Poštovana predsedavajuća, koristiću dva minuta za amandman, a nakon toga vreme poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz SNS-a, kada u ovim papirima pročitam koliko imate u planu da nas zadužite za projekat nacionalnog stadiona u Surčinu, pored onoga što ste nas već zadužili, prvo čega se setim je čuveno remek delo renesanse od Erazma Roterdamskog, "Pohvala ludosti".

Dakle, država Srbija uzeće 42 milijarde dinara kod banke Poštanske štedionice za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pristupnim saobraćajnicama. Prošle jeseni ste nas već zadužili kod Poštanske štedionice i Uni kredit banke za izgradnju linijske infrastrukture do nacionalnog stadiona. Kod obe ove banke Srbija se ukupno zadužila oko 24 milijarde dinara.

Obećavali ste nacionalni stadion od 2015. godine i već tada je krenula licitacija sa njegovom cenom. Kada je najavljivan, 2015. godine, njegova cena je bila 150 miliona evra, a već 2018. godine vrednost je skočila na 250 miliona evra, iako izgradnja još nije ni počela. Ponovo ste najavljivali izgradnju 2020. godine, kada je ministar finansija Siniša Mali tvrdio da je studija opravdanosti završena. Sada, 2024. godine, kada ste konačno počeli sa izgradnjom, licitira se sa cifrom od preko 600 miliona evra. A ako se i kada se bude izgradio, ne bi me iznenadilo da bude potrošena i cela milijarda.

Pazite, uprkos tvrdnjama ministra da je studija opravdanosti završena, Ministarstvo finansija raspisalo je u februaru ove godine tender za izradu studije opravdanosti. Zbog kontradiktornih izjava državnih funkcionera u prethodnom periodu nismo čak sigurni oko cene, kao ni oko toga da li postoji studija opravdanosti ovog projekta. Jedino što sigurno znamo jeste da ste nas zadužili milijarde i da ćete nas tek zaduživati.

Da li vi, dame i gospodo, uopšte imate ideju koliko je to para? Da lakše razumete, ja dolazim iz Vranja, jednog od najsiromašnijih gradova u Srbiji, koji je centar jednog od najsiromašnijih okruga u Srbiji - Pčinjskog okruga. Grad Vranje i još šest opština Pčinjskog okruga će u ovoj godini na ime svih kapitalnih investicija u okrugu utrošiti oko 11,3 miliona evra. Ceo okrug oko 11,3 miliona evra, stadion u Surčinu oko 600 miliona evra za sada. Da li vi znate da za jedan fudbalski stadion imate u planu da potrošite onoliko novca koliko bi se u Pčinjskom okrugu potrošili za kapitalne investicije u naredne 53 godine. Vi u prevodu planirate da za izgradnju stadiona potrošite oko dvadeset godišnjih budžeta grada Vranja. Za kapitalne investicije je za 2024. godinu odvojio oko četiri miliona evra, a vi trošite za fudbalski stadion koliko bi Vranje u narednih 150 godina potrošilo za kapitalne investicije.

Te silne milijarde možete iskoristiti, na primer, da u najmanje 10 narednih godina obezbedite besplatne udžbenike za sve đake na teritoriji cele Srbije. Svake godine deca iz Vranja gledaju kako deca u Beogradu dobijaju besplatne udžbenike dok njihovi roditelji muku muče kako da im kupe knjige. Da li su deca u Vranju manje vredna od dece u Beogradu, gospodo?

Na kraju, evo jednog predloga za rešavanje dva problema jednim potezom. S obzirom na to da ćete za nacionalni stadion potrošiti mnogo više nego što će Republika Srbija dobiti rudne rente za eksploataciju litijuma, vi, poštovane kolege narodni poslanici, donesite ovakvu odluku. Pošto građani Srbije ne žele da im unište zemlju vađenjem litijuma, zabranite rudarenje litijuma, a novac od potencijalne rudne rente nadoknadićete odustajanjem od ovog suludog projekta izgradnje fudbalskog stadiona novim zaduživanjem građana Srbije. Jel pošteno? Ipak bih rekao da ćete se držati one stare maksime - hleba i igara. Hvala.

Poštovani, poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Predlažemo da se član 1. navedenog Predloga zakona briše.

Izmenama u članu 8. važećeg zakona proširuju se obaveze budućih i postojećih kupaca, u smislu ograničavanja da kupljeni stan izdaju u zakup, u njemu obavljaju poslovnu delatnost ili omoguće korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana, bez obrazlaganja razloga zbog čega se to čini.

Zanemaruje se činjenica da su mnogi kupci prilikom zaključenja kupoprodajnih ugovora bili u bračnoj zajednici, te su supružnici stekli pravo zajedničke svojine na tim stanovima, pa samim tim uglavnom nisu pripadnici snaga bezbednosti i mogu se baviti profesijama koje omogućavaju bavljenje poslovnim delatnostima u tim stanovima, kao na primer advokati.

Pravo svojine postojećih vlasnika je već dosta ograničeno zabranom, otuđenja i raspolaganja kao i obavezivanjem ostanka u radnom odnosu pripadnika snaga bezbednosti na period od deset godina po zaključenju ugovora, te u skladu sa tim nema nikakvog razloga za proširivanje ograničenja. Hvala.

Poštovani, podneli smo amandman na član 2. predmetnog predloga zakona.

Predlažemo da se član 2. predmetnog predloga zakona briše.

Predlogom se određuje da će izbor ličnosti ovlašćenog licenciranog procenitelja ili pravnog lica koje obavlja poslove veštačenja biti određeno od strane investitora ili direkcije.

Ovim putem se samovoljno, jednostrano od strane investitora ili direkcije određuje ličnost veštaka.

U pokrenutim sudskim postupcima ukoliko među parničnim strankama nema saglasnosti o predloženom veštaku, sud vrši izbor veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka kako bi veštačenje bilo nepristrasno, pa se na ovaj način jednoj strani omogućava da izabere ličnost veštaka, što dovodi u sumnju nepristrasnost veštačenja.

Hvala.

Poštovani, predlažemo da se član 3. navedenog Predloga zakona briše, jer termin korišćenje koji se upotrebljava u njemu vrlo je širok pravni pojam i pod njim se mogu podrazumevati mnogobrojne životne situacije, pa tako neko lice koristi stan i kada dođu u goste i kada angažuje majstora radi popravke na primer. Da li ovo znači da se kupcima uskraćuje mogućnost da ne smeju da pozovu nikog u goste ili prime majstora u stan?

Član 4. navedenog Predloga zakona glasi – postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se u skladu sa Pravilnikom o uslovima pod kojima se vrši raskid kupoprodajnog ugovora, kao i način utvrđivanja i isplate tržišne cene preostale vrednosti stana za pripadnike snaga bezbednosti.

Predloženim zakonom o izmenama se krši zabrana retroaktivnosti, što je u suprotnosti sa članom 197. Ustava Republike Srbije. Nije posebno obrazloženo koji su to opšti interesi da bi se smatrala u konkretnom opravdana primena retroaktivnosti.

Poštovana predsedavajuća, ja bih vas zamolio s obzirom da se držim amandmana za razliku od nekih prethodnih govornika i kolega iz SNS, da Poslovnik o radu Narodne skupštine primenjujete jednako za sve i da u toj situaciji opominjete govornika da se vrati na obrazlaganje amandmana. Hvala.

Član 5. navedenog Predloga zakona - danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Pravilnik o uslovima pod kojima se vrši raskid kupoprodajnog ugovora, kao i načinu utvrđivanja i isplate tržišne cene preostale vrednosti stana za pripadnike snaga bezbednosti. Predlažemo da se ovaj član navedenog zakona briše, iz identičnih razloga kao i član 4, jer se predloženim Zakonom o izmenama krši zabrana retroaktivnosti, što je u suprotnosti sa članom 197. Ustava Republike Srbije, jer nije posebno obrazloženo koji su to opšti interesi da bi se smatrala u konkretnom opravdana primena retroaktivnosti. Sugestija, kao i po prethodnoj tački.

Vi, gospođo predsedavajuća, i dalje ne uzimate u obzir to što se neki od govornika ne drži predloženog amandmana i obrazlaganja istog. Ja vas molim da podjednako primenjujete Poslovnik o radu Skupštine na sve narodne poslanike. Hvala.

Član 6. Predloga zakona glasi – ovaj zakon stupa na snagu od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Predlažemo da se član 6. Predloga zakona briše iz razloga što su predložene izmene i dopune zakona u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima kao i sa Ustavom, te nema mesta usvajanju ovog zakona, a posebno ne njegovom stupanju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Nema nikakvog opravdanja za proširivanjem ograničenja kupaca. Hvala.

Poštovani, pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Imajući u vidu da je članom 13. stav 4. uredbe o planom mreža zdravstvenih ustanova propisano da se Zavod za urgentnu medicinu osniva za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, a da je grad Beograd, jedna jedinica lokalne samouprave, molim vas da objasnite na osnovu kojeg člana zakona je omogućeno da Zavod za urgentnu medicinu Beograd svoj rad ograniči na samo 11 od 17 gradskih opština.

S obzirom na tragične događaje od početka 2024. godine, a jedan od njih se dogodio 9. marta kada je preminula Sara Petković, čija je majka iz gradske opštine Grocka, pozivala broj 194, ali joj Hitna pomoć nije poslata, pod izgovorom da Zavod nije nadležan za tu teritoriju, postavljam pitanje da li je utvrđena odgovornost za ovaj slučaj i da li je nešto učinjeno da Zavod organizuje rad u skladu sa zakonom i pomenutim članom 13. stav 4.

Takođe, zahtevam objašnjenje kako to da Zavod nije nadležan ako navedeni član Uredbe nedvosmisleno govori da se Zavod osniva za celu teritoriju jedinice lokalne samouprave?

S obzirom na to da ste od strane Udruženja „Pravo na život Meri“ u više navrata obaveštavani dopisima i dokazima o kršenju zakona i podzakonskih akata od strane rukovodioca Zavoda, a posebno imajući u vidu dopis kojim je više puta ukazano na protiv pravno angažovanje radnika iz redovnog rada na komercijalna dežurstva, da li je Ministarstvo preduzelo neke korake da se ovakva postupanja isprave i koje konkretno?

Podsećam da je RFZO prošle godine na zahtev ovog udruženja utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava, protiv pravno angažovanje zaposlenih, kao i kršenje ugovora o radu o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, te doneo rešenje i naložio Zavodu povraćaj sredstava, kao i zabranu angažovanja radnika iz redovnog rada na dežurstva po ugovorima sklopljenim sa drugim licima.

Pored svega navedenog Zavod je nastavio da na ovaj način prihoduje sopstvena sredstva umanjujući ionako nedovoljan broj ekipa za redovan rad čime direktno umanjuje efikasnost svog rada.

Pokret „Pravo na život Meri“ se 20. juna 2024. godine obratio RFZO-u i dostavio dokaze da se sa komercijalnim dežurstvima nastavilo i zahtevalo postupanje, ali se RFZO ovaj put proglasilo nenadležnim i obavestio ovo udruženje da je njihov dopis 25. juna ove godine prosleđen Ministarstvu zdravlja na postupanje.

S obzirom na to da je čudno da se RFZO proglasio nenadležnim za istu stvar za koju je prošle godine postupao postavljam pitanje – da li postoji bilo kakav dokument kojim se sugeriše drugim državnim organima kako da postupaju po dopisima ovog udruženja, kao i da li je dopis koji je prosleđen od strane RFZO Ministarstvo zdravlja postupalo i na koji način?

Takođe, tražim da mi se dostavi informacija o ukupnom prihodovanom iznosu na račun sopstvenih sredstava a koja su prihodovana na osnovu angažovanja radnika na zahtev trećih lica u 2023. godini, kao i broj radnika koji imaju sklopljen ugovor o dopunskom radu.

Imajući u vidu član 12. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti koji definiše broj timova na 6.000 stanovnika molim da mi se daju i sledeće informacije – koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu Beograd, na osnovu kog broja stanovnika se procenio neophodan broj timova i da li Zavod za urgentnu medicinu Beograd ima broj timova propisan navedenim članom Pravilnika.

Hvala.

Poštovani, postavljam pitanje ministarki privrede, Adrijani Mesarović. Predsednik Vučić je u januaru ove godine prilikom obilaska Službe za ginekologiju i akušerstvo opšte bolnice u Vranju, neposredno nakon što se tamo dogodio slučaj akušerskog nasilja, izjavio da će u Vranje stići investicija u vidu nemačke fabrike vredan preko dvesta miliona evra i zaposliće više od 1.500 radnika. Početkom marta na sednici predsedništva SNS u Beogradu, ponovio je da će najkasnije početkom juna stići investicija vredna stotine miliona evra, najveća do sada u Vranju. Veći problem od toga što novi investitori u Vranje ne dolaze je taj što iz njega i postojeći odlaze. Bukvalno preko noći 2019. godine pobegao je ruski „Spilit“ i ostavio oko trista radnika bez posla i „Geoks“ je 2021. godine otišao i ostavio oko 1.200 radnika na ulicu. Pored investitora grad je za vreme vladavine SNS-a napustilo i više od deset hiljada ljudi, dok Vranje postaje sve siromašnije i praznije lokalna naprednjačka vrhuška je sve bogatija i bahatija.

Građane Vranja zanima, zašto i pored najave predsednika Vučića da će najkasnije početkom juna ta ogromna investicija stići u Vranje, od tog obećanja još uvek nema ništa. Kada će stići obećana investicija i zašto kasni?

Zli jezici bi rekli da je predsednik Vučić ponovo obmanuo građane, mene ruku na srce nije, jer njemu, kao i vama iz SNS-a ništa ne verujem.

Nije bolja situacija ni u ostatku Pčinskog okruga, od kada je SNS na vlasti preko 20 hiljada ljudi napustilo je Pčinski okrug. Kada će biti invsticije u Trgovištu, Bujanovcu, Bosilegradu, Preševu, Vladičinom Hanu i Sudulici?

Zbog sve većeg siromaštva gasi nam se jug Srbije. Šta ćete preduzeti da se zaustavi dalje propadanje? Hvala vam.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Vranja, grada iz kog gospoda naprednjaci fiktivno prijavljuju moje sugrađane, a njihove članove na adrese u Beogradu kako bi glasali na ponovljenim beogradskim izborima, s obzirom na to da su oni održani 17. decembra bili pokradeni.

Rezolucijom Evropskog parlamenta i izdatim preporukama ODIHR-a decembarska krađa je i međunarodno potvrđena. Sada je na delu još veća junska krađa, jer će se, po svemu sudeći, ponovljeni izbori u Beogradu održati 2. juna.

Za ovu tvrdnju izneću vam i dokaze u vidu fiktivno prijavljenih birača iz Vranja. Stefan Kostić, dana 23. februara ove godine, fiktivno je promenio svoje prebivalište i ono je sada na adresi opštine Zemun, ulica Klare Cetkin. Nemanja Bošković i Ivan Nedeljković, istog dana, 23. februara ove godine, fiktivno su promenili svoja prebivališta i oni sada žive u opštini Zemun, ulica Bulevar maršala Tolbuhina u istom stanu…

Radoslav Stanković, Saša Jovanović…

Ne iznosim tačne adrese…

Dopustite mi da završim.

Radosav Stanković, Saša Jovanović i Miloš Jović, istog dana, 8. marta ove godine, fiktivno su promenili svoja prebivališta i oni su sada prijavljeni na Novom Beogradu u istom stanu, ulica Generala Ždanova. NJihove prethodne i prave adrese su u Vranju u ulicama Pržarska, Šumadijska i selo Stance. Svi pročitani su zaposleni u JP „Vodovod“ Vranje. Svi su članovi SNS. Svi su glasali na izborima u decembru u Vranju i svima je centar svih životnih aktivnosti i dalje u Vranju.

Jovana Cvetković, dana 28. februara ove godine, fiktivno je promenila svoje prebivalište i ono je sada na adresi – opština Voždovac, ulica Braće Jerković. Njeno pravo prebivalište je u Vranju, ulica Ćipre Stankovića.

Goran Jovanović, Nebojša Ristić, Dejan Cvetković, dana 7. marta ove godine, fiktivno su promenili svoja prebivališta i oni sada žive na istoj adresi na opštini Voždovac u istom stanu u ulici Paunovoj. Za ovo četvoro pročitanih važi isto kao i za prethodno pročitane radnike JP „Vodovod“ Vranje, a s tim što je ovo četvoro pročitanih zaposleno u javnoj ustanovi Turistička organizacija Grada Vranja.

Ovih desetoro pročitanih su samo deo od nekoliko stotina fiktivno prijavljenih birača iz Vranja čija ćemo imena objavljivati u narednom periodu. Zamenom teza, a potencirajući pitanje datuma kao glavno, umesto sređivanja biračkog spiska jasno je da vlast nema nameru da odustane od već pripremljene izborne krađe.