Ovim amandmanom predlažemo da se član 2. briše, jer daje mogućnost za dodatno zaduživanje Republike Srbije, odnosno građana Republike Srbije.

Na svakoj sednici građani Srbije mogu da čuju o blagostanju i nikada jačoj državi, a istovremeno se na svakoj sednici dodatno zadužuju. Mogli smo da čujemo ovih dana i kolika je sada minimalna plata, a kolika je bila nekada, mada niko nije mogao da kaže juče, kada je to govorio, šta može da se kupi za tu platu, jer građanima Srbije bi to valjda trebalo da bude merilo. Građani Srbije su imali plate i od više milijardi, pa su za njih mogla da se kupe ona dva jaja koja pominje Toma Momirović, a za ostalo su, za brašno i zejtin, dobijali bonove.

Pitanje je - kako će građani Srbije vraćati sva ta zaduživanja? Da li kroz vodu, zemlju, vazduh, banje, izvorišta? Trenutno se deo zaduživanja vraća suspendovanjem zakona na teritoriji istočne Srbije. Šira javnost nije dovoljno upućena, ali ono što je prodato kao bivši RTB nema dovoljan profit ovo gde imamo tridesetak procenata kao država, nema dovoljan profit. Najveći profit ostvaruje rudnik „Čukaru Peki“ koji je daleko bogatiji i gde država Srbija ima nula procenata. Dakle, u stopostotnom vlasništvu privatne strane kompanije.

Kaže ministar juče nikada veće rezerve zlata. Jeste, kupujemo svoje zlato od Kineza. Tako ćemo kupovati i svoju struju na teritoriji grada Bora kada budete završili vetroparkove u čijoj izgradnji nisu ispoštovane zakonske procedure, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a čija je izgradnja se kosi sa Prostornim planom grada Bora. Vaši odbornici u gradu Boru glasaju na zvonce i na naređenje ili iz Beograda ili Pekinga, ali sa time će morati da se stane zato što će u Boru morati da odlučuju Borani. Hvala.

Hvala.

Želela bih na početku da izrazim svoju podršku koleginici Biljani Đorđević koja je, i ostalim kolegama, koji su dobili pretnje.

Međutim, želim takođe da svim ostalim kolegama, želim takođe da izrazim i svoju, ne znam jezu i tugu, čak i strah u tome zato što je ovde dovedeno do toga u ovoj državi, pre svega u ovom domu, jer se to odavde spušta među ljude da se kaže, dovedeno do tolikog nivoa agresivnosti i nasilja da je to nešto neverovatno, do neke međusobne mržnje, polarizacija ovog naroda.

Stvar je u tome da ono što je najstrašnije u tome jeste da solidarnost, odbranu, brigu, osudu dobijete samo ukoliko pripadate nekoj stranci čiju politiku podržavate. Ja tu ne delim nešto posebno ni vlast, ni opoziciju, jer vidim da su mnogi govorili o svojim ličnim iskustvima.

Moje iskustvo je da sam godinama dobijala i pretnje i ja i moja deca od strane vlasti u malom gradu kakav je Bor, a nakon što sam napustila stranku u kojoj sam bila do pre godinu dana onda i sa ove druge strane i bukvalno niko to nije osudio ni prvi, ni drugi put. Dakle, ukoliko ste politički nekom bliski onda imate pravo i na bezbednost i na sve ostalo.

Ovim amandmanom određujemo 300 miliona odvajamo iz projekta izvlačenja potonule Nemačke flote iz Drugog svetskog rata, odvajamo 340 miliona dinara i predlažemo da bude uloženo u potpuno rekonstrukciju puta Bor-Selište koji je planiran za kraj 2022. godine i koji jeste izborno obećanje u prošloj predizbornoj kampanji. Četiri godine, ukupno 30 kilometara puta nije moglo da bude urađeno.

Drugo obećanje koje je dobio Bor predizborno, pre četiri godine, jeste da će lično Aleksandar Vučić 10 dana nakon izbora 2022. godine doći u selo Krivelj i obratiti se meštanima okolnih sela, stati uz njih, zastupati njihove interese u eksproprijaciji, jer je država proglasila javni interes, a Ministarstvo finansija dalo dozvolu da se na posede meštana ulazi pre pravosnažne presude i pre isplate. Tako da imamo meštane iz sela koji su godinama po pet, šest, sedam godina na sudu Zijin odbija da nam isplati cene minimalne koje je propisala poreska uprava.

Kroz ovaj budžet je mogla i država da stane uz njih, pa u krajnjem slučaju da ukoliko već proglasila javni interes isplati tu neku razliku, naročito zato što su uporno ovih dana govori od strane vlasti da je privatna svojina građana zaštićena. Pitam kako?

U Boru su postavljeni na mesto donosioca odluka ljudi koji nisu Borani i kojima je lako da prodaju tuđu dedovinu. Međutim, mislim da možda i svima vama ovde je malo i smešno i dosadno što ja stalno ovde pominjem Bor, ali stvar je u tome da godinama nije imao ko da ga pomene. Stvar je u tome da posebno ne zanima ni poziciju, ni opoziciju, ništa dalje od Beograda i možda Niša, Novog Sada, Kragujevca, lokali su vrlo bitna stvar. To što razlozi za to da je vama možda i dosadno sve ovo jeste da nismo isto i da je Bor ni tačka u budžetu, a meni dom. Hvala puno.

Slušala sam juče gospodina Sinišu Malog, kako obrazlažući budžet pominje veliko ulaganje zaštite životne sredine, zelenu agendu, a istovremeno u nastavku, pominje i nikad veće rezerve zlata u Srbiji.

Zanimljivo je to da istovremeno dok on to izgovara, u Boru desetine radnika Ziđina, dobijaju rezultate analize toksikološke laboratorije, gde su privatno o svom trošku, odnosno o trošku sindikata, ali privatno na svoju inicijativu, uradili analize na teške metale i ti rezultati kažu da imaju prekomerno koncentraciju olova i to više desetina puta.

Olovo je vidim ovde, ministre zdravlja, ali i gospodine predsedniče Vlade, vi ste takođe lekar i meni je… ja verujem da je barem vama jasno da su arsen i kadmijum, koje imamo na sajtu Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru svakog meseca njihove izveštaji gde je izuzetno prekomerna koncentracija, prelazi sve prosečne granične, ciljne vrednosti i u konstantnom je rastu, a ova koncentracija olova u krvi radnika je nešto što, pored toga što teški metali su direktni uzročni kancera, najviše uznemirava zbog zdravstvenog stanja dece u Boru.

Olovo na decu utiče tako što utiče na njihov psiho-fizički razvoj i na kognitivni razvoj. To ne kažem ja, to kaže gospođa dr prim. Elizabet Paunović prošle godine na Tribini u Boru, koja je objasnila da naš Zakon o javnom zdravstvu i Strategija zdravlja propisuju da se rade studije procene uticaja na zdravlje. U Srbiji nikada nijedna takva studija nije urađena, nijedna zdravstvena studija, naročito u Boru sa tolikim zagađenjem.

Zbog toga sam se obratila Ministarstvu zdravlja i zatražila da Ministarstvo zdravlja sprovede sveobuhvatnu zdravstvenu studiju na teritoriji grada Bora, što sredstva za ovo mogu da se opredele iz ovog budžeta, tj. mogla su kao i sistemske toksikološke analize kod nasumično izabranog odeljenja učenika osnovne škole, jer ukoliko njihovi roditelji imaju toliko olova u krvi, jer sasvim sigurno da su radnici „Zijina“ u prvom redu zagađenja, onda imaju i deca.

Ovo predlažem već godinu, dve i apsolutno se ni gradska, ni republička vlast na to ne osvrće.

U ovom budžetu ponovo nema nove bolnice u Boru koju je Vučić obećao u izbornoj kampanji pretprošle lokalne izbore i obećao je da će biti gotova sa izgradnjom do kraja 2022. godine. Mi danas nemamo ni temelje i nema je ponovo u ovom budžetu.

Kolege drage i koleginice, Bor ima najviši budžet u Srbiji. Bor jeste najbogatiji grad u Srbiji, borska bolnica ni jednom nije rekonstruisana i renovirana od kada je napravljena. Ona je u potpunom raspadu i zavisi isključivo od republičkog budžeta.

Takođe smo imali obećanje gospođe Grujičić dok je bila ministarka zdravlja, a i u ime Ministarstva da će se i specijalisti iz većih gradova preseliti u manje gradove. Ni do toga nije došlo, ni do prvog koraka. Ništa po tom pitanju nije urađeno. U Boru ne postoji više nijedan jedini ortoped, postoji samo jedan jedini onkolog koji sledeće godine ide u penziju.

Biohemijska laboratorija, mikrobiološka laboratorija radi samo dva puta nedeljno. Bukvalno, se za sve iz manjih gradova ide za Beograd.

Toliko neljudsko ponašanje za sve što nije Beograd od strane ove vlasti je nešto za šta ja stvarno nemam reči.

Evo, sada pošto nam predstoje lokalni izbori u Boru, na proleće 2026. godine, sada polako kreće sezona voljenja Bora, sezona shvatanja toga da je Bor gigant, shvatanja toga da je „Zijin“ najveći izvoznik, shvatanje toga da je to strateška pozicija u Srbiji oduvek bila, pa i pozicija i opozicija polako dolazi da primeti Bor, da vidi sve ono što nije videla četiri godine unazad.

Trebalo bi da se zna da Bor jeste izgradio više od pola bivše SFRJ i država Srbija i vlast u državi Srbiji jeste Boru dužna minimum toliko barem da uradi ovu zdravstvenu studiju, da proveri koliku koncentraciju teških metala naša deca imaju i da uloži u tu novu bolnicu koju, verujem i sigurna sam, hiljadu i milion posto obećavaćete ponovo januara, februara, marta građanima Bora.

Hvala puno.

Kada se govori o izboru članova Saveta REM-a, znači za ove koji su predloženi, ne govori se, i poslednjih dana u medijima i u javnosti uopšte, o tome da je cilj da ne budu svi članovi pod kontrolom vlasti. To je početna premisa onoga što mene smeta u svemu ovome, a to je da smatram da REM konačno treba da bude neko telo koje neće biti ni pod čijom kontrolom, koje neće nadalje hraniti taj duopol medijski u Srbiji i koji će imati minimum profesionalnog standarda.

Mi trenutno, po mom mišljenju, u Srbiji nemamo, sem lokalnih medija, nekih manjih po Srbiji i sem istraživačkih novinara, sem njih, nemamo medij koji je bez uticaja politike, pojedinačnog političara, koji je bez uticaja krupnog biznisa ili u nekim slučajevima i kriminala.

U Kodeksu novinara piše da novinar ne sme javno da iznosi svoje političke stavove, a posebno ne sme da ih promoviše ili pomaže u promociji istih. U Kodeksu novinara piše – otvoreno zalaganje za jednu političku opciju ili stranku nespojivo je sa novinarskom profesijom, a mi već neko vreme, par godina u javnosti imamo, znači, sa obe strane tog dualnog medijskog sveta, imamo upravo ovo na šta Kodeks novinara upozorava da ne sme da se dešava. Mi imamo novinare sa obe strane koji zastupaju političke stavove, zastupaju političke opcije, čak im rade i kampanje, imamo novinare koji čak idu toliko daleko da imaju svoje emisije u kojima pozivaju svoje kolege novinare da iznesu svoje političke stavove.

Dakle, novinar sme, jer smo politička bića, da ima svoj politički stav, sme javno da ga iznese. Međutim, u emisijama, u mediju na kom radi i na ostalim medijima u ovakvim specijalnim emisijama mislim da je to neprimereno i da REM treba time da se bavi.

Dalje, sa medija se ti kratkometražni dokumentarci prenose na društvene mreže gde se stvara opšti javni linč prema svakom neistomišljeniku. Taj javni linč nam svima u Srbiji smeta samo kada je, koliko ja vidim, uperen prema nekome ko je nama bližnji ili prema nama samima, onda kada je uperen prema suprotnoj strani nikom ne smeta. To je upravo ta demokratija i ono za šta svi treba da se zalažemo. To licemerje koje dovodi do toga je nešto što mislim da je taj senzacionalizam i što duboko, duboko deli ovo društvo i posipa ga mržnjom, što je najbitnije.

Dolazimo na kraju do ovog trećeg kanala medija, a to je ova Skupština gde možemo, a od početka mog mandata ovde u poslednjoj godini i po, na svakoj sednici, da vidimo pojedinačne rasprave poslanika gde se govori o privatnim životima, gde se govore stvari koje ne uključuju interes građana zbog kojih smo navodno svi ovde. Dakle, i mene i većinu građana apsolutno ne zanima ko je kakve ocene imao u školi, ko se kako kockao, ko je sa kime bio u braku, ko je u koju kafanu išao. Naročito me ne zanima šta je radila bivša vlast, jer ja nisam deo ni bivše vlasti, a ni sadašnje. Dakle, pripadam generacijama koje žive posledice tuđih loših odluka i pokušavam da pozovem na to da se smanje te podele u društvu da bismo ovde mogli da razgovaramo o stvarima koje su bitne.

Ukoliko se ovako nastavi, a ne reagujemo, ostaju nam ljudi koji su posuti poluistinama, dezinformacijama, mržnjom, naročito konstantnom nesigurnošću i strahom.

Ono što me zanima da čujem u medijima jeste o arsenu i kadmijumu u Boru, olovu u krvi radnika u Boru, o tome da se država zabrine i da uradi nasumično toksikološke analize bar jednog odeljenja u školi u Boru, o tome da je 16,6 miliona SNS-ov pomoćnik gradonačelnika ojadio borski budžet, o tome kako nemamo u školama pedagoške asistente, o tome kako se ucenjuju ljudi i socijalnim pomoćima i tuđim negama i pomoći, o tome kako u centrima za socijalni rad se čeka na socijalnu pomoć po godinu dana, o temama o kojima smo svi pričali nakon „Ribnikara“, a nakon toga ih niko ovde ne pominje, nego se međusobno raspravljate i to, ponavljam, nikog posebno ne zanima.

Institucije ne rade i to je glavni problem ovde. Zato imamo ispred ove Skupštine majku koja pravde za svoje mrtvo dete traži na ulici, po hladnom i po kiši.

Dok REM ne preuzme funkciju koju treba da ima u ovom društvu i ne kazni i jednu i drugu stranu koja iznosi neistine, a ne bavi se običnim čovekom, kojim se skoro niko nije bavio u ovoj sali, po mom skromnom mišljenju, mislim da nama pomoći i nema. Hvala.

Moje poslaničko pitanje tiče se urušenog i skoro nepostojećeg zdravstva u istočnoj Srbiji, a i tiče se toga da vlasti u republičkoj vlasti, a i u lokalnoj, koliko vidim, najviše odgovara da stalno budu neke tenzije i da stalno budu neka dešavanja, neki haos u državi, da ne bi moglo da se govori o temama koje su takođe o životnog značaja.

Pred lokalne izbore 2022. godine aprila u Boru predsednik države Aleksandar Vučić i prva na listi i za parlamentarne izbore Danica Grujičić garantovali su novu bolnicu u Boru do kraja 2022. godine. Četiri godine nakon, pred predstojeće izbore u Boru koji će biti na proleće 2026. godine, pitanje je da li ćete doći da isto obećate.

Zašto u međuvremenu ništa nije urađeno po tom pitanju? U Boru se bolnica bukvalno raspada, ali bukvalno. Bukvalno su na Internom odeljenju ispod jastuka nađeni mravi, čaršavi su milion puta oprani na 90 stepeni sa ovako ovolikim rupama, natkasne su zarđale, čak i one aparate koje smo kupili nema ko da radi na njima. Nemamo lekare, svi lekari su otišli ili za veće gradove ili su otišli van države. Nemamo ni na birou lekare. Životno su ugroženi moji sugrađani u Boru koji ukoliko nemaju novca da plate privatne klinike, kojih ima i za koje svi imaju, ukoliko nemaju da plate oni izgleda nemaju ni pravo na život.

Nemaju prava ne samo da se leče nego nemaju pravo na život, oboljevanja postoje svuda. U Boru je to zbog zagađenja očigledno malo više što se tiče nekih opasnijih bolesti, ali to postoji i u svim drugim državama u svetu, ali smrtnost nepraćenje bolesti, nemanje preventive, nemanje uslova za lečenje, to ne postoji nigde bukvalno se žrtvuju manji gradovi u Srbiji, zarad te centralizacije i zarad ne znam čega. Znači, toga se tiče moje pitanje, zarad čega se žrtvuju životi ljudi?

Lokalna vlast se uvek poziva na republičku vlast, kada kaže da u Boru zdravstvo ne može da makne s mrtve tačke, pa zato govorim ovde o tome i zato pitam, još tada je Danica Grujičić kada je bila ministarka u ime ove vlasti obećala takođe i da će lekari iz većih gradova da se preusmere na manje gradove, postoje načini.

Takođe, Bor sa trenutnim budžetom od 13 milijardi i 800 miliona na manje od 40 hiljada ljudi predstavlja najbogatiji grad trenutno u Srbiji po visini budžeta, po glavi stanovnika. Odgovornost prema tome da najbogatiji grad u Srbiji nema EEG aparat ili da nema ko da radi na magnetnoj rezonanci koja je kupljena, odgovornost leži na republičkoj vlasti.

Svaki roditelj koji je morao da putuje do Zaječara dok mu dete ima epi napad i tresao se do tamo da vidi da li će stići na vreme, odgovornost je republičke vlasti. Svaki čovek koji je u borskoj bolnici u onim uslovima dobije sepsu i umre, odgovornosti republičke vlasti.

Nemanje razumevanja niti zanimanje uopšte za ovu temu koju lično smatram da je zdravstvo tema broj jedan u Srbiji, tema broj jedan. Naročito u Boru, gde u poslednje vreme i to kažu profesori i članovi „Batuta“ imamo i ogromno povećanje olova koji najviše utiče na decu, imamo poslednjih dana imamo i olovo u prekomernim količinama, abnormalnim količinama u krvi radnika u Ziđin, više njih. Da se ništa po tome ne radi, to je apsolutno nezamislivo iako je procena „Batuta“ još 2018. i 2019. godine pozvala na hitne mere i te hitne mere kako oko smanjenja i zagađenja, tako te hitne mere moraju da se sprovedu i unapređenju zdravstva.

Pomenuću takođe da je pre par dana uhapšen član SNS-a pomoćnika gradonačelnika iz Bora za malverzaciju 16,6 miliona koliko je ovaj odredio borski budžet, samo o nameštanju tendera za kontejnere, kada se tome dodaju, kada samo za kontejnere toliko, onda koliko za svako drugo.

Samo bih da zamolim, evo prekoračila sam vreme, da se isključi ona svadbarska muzika nasuprot majke, barem toliko dostojanstva da se ima, i barem toliko da se ne bude zloba i oholosti, preko puta majke koja objašnjava da je dete našla sa očima koje su mu ispale i sa trenerkom koja je obučena, koga nije mogla da dodirne da ne bi raskrvario, barem toliko dostojanstva ako može da se pokaže. Hvala.

Hvala.

Predlažemo amandman na član 8. Predloga zakona o Alimentacionom fondu svesni toga da bi uz ovo morale da dođu i izmene u drugim aktima. Kao predlog o kome treba razmišljati predlažemo da iznos minimalnog izdržavanja po zakonu o Alimentacionom fondu bude usklađen sa realnim ekonomskim uslovima čime se sprečava da sredstva u nekom trenutku usled inflacije postanu nedovoljna za osnovne potrebe deteta.

Smatramo da bi ostala budžetska davanja ne bi trebalo vezivati za minimalnu republičku zaradu jer nije u skladu sa realnim životnim troškovima, već za medijalnu zaradu koju ima 50% stanovništva i koja iznosi oko 77.000 dinara. Minimalna zarada je ispod nivoa potrošačke korpe, a ni potrošačka korpa ne meri realne potrebe radnika, samih građana.

Sama ideja Alimentacionog fonda je izuzetno bitna jer štiti najbolji interes deteta. Podržaćemo ovaj predlog, ali treba biti svestan da u ovim slučajevima nije bitna samo finansijska podrška u vidu alimentacije, već je neophodan čitav set mera da bi nakon raspada braka ta jedna roditeljska porodica uspostavila normalan život.

S tim u vezi bitno je govoriti i o sigurnim kućama. Želim da pomenem da u istočnoj Srbiji više ne postoji ni jedna sigurna kuća, da su sve ugušene, a naveden razloga lokalnih samouprava jeste da predstavljaju trošak za budžet.

Podsetiću da je grad Bor četvrta po redu opština po visini budžeta što daje mogućnost da grad Bor bude lider projekta regionalne sigurne kuće. Predlagala sam to i lokalnom parlamentu, pa eto volela bih da se to prihvati kao neki predlog i ovde u skupštinskom parlamentu.

Takođe, jedna od mera može biti i ustupak pri upisivanju deteta u vrtić, odnosno da taj roditelj ne mora prvih šest meseci detetovog upisa u vrtić da bude zaposlen jer mu je teško da ostvari zaposlenje dok nema organizovano čuvanje deteta za to vreme.

Takođe, srodno, treba razgovarati o kaznenoj politici prema počiniocima porodičnog nasilja koja je nedovoljno dobra. Podsećam da je u samo prvih pet meseci ove godine ubijeno čak devet žena. Hvala puno.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, na ovoj sednici imamo izmenu Zakona o zaštiti životne sredine.

Čitala sam izmene zakona. Međutim, ne vidim potrebu, niti koliko je bitno to da imamo i dajemo izmene i dopune zakona koji se i ovako postojeći apsolutno ne primenjuje, zato što nemamo primenu, nemamo kontrolne mehanizme i nemamo institucije koje slobodno mogu da rade svoj posao.

Imamo izmene Zakona o medijima, o skandaloznom način na koji se došlo do ovih izmena Zakona o medijima. Pričaćemo o amandmanu koji smo podneli, ali to se desilo ukidajući transparentnost, ignorišući sve preporuke novinarskih i medijskih udruženja, kao i ukidanjem javne rasprave za koju tvrdite da se desila, a nije.

Govorićemo o tome po amandmanu, ali sada bih pomenula deo kojim se predstavlja navodno postojanje slobode i demokratije kao nekakva kozmetika za možda EU u kojoj se kaže da niko u javnom prostoru ne može se označiti krivim u javnom prostoru i u medijima za neko delo bez dokaza.

Tako piše i u ovim izmenama koje ćete usvojiti, a šta se u realnosti dešava? Dešavaju se sve ove naslovne strane koje gledamo već mesecima gde se jedan deo naroda naše države, naš narod, označava kriminalcima, ološima, blokaderima, od skora i nacistima. Dakle, najveće svetsko zapamćeno zlo, sinonim za svetsku mržnju, nacizam, sa time vi poredite deo našeg naroda.

U te svrhe ste postavili i kukasti krst u sred glavnog grada naše države.

Po sličnom principu se radi i ovde u Narodnoj skupštini. Zamislite da nekog u Srbiji, sem možda nekih par desetina ljudi, stranačkih ljudi raznih stranaka koji po mrežama vode po više naloga pa botuju za svoje političke opcije, da nekog drugog sem njih zanima to što ovde jedni druge vređate, jedni druge optužujete, urlate, vršite samoporomociju, govorite laži, usput se ubace i neke duhovite pošalice, kao da se ovde ne donose najozbiljnije odluke koje utiču direktno na živote ovih ljudi.

Van ove sale sede ljudi koji sede, gledaju i čekaju da se reše njihovi životni problemi. Alimentacioni fond to je najbitnija tačna, smatram, na celoj ovoj sednici. Bravo što je konačno da dnevnom redu, ali nije mi drago što se ovoliko dugo čekalo i što je jasno da se čekalo zato što je Alimentacioni fond predlagala opozicija.

Glasaćemo za Alimentacioni fond zato što treba, ali kakve veze ima čiji je to predlog? Čujem da sada mnogi, što mi je takođe vrlo drago od srca, pominju i Zakon roditelj-negovatelj koji je usko vezan za Alimentacioni fond i koji je možda, po mom mišljenju, neophodniji i hitniji. Drago mi je da čujem da i drugi pričaju o tome, ali mi nije drago što se ovoliko dugo čeka.

Juče je jedna koleginica rekla da se čeka na ovaj zakon dve godine. Nije istina. Na ovaj Zakon roditelj-negovatelj čeka se ukupno 12 godina. Ja sam majka deteta sa težim smetnjama u razvoju. Moj sin ima autizam i određen mu je 100% invaliditet i to na trajno, dakle do kraja života, mog ili njegovog. Znam o čemu pričam.

Godine 2013. još roditelji dece sa težim smetnjama predali su Narodnoj skupštini 61.000 potpisa da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu. Da li se po tome reagovalo? Nije. Godine 2018. i 2017. mi roditelji vodili smo svi zajedno kampanju da zaštitimo 33 grada Srbije, tražili smo Zakon roditelj-negovatelj. Lično sam poslala i lično potpisala, imenovala svaki koverat od ukupno 250 koji smo poslali svakom poslaniku tadašnjeg saziva, pojedinačno. Mnogi od vas su bili u tom sazivu 2018. godine. Da li je neko reagovao? Niko. Tada smo čestitali Novu godinu i pozvali na mrvu empatije.

Svim roditeljima dece sa smetnjama nije bitno to što i meni smeta i što vidim da se radi ovde u ovoj Skupštini, da se čak i ovde i po ovom pitanju raspravlja ko je to prvi rekao, ko je prvi podneo, čiji je predlog. Većina ovih porodica živi zaključano u četiri zida, izopšteno iz sveta, po ćoškovima, na marginama ovog društva, ne vide nigde nadu, nemaju ni od koga pomoć, njihovo dete nema nikakvu šansu, a nekoga ovde u ovoj sali, svejedno pozicija ili opozicija, zanima čiji je predlog.

Ja vas molim, videla sam u Strategiji plana socijalne politike, koliko sam razumela, da planirate Zakon roditelj-negovatelj za 2027. godinu. Ponovo molim, ovako javno, građane da vrše pritisak i sve vas kolege, kojoj god političkoj opciji pripadali, da donesemo ovaj zakon barem godinu dana ranije, do kraja ove godine da se donese i početkom 2026. godine da počne sa primenom. Ne sme više da se čeka ni dan, jer ovo ne sme da bude višestranačko pitanje, bez obzira kojoj opciji pripadate, zato što je životno. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, Vlada koja se na ovoj sednici predlaže nije nikakva nova Vlada, ne predstavlja nikakve suštinske promene i ne predstavlja nikakvo preuzimanje odgovornosti naročito, koje se želi prikazati građanima Srbije.

Gospodin Vučević nije dao ostavku zato što je osećao bilo kakvu vrstu odgovornosti nakon smrti 16 ljudi, već kao posledicu političkog pritiska, a nakon javnog pritiska, nakon najmasovnijih ikad protesta u Srbiji na kojima se brani ustavnost i zakonitost i na kojima se upravo odgovornost traži, i ne samo moralna nego i krivična i do koje još uvek nije došlo.

Da vi nešto želite da promenite u ovoj kaubojštini od koje ste napravili Srbiju, u kojoj svako ko je blizak SNS je izuzet od zakona, ne bi u ministarskoj fotelji i dalje sedela, na primer, gospođa Đedović. Ne menjate ništa, već nastavljate kontinuitet prodavanja nacionalnog blaga, prodavanja nacionalnog bogatstva, prodavanja cele istočne Srbije po cenu toga da borska deca udišu arsen i kadmijum, po cenu toga da strani eksploatator ne podleže zakonima države Srbije, po cenu toga da nestaju čitava sela, a uskoro će i gradovi.

U ekspozeu koji je pročitao mandatar ove Vlade kaže se da će Vlada nastaviti odgovornu socijalnu politiku. Ja moram da kažem da u Srbiji trenutno i već dugi niz godina socijalna politika apsolutno ne postoji.

Socijalna politika se svela na pomoć od par hiljada dinara kada se nađe vaša krizna situacija i svela se kao ovih dana na pakete sa kilogram brašna i litar ulja za penzionere koji primaju manje od 27.000 dinara. Takvih ljudi je 75.000 u našoj državi. Da li iko, makar i jedan čovek u ovoj sali, misli da neko može da preživi sa 27.000 dinara?

Predložena je gospođa Đurđević Stamenkovski za ministarku za rad i socijalnu politiku. Mene u ovoj sali nikada nije zanimalo da bilo koga vređam i da na taj način skupljam populističke poene. Zanimalo me je uvek da čujem građane Srbije i da zastupam ovde njihove interese i zato želim da pitam da li će kao ministarka da podrži naš predlog Zakona o radu u kome se, između ostalog, kaže da poslodavac ne sme radnika da drži po 10 godina pod ugovorom, nego minimum godinu dana. Znam da to ne podržavate i ne prihvatate zato što ćete na taj način da izgubite armiju ucenjenih ljudi koji rade pod ugovorom, koje dovlačite na stranačke skupove, da pokažete podršku i da zato to ne prihvatate.

Da li će podržati kao ministarka naš Predlog zakona roditelj – negovatelj za koji roditelji dece sa smetnjama mole preko deceniju, a bukvalno svi okrećete glavu? To je najugroženija grupacija ljudi koja je ostavljena zbog vas na margini ovog društva, ostavljena u četiri zida, izolovana, da zavisi od bilo čijeg saosećanja i milostinje, da se trese od straha zamišljajući budućnost svoje dece. To mene zanima.

Mene zanima da li će u ovoj Vladi, da li će u krajnjem slučaju i u sali ove Narodne skupštine ikoga početi da zanima taj koga nazivate malim običnim čovekom ili ćemo nastaviti propadanje ove države ili ćemo nastaviti u ovoj sali nameštene i ugovorene cirkuse na grbači građana koji treba da su nosioci suvereniteta i kojima svi mi treba da polažemo račune.

Hvala.

Kada izuzmemo i ostavimo po strani poluistine i populizam koji se ovde mogao čuti u toku današnjeg dana, mi na dnevnom redu imamo ponovna zaduživanja, ponovne kredite i zajmove gde samo preko ove sednice 3,3 milijardi evra se zadužuje celokupno stanovništvo Srbije, a pre svega upravo ovi mladi ljudi koji su primorani da na ulici traže pravnu državu, poštovanje zakona, dakle da zakon važi isto za sve, i rad državnih institucija koje su godina pod političkom šapom i koje ili ne rade ili rade selektivno. Izgleda da je bilo moranje i da je moralo da oni koračaju, prepešače celu Srbiju, da spavaju na otvorenom po minusu, da im se previjaju ranjava stopala da bi minimum njihovih zahteva koji, ponavljam, jesu zahtevi za pravnom državom se našao ovde na dnevnom redu Narodne skupštine.

U materijalu vidim i brzu saobraćajnicu koja je već u medijima bila otvarana, pa se ponovo vade novci iz budžeta svih građana Srbije, ali isto tako vidim ponovno angažovanje kineskih firmi bez tendera. Jedna je stvar kada taj govor o korupciji, koja je svakako prisutna u svemu ovome, po mom mišljenju, ali druga je stvar kako se sve to plaća, kako se vraćaju svi ti zajmovi i krediti, naročito kineska podrška, politička i kineski krediti.

Plaćaju se, gospodo, zemljom, vodom i vazduhom, naročito nas Borana, plaćaju se zemljom meštana borskih sela kroz Zakon o rudarstvu gde ste u članu 4. stavila da eksproprijacija može da se radi u korist privatne firme, plaća se preko odobrenja Ministarstva finansija da se na posede mojih sugrađana, meštana borskih sela može ući i pre pravosnažne presude i pre isplate, plaća se vašom ćutnjom, odnosno ćutnjom države i državnih institucija na zagađenje u Boru, plaća se time da se hvalimo svi, i vi i mi, smanjenjem sumpor-dioksida, ali vi ćutite na konstantno povećanje arsena. Dakle, plaćaju se zajmovi, krediti ćutnjom na arsen koji dišu naša borska deca, među njima i lično moja deca.

Nemojte samo kao kontraargument ovim stvarima da pominjete visoke plate i visoki standard u Boru. Visoke plate treba da budu još veće jer te plate niko ne poklanja mojim sugrađanima. Oni rade posao za koji se kaže da „zarađuju hleb od sedam kora“. Oni se pozdravljaju kada odlaze na posao sa pozdravom „srećno“, znajući da neće možda izaći iz tog rudnika. Te plate zarađuju, te plate im vi ne poklanjate, i to apsolutno nije uspeh ove države.

Ono što bi moglo da bude uspeh jeste da se stane uz Borane, konačno, kao što je predsednik Aleksandar Vučić obećao u kampanji 2022. godine da će 10 dana iza izbora doći u selo Krivelj, pa i dan danas nije došao tamo. Hvala puno.

Dakle, 16. januara, pre mesec i po, skoro dva meseca, postavljala sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i još uvek nisam dobila odgovor. Pitala sam šta se dešava i da li se preuzima odgovornost za prebijenog maloletnika iz Bora koji je zbog prekomerne sile ili zloupotrebe položaja od batina završio na borskoj neurohirurgiji.

Zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova ćuti o tome i ne odgovara čak i na poslaničko pitanje, a kamoli da obavesti i informiše o tome širu javnost? U tom poslaničkom pitanju navela sam da se u odgovoru posebno uzme u obzir da već imamo u Boru i Timočkoj Krajni takve događaje slične, gde Ministarstvo unutrašnjih poslova bukvalno suspenduje i ne poštuje zakone na teritoriji Timočke Krajne.

Dakle, podsetiću vas i na slučaj Boranke male Danke Ilić gde epiloga još uvek nema. Sam predsednik države je proglasio mrtvom, iako telo nikada nije nađeno.

Podsetiću vas da je od prekomerne korišćene sile preminuo osumnjičeni u pritvoru na teritoriji grada Bora i ništa o tome ne zna šira javnost. Rečeno je da će biti unutrašnje istrage. Gde je epilog te istrage i da li neko uopšte preuzima odgovornost?

Pre samo par dana u posetu gradu Boru vozilo iz pratnje predsednika države je izazvalo saobraćajnu nesreću tako što je izašlo iz kolone, prešlo u drugu traku, pa su putnička vozila koja su dolazila iz te druge trake morala naglo da koče i sudarila se međusobno.

Gospođo Ana Brnabić, MUP i Ministarstvo odbrane dali su javnu izjavu ne da nisu krivu, nego da se tako nešto uopšte desilo. Mi svi u Boru znamo da se desilo. Mi smo mali grad, razgovaramo međusobno, postoje izjave očevidaca. Tražila sam i od Borske PU i saobraćajne policije da se izjasne da bi im dala priliku da se ne obrukaju pred sugrađanima do te mere. Dakle, nije se desilo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, ali i najviši dom, Narodna skupština kreira neku novu realnost i neku novu istinu. Mene zanima ko je odlučio da Timočka krajina bude kolonija, da Timočka krajina bude otcepljena od Srbije, da u Timočkoj krajini ne važe zakoni Republike Srbije? Ko je odlučio da se o tome uopšte i ne govori? Ko to misli da niko neće da brani Timočku krajinu i da niko o tome neće da priča?

Evo, ja sam danas ovde zato što želim da se o tome priča, zato što želim da državne institucije rade, zato što želim da se poštuju zakoni Republike Srbije i nije mi problem da stojim čak i sama ovde u ovim klupama zbog trenutne situacije ispred svih vas preko puta, svih vas drugih jer znam šta branim. Ta Timočka krajina je moja duša i moje srce i moj dom koji je urušen, koji se ruši i o čemu se ćuti, o čemu se ćuti sa svih strana.

Prva ću da osudim bilo kakvu vrstu nasilja, tako i nasilje koje je bilo prekjuče ovde u sali Narodne skupštine. Ja u tome nisam učestvovala i tako nešto ne želim da podržim, ali, gospodo, nećemo se praviti da je to nasilje rođeno juče i prekjuče, na tome se radilo. Na tome se radilo mesecima, godinama. Po stanovništvu Srbije je posipana mržnja. Godinama delite narod. Mi imamo porodicu u kojoj braća ne razgovaraju, komšije koje se svađaju. Nećemo da se pravimo da ne treba da se osudi onaj snimak koji sam gledala i koji nikad neću da zaboravim kad onoj mladoj devojci kažu da stane na to mesto kao redar i ona u onom žutom prsluku se postavi i stane tu mirno da bi neko naleteo na nju autom, da joj slomi glavu. I to je nasilje i to treba osuditi i to treba procesuirati.

Sramota je, kolege, da ovde bude toliko licemerje na snazi. Sramota je da ovde već dva dana vi govorite da podržavate studentski zahtev i navodno usvajate neke od studentskih zahteva, a u svim medijima nazivate te mlade ljude, našu decu, i moja ćerka je tamo…

Nazivate ih separatistima i ekstremistima. Oni nisu, oni vode pravednu borbu, moraju biti podržani.

Mi ovde danas vodimo raspravu o povećanju RTS pretplate i to četvrtom po redu povećanju od dana kad je Aleksandar Vučić obećao da će u potpunosti ukinuti RTS pretplatu. Jedino o čemu danas treba govoriti na ovu temu jeste, zašto bi građani Srbije uopšte plaćali bilo šta RTS-u? Po definiciji to je Javni servis građana koji treba da informiše pravovremeno, objektivno i pre svega istinito građane Srbije o njihovom javnom interesu, ali mi vidimo da to nije tako.

Molim predsedavajuće ako mogu kolege da me ispoštuju dok govorim, sa one druge strane.

Složila bih se da platimo duplo i pretplatu RTS-u, ukoliko bi se na tom istom RTS-u moglo čuti da u Negotinu mesec dana gori deponija i da ni jedna nadležna institucija nije imala ni jednu jedinu reakciju na to.

Kada bi moglo da se čuje da su u Knjaževcu počeli istražni radovi, da su pobodene sonde prema Kalni, prema Minićevu, prema Boljevcu a da građani Knjaževca uopšte ne znaju o čemu se tu radi.

Na RTS-u se može čuti da je u Zaječaru izrađen velelepni stadion od 30 miliona evra, ali se ne može čuti da na grudnom odeljenju zaječarske bolnice, kroz zatvorene prozore uliće sneg i ne može se čuti da je Zaječar ostao bez dežurnog anesteziologa i da su operacije sada mogu zakazivati, pazite, samo utorkom i petkom.

Može se čuti na tom RTS-u i da je obećanje Aleksandra Vučića da će do kraja 2022. godine biti izgrađena nova bolnica u Boru, ali se ne može čuti da dve godine nakon mi nemamo ni projektnu dokumentaciju za tu obećanu novu bolnicu a kamoli temelj.

Može se čuti i ovih dana od Aleksandra Vučića da je u Boru pet puta veći budžet, ali se isto tako ne može čuti da Borani od toga nemaju ništa, da sve ove godine, ove vlasti u Boru nije izgrađena nijedna zgrada, nijedna škola, nijedan vrtić.

Ne može se na tom RTS čuti da dete sa slomljenom rukom u Boru čeka četiri sata zato što nemamo ortopede. Ne može se čuti da dete nakon epi napada čeka dva dana na uput za drugi grad, jer nama EG aparat ne radi već dve godine. Zar vi kolege poslanici, vas pitam, mislite, da su funkcioneri SNS bitniji od te dece, pa su oni na RTS-u, a ova deca ne.

Evo, ja se slažem da platimo i deset puta više tu pretplatu koju predlažete, ali ako će se čuti na tom RTS-u Miodrag Živković iz sela Slatina, kome samo tri dana eksproprijacijom u korist Ziđina, oduzeto sedam hektara zemlje i koji je četiri godine na sudu i ne može da dobije pravdu. I, ne samo on, već još dvadesetak istih takvih domaćinstava u selu Slatina i selu Metovnica.

Mogli ste čuti na RTS-u takođe obećanje Aleksandra Vučića da će deset dana nakon izbora 2022. godine doći u selo Krivelj i po njegovim rečima da će država stati uz meštane sela Krivelj, koji je prinudno Ziđin iselio, ali ne možete nigde čuti da on ni dan danas tamo nije došao, dve godine nakon tog lažnog obećanja, jednog u nizu samo. I, ne možete čuti na RTS-u da Jasna Tomić iz sela Krivelj, 79 dana svojim telom blokira kamione Ziđina, zajedno sa svojim komšijama i brani svoje selo.

Davno ste spustili zavesu oko istočne Srbije, davno ste otpisali moju Timočku krajinu. Zar mislite da stvarno niko neće da je brani? Zar mislite da je niko, onako iz srca ne voli? Zar mislite da su svi poverovali suprugu gospođe ministarke Vujović, načelniku UKP Cmoliću koji je širio nacionalnu mržnju nazivajući prvo Vlahe, a onda i sve nas na toma području, incesiodnima, sifiličnima, ja samo citiram, i divljacima, a to sve u cilju da nas ostatak Srbije ne bi branio.

Evo, ja bih da vas podsetim, neka i vaš muž nauči, a i vi, Pauljom Matej je bio vođa ustanka, njegove jedinice su učestvovale na Čegru, jedinice hajduk Veljka su bile prepune Vlaha, Vlasi su starosedeoci na tim prostorima oni su učestvovali u svim oslobodilačkim ratovima, dokazi za to su spomenici u svakom vlaškom selu u okolini Bora.

Evo, ovo oni pišu još pre par godina predsedniku države, isti ti Vlasi, a on im ne odgovara, evo ovde je pismo. Ja nisam Vlajna, zato kažem, ja branim svoje sugrađane i branim državljane Srbije iako nisam Vlajna. Razumete, ja sam predstavnik građana Srbije, ja ih ne delim.

Kažem, ja sam citirala. Mi smo gospodine predsedniče ostali bez imovine, bez drva za ogrev kako nemamo gde da proizvedemo stočnu hranu, rasprodali smo i stoku, jednostavno smo bez igde ičega. Gotovo u svakom razgovoru sa predstavnicima Ziđinga, oni su naglašavali da imaju podršku države, iskreno se nadamo da imamo i mi, kao starosedeoci koji su na ovim prostorima vekovima, pre otvaranja prvog rudnika u Boru 1903. godine.

Kada se bude čulo na RTS-u da je ministar Mali i njegovo Ministarstvo finansija dalo dozvolu da se na posede meštana okolnih sela ulazi i pre isplate i pre pravosnažne presude, evo ga ovde rešenje o tome, ništa ja ne lažem gospodo, za sve sam donela dokaze. Kada se to bude čulo na RTS-u, kada se isto tako bude čulo…

Govorim o tome. Da li mogu da kažem, gospođo predsedavajuća.

Da smatramo…

Imam.