i „Simpa“ iz Vranja, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ili radnika prve „Petoletke“ u Trsteniku i „Trajala“ u Kruševcu? Da li znate kolika je kupovna moć većine radnika koji nisu uspeli da nađu drugi posao nakon zatvaranja „Benetona“ u Nišu, „Džinsa“ u Leskovcu, „Falk ista“ u Knjaževcu, „Geoksa“ u Vranju i mnogih drugih? Za njih vi reklamirate jeftin parizer u pola leba i dva jaja za 22 dinara, dok nam svakog dana u medijima prodajete naprednjačku maglu o zlatnom dobu.

Istovremeno dok nas zadužujete slušamo prazne priče o državi blagostanja, zemlji ekonomskog tigra, o tome kako su ovde isključivo vašom zaslugom kuće od čokolade, prozori od marmelade, a Srbija nikad zaduženija u svojoj istoriji nije bila. Hvala.

Da, da. Pa evo, i vi ste mi odgovorili.

Hajde, počeću od vas, ministre. Vi rekoste da se ne razumete u ekonomiju, a diskutujete o tome, a u ono što bi trebalo da se ne razumete na to ne odgovarate.

Dakle, ja još nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje da li je kod vozača Zavoda za urgentnu medicinu od 23. septembra pronađen kokain? To mi niste još uvek odgovorili. Znate odlično o čemu pričam. Nemojte sad da se pravite naivni. Da, da. Odlično znate.

Pa, neka nađe tumača kao što je on maločas tumačio moj govor. Evo neka mu neko takođe protumači.

Što se tiče ovog govornika od maločas koji priča kako su između ostalog ove zatvorene firme u stečaju i tome slično, pa otkad je to „Geoks“ u stečaj? „Geoks“ je za vreme vaše vlasti od relativno skoro zatvorio u Vranju fabriku. O čemu vi pričate? Vi sad pričate mi u Vranju ne znamo ko kako posluje, kada se firma zatvorila, nego ćete vi da nam objašnjavate. To je prva stvar.

Drug stvar, kada su u pitanju ova nova radna mesta, pa evo, predsednik Vučić je još pre dve godine u više navrata obećao nekog nemačkog investitora u Vranju 1.500 radnih mesta i tome slično i ništa se od toga nije desilo.

Tako da batalite nas tih praznih priča. To možete ovde za govornicom da vam eventualno neko poveruje u Novom Sadu šta se dešava u Vranju, ali mi u Vranju odlično znamo i ne možete takvim neistinama koje iznosite da nas uverite u suprotno, jer realnost vas demantuje i govori drugačije.

Hvala.

Pročitaću vam poslaničko pitanje na koje mi još uvek niste odgovorili.

Dakle, postavljeno pre dve nedelje, čini mi se – da li je 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd na adresi ulica Bulevar Franše d’Epereje broj 5, nakon koje je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain? Da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd i ukoliko su navodi tačni da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente? Da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?

Dakle, pre nego što sam vam pre dve nedelje postavio poslaničko pitanje na koje još uvek niste odgovorili kao i na neka ranija koja sam vam postavljao, a nisam dobio odgovor, ovi navodi su izašli u medijima i na njih ste takođe ćutali. Tako da mene i građane jako zanima šta ćete odgovoriti, pa ćemo onda…

Poslanička grupa Srbija – centar SRCE uložila je amandman na član 5. navedenog Predloga zakona.

U članu 5. u stavu 1. menja se tačka 25. tako da glasi – uzorkivač jeste ovlašćeno fizičko lice koje vrši uzorkovanje semena i sadnog materijala.

Predloženim amandmanom u tekstu se precizira da uzorkivač mora biti ovlašćeno fizičko lice, a ne samo fizičko lice, kako je navedeno u Predlogu zakona, čime se obezbeđuje da postupak uzorkovanja obavlja lice koje ima potrebna znanja, kompetencije i ovlašćenja u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

Na ovaj način povećava se pravna sigurnost, unapređuje kontrola kvaliteta semena i sadnog materijala i sprečavaju eventualne zloupotrebe i nepravilnosti u postupku. Hvala.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE, uložila je amandman na član 21 ovog predloga zakona. U članu 21. stav 2. menja se i glasi – proizvođač semena, dužan je da vodi evidenciju pisano i u elektronskoj formi, a ne kako stoji u predlogu zakona ili u elektronskoj formi sa podacima i parcelama i objektima za proizvodnju semena, planu setve semenskog useva, kategoriji, vrsti, odnosno sorti i godini proizvodnji semena sa kojom zasniva proizvodnju, količinu ukupno zaprimljenog semena, načinu proizvodnji, vrsti i datumu izvođenja radova, kao i o količini proizvedenog naturalnog semena.

Dakle, proizvođač je dužan da vodi evidenciju i u pisanoj i u elektronskoj formi, jer se na taj način obezbeđuje potpuna, trajna i proverljiva dokumentacija o proizvodnji semena. Pisana forma garantuje pravnu sigurnost, omogućavajući da podaci postoje u fizičkom obliku koji je dostupan prilikom inspekcijskog nadzora, arhiviranja i u situacijama kada elektronski sistemi nisu dostupni.

Sa druge strane, elektronska forma obezbeđuje bržu obradu, lakši prenos i razmenu podataka sa nadležnim organima, kao i efikasniju kontrolu i analizu u proizvodnji. Kombinovanjem oba oblika evidencije, obezbeđuje se pouzdanost, transparentnost i trajnost podataka, što je ključno za kontrolu semena, kvaliteta semena i praćenja celokupnog procesa proizvodnje. Hvala.

Dakle, slična je situacija kao sa prethodnim amandmanom. Podneli smo amandman na član 52.

U članu 52. stav 2. menja se i glasi – proizvođač sadnog materijala, dužan je da vodi evidenciju u svim fazama proizvodnje sadnog materijala, pisano i u elektronskoj formi, dakle, ne kako stoji u predlogu zakona, pisano ili u elektronskoj formi iz razloga kao što sam malopre naveo.

Dakle – proizvođač je dužan da vodi evidenciju i u pisanoj i elektronskoj formi, jer se na taj način obezbeđuje potpuna, trajna i proverljiva dokumentacija u proizvodnji semena.

Pisana forma, garantuje pravnu sigurnost, omogućavajući da podaci postoje u fizičkom obliku koji je dostupan inspekcijskom nadzoru, arhiviranja u situacijama kada elektronski sistemi nisu dostupni. Sa druge strane, elektronska forma obezbeđuje bržu obradu, lakši prenos sa nadležnih organa, kao i efikasniju kontrolu i analizu u proizvodnji.

Kombinovanjem oba oblika i evidencijom, obezbeđuje se pouzdanost, transparentnost i trajnost podataka što je ključno za kontrolu kvaliteta semena i praćenje celokupnog procesa proizvodnje.

Dakle, namerno sam pročitao identično obrazloženje povodom oba amandmana, čisto da bih stavio značaj ovih amandmana koji, nažalost pretpostavljam neće biti usvojeni.

Uložili smo amandman na član 83.

Članu 83. stav 1. menja se i glasi: troškovi koji nastaju prilikom oduzimanja, čuvanja i uništavanja semena i sadnog materijala padaju na teret uvoznika, pravno lice ili preduzetnik koji je uvezao to seme i sadni materijal. U predlogu ovog zakona stoji da troškovi padaju na teret lica od kojih su seme i sadni materijal oduzeti.

Dakle, mi amandmanom predlažemo da ovi troškovi padaju na teret uvoznika.

Troškovi oduzimanja, čuvanja i uništavanja semena i sadnog materijala treba da padaju na teret uvoznika jer je on odgovoran za stavljanje semena u promet i za njegovu usaglašenost sa propisanim standardima.

Ukoliko seme ili sadni materijal ne ispunjavaju uslove za uvoz i upotrebu država snosi troškove kontrole i postupka oduzimanja, ali je pravično i celishodno da se naknadni troškovi čuvanja i uništavanja prebace na uvoznika. Na taj način se obezbeđuje prevencija zloupotrebe – uvoznici će biti motivisani da pažljivo proveravaju kvalitet i ispravnost semena pre uvoza; finansijska odgovornost – država ne bi trebala da snosi troškove nastale zbog propusta ili neregularnosti uvoznika i zaštita tržišta i proizvođača.

Pokrivanjem ovih troškova od strane uvoznika štite se domaći proizvođači i potrošači od potencijalno štetnog ili nekvalitetnog semena.

Hvala.

U članu 85. u stavu 1. reči od 10.000 do tri miliona dinara zamenjuju se rečima od 500.000 do pet miliona dinara.

Jedino rigorozne kazne mogu obezbediti doslednu primenu ovog zakona jer blaži oblici sankcionisanja do sada nisu imali dovoljan preventivan efekat. Povećanjem kazni jača se svest o odgovornosti, sprečavaju se zloupotrebe i obezbeđuje efikasna zaštita javnog interesa.

Hvala.

Poštovani prisutni, poslanička grupa Srbija centar - SRCE uložila je amandman na član 10. stav 1. navedenog predloga zakona. U članu 10. stav 1. menja se i glasi - Agencija priprema odgovarajuću bazu podataka u vezi sa nepokretnostima iz člana 1. ovog zakona, uz tehničku podršku Zavoda, na osnovu dostavljenih digitalnih zoning planova, satelitskih i drugih snimaka, podataka pribavljenih od imalaca javnog ovlašćenja, podnosilaca prijava odnosno drugih zainteresovanih lica fizički dostavljenih u digitalnom standardnom formatu za potrebe identifikacije objekata i utvrđivanja prava na objektima i identifikacije lica koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom za upis prava svojine.

U integralnoj verziji ovog stava 1. člana 10. stoji izraz - drugi autoritativni izvori, a mi smo ovim amandmanom predložili da se taj izraz izbaci iz teksta, iz razloga što ni u jednom zakonskom propisu, uključujući i ovaj, izraz: "drugi autoritativni izvori" nije definisan, te ostavljanje istog stvara pravnu nesigurnost jer je postavljen uopšteno. Iz tog razloga smo i predložili ovim amandmanom da se ovaj izraz izbaci iz teksta. Hvala.

Poštovani.

U članu poslanička grupa Srbija Centar – SRCE uložila je amandman na član 14. stav 1. ovog predloga zakona. On se menja i glasi – Zavod vrši upis prava svojine na osnovu odredbe ovog zakona i zakona koji im je uređen upis nepokretnosti u katastar nepokretnosti i infrastrukture.

Pošto se poziva na Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture onda se mora poštovati na čelo prvenstva propisano u članu 3. tog zakona, pa smo iz tog razloga i podneli ovaj amandman da se drugi deo stava 1. člana 14. integralnog predloga ovog zakona briše. Hvala.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE uložila je amandman na član 16. stav 3. ovog predloga zakona.

Dakle, u članu 16. stav 6. menja se i glasi: „Na katastarskoj parceli koja je formirana od zemljišta ispod objekta, na način predviđen članom 13. stav 1. ovog zakona, upisuje se pravo svojine u korist vlasnika objekta, dok se na katastarskoj parceli formiranoj od zemljišta na kome se ne nalazi objekat, koji je predmet upisa po ovom zakonu, ne menja prethodni upis prava svojine“.

Dakle, ovim se precizira u kojim situacijama se na tuđem zemljištu upisuje pravo svojine na tom zemljištu ispod objekta i na kojem tuđem zemljištu se ima pravo uspostavljanja službenosti i prolaza do objekta. Hvala.

Poštovani prisutni, uložili smo amandman na član 17. ovog predloga zakona - Član 17. briše se. Obrazloženje da ovaj član treba brisati je to što je on u suprotnosti sa prethodnim članom.

Naime, vlasniku objekta se daje pravo na upis prava svojine na tuđem zemljištu, a onda mu se ovim članom stavlja u izgled da protiv njega vlasnik zemljišta može da pokrene i parnični i krivični postupak. Hvala.

Poštovani prisutni, pitanje za ministra Ivicu Dačića i Zlatibora Lončara. Da li je dana, 23. septembra policija izvršila pretres prostorija Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, na adresi ulica Franša D’Eperea broj 5, nakon kojeg je navodno pronađena veća količina nedozvoljene supstance za koju se sumnja da je u pitanju kokain, da li je tom prilikom priveden vozač hitne medicinske pomoći Beograd? Ukoliko su navodi tačni, da li je ovo imalo negativne posledice po pacijente, i da li je ovo prvi slučaj ovakve vrste?

Dana, 15. septembra u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavljen je Pravilnik o načinu i organizaciji rada hitne medicinske pomoći. Prema važećim propisima, ovaj podzakonski akt trebalo je da bude donet pre više godina radi obezbeđivanja jedinstvenih standarda u prehospitalnoj hitnoj zaštiti. Postavljam sledeća pitanja i zahteve za dostavu dokumentacije ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, ko konkretno snosi odgovornost za višegodišnje kašnjenje u donošenju ovog pravilnika? Da li je sproveden interni nadzor zbog propuštanja rokova i koje su posledice? Ko je činio radnu grupu ili stručnu komisiju koja je radila na Pravilniku? Po kom kriterijumu su članovi birani i koje su institucije i stručna udruženja konsultovana?

Zatim, molim da mi se u zakonskom roku dostave, kopije zapisnika sa svih sednica radne grupe i stručne komisije. Zatim, verzije radnih nacrta pravilnika sa označenim izmenama po iteracijama, primljena mišljenja i sugestije relevantnih institucija i stručne javnosti, uključujući obrazloženje istih.

Da li novi pravilnik ukida praksu koja je postojala proteklih godina da pacijent sa istim simptomima u jednom gradu dobije izlazak hitne pomoći, a u drugom ne?

Molim da navedete koje obavezne kliničke protokole i trijažne algoritme pravilnik propisuje, način njihove implementacije i nadzora, vremenski plan, obuka i rokove za primenu u svim jedinicama.

S obzirom na to da je Hitna pomoć javna služba, a da pravilnik u delatnosti prehospitalne hitne pomoći prepoznaje i komercijalne usluge, kojim je mehanizmima obezbeđeno da finansijski interes ne nadvlada javni interes? Konkretno, da li pravilnik ili prateći akti propisuju odvajanje kapaciteta, timova, vozila, opreme za javne i za komercijalne usluge? Postoje li zabrane da dostupnost javne hitne pomoći bude umanjena zbog komercijalnih angažmana? Zatim, kako se obezbeđuje transparentnost prihoda i rashoda od komercijalnih usluga? Ko sprovodi nadzor i sankcije u slučaju preusmeravanja resursa sa javnih na komercijalne usluge?

Molim da mi dostavite i kvantitativne pokazatelje koje će Ministarstvo pratiti radi ocene efekata pravilnika, broj timova po smeni i teritoriji, vreme izlaska, procenat odbijenih poziva po kategoriji trijaže, ishodi, pritužbe pacijenata i mere po pritužbama. Hvala.

Poštovani prisutni, poslanička grupa Srbija centar – SRCE uložila je amandman na član 8. navedenog predloga zakona.

Dakle, član 8. glasi, u stavu 3: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 metara kvadratnih ne plaća se naknada“, znači, površine do 500 metara kvadratnih ne plaća se naknada, „dok se za ove objekte površine preko 500 metara kvadratnih plaća naknada u visini od 10 evra po metru kvadratnom površine“.

Dakle, šta ovo znači u praksi ja ću vam, da bi bilo približnije, pojasniti na primeru dvojice komšija. Za potrebe slučaja neka to budu kolege poslanici Rističević i Atlagić, s obzirom da sede jedan do drugog.

Dakle, po ovom stavu, tj. u ovom članu 8. po stavu 3. to bi značilo u praksi da ako gospodin Rističević na primer ima skladišni prostor, ne znam, za skladištenje kukuruza na primer, on će u ovoj varijanti ako je taj skladišni prostor površine do 500 metara kvadratnih, evo neka bude 499 kvadrata on neće platiti ništa, bez obzira što je on to ionako navikao, a gospodin Atlagić koji ima isto skladišni prostor, znači jedan do drugog, u površini od 501 kvadrat, dakle samo dva kvadrata više od gospodina Rističevića, platiće naknadu od 5.010 evra. To znači da samo dva kvadrata razlike u praksi znače razliku od 5.010 evra.

Zbog toga smo mi uložili amandman na član 3, tj. na član 8. stav 3. ovog predloga zakona i on glasi: „izuzetno od stava 1. ovog člana za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone površine do 500 kvadrata ne plaća se naknada“, kao što je u ovom slučaju, „dok se za ove objekta površine preko 500 kvadrata plaća naknada u visini od 10 evra za svaki navedeni metar kvadratni za koji se uvećava površina objekta od navedene“.

To znači u konkretnom slučaju da gospodin Rističević za ovaj skladišni prostor ponovo neće platiti ništa, ali gospodin Atlagić će platiti 10 evra, a ne 5.010 evra. Znači, 501 kvadrat 10 evra, 502 kvadrata 20 evra, itd.

Ovakvim rešenjem se uvodi pravičnost u plaćanju naknade jer nije pravično da vlasnik 499 kvadrata plati nula evra, dok vlasnik objekta od 501 kvadrat, u ovom slučaju plati 5.010 evra nadoknade.

Hvala.